Student

СА ЈАНУАРСКО-ФЕБРУАРСКИХ ИСПИТА

ЕКОНОМСКИ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И МЕДИЦИНСКИ ФАНУЛТЕТ НАЈСЛАБИЈИ

Карзктеристике: слаб квалитет много одусталих старије године боље понављања

Докумевтована и свестрана анализа ствар је управа школа а посебно оамаднпске организације. Ова ће им н омогућити сгварање конструктивннх закључака, Зато ћемо ми истаћи само неке карактеристикс овог иснитиог рока и то по могућности најочитије (наравно, уколико иам је било омогућено да дођемо до података на време). Како школске управс прате испите? На првом месту мораћемо еешто рећи о извештајној служби. Она ни у ком случају не задовољава, па ни кад се ради о преношењу резул тата од катедри до деканата, а још мање од деканата до ректората. Само један пример: Деканат Медицннског факултета није ни 20 фебруара могао да пружи нашем сараднику податке о успеху на колоквијумима које су њихови студенти прве годи не почелн полагати пре месец дана. Или, Ректорат Медицинске велике школе није «ш 17 фебруара имао преглед резултата полагања за период оД 5 до 15 фебруара. Ово су тпеба истаћи само случајно изабрани примери. Ништа боље није бнло ни у деканатима Техничке велике школе и у Ректорату, чак, рекли би, и још горе. После овог ми ћемо поставити већ класично (по томе колико га пута бескорисно понављамо) питање: како школске управе могу прате испите, да :ш-тервенишу итд. Питање је тим аЈстуслније, Што руководства омладинских организација, кад се тих података тиче, зависе искључиво од својих управа школа. Какав је општи успех?

је (нажалосг, вајмање ове којнх се то тиче). Поред малог процевта подоженкх испита овај нслтни рок карактерише се и врло ниским квалитетом одгово ра. На Правном факултету, на пример, од 670 положених испита (само редовних студевата), 400 их је положено са оценама 6 или 7. На Шумарском је слично. Од 823 положена нспита (и 1368 пријављеннх) 512 нх је положено са оценом 6 нли 7. И тако на Пољопривредном, Екоиом ском па чак и Ветеринарском факултету који је некад давао много боље резултате. Иако се претпоставља да је јаиуарско-фебруарски испитни рок "последња шаиса за слабе ђакс* овако низак квалитет (нарочито ако се узме у обзир да су у овом испитном року полагани и испити на које се тек сад стекло лраво) говори недвосмислено да добар број студената још увек кампањски учи. Неке прве године не обећавају јшого бвај испитии рок показао је, поред осталог, и то ко је одмах од почетка посветио довољну пажњу новпм дру говима, студентима првих годика а ко не* Тако су студенти првих годта Пољопривредног, Шумарског и Медицинског факултега показали много боље резултате него њихове старије колеге. Резултати колоквијума прве године Медицинског факултета су чак пајбољн који су досад постигнути на Медицинском факулте ту. Обратно, прве године Правког и Економског факултета и опет пред њаче неуспехом. За иеуспехе на мла ђим годинама Техннчке велике школе не можемо рећи да су продукт само нерада студената, Неуспеси су овде, пре свега, условљени слабим предзнањем којим студенти долазе да студирају техничке науке, а потенцирани |Су в{едовољним залагањем студената да то надокнаде. По кама познатим резултатима овог испитког рока иајбрљи успех на Техкичкој великој школи показали су студенти пете године отсека ”Снага“ Електротехничког факултета. На физиологији и патологији стара ствар Посебан проблем и који се по нашем мишљењу неће и не може решитн само и правилкиком а , односно административиим путем, претставља ју студенти друге и четврте године Медицинског факултета. И баш на овом року може се кајбоље видети како долази до тога да по четири стотине студената једне генерације понавља годину. Узиимо пример Аиа томије. Друга година у јануару стиче право на полагање тог испита. Узевши у обзир још два тешка испита који се полажу те године (физиологија и хистологија), као н дугогодишње искуство студеката на тим испитима, могло би се очекиватн да велихи број њих положи анатомију већ у првом року. Међутим од око 550 студената друге године (без покављача) свега 249 студената (са по кављачима!) положило је анатомију у овом року. Ни 50 по сто. Авет "правилника" као да је већ почела прикупљати свој плашт око оних триста студената који (отсад напред) у три рока треба да положе три тешка испита. Исти или још гори случај нмамо «га четвртој години. После релативног (а изгледа и апсолутног) одмарања на трећој години, где се полаже само један мали испит, било бн за очекивање да велики број студената положи патологију већ у првом року. Међутим «д око 1100 студената четврте годике, свега 389 (са понављачима) пријавило је патологи ју, а свега 151, односно 39 процената од пријављених, односно око 11 посто од укупног броја студената положило је патблогију у овом року. Ова!сви неуспесн на првом кораку ј&сно говоре о томе да добар део

О успеху? Згуснут у једну реченицу, из јануарско-фебруарског испитног рока, могао би се извући закључак да ни студенти појединачко, ни поједине омладинске организације укутшо, још увек нису схватнли да је кајвеће мерило њихове вредности, у првом реду, успех у учењу. Јер 61 проценат положених испита на читавом универзитету, 53 гроцента положених испита на Медицинском факултету, или на пр. тек једна трећина положених испита на Технолошком факултету нису резултати којима би се могло поносити или завидети. Ма да не оправдавамо нкчије неучење (што ће се видети после) ипак стојимо на гледишту дз 54 процента положених испита на Природ но-математичком факултету, а нарочито 57 процеиата на Економском, претстављају много већи неуспех не го тек 53 процента положених испи та на Медицинском факултету. До тог смо дошли упооеђивањем обимности испита озих факултет а са они ма на Медицииском, упоређивањем броја предавања, вежби ктд. Зато смо мишљења да резултати постигнути у овом року (не само у овом року!) на Пркродно-математичком и Економском факултету претстављају иајгоре резултате к а свим факултетима у Београду. Над њкма би се најозбиљније морали замислити и управе тих факултета и омладикске организације, а највише сами студенти, Тако испитни рок на Економскм факултету карактеришу неки заи ста запрепашћавајући резултати. Ка пример "Акализу биланса" положило је свега 21 проценат (!) пријављених студената-апсолвената, а ”Историју политичхе екокомнје" свега 45 процената апсолвената. Већина одговора на овим испитима одраз су фра пантког незнања апсолвеката који би тоебало да дају пример својим млађим колегама. А и они, "млађе колеге", изгледа, да су баш и пошли примером својих старијих, тако да се резултати прве и друге године Економског факултета могу готово и мерити са оним апсолвената. Тако се, на пример, средња оцена испита студеката прве и друге годнне овог факултета креће негде испод седам! Ствар која у најмању руку забрињу

медицинара још увек студира *за свој ћеф“, а још више о томе да омладннска организација на медициии још увек са премало пажње прилазн свом основном задатку: васпита њу н преваспитавању својих чланова. Чинн се, штавише, да се она и помирила са тим, да Јој половииа студената сваког јуиа понавља четврту годику, а сваког Јануара и јуна по једиа трећина због анатомије и физиологије. Да је то тако показује примср овог испнтиог рока где је, поред осталог, и 195 студената треће годиие враћесо на другу, наравно —•, због физиологије. Леп успех, нема шта! Нас би, овако узгред, интересовало, колико је чланова Народне омладине на Медицинском факултету кажњено због слабог учења или искључен o из организације због очнтог ленчарења? Међутим, што је ту је, каже се у нашем иароду ту се не дд више ништа урадити. То наравно не треба да значи да рад у том правцу, у организацији, треба да замре. Баш сад мора и почети спремање студсната на учење. Ако мн успемо убедити студенте да спремање јунског испита почиње у фебруару, у јуну ћемо имати не 61 или 53 процента, већ 75 или 85 процената положених испита. То је једнно искуство, једиии лек који ми стално уочавамо, али га јога никад нисмо У потпуности искористилн.

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА „УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ПОМОЋИ“ ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ

интервју нашег сарадника са Филипом Зилијем—

ним оргаиизацијама, ради побољшаи.а стручних и материјгцших услоаа живота и рада студената. Национални комитет Светске универзитетске помоћн успостављаћг и учвршћиваће везе са Светском укиверзитетском помоћи као и са кационалним организацијама студентске помоћи других земаља. За претседника је изабран професор Техничке велике школе у Београду доктор техиичких наука Кирило Савић, а за генералног секретара Актон Лах, члан Генеоалне скјпштнне Светске студентске помоћи и каш претставник у тој организацији ФИЛИП ЗИЛИ у редакцији .Народног студента*

Приликом посете редакцији Једзн од секретара Светске универзитетске помоћи, гослодин Фијгин Зили, дао је одговор иа нека питаља која су му била посгављена од чланова рсдакције. Сматрајући да ће и пптања и одгосори интересовати наше студенте,. доноскмо нх у целтикг. Пнтаљс: Можетс ли нам објаснити сврху вашег доласка у Југослазију? Одговор: Дошао сам на познв Студентског одељења Централног Комитета Народне омладине Југослазије, да посетим ваше универзитете и да се састанем са вашим професорима и студентнма ради успостављања чвршћих односа измејју ваше и наше организацнје. Питање: Који су оснозки приицнаш "Спетске ункверзктетске помоћн * ? Одговор: ”Светска универзитетска помоћ* 4 жели да постнгне дубље и ближе разумевањс између професора и студената различитих дедова света. ”Светска уннверзитетска помоћ“ ради на следећим пољима: 1. Материјална помоћ студентнма и универзитетима. 2. Организовање конференција, семпнапа и других сусрета где ће се распразљати о важним универзитетским проблемима на непартиској бази. 3 Третирање уннверзитетских питања на интернационалној базн. (Наставак на четвртој страни)

У Бсогрзду је оснозан југословепски Национални комитет Светске универзитетске ломоћи који ће се бавити социјално економским питањима универзитета. У том циљу овај комитет ће подржавзти и потстицати све напоре које предузимају професори и студенти, у сарадњи са органима народне власти и масов-

Фнлип Зили један од секретара светске организације Упизерзитетске помоћи

Пет година »Народног студента«

Обавештавамо овоје читаоце, прнјатеље н старе сараднике да ће се у недељу 25 о. м. прославити петогодишњица излажеља „Иародног студента 4 '. Том приликом редакција ће оргапизовати нсколико приредаба, те ће прослава иматн нешто свечанији карактер него прошлих година. Свечана приредба биће 25 б. м. увече у просторијама Друштвеног клуба Упиверзитета. Детаљне информације о прослави редакција ће објавити преко дневне штампе.

МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА ДЕМОКРАТИ3АЦИЈА АКТИВА

Важан проблем организације Народне омладипе на Медицинској великој школи је питање даље њене демократизације. У прошлом семестру ове школске године углавном се престало са подношењем актнву већ спремљених закључака. Избори за руководства Народне омладине су такође допринелн демократизацијн организације. Тада су давали предлоге они који се до тада ннсу уопште јављаЛи на састакке. А данас је већ мали број студената који се устручава да изнесе својс мишљење. Доста су честе и интересантне борбе мишљења по многим политичким, културннм и другим питањима. Нема сумње да ће ова демократичност даље јачати и да ће ангажовати још више чланство Народне омладине у решавању многих проблема и без познате узречнце „овахо мисли Комитет и секретаријат*. МеђЈ-тим, било би добро овде указати на неке тенде«шlје рђавог схватања те демсlкрзтим«ости. Тако ка састанке, актива I, II и Ш године фармације редовно не долази 20—30% чланова Народне омлади нс. Већи број константно не долази на конференције. А комитети н руководства актива и група пису скоро иишта урадили да бн о®о снречили. Иџ целој Медицииској вели кој школи, која броји око 6000 чланова Народне омладине, кажњен је због пемарног односа према организацији само једап друг. Већ сам напотиенЈМ) да отромаи број планова Нзродне омладине уче-

стзујс активно у раду организације у доношењу одлука. Али добар део остаје још увек пасиван. Њима ће се убудуће поклоннтн већа пажња. Тежиће се за тим да и они учествују у доиошењу одлуха актнва НО и у њеном раду. Чврстина руководстава То јс такође важно питање оргаии зације Народне омладине МВШ, јер има Комитета који су врло слабо учвршћени. Например, у комитету прве годкне фармације раде секретар и још два три члана бироа а остали не. Чланови пленума и бироа не долазе редовно на састанке и не учествују у доношењу одлука. А комитети као целине, и у првом реду секретари, нису заоштрили то питање и ништа нису предузели да такве руководиоце смене и изаберу друге. Још веће слабости су по секретаријатима актива и група. Састанци се одржавају само пред састаике актива, а једиог снстематског и планског рада нема. Поред овога, неколективно руковођење организацијом одликује мно га руководства. Систем сталног задужења устварн се претворио у већ ранија задужења по секторима. При времени задаци се врло мало или готово никако не дају. Делимнчно се то може рећи н за Комитет Народне омладине Медицинске велике школе, али нарочито за комитете, година. Например, приликом прнпремања једне дискусије о дебатннм клубовима неки чдановн Комитс-

та, па н секретарн, нису знали да кажу много о својим дебатним кдубовима. Дал»е, питањима стручнога ра* да још увек се бавн један члан 6ироа уз мапо и никакво помагаље нелог Комитета и секретара. Због овога је потребно да се у овом семестру укину стална задужења и цео рад сведе на систем прнвремених задатака, Недовољно плаштрање рада Одлука о одвајању партнског од омладннског руководства допринсла је самосталности омладинске организације. Данас омладгаска руксводства самостално руководе и размишљају о проблемима организацијс. Међутим ту се појавило питање планирања њиховог рада и састанака. Извесии комитети годнна мисле да је прављење месечних планова рада формалност, јер да руководство ие може предвидети шта може бити после месец дана. Друга руководства уместо да рада састзвљзју сами активи, секретаријати и комитстл препуштају их једном човеку којн на брзину саставља цео план рада. Због тога се и дешава да се сд плана често отступа и да се састанци само формално држе, јср је то у плану. Вероватнр је да ће и овом питању организација Народне омладине на Медицинском факултету нарочито комитетн и секретаријати поклонитн пуну пажњу и савесно планирати свој рад.

С. Костић

ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ *НИВЕРЗИТЕТ? И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА

БРОЈ 5 ГОД V 21-П-1951 ЛИСТ КЗЛАЗИ СРЕ Д О М ЦЕНА 3 ЦИН.