Student

ЗА ПОБОЉШАЊЕ ФИСКУЛТУРНОГ РАДА МЕЂУ СТУДЕНТИМА

ПОВОДОМ СТВАРАЊА САМОСТАЛНИХ СПОРТСКИХ ДРУШТАВА

После реорганизације фискултурног рада на Универзитету и великим школама укидан»а гимнасстичких лоутитава гтрсшло се формирању студентских спортских друштава. Ускоро ће се поред ..Медицттара’* и .Техтгчара” на Универзитету оснопати још неколико друштава (на Правном, Ветерттнарском. Пол>опривредном и Шумзрском и др ). Поред физичког васттитања и пружаша разоноде огромно) већини студената. циљ овтгх цруштава Је и тај да се v љих укључи што већи број студената. којгтма ће се пружити такве мпгућности ла могу упражњавати ipjhv или вишs спортских грана, што се не би ниуколико одражавало на н»ихов главни задатак учење. Јер, пракса је показала, да није мали број студената који због исгтуњавања обавеза према своме клубу ван факултета (путовања изван Београда, капуштања предавања и сл.). занемарују учење, губе године па и право на даље школовање (на ТВШ Вурдеља, Филиповић. Павле Радић и др.). Мноптм студентима спорт постаје главна професија. а студије иду као узгред (Бојовић, ст. економије, Давидовттћ и Нозаковић. ст. ветерине), Суттротно од оваквих примера тгмамо чињеницу да су чланови одбојка екште „Медицинара” (њих 8), која је освојила прво место у такмичењима лиге Београда, сви врло добри ђаци са ттросечном оценом 8.5. Иначе ово је само један од великог броја примера који говори. да студенти порвд свог основног задаткаучења, имају дозољно времена и за упражњавање појединих спортова. Оснивању спортских организација приступило се већ ка свим нашим факултетима и школама. Њихов рад у потледу чланства оријентисаће - се углавном на студекте свог факултета, одговарајуће установе, струковна удружеша и посебно на старије средњошколце. Обухватајући у друштвима своје будуhe колеге повећаће се број лријвтел»а тога друштва, чији и минимални црилози У виду редовне чланартше. могу претстављати знатан извор за финансираше и издржавање друштва. Овај момвнат постаје поготову важан данас, када се зна да свако друштво мора финансиски да се осамостали и ослони искључиво на сзоје приходе. Ово је само једна од многобројннх могућности, поред прихода од друштвених значки, разних гостовања и другарских вечери. Међутим, ништа мање значајан није ни систем такмичења. Сви ови клубови ће бити решстровани у одговарајућим савезима, Тако би били укључени у постојећа такмичења грвдских и републичких савеза, што практично значи опет не водити рачуна о могућностима за студирање сваког појединца члана једне екипе. Руководећи се npifHципом да на Универзитету и великим школама не треба стварати организације (па ви фискултурне), које he ометати студенте у шиховом основном раду, секретаријаг ФИСАЈ-а дао je начелан пристанак sa стварање такмичарских група искључиво од студентских квубова тамо где природа спорта то захтева. У таквој студентској лиги (за футбал, кошарку и.тш одбојку), такмичеша би се одвијала у време којв студентима највише одговара, Овде треба указати на једну тенденцију утграва СД „Медицинара” и СД „Техшгчара”. Футбалска екипа „Медицинара” је постигла успех такмичећи се у Ш разреду Београда и има добар изглед да д<Луе до републичке лиге. Њихова друга екипа је ове јесени учествовала у студентској лиги. По узорима на њих и „Техничар” намерава да једву екипу пријави за такмичење У оквиру Градског одбора ФИСАС-а а друту за студентску лигу Београда. Мислимо да не треба нарочито подвлачити колико се ту отступа од основне линије стварања студснтских спортских друштава, Агко „Медицинар” постане и званично шортско друштво здраЈзствених радника Београда, онда оно може да има две екипе, при чему би се обе третирале као два cavoстална клуба. Са СД „Техничаром” још није такав случаЈ, али се не би гребало поводити за овим примером. У систему такмичења важну улогу има и перспектива такмичења. Ако би се такмичења одвизала из године у годину, само између десетдванаест постојећих клубова, она би постала убрзо монотона и ускратила би погребу већет подизања квалитета. Ради тош су претставници свих универзlп*ета расмотрили могућност стварања државних студентских лига у појединим спортовима, Постигнута је потпуна ceгласност да се формира футбалска састављена од по I—2 прет-

ставника сваког универзитета. Међутим, пошто универзспети у Љубл»ани, Сарајеву и Скопљу немају ни половину футбалских екипа. колико их има у Београду или Загребу, то је питање гренутно скинуто с дневног рела. Рlпак се ова лита може остварити тако што би универзитети у Београду и Загребу дали по 2 првопласиране екипе, а Љубљана и Сарајево би иступали са репрезентацијом. али без итрача који настуттаlу у републичком првенству („Босна” и „АШК”). Скопски ушгверзитет засада не би учествовао јер нема услова као спортске оршнизациЈе осталих угатверзитета. Поред ових веза, које би биле сталне, мишљења смо да би требало појачавати сусрете између одговарајућих факултета два или више универзитета. Тако би већ традиционалне сусрете техничара Београда и Загреба и медицинара Београла и Загреба требало проширити учешћем и код осталих универзитета. или пак ортанизовати посебне двомече односно међууниверзитетске дводневне 1 или тродневне турнире. Градски одбор ФИСАС-а је добио од ИНО-а града Београда одобрење да се у Београду изграле два спортска парка. Један од тих (испод Калемегдана) дат је сгудентима. Ту се могу градити тереии за кошарку. одбојку и тенис. Даље. изградила би ое атлетска стаза и евентуално гимнастички кутић. Сматрамо да на оним теренима треба створити „реквизитну базу” коју би могле да кооисте погедине екипе уз наплату тр<£пхова око њиховог одржавања. Простор на коме he би•та игралипгга већ )e изнивелисан, тако да са да претстоје само ралови око уоеђења терена што би требало добровољним радом да изврше чланови појединих шортских друштзва. Питање футбалског терена би се исто тако могло повољио репгити. Пошто he СД „Милиционар” изгледа да 'Се расформиоа уттућша Је молба ИНО-т града Беотрада да се њихово игоалиште стази на рашоложење Унивврзитетском одбору ФИСАС-а. чиме би 12 футбласких клубова имали могућчост да редовно треиирају и одржавају утакмице. • • • Овде су дотаккута само нека питаша у вези побољшања фискултурне делатности на Универзктету и великим хпколама. Међутим. оста.ло Је Још неколико ттитања (ттитање начина руковођења новооснова-ним друштвима. набавке и чувања реквизита. питање координапије фискултурнтгх рукотолстава Универзитета, ТВШ и МВШ и др.), а.тти услед отраничености ттросторз о г .им стварима ће бити речи друти тгут.

Са научних група Медицинске велике школе

Слаб одзив одличних ђака

Студентске научне групе на МВШ у току прошле школске године (у периоду до 29 новембра 1950) постигле су значајне резултате. Завршено је 37 оригиналних радова. Већи део их је награђен. Поред тога научне групе су дале велики број приказа разних занимљивих случајева са свих клиника. Радом група руководиле су катедре преко свог претставника или шеф клинике или института на коме постоји научна група. Ова помоћ није била свуда иста. Томе је донекле узрок и то. што су поједини институти и клинике били преоптерећени наставом, вежбама и великим бројем студената. . Најбоља помоћ научним групама била је на Институту за физикалну терапију, ззтим на физиолошком и патолошком. Тако је доцент др. Ротовић. управник Института за физикалну терапију, долазио редовно на састанке научних група, контролисао зете теме и давао корисне савете у експерименталном раду студената. Сарадња шефа института и ове научне групе условила је, да је група за годину дана постојаша завршила 9 радова и то већином експерименталних. Радови групе су у току ове године добили две прве награде. три друге. једну трећу. а остали су похваљени. Ова група окупља девет старијих студената. Њен оад је леп пример пожртвовапог залагања целе групе и наставника. Вслики број одлинних ђака не схвата значај рада у научним групама. Многи од њих мисле да научне rpvne имају за циљ проналаске у области мсдицине. Због тога

се они нису осећали споссбним и нису хтели да улазе у групе. Колико # је ово погрешно није потребно да се истиче. Део демонстратора и одличних ђака, који су били У грунама, избегавали су да узму '*геме, изговарајући се да су презаузети. да немају смисла и слично. Чланови појединих група нису знали шта ће да раде у њима. Није им објашњено да рад у групи има циљ да се обдарени студенти упозпају са техником и методиком научног рада кроз обрађивање теме уз помоћ наставншса. На тај начин би се до максимума користили уТслови које нам пружају институти, клинике и лабораторије. У даљој етапи свога рада члан научне гру-

пе би се сспособио за потпуно самостално обрађивање научних проблема. Овако треба објашњавати рад у научним групама студентима 111 и IV године, који треба да се упишу у њих; Јер велики број старих чланова научних група је већ дипломирао или he дипломирати у овој години, а нови се још ке уписују. У раду научних група није било ни довољно планирања и система. Није се узимало у сибзир да ли обим рада одговара времену и сретствима групе. Тако су неки чланови научне групе на хемиском институту узимали теме. за које се после испоставило да нису у сташу да их изврше. После тога чак нису узимали нове, које би могли да обраде.

Недостатак научних група је да се теоретско онање слабо повезује са свакодневним задацима наше здравствене проблематике, Још увек нема научних група из епидемиологије, хигијене и извесних хируршких дисциплина и др. Прошле године у том смислу је основан клуб превентиваца, али он није дао видних резултата. У току ове године стручним радом научних група руководиће једна комисија наставника при ректорату. Она ће усмеравати научно-истралс вачки рад по факултетима. У сарадњи са овом комисијом рут:оводства Народне омладине моћи he много да помогну у развијању рада у научним групама. Љ. М.

Са екскурзије студената АКАЛЕМИЈЕ ЗА ПРПМЕЊЕНУ УМЕТНОСТ no лајмаци џ Б- Михакловиђ Сплит

ПРЕЛАЗИ СТУДЕНАТА H А ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКОМ-ФАКУЛТЕТУ

»ЗАЧАРАНИ КРУГ«

Ове године се на групе Природноматематичког факултета уписало приближно четири пута више студената него што је било планом предвиђено. Само група математичара има скоро онолико студената на I години колико је било планирано да се упише на целом факултету. Овога п>-га оставимо на страну питање да ли факултетске слушаонж;е, лабораторије и наставно особље могу да ггрпме толики број студената, а да то- не шкоди настави и наставном програму. Сада ћемо говорити о другом питашу: о великој тенденцији студената I годтгне Природно-математичког факултета. а и других факултета. да прелазе са групе на групу и на друге факултете. Деканат је до сада примио око 120 молби за прелазе, углавном са математичке и астрономске групе, на друге групе. Такође је и велики број онпх који желе прелаз на лруги факултет. Откуда оволики број уписаних, како сада стабилизовати групр и како у будућности отклонити ову појаву то су питаша која су у тесној вези са проблемом „летећих студената”. Откуда прелази У овој готони је дошло на студије прилично много свршених матураната. За Природно математички факултет је карактеристично да су се на њега уписали скоро сви они студенти који су одбијени на ковкурсу МВШ или на пријемном исгтмту на ТВШ. Поред ових, има и део студриата који су се уписали на Природно-математички факултет. зато што је број оних који се прима на друге факултете био већ испуњен. Сада, међутим, врло велики број* студената жели да пређе иа Друте факултсте или групе,' и, то баш желе да пређу са грутге математичара и астронома. Главни разлог, који готово сви студенти наводе, Јесте да не могу да савладају програм математике, да је тај програм за њих тежак и осећају да нећемоћи због тога да редовно студирају. Значи да један од узрока у појави „летећих студената” јесте старо питање: свршени матуранти долазе из гимназије са таквим знањем да нису у стању да прате наставу математике. Дакле, факултети се жале да свршени матуранти немају довољно знања ?ртематике, а гимназије одвраћају да им Природно- матемзтички факултет не шаље довољно наставника доброг квалитета. Тако се ствара „зачарани крут” који се отвара и затвара, у овом случају, баш на Природно - математичком факултету. Поред математике, има и још неких узрока због којих студенти предазе са група или факултета.

Деканат Природно - математичког факултета je мишљења да је на математмку дошло оволико, зато што је на пријемном испиту на ТВШ био другачији критеријум него прошле године. Он Је био далеко строжији, тако да је примљено мање студената но раније. То је добро. lep ће стаби.тшзовати њихове факултете. Али постоје и мишљеша да су задаци на пријемним испитима више досетке него задаци који he проверити знање кандидата. Ту могу да буду одбијени они који посеДУЈ7 основно знање за полазак на студије неког фзкултета ТВШ. Ти се студенти онда дезоријентишу, уписују се на факултет где број није попутвен и за који немају уопште наклоносги., Код њих и надаље стално постоји тенденција да мењају факултет. Ректорат Универзитета као и организација Народне омладине би могли да заузму неки чвршђи став према прелазима студената, према „летећим студеитима”. Чињеница Је да Ректорат Уииверзитета иако прилично уздржано, дозвољава прелаз или да нека руководства Народне омладине подржавају мишљења и намере овог или оног студента за прелаз. Немогуће је мимоићи признање да је део студената прве године подлежан тим променама и није чврсто одлучан где ће и шта да. студира. Сазнање да може прећи на други факултет или групу стално подгрева ту његову неодлучност и ствара већи број „летећих студената”. Ла ли jr могуће ограничити прелаз студената Оваква ситуација тежња студената да прелазе на првој го-

дини Природно-математичког факултета, као и других факултета јављаће се и година. Опет ће бити студената који he изгубити семестар, не могући да „пронађе самог себе”. биће студената који неће посећивати предавања и „студирати” све у нади да he прећи на друти факултет. Добро би било због овог кала би Ректорат или Савет за науку и културу већ на почетку другог семестра послао гимназијама планове уписа на поједине факултете, тј, којгико •ће који факултет примати студената, где су потребе највеће итд. По гимназијама би могла да се одрже предавања осмим разредима како би их обавестили о студијама, упознали их с факултетима који постоје. са режимом студија. Тако би учекици осмог разреда имали могућности да се још у гимназији определе за овај или онај факултет. За оне који желе на математику или на неки факултет ТВШ организовали би се краћи семикари, рде би се попунило и учврстило знање потребно за такав факултет. На неким факултетима се већ расправља о увођењу пријемних испита за ттрве године. Они би се увели, например, за математичаре на П риродно-математичком факултету. Тако би тамо дошли само они који имају омисла и могућности да студирају на тоЈ групи. На тај начин не 6и чекали семестар или два, па да тек онда констатујемо да оваЈ или ондј студент не може ту студирати. Ово Је још Једна могуђност да се ограгогчи прелаз са једног факултета на други. Д. Ћ.

Прослава Дана армије на МВШ

У оквиру прославе 22 децембра Дана Југословеиске армије. у аули Анатомског института МВШ откривене су бисте народких хероја: др. Станка МарЛновића, Мике Митровића и Јовапа Шсрбановића, као и спомен плоче борпима палим У Народно-ослободилачкој борби студентима медицине и фармације. Свечаности су присуствовали чланови породица погинулих, прстставници. народне власти, претставкик Југословевске армије генерал-лајтнакт Гојко Николић, ректор МВШ

проф. др, Коста Тодоровић, бројпи професори и студснти. У аули Патолошког институтаподигнут Је споменик палом професору др. Сими Милошевићу, шефу Паразитолошког института. О н»еговом животу. раду и борби говорио је његов најближи сарадник проф. др. Миловановић. На свечаној академији, која је одржана увече, објављени су резултати такмичења у предвојничкоЈ обуци и награђеии најактивнији студенти. •

НЕ МОЖЕ СВАКО НОСИТИ ЧАСНО ИМЕ члана Народне омладине

Од 20 до 21 о. м. заседао је у Београду XV Пленум ЦК НОЈ. Основно шггање претрс-сано на Пленуму, сбухватило је преглед рада и досадашње резултате на спровођешу мера за побољшање рада у Народној омладини; у правцу побољшаша метода руковођења. смањеша професионалног кадра, развијања иницијативе омладине и успешнијег идеолошко васпитног рада међу омладином, што је, на иницијативу Централног комитета КПЈ, Биро ЦК НОЈ сугерирао ортанизацијама Народае омладине у јулу ове године. Пленум је рвзмотрио тешкоће које су се понегде појавиле, услед произвољног и претерано оритиналног схватања карактера нових мера, и на основу досадашњег искуства, препоручио пут за што ефикасније остварење задатака, који данас леже пред Наро;фе омладине. У реферату и дискусијама на Пленуму било је говора и о резултатима рада организације Народне омладине међу студентима. Овде, као и код већине организација У преуд’зећима и на селу, у многомв су успешно оживотворене недавне директиве Бироа ЦК НОЈ, које резултирају из опште данашше линије наше Партије, у правцу све шире демократизације и непосредкиjer укључивања сваког појединца у рад на решавању заједничких питања. Пред организацијом Народнв омладине на Универзитету стојит©жак задатак: да у својшл ортанв«зацијама одгоји и васпитава jmpaiab такве појединце, који ће боти нв смо добри стручњаци, већ културни и политички правилно оријеа•тсани људи. Ту су наше организације много учиниле Но, тим прв је потр>ебно вихуе говорити о ономв што још није учињено, или, бљв рећи. о ономе што се понегде нијв знало правилно применити. . Пленум је позитивно оценио особиту живсст и потпуну демократичност. која се испољила ггриликом овогодишњих избора за руководства Народае омладине на универзитетима и школама. Показало ce да немају основа страховања појединих руководилаца да ће се избори претворити у неозбиљне и анархичне састанке. Напротив, дошао je до пуног израза прави демократски принцип у избору омладинских руководстава. Но, ово је повукло за собом неке нове проблеме. Наиме, у руководства је апсорбован велтгки број младих људи, који не пооедују особита искуства У руковођењу. То је претстављало извесне потешкоhe. особито на првим годинама, гдв људи не поседују довољко искуства с обзиром на специфичне форме раДа организације Народне омладине на Универзитету. Те слабости понегде још нису отклоњене. Показале су се врло корисне интервенције факултетских комитета, као на пример: повременн заједнички састанци факултетских комитета са секретаријатима година (на пример на Под>бпривредном факултету) семицари о томе како треба руководити, стална помоћ комитета у форstii обилазака, сугестија и томе слично. Још је једна озбиљна препрека која. у вези с новим начином руковођења, код неких комитета и оекретаријата актива и група претставља потешкоће у руковођењу. Наиме, у неким руководствима поново се појављује систем секторашења, а у неким га уопште нису успели уклонити. То доводи до нвзаинтересованости појединих руководилаца за све што је изван круra његове проблематике, до цепкања задатака једном речју до твга да комитетом, односно активо* или групом. или појединим сектором делатности, руководи један човек. Штетно је и друго схватање: да није потребно никакво задуживање. За свако питањ£ морају tfe задуживати поједини руководиоци. Али задуживање треба да буде, на пример, за период до следећег састанка, или и дужи интервал шт& зависи од природе самог задатва. Тако he се постићи да сваки рувговодилац познаје суштину пробле* матихе и свих питања која се р£шавају у организацији. Онда се тће догодити да за сваки састанаас дневни ред припрема један чаац комитета, да састанци ие буду колективно припремљени. те да има|у по 5-6 тачака дневног реда и да се услед тога ни једно нв реши. Састанке треба растерећивати сз’вишних питан>а и дискусија, а велики број задатака решавати непосредно, ван састанака, у свакидашњем контакту са студентима јер су то најподесније форме васпитног деловања. У свакидашњем руковођењу Народном омладином треба да пруже озбиљнију подршку и *партиски руководиоци, иако код неких постоји мишљење да као што је то и на Пленуму подвучено рад у Народној омладини није партиски рад за чланове Пзртије, већ се њима дају друга, како’ се обично назива, партиска задужења. „У школама и укпверзитетима гекао је у свом рсферату дру Г Нз(Настзвак на четвртој стрзк:!)

/ » СШТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! "■ "" .... ДДВаИ^"* - ' *"" .'. .- Г '*~ " TL Како св ствара фи.тч Четврта страва ОРГАН НО СРБНIЕ НА БЕОГРАДСКОМ YHHBEP3HIETY И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА -vii.inn ■ ani i и i ши miw * ГОДИНА ХП БРОЈ 35 « БЕОГРАД, 25-ХП-1550 ГОД. џ ЛИСТ ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ ИЕДЕЉНО Џ ПЕНА ВРОЈУ 9 ДИНАРА *