Student

Изменити стил рада

(Наставак са првс сграве) неком члану секретаријата актива или Комитета Народне оадладине колико чланова у њетовој организвцији има. неће бити у стању да вам одговори. Евидешгија, статистика, картони чланова jouj нису сређени, ма да је у плану Комитета Народне омладине постављен кво гранични датум за окончање ових организациоких задатака 15 децембар, Звр је онда чудно што се на Филозофском факултету тек сада „образује” комисија за друштвсно забавни живот, зар је чудно што је секретаријат акттша археолошке групе и груше класичне лингвистике доведен у смешну ситуацију на састанку актива одржаном 12 де»цембра на коме је закључено да се сви чланови Народне омладине кој-и не долазе на састанак казне када нггје мопао да сттроведе ову меру предложену у активу, јер није имао сређену евиденцију чланства, те се није могло знати ко Је са састанака Да би се гправилно расподелио посао. да би се знало ко he и како патуспешније ггостављене задатке моћи дд изврши, коме овај или онај задатак може да се повери с обзиром на склоности, способности и могућности овог или оног члана Народне омладине неопходно Је потребно да секретаријвти актива упознају чланство свота актива То до сада још није случај, Не поричем да ’e ситуација на Филозофском факултету у овом погледу можда компликовонија него на неким лрутим факултетима. Највеће потешкоће долазе услед преласка студената гтрве године са Филозофског на друге фвкултете, или са једне груне нд другу групу Филозофског факултета. У сарадњи са деканатом ооганизацијв Наподпе омладине тоеба упорно да ради на рашчишћавању овакве оитуације. Ако се већ решавању овог питања није. пришло на време, утолико гв сад радикалније треба решавати заузимајући јасно одређен став ггрема такозваним „лутајућим студентима”, нарочито премв стипендистима који крше своје обавезе према организацији Народне омладане и према установама које их с*ипеидирају. На прву годину славистике уписвно је неколико студената који су добили стипендију баш за студирање ове групе Филозофског факултета, па чак и они мисле да пређу на друте групе или факултете. Оввј прагмер јасно смгнализтра веома озбиљну ситуацију у погледу студената ггрве године на Филозофском факултвту. Иеуредио плапирање Но, ако се с обзиром на изнесене потешкоће. може, не у потпуности опрввдати, него с извесним разЈгмевањем схватити, рђаво стање евиденције, не може се дозволити да то расуло полраје. Још мање се мозке оправдати неплански р>ад Комитета Народне омладане, или боље, неостваризаље постављених планова, јер извесног планирања има. Али и то планирање је неуредно, нередовно, и шаблонски постввљено. Комитет Народне омладине и руководства актива као да нису схватила важност планирањв (!) У раду организација Народне омладине. Планови се неуредно и са закашњењем шаљу Универзитетском комитету. Никада се не извештава о одлагању састанакв. чак ни Комитет Народне омладине Факултета а камоли Универзитетски комитет. Ако би неко хтео да посети рецимо састанак актиза германаца предвиђен за 13 децембар и пошао на факултет, преварио би се. Тај састанак ое тада није одржао. Група оријенталаца није никога обавестила да је састанак од 13 о. м. одржала роније, тако да о томе није знао ништа до 14 децембрв чак ни секретар Комитета Народне омладине. Са станак историчара је померен са 13 на 22 па најзад на 19 лецембар Оввквих примера имд још мното. Како he Комитет Народне омладине да пружи директно на оастанцима помоћ секретаријатима актива, ако не зна када се одржавају састанци? 'И обратно осећају ли секретаријати актива потребу за таквом помоћм када не извештавају свој комитет о измени датума састанка. С обзиром на ситувцију на коју смо наишли, већини секретаријата је таква помоћ неопходна. Недовољна дисциплина Не би се смео мимоићи ни стил рада секретаријата појединих актива и факултетског Комитета. Основна карактеристика свих састанвка, не само актива него и Пленума комитета Народне омладине, је недоволшв дисциплина. На састанак улази и излази кад то ко хоће. Није редак случај да се састанци завршавају са двоструко мање члвнства него што су почели. На састанку актива слависта одржаном 15 о. м. чуле су се следеће упадице: „Прекини”, „Доста си нас гњавио” и слично. Чуо се смех, жагор, накањивалб се на дискусију. Док се на оастанку Комитета Народне омладине одржаном 12 о. м., у присуству командирв ггредвојничке обуке и секретара првих година говорило о недисциплини на часовггма предвојничке обуке, што је илустровано примером другарица које су штрикале за време предаввња, истовревено су на самом састанку у историском семинару две од присутаих штрикале. Дисциплину је потребно увести јер без дисциплинованог рада правог рвда у организацији не може бити. Ту на првом месту морају примером да предњаче чланови секретаријата и Комитета. Каквот моралног гтрвва има члан Комитета Матић да захтева уредан и дасциплинован рад од чланова свога активв кад је он сам изостао са састанка а да никога о томе mn? обавестио (отпутовао је у Capaieso). Зар }е рвзлог да секретар актттва филозофа У дискуси}и о прелвоЈничкој обуци не учествује у томе urro он сам не потпада под обуку Када већ говоримо о овом састакку Комитета Народне омла-

дине напоменућемо и следеће моменте Дискусијв је одржана уз прву тачку дневног реда (предвојничка обука). Али та дискусија није ишла правилним током јер се Д* 4скЈгговало готово једано о значају гфедвојничке обуке а то је оно што је већ сваком омлвданцу данас jaсно и што је могло да одЈгзме најмање времена Мотло је да се дискутује о недостацима тота рада а не само о изоствнцима студената него и начмну његовог давању корисних пгсплога. Оно о чему је највише требало да се дискутује, о разгранавању форми ванармискот васпитања омладине, о упису у разне клубове Народне технике, у планинарско друштво и слично додирнуто ie само једном једаном реченицом вероватио друга „задуженот” за наролну технику: апелујем на секретаре актива да проагитују да се изврши упис...! Комитет би могао вкше да размисли на првом месту о својим састанцима и начттну рада у Комитету. Свакога се веома непријатно дојме р>ечи које могу да се чују од појединих чланова Комитета: Дпсо, ieси ли шта урадио.,. То није епитет чланвва Народне омладине, него израз мангупа са београдске улице, а још мање реч којом члан Комитета ословл>ава члана Народне омладине. Недоследно спровођење одлука Свака недоследност у рвду ремети дисциплину и омета извршење задатака. Секретаријат акттша оријенталацв донео ,ie одлуку да се понављачи, чланови Народне омладине. каане укором. Међутим после стављаша предлога на гласвње у активу, сви чланови секретаријата, изузев секретара гласали су против. Од каквих последаца оваква недоследност може да буде, није потребно наглашавати. Састанцимв се не рјгководи Јгвек добро. Они су често досадни. Не налази се погодан начин за покр>еташе дискусија. На састанку вктива слависта, од преко 150 ггрисутних чланова, дискутовало је свега 5 —6. За отклањвње свих тешкоћа пред којима се налазе секретаријати актива и Комитет Народне омладине Филозофског факултета, морвју се најпре решити организациони проблеми о којима је овде било говсра: спровести дасциплинован рад, бити доследан у спровођењу одлука и закључака, успоставити чвршће једанство У руковођењу између секретаријата актива и комитета Народне омладине, побринути се да сс у сагласности ce Деканатом што rr,< и што радикалније рашчисти питање „летећих студената”. Када у томе руководство Народне омладане Фил озофскот факултетв успе, неће се поновити случај који се је десио на историокој грЈгпи, да један студент прве годане са запрепашћењем констатује да је организацијв лабава, а он је у гтшазији навикао на дисциплиновао« рад. Разумемо теигкоће у којима се налази Комитет Нарк>дне омладине Филозофског фвкултета, додајући и чињеницу да је велики део чланова секретаријата актива неискусан у руковођен>у и да данашња ситувција на факултету у великој мери носи последице прошлотодитпњег рада. Желимо само да подвЈгчемо, да је за решввање организационих недостатака Народне омладине Филозофског фкултета потребно уложити много више напора но што је до сада унињено.

СА ДЕБАТНОГ КЛУБА

КОМПОНЕНТЕ НАШЕГ АРХИТЕКТОНСКОГ ИЗРАЗА

сасвим другим условима и враћа цроцес развоја уназад, Ова традиција ie уопште узевши нестала изгубл 3 ена Ако погледамо на начин изградн>е наших паланки и села у периоду између два рата. не можемо да схватимо куда ie нестао та.l стари квалитет и начин грађења Ми смо се згражали у Тетову гледајући тотални хаос поlедиких изграђених између два рата. Но ипак има места где је та напредна традиција грађења очувана: места у околини Охрида, Велестово, Трперша. Подмоље и Косељ. Право ie чудо како сељак. градећи кућу у Трпешци, дзје највеће напоре. на највеће трошкове, како би на традиционалан начин, градио, док би без напора могао Ла направи ћумез коlи би му исто тако послужио за стан. То су ти архитектонски стандарди и амбиције, висок ниво арxi тектонске свести. Tpeha компонента сличног карактера ма да много блажег деловања и значаја била би: утицаl архитектонских постигнућа осталих народа, архитектонско културно наслеђе светско-историског значења. Јер, као што смо повезани за нашу про шлост, исто тако ci' » и део опште културне целине; доприносимо општој култури и узимамо од ње. Ако посматрамо стилове прошлости, видимо да је један од импулса за стварање јасне, обликоване концепције романске лтаслености био контакт са далеким крајевима истока, успостављен за време крстанкких ратова. Грчка и Римска архитектура упливисала ie на све архитектуре света, у оба смисла: буквално директним ттреношењем форми и применом античких ггришципа и обликованих схватања која су изражавала та дела. Једно схва тање уВек ie прелазило границе јед

не земље и расххростирало се v целом културном подручју, задобијајајући регионалне штјансе или националне особености, ако се радило о ликовним изразима. Готика је владала У Француској, Ентлеској и Немачкој. Културно схватање Византије распрострањено политичким утттцајем протезало се на цео Балкан и Италију. Несумњиво је да ће оппгга, савремена стремљења, имати уплиза на наш архитектонски израз. То би била пета компонента. Али то ће бити тема засебних излагања, на којима ћемо видети еволуцију савременог архитектонског израза и схватања. почевши од наглог успона капхттализма у западним европским земљама. Ово проучавање општег савременот архитектонског схватања ie од великог значаја за наш архитектонски развој, iep ћемо ми упознавајући методе развоја и пређене путеве друтих народа, моћи лакше да се снађемо и у процесу нашег развоја. Јасно ie да се ради о прогресивним постигнућима ка питалисптчког света, које ie уосталом и делр напредштх њихових људи. У сваком случају не ради се о формалном упливу ових архитектура, о преношењу њихових изражајности, него само о нужном утгознавању резултата и метода рада и критичном одабирању. Привредни потенцнјал наше земље, њена индустријска изграђеност, једна је од најважнијих компонената Hauier архтттектонског израза. Као што је база нашет социјализма изградња тешке индустрије и индустријализација уогпите, и не може се ни замислити социјалистичко уређење у једном друштву са неразвијеним производним средствима, исто тако не би се могло говорити о неком савременом архитек тонском изразу без индустрије, и то не буквално узевши индустрије грађевинског матеркјала, већ индустоиlе vonnrre. Апхитектонски из-

ОДЛОМАК ИЗ РЕФЕРАТА)

раз, а то значи и естетска схватања у једној земљи, нчlтршње зависе од привредне развијености исте. Ми би иогли, до у бесконачност, да правимо генијалке планове, али који би остали фикција, ако наша привреда не би била у стању да их реализуlе. Даћемо само један пример повезаности развоја производних снага у XX веку са проналаском целог низа нових матери.lала и нечувеиим развојем науке. Прозор у дужину, резултат ie савременог архитектонског израза. Међутим ми знамо да ie употреба прозора у дужину омогућена тек развојем науке и технике. T.i. проналаском жељезо-бетона итд. И управо ти проналасци условили су и измену наших естетских схватања, нама више ниie леп уски прозор, већ нашем новом естетском ocehaiy годи баш про порција, ri. прозор у дужину. Наш Петогодишњи план иступа такође као јака компонента нашет архитектонскот израза и то не у сммслу неког снижења његовог квалитета, због велтгке обимности грађевинских програма, (и ако ie несумњиво да у извесном степену и тога мора бити), него у смислу максималног повећања напора, у смислу спознаје наших обlективних мотућности и употребе свих сретстава за постизање максимтма у датим условима. Овде потреба иско ришћавања свих сретстава, штедња, иступа као једна од покретачких гголута максималног коришћеtta постојећих потенцијала (што већ само по себи детерминише архитектонски израз), и друго, принуђава на потрагу за новим методама итд. Сасвим друкчији би био архитектонски израз у условима расипања. Овај обим плана иступа У исто време и као соци.lалистичка садржхзна, јер наша грађевинска делатност, значи делатност за масу. Због те социјалистичке садржине, и њене интегралне намењености радним масама, код нас нема противречности између официјелне и модне архитектуре. Код нас, ки формалио ни стварно, не постоје та два појма. Социјалистичка садржина нашет Плана истутга на тај мачин кво взжна компонента нашег архитектонског израза. Сасвим друкчија била би слпжа Београда, кад би га изграђивала буржоазија. То би била арХlитектура пуна супротности, која би се одражавала и структурално у урбанистичком плану. Такве супрот ности смо. уосталом, и наследили (Iаз између периферије и центра, предизградња парцела v центру, анархкчна и малограђанока индивидуалност сваке посебне куће итд.). Исто тако важна компонента нашег архитектонског израза ie наша социјалистичка идејност., Ведрина и весеље живота, елан изградње политичких и привредних успеха; све ове ознаке социјалистичке идеl- потенциране су iom теоретским доприносом и даљим развојем науке марксизма-лењинизма, нашим непоколебљквим ставом у односу на ревизионизам информбироовских земаља, Ова компонента ће у највећој мери утицати на једну монументалну црту нашет архитектонског израза. Та монументалНост преведена на архитектонски језик јесте наша идејност. Не узимати је у обзир у процесу нашет архитектонског обликовања. значило би не гледати реално, игнорисати једну компоненту са идејног плана, која претставља извесну материјалну си лу. Ово наглашавамо зато, јер постоје мишљења ко.ја сматрају да је монументалност непотребна, непожељна. претенциозна, да она значи једно хиперболисање, излажење из људског мерила и опасност поновног увођења у употребу фронтона, профила стубова, једном речју васкрс стилова. Ако је истина да код тражења монументалних ефеката постоји опасност за стилско застрањивање, како је то драстично показала пракса архитектуре СССР-а, наша монументалност неће имати формалне стилске ознаке, неђе ићи том линијом најмањет отпора, (копирања преживелих форми) него ће у самој суштини, у комплексно.l конделовати као монумент.

Ово би биле, на дохват и на 6i>зину, неке од комтгонената које детерминишу наш архитектонски израз. Још 1е Mor’.’tie гтронаћи неке од читгиоца. Исто тако сваку од поменутих компонената могуће ie рашчлакити на споредне елементе. Ово би имало за циљ привоћен>е свести оних скривених квантитета који делују у компликованом процесу архитектонског стваралапггва. а чије проналажење посредно ити непосредно доприноси смањењу проналажења смера и реалног адекватног израза нашег архитектонског ♦ обликоваша. Инж. Арх. Јован Крунић, асистент Архитектонског факултета ТВШ

су арх

ВЕОТИ GA ДЕБАТНИХ КЛУБОВА НДBШ

У петак 15 о.м. дебатни клуб Новинарске и дипломатске високе школе организовао је дискусију по неколико актуелних питања која су углавном била везана за шггаљв државе у прслазном периоду и за карактер данашње совјетске дрз4аве. Ово је био први састанак овог клуба и поред тога што се већ више од годину дана на овој писокој шко ли редовно одржавају дискусије по актуелним теоретским проблемима, Досадашње дискусије биле су углавном у оквиру наставе а то је био узрок што те дискусиЈе нису имале нарочито масовни карактер. Овај први састанак пово оформљеног дебатног клуба показао је да ће рад овог клуба много проширити круг интересената. Дискусијз Је била врло масовно посећена и броЈ учесника у њој прилично велики. О формама рада овог клуба не може се нарочито много говорити јер клуб нема никаквих искустава. Углавном он ће да ради на тај начин што he питања. која буду искрсавала у настави или у међусобним разговорима, постављати на дискусију и тиме ће допри т »псити њиховом разјашњавању и продубљапању. У вези са onira подношење реферата неће се пгактнковати, уколико то не захтева карактер теме. Питања или тезе за питања о којима he се дискутовати обЈављиваће се наЈмање десет дана пре састанка клуба. У даљем раду могуће су измене овога метода рада, али се углавном тежи за тиме ла дискусије у клубу буду npncmije и слободније и да се реферати и предавања избегава Ју. И. Т.

Чиниоци који би утицали и детерминисали наш архитектонски израз и његов даљи развој, по нашем мишљењу били би следећи: Наша архитектура, наш архитсктонски израз дедо је наших архитеката, наших људи, према томе одређе« је карактером, психом, струч ним знашем постојећих кадрова који раде било на пројектовашу било на извођењу наших архитектонских сбјеката. Ово би била субјективна компоиента. У њу би убројили и организациони облик нашег пројектовања и извођења. те друштвену контролу код тога. Јасно је да ће наш архитектонски израз бити нацгиректнија функција тих особина наших архитеката. Петогодишњи план, заправо грађевински програм дефинисан планом реализирали су архитекти васпитани углавном у периоду између два рата. Као пар одређенијих црта о овој субјективној компоненти (квалитет архитеката) рекли би ово; Углавном област београдскоархитектонског подручја чине архитекти васпитани на београдском Техничком факултету. То је основна маса. За београдску архитектонску средину карактеристично је Да има извесни проценат архитеката васпитаних на разним странама. Архитекти Загреба или Љубљане сачињавају много хомогенију целину. То нарочито важи за Љубљану, чији су архитекти прошли значајну и квалитетну школу Плечника, а затим приличан проценат и стаж код Ла Корбизијеа. Чини нам се да је београдска архитектонска средина најхетерогенија. Код нас делују ар* хитекти најразличитијих школа и васпитања, стари и млаши, васпитани у Немачкој, Француској, Енглеској, Мађарској, или Чешкој. Ова хетерогеност јако рђаво утиче, осим осталих узрока. на један јединствен став по главним архитектонским проблемима. Карактеристична су јако супротна мишљења, дијаметрално супротни појмови о архитектонском квалитету. Карактеристично је и то, да наша средина нема јачег мајстора архитекта као што то има Љубљана, у лику професора Плечника, који би поларизирао, усмерио барем донекле погледе и настојања, да би се она упутила једним конвергентним смером. Исто тако огромна грађевинска коњуктура у периоду између два рата. као и огромне потребе, утицале су ка снижење архитектонског квалитета. Значајно је то, да ови исти архитекте углавном и реализују објекте Петргодишњег плана у Београду и Србији, те иако ie после ослобођења наша архитектура бетла упливисана у јачој мсри и од осталих република, зрхитектура у Београду још није постала прави израз постојећег квалитета наших архитеката. Још увек она носи у себи један баласт прошлости и провитшијски карактер. Међутим нови архитекти, које наша школа полагано и све јачим темпом шаље у живот, показују ванредно велике архитектонске способности, савремено схватање, експедитивност и добро владање цртачком вештином. Код деловања ове субјективне компоненте наше архитекгч->е треба гледати да ли је архитектонски квалитет остварених објеката Петогодишњег плана реалан и максималан израз постојећих снага и квалитета наших пројектаната У објективним условима какви јесу. Код нас у Београду сматрамо да квалитет дате архитектуре није тачан израз квалитета постојећих архитеката, већ да ,1е он нижи него што би требао и могао да буде. Друга најближа компонента нашег израза била би наша архитектонска традиција објективизирана у нашем архитектонском наслеђу. Мислимо да је сасвим јасно да је ова културна надградња прошлости и у база даље културне еволуције. Овим мислимо на прогресивне тековине нашег културног наслеђа. Наше архитектонско наслеђе лежи данас као дело психе, карактера и материјалних услова наших предака. Марксистичка наука учи нас да правилно схватимо догађаје прошлости и да на основу тога схватања одредимо шта је у датим условттма било прогресивно. То прогресивно или тај напредни дух и поступак наших старих мајстора. пронађен и свесно уочен, олакшатве ie на нашем данашњем путу и усмеравање наших данашњих архитектонских настојања. Ми имамо ар хитектонско нзслеђе таквег квалитета да је оно еквивалентно најсавременијгм тековинама развоlа архитектонске мисли у свету. На пр. у последњем разговору са Плечником рекао је стари учитељ; .Jlacroјао сам ускладити и повезати архитектуру са природом.” Ово ie цела филозофиlа'и прогресивно схватање савремене архитектуре. Тај став остварен је у скоро сваком делу старе наше архитектупе. Или на пр. Корбизијеова дегђиииција архитектуре, ~Архитектура је игра зналачка. коректног и величанственог волумена, здружених под светлошћу”. Други велтгки архитекта дао је ову дефишгаиЈу гледајући македонску архитектуру. Овде треба напоменути опасност од упадзња у региончпизам v фолклорне архитектуре. од буквалног преношења елеуената. Овако схватање није 'само статично. него и активно регресивно. јер овековечава форме прошлости настале

Архитектура Македоније

Наш садашњи израз архитек тонског стварања литостроЈ

СТУДЕНТИ ПИШУ Да ли би Универзитетска библиотека могла ла рали ло 23 и по часа

За самосталап рад сваког студевта, да усвајање тековипа вауке, а ве само за лпквидпрање испвта и добијање дивломе једном речју, за истивско студврање пеопходва су између оета• дот и ова два услова: место за рад и литература (књиге) Како у овом потледу стојимо ми, који студирамо у Беотраду. Отромва веhnna. ако не и сви студепти, упућева је тотово и једипо на У ппверзитетску библиотеку. Међутим опа преко ведеље ради само до двадесет часова, а ведељом је затвореиа. Објективио, према томе, миотв студепти, који имају предавања обичпо до двадесет часова, не моту да користе библиотеку у оквиру садашњет радпот време• па. Потледајмо и другу страпу овот питања. Несумњиво је да је зимски гериод студија пајпродуктивиији. Ов захвата приближпо шест месеци (октобар март) што зпачи пешто више од половипе школске тодипе. Кад се овом дода чињеиица да још увек иепотпуно решев стапбепи проблем у многоме утиче па стварање услова 39 учење, онда се питање бпблиотеке одиоспо њенот рада поставља у још omтријој форми. Наиме у студевтских домова, у собама је по више студепата, тако да је често вемотуке учити. Једаи део студепата стапује приватво, и за мвоте међу њнма етаи објективпо зпачи препоћиште • (пролаз • ие, девојачке собе без neh и итд). Чак и једпом делу беотрађаиа, који живе jr већим породнцама, код куће је пемотуhe учити. Из света овог пзилази, да ваша омладииска ортапизација мора вепгто ,предузетп да се овај проблем pem и у оквиру nocTo}ehnx Јасио је да ие можемо захтеватп пешто што је Алп сматрамо да постојм решење, које he, ако ве потпупо, ово бар делимичпо nonohn решавању овот проблема. Решење би се еастојало у продужењу радпот времепа У пиверзитетске бм • блиотека до 23,30 часова свакот даиа, укључујући и иедељу. Зашто треба укључпти и педељу? Зато што су еве бмблиотеке у траду тада затвореие, те добром делу студената који су ис• кључиво па рад у библиогеци, даи пропада. А кад се ради о захтеву студеиаха за продужење радвот времепа, опда еа свакако тај захтев у првом реду можа одиосити па Уииверзитетску библмотеку. Управа Упиверзитетске библиотеие ово питање може да реши. Позитивио решавање допрвпело бп побољшању квалитета студија, а самнм тим и поброја аоложевих испита у евим роковима, а нарочито у јуиском.

Твхомшр СТЕФАНОВИЋ

Медицински факултет: 21.ХП. „Мендељејев систем и дијалектички материјализам” дебатна секција прве године. Предавач Лудвиг Габровшек. Физиолошка сала. Почетак у 19 час. 18 ХП. „О ооцијалмстичком патриотизму” дебатна секција П године Физиолоигка сала Почетак у 17.30 час. 20. ХП. „Улога личности у историји” дебатна секција IV год. Предавач М. Бојанић. Патолошки институт, Почетак у 19,30 час. Фармацеуски факултет: 21. ХП. „О демократији у с оцијализму". Предавач М. Јовановић. Пауолошки институт. Почетак у 20 час. Централни дебатни клуб МВШ 18. „Држава у прелазном периоду”. Прсдавач Леградић. IV интерна клиника. Почетак у 19,30 19. „Утисци са IV заседања ОУН”. Предавач Јанез Становник. Амфитеатр Патолошког института. Почетак у 19.30 час. Машински факултет 19. „Држава у прелазном цериоду” секција дебатног клуба П године. Предавач Јо-. вица Ристић. Сала бр. 56 Почетак у 20 час. 20. ХП „Радничко управљање привредом”— дебатни клуб факултета. Предавач Душан Јовичић. Сала бр. 56 Почетак у 20 час. Технолошки факултет. 20.ХП „Дијалектика и природне науке” дебатна секција I и П године. Предавач Георгије Славејков Сала бр. 170 Почетак у 20 час. Филозофски факултет 22. ХП, „Обломов и сувишни људи” дебатна Секција актива славистике. Предавач Драган Недељковић. Сала 36 Природно математичког факултета (словенски семинар) i Почетак у 20 час.