Student

(Наставак са прве стране) оричић скоро се изједначио појам ученика и студента са појмом члана Народне омладине. Нека руководства у тој трци за бројним порастом чланства дозвољавају да у организацији буду и омладинци који то не заслужују”. Напротив, код других, постоји секташки однос по питању обухватања нових омладинаца. Зато је потребно. по првом питању, не дозволити да појединци својим чланством крње углед Народне омладине, а, у другом случају, водити борбу за обухватање у организацију свих оних који било на који начин учествују у изградњи социјализма, а у првом реду. уз моралне и политичке квалитете, показују добар однос према учењу. Овде се појављује питање разграничења деловања школских власти и организације Народне омладине. Неправилно је кад школске власти одговорност за учење и понашање студената пребацују на организацију Народне омладине. Такође је потребно да део наставника још више осети, уз потребу квалитетних предавања. и њихов задатак као васпитача младих људи. Исто толико је важно да организације Народне омладине примају сваку добронамерну помоћ наставника и школских власти, што понекад случај. Углавном, школске власти треба да чврсто узму у своје руке проблеме учења. дисциплине и понашања студената. А Народна омладина на Универзитету и великим школама водиће рачуна о томе да они омладинци који не_ задовољавају у учењу не могу бити чланови Народне омладине, да проблем учења постави с васпитног становишта, указујући на његов зиачај. Једном речју, треба да васпитава културне. способне и политички прогресивне будуће стручњаже. Да би могла то постићи, организвцкја Народне омладине, по речима друга Неоричића на XV пленуМУ ЦК НОЈ, треба да усмери своју активност на организовању „живог и интензивног политичког. идеолошког, култзгрног и спортског живо-т омладине, што треба да омогући још веће интересовање ученика за савлађивање школског градива”. Слушајмо ове недеље

Природмо магр.магичкм факултег; 26. ХП. „Сан кло физиолошка поjua”, Дебатии клуб биолошког отсека. Предавач Мира Шулебергер. ст. биологиЈе. Сала бр. 57. Почетак у 19 час. 29.ХП. „Порекло пороаипе, приватиог власништва и државе”. Дебатни клуб географског отсека. ГГочетаку 19.30 час. Сала бр. 84. Шумарски факултет: 25.ХП. „Значај планиража у шумарству”, СекциЈа дебатног клуба 1 године. Предавач инж. Д. СимеуновиЛ. Почетак у 19,30 час. Сала бр. 76. „Примена и значај геодезије у шумарству”. СекциЈа дебатног клуба П годинв. Предавач инж. Миле Симоновић. ГГочетак у 19.30 час. Сала 77. „Проблем пошуилмвања код нас”. СекциЈа дебатног клуба Ш године. Предавач инж. Ивков. »Почетак у 19.30 час. Сала 80. Пољопривредни факултет: 27. „Природно одабирање, чворно питање дарвинизма”. Дебатна свкција 1 године. 28. ХП. „Пастер, Виноградски и њихов рад”. СокциЈа дебатног клуба П године. Предавач проф. Тешић. 26.ХП. „о хетерозису, сунцокрет, конопља”. Секција дебатног клуба Ш године. 27.ХП. „Задругарство код нас и у земљама народне демократије”. СекциЈа дебатног клуба TV године. Предавач Бора Радовановић, асистент. Клуб млалих писапа Београдског универзитета; 2В.ХП. „Вече љубавие лирике”. ТТочетак у 20 час. Слушаоница број

45 Природно-математичког факултета. • «*>илозофски факултет: 27. ХП. „Обломов и сувишни људи”. Актив дебатног клуба славистике. Предавач Драган Недељковић. Сала бр. 85 Природно-математичког факу птета. Почетак у 20 час. Стоиатолошки факултет: 28. ХП. „Остварење пароле фабрике ралницима као виши стадиЈ друштвеиог развитка”. СекциЈа дебатног клуба Ш године. Предавач Душан Симић. Почетак у 19.30 час. Сала за прстклипичку протетику Анатомски институт. Грађевингки факултет: 27. ХП. „Однос ПартиЈе према лржави у прелазном периоду”. Референт Алексаидар Кумануди. Почетак у 20 часова, Свечана сала. Клуб младих писаца Београдског универзитета: 28. ХП. „Читање ралова Пветка Петковића и Боже Булатовића. ГГочетак у 20 час. Просторије клуба, Балханска 4/JV. Меаипински факултет: 27.ХП. „Савремене теме”. СекциЈа дебатног клуба IV године. Реферснт Ем. Радетић. Почетак у 19.30 час. Сала Патолошког института. 27-ХП. „Савремене теме”. СекциЈа дебатног клуба 6 године. Референт Цико Звонимир. Почетак у 19.30 час. Сзла Анатомског института. 29. ХП. „Стаљинова теорија” о буржоаским и социЈалистичким нацијама. Секција дебатног клуба Ш године. Предавач Хаџи-Васиљев Киро. Почетак у 18 час. Сала IV интерна.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

МАРЉИВ РАД СТУДЕНАТА I ГОДИНЕ ШУМАРСТВА На првој години Шумарског факултета до сада су одржана два колоквијума из техничког цртања на којима је показан приличан успех. Са првог Је свсга неколицина одустало. док су други, сви студенти положили. У току 1е колоквијум из анорганске хемиlе, чији досадашњи резултати потврђују марл>иву припрему студената. Запажено Је да су и предаван»а из овог предмета најпосећенија. На њих долази просечно 90% студената. Врло добро су посеђена и предавања из више математике и вежбе из свих тгредмета. Једини проблем претставља.ју предавања агрогеологије. која су врло лоше посећена. То се објашн.ава тимв што се агрогеологиЈа полаже у (хемија се полаже већ у Јануару), па сту денти све своје снаге усмеравају на учен>е хемије. Запостављање агрогеологиЈе, међутим, може довести до неуспеха на полагању тог предмета у Јуну, те, би студенте требало ориЈентисати на nbceћивање тих предаваља. (М. В.) . О „ШТЕДЊИ” ГДЕ НЕ ТРЕБА За студенте прве године Грађевинскот факултета нарочито је важно познавање математичке технике. Отуда Је интерес за таЈ предмет код н>их наЈвеђи. Али су наишле тешкође коЈе они не могу да отклоне. Тако за вежбања имаЈу два асистента (на IRO студената). Због тога се осећа потреба за демонстраторима. Деканат Је одбио да им их додели, образлажуђи то финансиским тешкођама. Онда су студенти предложили Декапату и Комитету Народне омладине, да они сами оснују фонд за плађање лемонстратора. али се Комитет Народне омладине ce тим није сложио. На краЈу Је то питан>е решено тако, што се друг Јова Туцаков, студент треће годиие, добровољно Јавио да буде де»тонстратор на првоЈ roдини. Међутим, остало Је Још нерешено питање наставника из овог предмета. про фесора Авакумовиђа. Он доста чвсто звкашњава на предавања. Тако, например. sa пет предавања закаснио 1е 140 минута од 400, Поред овога, до данас ниЈе одржао ниЈедан колоквиЈум из математике. (Ј. С.) САГТАНАК КЛУБА МЛАДИХ ПИСАЦА У ЗЕМУНУ У нвдељу 17-ог ХП одржан је еастанак клуба младих писаца у Земуну на коме

(Од дописника „Народног студента”)

ce водила дискусија о амертгчком филму „Синови змаја”. Запажено Је учешђе у дискусиЈи сгудената Пољопривредног и Шумарског факултета. Млади писци ових факултета су чланови Универзитетскот клуба писаца, али због удаљености од Универзитета имају своЈу литерарну секциЈу на факултету коЈа Је сада прикључена клубу пмсаца свих средњих школа у Земуну. На оваЈ начин Је шире постављена литерарна сарадња између ученика средњих школа и студената. Дискусија о филму „Синови змаја”, била Је на прилично уметкичкоЈ висини. С.лична дискусиЈа биђе организована 24 децембра. Тада ће се говорити о филму „Хумореска”. (В. П.) „ДРЖАВА У ПРЕЛАЗНОМ ПЕРИОДУ” НА ДЕБАТНОМ КЛУБУ ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА У прошлу ереду одржан Је састанак централног дебатног клуба на Шумарском факултету. Присуствовало Је око 250 студената. Друг Сима Мехмедбашиђ, наставник Института за друштвене науке. одржао Је предавање „Држава прелазног периода”. Ово предавање изазвало Је дискусиЈу, која Је била «sадржајна и интересантна. Нарочито се дискутовало о недостацима буржоаског права у држави прелазног периода. Предавач. Је ово питање рзсветлио цитираЈуђи Марксове речи из „Критике Готеког програма”. Он Је нагласио ла Је социјалистички принцип, количину рада Једнака количина производа. остатак буржоаског права. „Јер се право Једнако примењуЈе на неЈеднаке људе и свако право Је у својоЈ основи неправо”. На овом састанку запажено Је присуство веђег броја наставника који су у приличноЈ мери допринели да се многа интересантна питања боље и ЈасниЈе теоретски објасне. (В. П.) „ДЕМОКРАТША У СОЦШАЛИЗМУ” НА ФАРМАЦЕУТСКОМ ФАКУЛТЕТУ Дебатни клуб Фармацеутског факултета Је имао састанак са темом „ДемократиЈа у социЈализму”. Присуствовало Је око 100 етудената. Дискутанти су допунили предавање са многим конкретним примерима из наше друштвене стварности. Поред тога, било Је доста интересантних питања. као: да ли Је могуђе одумирање државе у капиталистичком окружењу итд.

СА ЧАСА ЦЕНТРАЛНОГ ГИМНАСТИЧКОГ ДРУШТВА

"Жалим што час дуже не траје"

Студенти и студенткин.е чланови централног гимнастичког друштва Универзитета и великих школа имају csoj редован час. Окупљају се. Све их Је више. Силазе у свлачионице коЈе се налазе испод сале за вежбање. Овде Је веома живо. Сви се журно облаче: маЈице, гаћице и патике. Oceha се да жељно прижељкуЈу почетак часа. Двадесетак студената већ су готови са облачељем. Трком одлазе у салу, довикујући девоЈкама: Пожурите, Још неколико микута до почетка часа: У ПРОСТРАНОЈ САЛИ Улазимо. Сусрећемо се са групом омладинаца чији је час тек завршен. Остали би Још који минут, али предњак не дозвољава. Мора се поштовати ред. Треба и друти да вежбају. Улазе студенти, понека студенткгава. Како час још није почео сви се труде да што боље искористе ових неколико ..слободних минута”. Прескаче се кон., узима лопта, хватају ручке ... Час почише. Команде једна за другом: У две врсте збор! На десно равнаЈ’с! На парове разборЈ’с! У двојне редове! ЧуЈу се речи Јанка Лескошека, начелника гимнастичког друштва. А затим вежбе ргзгибања. Јер како каже наставник, први део часа има задатак да загреје оргнизам првенствено помоћу трчања и поскока. То је основно.., Изводе се разне вежбе. То Је други део часа. Студенти, подељени по врстама, савлађуЈу елементе на справама. Мало се исправи и полагаио дижи, обЈашњава начелшгк. Вежбе обликован.а и равнотеже задаЈу доста муке, али, упорност и воља све побеђују. Мттрно! ЧуЈе се глас начелника коЈи продужује: ГГрво одељење узеђе ручке, друго прескок преко кон.а треће лотггу, четврто ... Поново се формираЈу правилни редови. Одељвња од по 10 —15 чланова вежбаЈу. Звиждук. Почиње „утакмица” у кошарци. Студенти, подељени у две групе, игра Ју. Ситурио баратаЈу лоптом. али и греше. Један продор играча зауставља судија пиштаљком. Сви су стали и очекују. Наче.тштк говори: НиЈе требало да идеш сам, кад Је тзоЈ играч био слободан и под кошвм, Пази да се то други пут не понови. Кошарка је брза итра и треба брзо мислити. Звиждук. И игра се наставлл. Учи се даље... БОРАЧКЕ ВЕЖБЕ Пази! Идемо даље говори друт Лескошек. Упознаћемо се са неким борачким вежбама. Прва вежба претставља Јапански начин борбе који се карактерише тиме што се са већом полугом (састављеним рукама) савлађуЈе мања. То Је случај приликом ослобађаша хватова. Начелник показуЈе практично. Сгуденти покушаваЈу да схвате. А.ти, не иде таколако. Треба правилно наместити руке изабрати моменат да се „непријатељ” надвлада. Сваки почетак 1е тежак, смешка се Један студент. говоређи својим друтовима, уверавајуђи их да he брзо научити. Вио Је у праву. После неколико минута сви су „побеђивали” противннке. Нису научили у потпуности, али научили су довољно за Један час. БОКС ЈЕ ЗАИНТЕРЕСОВАО МНОГЕ Многи студенти мисле аа се на часовима гимнастичког друштва уче оамо разне вежбе, прескоци, вежбе на стгравама и Али, најбоље је дођи и

видети. Не учи се само то. Овде се чланови упознаЈу са кошарком одбоЈком, футбалом, боксом, пливањем.... прави.тима игре, разпим системима, начином суђења ... Вечерас нешто о боксу. Двадесетак студената окружује свога начелника. Пажљиво слушају; При заузимању става за бокс потребно Је одмах нагласити да се треба ослонити на прсте, како би били што еластичниЈи. Јер, ако противник погоди „циљ” тело се заљуља, али има мотуКност да се стабилно ослони за задњи део стопала. Тиме се постиже потпуна равнотежа. Друг Лескошек показује практично студентима извођење овог става. Одмах се познају „новаЈлије”, док „стари” чланови то изводе као „прави” боксери. Праве разне позе хтели би да „конкуришу” Шовљзнском и осталима. Полако, полако, биКе и то Јед.ног дана, рече неко од студената у смеху, настављајуКи са вежбањем. ГГравилан став Један од основних елемената бокса прилично Је савладан. Научили су Још неколико елемената: леви и десни кроше, леви и десни директ. Сутра нова тема; учиђе нешто о аперкату, о покретима ногу ... ИНТЕРЕСАНТНА ИГРА Сказаљка на сату показује да се час ближи кра Ју. Зато начелник прелази за четврти део часа, који има задатак да постеттено смири организам лакшим вежбама или играма, како би вежбачи веђ ..охлађени” мотли да напусте салу. Присуствујемо и крају часа. ЈГоновиКемо оно што смо задњег часа научили _ рече друг Лескошек. Студенти, сврстани у четтгри врсте, очекују почетак игре. Свака врста има свог челног коЈи држи лопту. Циљ Је да се лопта. коЈа иде од руке до руке, са десне стране врати преко леве и да што брже пође поново код челног. Звиждук. Лопта се преноси брже, Још брже. Навијање као на некој важној утакмици... и, победник: друта врста! То се понавља још неколико пута. Побеђују врсте, Једна за другом. Али, неке бивају и дисквалиФиковане због непра-

вилне игре. И тако до краја часа коЈи Je увек богат са разним играма прожетим такмичарским духом. Тако сваког уторка, а и сваког петкз, када после вежби у сали, долази и час пливања у базену. „ЖАЛИМ ШТО ЧАС ДУЖЕ НЕ ТРАЈЕ” Силазимо низ степенице У правцу свлачионице. Весела лица такмичара изражавају своје задовољсгво. Како Је брзо прошао оваЈ час? Колико се само овде научи?

И заиста човек никада не може да добиЈе праву претставу рада са Једног часа гимнастичког друштва, ако сам не види, не може да зна шта се све ту ради, учи. Треба само Једком доћи, доћи и посматрати. А сутра? Вићеш сигурно редован члан. И вероватно придружит heui се речима Једног студента техштке који је напуштајући салу скоро са жаљењем констатовао: Жалим што час дуже не траје! Сл, Ш.

Извођење гимнастичких елемената на гредш

Са часа гимкасти«ц»а»

ОБАВЕШТЕЊА

Обавештавају се другови студенти да студентска опоравилишта на Авали и Златибору раде прско целе зиме са капацитетом од 70 кревета (Авала2o и Златибор 50). Упућивање у опоравилишта врши Студентска поликлиника, а они који желе да оду на опоравак, дужни су да се јаве лекарској комисији која редовно ради сваке последње суботе у месецу од 10 —И часова. Да би лекарска комисија имала све потребне податке сваки кандидат је лужан да се претходно јави једном од лекара опште праксе. који he испитати његово стање и одредити га за комисију. За одлазак у опоравилишта нису потребне никакве препоруке или мишљења, јер лекарска комисија узима у

обзир само здравствено стање дотичног друга. Приполаску на опораваксваки студент је дужан да преда потрогаачку карту и 1200 динги ра у готову. УПРАВА СТУДЕНТСКЕ ПОЛИКЛИНИКЕ * • * Обавештавамо све своје претплатнике, да уколико до сада нису измирили своја дуговања за наш лист, да то учине најкасиије до 5 јануара 1951 године. У противном редакција ће им обуставиги даље слање листа и нредузети потребне мере за наплату својих потраживања. Администрација .ЛАРОДНИ СТУДЕНТ”

Из прошлости Велике школе АНЕГДОТЕ.

Тринаесто питање Из Пожаревачке гимназије буде премештеч и постављен као хонорарни професор на Великој Школи, Алимпије Васиљевић. Предавао је психслогију и логику, а његове најбоље квалификације биле су, што је сматран једним од најревноснијих * присталица ондашњег намесничког режима. Влижиа.се испит, a ђаци, као и он сам, прилично неспремни. Да би се обавило све како треба, Алимпијр Васиљевић подели цео предмет а питања, а ђаке опет по азбучном реду, тако да је сваки знао Kojt he питање одговарати, те је његт и научио. Испиту је претседавао пок. Панта Срећковић. Присутан је био лично и министар просвете Димитрије Матић. Све је текло по плану до 13 питања. Тада се непредвиђена незгода. Један од ђака, тринаести по реду, није дошао и као следећи буде прозван кеки Мика Ђорђевић. Њему западе ово трингестЈ питање о коме он појма није имао. Увређен и љјтит, Мика устаде и рече:

— Али, извините, моје је питање четрнаесто, јер ја сам четрнаести по реду у дпевнику. Исправка је одмах извршена те се испит у , ; оеду” завршио. Због „сјајнсг успехз” својих ђака, Алимпије Васиљевић буде одмах унапређен за редовног професора. Нешто о Стевану Сремцу Историју старога века предавао је Јован Ђорђевић који је у Београд дошао *'3 Шабачке гимназије. Он је 1865 године довео t себи свога сестрића Стевана Сремца, кога је 6аспитавао све док овај није одрастао. 1876 гоцине избије Српско-Турски рат и Сремац оде на фронт као добровољац са осталии* Великошколцима. Његов ујак, Јован Ђорђевић који ник'ко није трпео ондашњег

министра просвете Милана Кујунџића Абердара, писао му је: „Драги Стево, гледај да не погинеш, чувај се. Молим те да се што пре врат гш и да се не бориш за орден Милану Кујунџићу.. Стеван Сремац му је са фронта одговорио: „Драги ујо, ја се овде борим за слободу ?вога народа а ни за какав орден и молим те да ме извинеш, што нећу да те послушам...” „Нуша” Триша и чизма са пивом Анексија Босне и Херцеговине од стране Аустро-угарске, изазвала је велики револт код омладине и студената Велике Школе. Протестујући противу овога акта, незадовољни са политиком Милана Миловановиha, тадањ т министра спољних по-

слова, они су припремили велике демонстрације по улицама Београда. Бранислав Нушић био је често један од главних покретача. Знајући то, Миловановић га позове и у немогућности да спречи демонстрацију, рече му: Знаш... овај „Нуша" (тако су звали Нушића), испред мога Министарства вичите цгго год хоћете, псујте ме, па можете и по неку каменицу ца баците, али... не идите пред Аустриско посланство. Није... знаш, згодно да изазивамо... (Миловановић се плашио да се тиме нз замери БечкоЈ влади). Поворка са демонстрантима крете улицама. Када су били негде око данашњег споменика од некуд се створи један бели коњ на кога попну Нушића, а у руке му утрапе неку војничку чизму пуну пива. Ту, пред огромном масом, Нушић испи пиво и на коњу, испред кога је ишао неки Триша са барјаком, кренуше пред ' Министа оство спољних послова.

Бучни повици, .ндоле Милрвановић”, „доле влада’', помешани са разним погрдним именима упућеним Министру, одјекивали су улицама, док је у згради министарства била искупљена цела влада. Полетеше каменице. осу се читав камени пљусак Прозори су прскали а стакло је са треском падало на уллцу. На згради није остао ни један прозор читав. Пред Аустриско посланство није се ишло. После завршених демонстрација Зтанистар позва Нушића: Ама, забога Нушићу, шта уради! Ако ти онако реда ради, казао да баците који камен, нисам ти рекао ~а ме убијете. Двојици члансва Владе разбили су главе! Резултат демонстрација, које су биле само почетак огорченог незадовољствл у целој земљи, био је пад Миловановићеве владе.

Укрштене речи 6р. 2 - решења

boaopaßHo: 1) С. С. (Стеван Сречац). 2) Сала; 3) Лафарг; 4) Вино. парк; S) Ета. дар: в) Мото. ка. виге; 7) Исо, фуга, код; 8) Ом, Ламарк, та; 9) Илир, биро; 10) E.i, локаут, во;; 11) Куп, Стон, кат: 12) Смук, он. Гоце; 13) Муф. кос; 14) Алас, Баба; 15) Алеути; 16) Аида; 17) За. Усправно: 1) Мио, екс; 2) Осмијум; 3) Вето. л. пума; 4) Лито, Лил. Кула; 5) Сана. Фарос. Фала: в) Сафо. Кум. кто. сеиз; 7) Слап ara. Аон, Буда 8) Араз арбун, Ката; 9) Граб, кит. Гоби; 10) Крнк. р, коса: 11) Готовац; 12) Еда, оте.

Народна техника на MBW

ОД ПРЕКО 6000 СТУДЕНАТА ОБУХВАЋЕНО САМО 228

Организациј а Народне технике на Медицинској великој школи није досада у погледу масовности имала успеха. У ауто-мото друштво „Јован Шербановић”. фото клуб и два кружока радиолошки и кружок физикалне терапије, обухваћено Је свега 288 чланова. С друге стране одбор Народне технике ниЈе у свом раду заинтересовао студенте са другим делатностима ове организације усквиру Народне технике (падобранство, Једриличарство, радиокружок и други) већ се сва делатност одбора, углавном, свела на рад ауто-мото друштва. 120 чланова Ауто-мото друштва Ауто-мото друштво „Јован Шербановић” основано је пре месец дана, док Је дотада функционисало прво као кружок а доцшије као клуб. Чланови друштва о©ухваћени су на курсевима. На првом крусу коЈег посећуЈе 30 студената. зазошен Је теориски део наставе, а сада се врши практична обука. На овом курсу оа 45 слушалаца, одржано је 9 теориских предавања која су била пропраћена приказивањем делова разних возила. Друштво ће ускоро формирати и трећи курс хоЈег he посећивати чланови синдиката из клиника, болница и института. Друштво сада располаже са Једним аутомобилом и три мотоцикла, који се налазе у неисЈхравном стању. Зато је планом предвиђено да се у наЈСкорије време оспособм радионица за справку возила, један неисправан аутомобил и два моторцикла. Друштво такође предвиђа набавжу Једног исправног аутомобила, одржавање популарних предавања и неколико посета селима и предузећу, НаЈбоље слушаоце курса друштво he оспособити за наставнике. Друштво није ништа досада учинило да за курееве обезбеди стручне предаваче. Сва теориска предавања одржазали су Један студент технике и неколико наставника из друштва „Петар Драпштгн”. Зато ово питање захтева и своЈе *решење, тим пре када се има у виду да друштво мора настојати да број чланова повећа. Фото-клуб одржао два курса И порсд тога што располаже са лабораторијом и има обезбеђена матери Јална средства, фото клуб Је такође малобројsн _ има свега 64 члана. одржана су два курса „А” и „Б” на којима Је оспособљено 30 чланова. Сада раде такође два курса које посеђуЈе 35 чланова, студената и синдикалиста. Кружоци уско везани са наставом малобројни и неактивни У оквиру организациЈе Народне технике раде два кружока: радиолошки са 27 и кружок физикалне fepannJe са 17 чланова. Ма да Је рад у овим кружоцима уско везан са наставом на школи, у њима је обухвађен врло мали броЈ студената. Oceha се и неактивност самих кружока. Иако Је управа клиничке болнице обећала да ће обезбедити предаваче. досада се у том погледу ниЈе ништа учинило. Шта треба учинити Разумљиво Је да овако мали броЈ студената обухваћен у организациЈама Народне технике не може претстављати успех. Зато са формирањем осталих клубова, кружока или курсева (падобран-

ски, Једриличарски, кајакарски, радио кружок и други), који he заинтересовати студенте, Јер су ови прожети елементима ванармиског васпитања, ортзнизациЈа he постићи Један од основних задатака: окупиће мнош већи Орој студената. Ангажовањем предавачд са Техничке велике школе и осталих друштава. Народне технике у Неограду уз помоћ и сарадњу Комитета Народне омладине, Ректората МВШ и управе клинцка и института, који су и ове године организациЈи пружили велику помоћ у новцу и материЈалу, организација Народнв техникв на Медицинској великој школи моћи he постићи знатно боље резултате у свом будућем раду.

Закључци се спроводе у дело

(Од дописннка са факултета) Фото-кружок Пољопривредног и Шумарског факултета бројао Је прошле године 33 чланова. Прошлог месеца, када је одржака годишња скупштина, од 55 уписаних чланова, било Је присутно 48. Донет Је годишњи плаи рада: омасовити клуб, обухватити што већи број другарица и кроз клуб спровести линију ванармиског васпитања, организовати „А” и ,Б,” течајеве, формирати кружоке за микроснимање као помоћ катедрама кружок за планинарску фотографију, помагати свим секцијама на факултетима у очигледноЈ агитацији документациЈом рада дотичних секција итд. Од првог дана после скупштине чланови клуба агитуЈу на разне начине. Користи се радио менза, шаљу дописи, на огласноЈ табли сваке недеље мењаЈу фотографије. Половином новембра месеца течај Је почео са радом, а већ после првог предавања на огласноЈ табли су 6иле фотографије течзјаца и предавача. Број чланова сваким даном се повећавао, За месец дана клуб броЈи 154 члана, од коЈих Је 130 похађало течајеве. КомисиЈа за наставу, на основу програма савезвог одбора, донела Је план зз цА" и „Б” течаЈеве рачунајући са. нивоом знања слушалаца из физике, тако да Је општи део скраћен (о светлостима и сочивима), а већа пажња је поклоњена специјалном делу коЈи је разрађен. Професор Сава Одаџић, асистент Миливоје Перишнћ и официри ЈА спремали еу редовно квалитетна предавања, користећи се при томе расположивим сретствима да демонстрирање нових ствари учггае што приступачниЈим и схватљивиЈим. На течаЈу Је завршен теориски део. Од 130 посетилаца, 112 чланова Је стекло право извођења практичног дела курса. Члакови су подељени на групв од 5—7 студената у коЈима се сада изводи практнчни део наставе: учи руковање апаратом, снима и ради у лабораторији. Вође група су ранији течајцк, искусниЈи аматери. Рад група је постављеи на бази такмичења. Испити ће ce полагати када течаЈ заврши са радом, те се сада групе такмиче коЈа he боље и пре савладати материЈу и изићи на испит. М. Николић

„Игра сатова“ на ТВШ

Их !,..

Ух ! !*..

Ох !!...

Аууух !!!??...

Не може свако ноонти часно име члана Нароцне омпааине

Одговорни уредшш: Скмо Беговић. Уредништво и администраија Београд, БалканскаЦУ телсфон 23 —16 4; Чсковни рачун: 103—903213. Штампарија „Борба" Бсоград, Кардељева 31