Student

ПЕТ ГОДИНА РАДА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА"

Са ослобођсњем, у чије темсље су уграђени н многи жкеоти студената, w почињањем редоике настаае на ункверзитету добили су У%рло нашн студенти свој стални недОљнн лист "Народни студент", чиЈУи први број се појазио 2S фебруара 11'46 годидо. Кореките кзме{lе у нашем друштвеном уређењу плод тешке народне револуције олзогуГшле су стЈденткма да иесметано иаставс традиције предратне прогресиз ке штампе, црпећи са тог драгоценог нзвора револуционарка искуства, борбеност, самопрегор м смелост. Дапас ее не прогони, него подржава, све оио што води напретку. Прошла су врзмена када je спухаиана прогресквна мисао морала илегалмш ка:lа.тима да проднре међу л>уде налазећи једко сд пајснгуркиЈих уточишта на Београдском угиверзитету, заклоњека његовом ау гономпјом. Ту је сна увек радо слушзна и веговзжа, Студа и потиче тако упорна одбрана аутономије Уккверзитста. Велику улогу у ширеИ:у напредких идеја, у одбрани аутоаомије Уннверзитета, у борби за H ip, у стзјдшм настојањмма да се у нашсм народу шири култура одиграла је студснтска штампа, у првом ргду г Студент м орган 30 масовних на рззним факултетима. Када су на Уг;и верзнтету ојачале стручне, еконсмске, културне н спортске органлзације до те мсре да је било неопход во покренути студентски лнст угледао је даке прзи број ”Студента“. Лист је, између ссталог, по;фсиут ради сузбијбња ”шнр.л*а тенденциогпгг и необјектнвког м:пгл>еи.а кз Уалверзитсту* и ”да се објективним информааијама пратн тај рад, да би се добнла шира трмбина од зидних ВЈзина н састанака.“ Тешко је било пре рата штампати **Студент“ и још тежс растурати га. Тај ј« посао често обављан ноћу, илегално, а лкст је могао добити само поуздан човек. Због сталне пол,:циске ппксмотре и ззбрана, лист мен>а место издавања пресељазз ce из Београла У Загреб, и називе постаје "Београдскн студент" и *Наш студеш", али ни за тренутак ne мења свој чврсти, борбеии сгав. Кроз њега се чују гласовн прогргсквие младоки цслога света, крсз њега се брани аутономија Универзнтета и бори за npaua оуладик?, oirje организатор напрсдиих студената и пропагатор мера које омогуђавају опстанак сиромашним студет.тима (самопомођ), прено њега се постав*ају захтеви боље здравстзене заштите ст> г деиата, шири култура и позивају студенти да шијтс културу у ”заосталој малоградској и сеоској срединги“ (популаризација културпог друштва ”Село“). г Студент“ одражава право ctaibe у стручким, ековомско социјалким, културним и спортским удружењнма студсиата, алн баш то одражавање правог стаи»а на Универзитету што јс значило одражавањс рсволуцкокарпог и прог ресквног расположења студеката иије могло да буде радо гледан) од реакцllопар;:ог рс:::има. Cta :и онај ко бн се нашао са ”Сту дед.ом" био би сумњив и хапшеи. Па ипак, својим доследиим ставом, ctufom револуционарпе омладше ка Универзктету и упорним радом њеног акционог одбора кбјим је Дs'го руководио Лола Рнбар, ”Студснт“ је одчграо ону улогу која му је била нгмењена у животу студтктске омла ДЖIO. Када су наши народи стјтшли у борбу за саиоодржање и студенти су масовпо у њу ступали. Читаве групе читалаца „Студекта“ одлазиле су у одреде Народноослободилачие војске. Tn богате траднције продужава *На>одни сгудмтг“ у пзсдсратном перноду. Јер као што корен организација Народие омладине на Универзи тету задире далеко у предреволуцко нарни перкод, тако и напрсдка студентска штампа има споје зачетке у н*ему. Дакас више немамо за петама агенте и потказнваче који вреба<у сваког онога ко чита ”Студента“. На свим унивсрзитеткма у зсмљи кзлазс студентски дистови и постају из да-

на у дап све популгрнији у студентскпм круговима и ван њих. Оии циљевн којима је стрсмила пре рата напрсдна студентска штамna палазе се на путу свога остаарсња. То више иису тешко приступзчне тврђаве које треба да се освајају. У том смислу се смер писања студснтске штампе измекио. Кроз ст!>апкце и Кародног студекта“ не морамо више да се боримо за >l3војевање оних захтева које су постављали предратни студенти вел за теихово пуко, правилк) н све ширс остваривагке. Али то је само једаи оног noсла којн се обав.за. "Народни студент“ је верни покагач организацнје Народие омладизе у Еаспитавању студектата од којих се захтева да постану свссмч u самопрегорнн грзднтељи социјализма а то се У првом реду ностнже борбом за стицање вксоке стручне спреме и смели, отЕорони, кскренн и поште ни људи, другим рочима људи писоког морала, јер сс без њих ке мо же заашсшпи изгрв>иваље комјчшстичког друштва. ”Народни студект" се као такав ме ђу студгпт;а:а всћ гфЈфмирао. Сред ства којима се то постизало су различнта, јер је кроблематнка коју је лист третирао веома разиоврска, а колико се успевало и шта је ”Студеит“ стпарно' допркаео оргаиизаци ји Народне омлсД|:ие у њеаој актив ности међу својим чланог.има зависи од времеаа и услова под којима је лист излазио. ”Народни студент“ ;ша свој развој, сзоју г:с rop);jj r . Ие годкгс у год ,глу стнцено је све пе! е чсгус тро, лисало се ссе огвореније и смело приступало обради тежнх проблема на свим пољима дс.чатносш студената. У прво врсме, са непскусним кадром допиСника, бно је само регистратор догађаја ка факултетима одражавају-. 1ш жавот стуленато, акткза Нкродие омладгже и факултета и мобЛлнзатор чланства Народне омлади«ге. Он је одиграо своју Ј'логу у камшш.и припремања радиих акција, нспнта, у пропагирању масовиих фискултур них приредаба (и Ј.росева), регистро вао је негативне појаве у режнму студија (недовољно поссћивање пре давања, недостатзк колоквија, наго инлавање заосталих испитз, велики број апсолвената тд.) Но, већ та да се јављају клице оних проблема које је лнст доцшје у мпого всћој мери неговао, као што су: обввешта вање својих читалаца о положају студеиата у разним земљама, приступање борби за чистоту наЈже и слично. Стицањем искустава и повољнијих устова за рад лисг поприма сзе више обележје васпитног карактера и организатора. Са његовнх страница се чује смела крмтика недостзтака рада у оргакизацији Народне омладине, могу прочитати разнз мишљења и предлози студената о noбољшању начина настазе, испита, нотирају примери студената бораца за виши кзалитет стручне спреме, удзра по изгредима и немарности поједннаца, жигоше бирскратски ме тод рада, јавашлун и раснзништво. Лист је иашао свој прави пут онога тренутка када јс почео да узима све више пробле лски карзктср и да добнја дисиусио ш тон, да постаје трибина за бсрбу мишљења међу студентима. Стручни рад ctj'деиата прати сс од њиховог првог корака на Ункверзитету, од чланака који помажу у опредељивању за будући позив у соцнјалистичкој земљи па свс до завршетка студија. Цодила се борба за систематско учење (члгици о самосталном раду пад књигои, о систсму учења), удубљивало у проблеме наставе на поје дипим факултстима (прикер: пП?облеи наставе на ТВШ“, „Тсхпика и математика“). Али у нсто времс ступа се н у борбу против уског

практицизма. Нама нису потрсбни сако ”људи од запата“ нсго Iштелектуалци ширске и богате културе који fee са рсзумепањем да прате и потпомогну културнн преобрзжај наше земље. То је условило да се кул!уркој руСрици и давао сзе вгћи значај. Нгши данашњи задаци су усмерени ка што културнијеи и садржајнијем пнсању чланака. Тиме би се приближили онкм задгцкма студгнтс!;е штампе којг је поставно Иво Лола Рибар: ”Иаш Лlк:т трсба да буде општестудгнтck] roßoptiiiua да би се омогућила кснстрЈтливна критика, да би се омогућкло коригаћење свачије снаге и дсбре воље, да би се подигао олштн ниво н развиле способностн СBИХ“. Тимс би уједно постигли и непосреднији коктинунтет садашње са нрсгрссивном предратном студектском штампом. Fo, како живлмо.у времену кздч гвечет оружја светом опет заглушује теиаку ка мирољубнвом развиткј', морамо поћи и путсм дољег раззкјања борбености студентска омладипс. Дзлас се више пего икадт составља питање очупања тскозпка напс народне револуције. Лажни пагифизап иза кога тако очиглсдно избаја тен:ња за поробљавањем над Bi’o се опст као зла коб над нашим н? родима. Пред други светски рат’ ”Студент“ је пренео из ~La voix đes 6iuđiarts“ чланак ”ДРЈ'ште!!а одгозорност студената“, ка који js реалоаала фашистичка група ктали »es хкг.х студсиата npcfro čiipf ллста‘;ХПЈ'го t tetif&ttclib* (књига и пушкз), тардећи да је једипа врлнна омдадиие којој се ва.ља посветитн, да буде покорзн и храбар ратник. Данас долаз «мо до чулие аналоги.-s да одгопоримо раткохушкачком обручу којт око иас стеиту рЈЖоводства информибровских зеиаља речима са стрз«lииа предратног ”Студента“ којггма је одговоремо Л!!СТЈ’ „Ijibro е rioschetto": ”Не, ми нисмо преистсрЈк:ки, као ки спи милкоии људи који се боре за мнр“ и ке састсји се храброст сагло у тгЈ«е што је иеко гросто ратии«, него је пре свега хрпброст бити чог.ек. Л гј о сг пећ бориш омда побудс те борбе морају бити човечие. Лlи hcA'n и даље Јиорно стајатн уз нстнtry, јер је у њој садржан највећи део човечности, Па око буде бидо потреб ио браннти ту човечност коју жслнмо да развијсио у себн и којом желимо да се окруилшо, онда fee и наш мирол.убкзн градтељ својнм ла ком одлуччог ратника човека који брани своју мстину, да изнеиади сва ког оког ко покуша да на њу касрне. А нексмс ће да касно падне на памет нзрека пс*ликла па нашем тлу од Њсгоша, човека који је позкавао дубину пародне ДЈТпе: ”Тврд је орах воћка чуднсвата зубе сломн, ал, га не поломи“!

СА СТРАНИЦА ПРЕДРАТНОГ „СТУДЕНТА“ Бранићемо земљу

Потпчси делегпта снглсске, фракцуске и амернчке омладнне на карти Радног одбора, пгјчликом посете Југослввлјн јула 19?9 Ии у тешким д:ишма пред рат, када је клтзстрофа свзхоме бцла јасна, студенти нг.су заборавили иа свој нтрол и на његове ингересс, Билн су међу првчмз који су, по директиви Партије, кеуморпо раскринкавалн издајаичку полнтику бсоградских властодржаца и васпитавлли масе у духу пагриотизма; припреМ/.лн нх да бу*ду спрсмпс ла се олупру сваком насртају туђтш. „Нат студет * је -био псуморлн. На једној страиици чихамо изјаве напрсддшх профссора о улози и зиачају смладине у одбрани зсмљс. Др. М. Гралојевић је ту рекао„Садашње генерацијс универзнтетске омллдине имају узвншен пример и светао путоказ како се за своЈу отаџбину живи н кре, у бссмртним мменима Гаприла Прииннпа, Жсрајића и Гортана, у именмма својих херојских другова, која красе ауле Београдсг.ог утшверзитета. Дотле сваки иа своје место. Сваки на ннтензнзан рвд, а ако потреба захтева у рукама Макдушића Вука бкће свака пушка убојита“. Уједињенн студсјггски покрет ирстстављао је вслику cuarj'. Честе манифестзцпје и митицзи за мир, за незавнскост припремили су студенте за оно што је уследило. У згради Бгоградског ункверзитста Је 1939 припремљен јед ?м такав збор. У овој макнфестацијн су узели учешћа многи професори, претставннци соколске, скаутске, радничке и студеитскс омлздппе, претставницн Се-

љзчког кола и женске омладине. Заједпичка парола је бкла; „Бралибемо зсмљу* 1 . ~У одбрзиу* б»о ј< велнки паслов уводпика следећег броја „Студента*. који говори о ови?д догађајима. А кад су Чсмберлеп и Даладје предалн Чехословапку нп милост Ш нсмилост фашистима, студенти Бсоградског уг.лвсрзитета упутилн су отвореио пнсмо господину Едуарду Доладјеу, поводом неиспуљавања утовора о узајамној помоћи хоји јс Француска имала са Чехос.товачком. Ево једног извадка из писма којег је у потпуности објавио „Студент”: п. .. Упркос свега, мн нисмо и нећеио бити утученн, ми одбијамо да ндентнфшсујемо народе са оним што се често чини у н>ихово пме. Ми знамо, као што смо писали баа у брошури посвећеној од паше омладипе француској: „Само поједипни могу издати отаџбину народ никадз“, У годинама рата, када се пожар који је захзатио Европу приблнжио и грапнцама наше земље, студсцти су, зајсдио са својнм народом, подигли заставу борбе, Незаборавзн hc сстати 27 март у нсторији свнх нашкх народа. Београдски сп'деитЈГ, одгајани од револуциоиарне партијс, показалн cv тога даиа, заједио са осталим иародом, какву cuaty претстављају. Стулешскн лист ,f% постао снажна агнтациопа трибина. У јсдпом од послсдших бројева из 1940 чптамо: „Позивамо све студенте, сву омладину да уједнне своје снаге реакцнји насупрот, терору упркос у борби за права мј.здих, за Лlшр! Главу rope другови! Корачамо новнм, великим победама“, Ове пророчанскс речи су се оствариле. Победа је прнпала нама. На десспше студснтских жртава коje су пале у одбрану аутопомије, за слободаи култураи развој, за полнтичке слободе, падовезане су. хиљале нових у Нпродној револуцлјн. Све за исте идеале који cj ланас постзли стварност. Из пред* рагиот „Студента". који јс упркос ззплепа политхије и забрана Пресбироз васшггавао прелратпе студеитсед генерације, рођен је слободни „Народнн студент*, у којсм сада с поштоваљем читзмо и ове редке о борби неустрашивих синова народа студеиата, који су ово светло поглавље нз историје студентске актнвности исписа.ти својом крвљу. (Нлставзк на лругој страни)

И док је агент мирно седео...

Нсрвознчм кораком ишао јс агент с краја на крсј одаје. За тренутак би застао, багио поглед па словослагачницу, а затим наставио iiieTibv. Радниии су мирно радили. Преламао се „СтудешЛ ■it Штампарнја „Плзнгта“ била је позиата мсђу напредним људпма прелрзтног врсмена. Брошуре и листопи, „Бели медзед", „Наша стварност", разни Сплтсни пзлазили су кришом из неутледпс згр; де у Добрачнној улпци. У народз/ се oceia npcibe. Властодршци нису Birme аигуроги на своЈим стслицама климају се. Све је више листова чија садриаша довсди Управ-у града до бсса... Најзад су peшили, у свакој штампарији ће бити постављен агент. Надгледаће рад, прегледати отнске и ако је што против поретка ункштиће слог. *

.., Нервозно је срган Управе града корачао, глсдпјуђи са своје веранде у слагачницу. Ншнта није примећивао, алн је оссћао да се нешто спрема, Шта ra је нагонило па такву помисао? Да ли хрзави 14 децембар од пре неколико дана или ...? Глупости, одмахнуо је руком и наставио даље да шета. Његовом ви ду ништа неће избећи. Али... зар се не чини нешто дуго преламање страшца. Посутшгао је, сишао низ степенице и обишао метере. Cee је било у реду. Нлјзад, ево готсвих страница, Заустпо је нешто да кахсе, али погледавшн на отисак, ззнемео је. „Крвавн да« 14 децембра..." Писало је. Није могзо да чига. Излетео је папоље н беспо викиуо. Уништито слог, сместа. „Студент* неће изаћп! . Радннии су ra ггослушали. На н»иховнм лицнма лебдео је тајанстве-

нн смгшак. И док је агснт лпковао седећи нл сзојој верандн, „Студент" се већ растурао међу омладнном. Изашао је. Странице су штампане пре одЈ.аска на цензуру, скриване испод тезге и одмах изношене нз зграде. У ксраама је лежао бачен слог а београдсхи студелти и напредна омладина, читали су са страшша „Студента“ догађаје о 14 децембру. * ... Тешкл је сетити се сваког детаља, Миленко Стефшовић некадашњн метер, радиик код „Планете*, а сада помоћннк Јшравпика штамттарије „Борба*, са муком се сећа појединости илсгалног рада штампарије. Јер било га је доста. Ипак једно се не може заборавити. „Студент* је излазио, „Студент” се штампао, а протиз тога нису могли ништа нн агенти, ни сама Управа града.

t 1>- ' . ОРГДН НО СРБИ|Е НА ВЕОГРАДСКОМ tHHBEPSHTETVH ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА