Student

ПРЕД СТ УДЕНТСКЕ МАНЕВРЕ

ДА СЕ НЕ ПОНОВИ

Непосредио пред протекли рат, када је иашој земљи затретила опасност од хитлеровске Немачке ствар одбраае наше земље више није била само ствар владајућег режима (тим више што то уства-ри и није била његова брига), већ сваког родољуба. Комунисти и остали родољуби почин>у да стварају на београдском Универзитету добровољачке батаљоне. Ма да се то ни влади нн нздајничком генералштабу иије допало, београдске пол>ане су увек биле пуне младих људи и жена који су журно учили војну вештииу. Тадашњи Технички факултет био је један од најбољих. Кроз његове батаљоне* прошли су многи хероји ослободилачког рата. Ту су стекли лрва војничка знањз генерали Воја Ковачевић, Воја Николнћ, затим Мијалко Тодоровић, Вељко Милатовић и мнопј други наши највиши војни и државни руководиоци. Данас је, наравно, ситуација сасвим друтачија од оне из 1941 године. Не тврдимо да рат обавезно мора избити. Ми само нећемо дозволити да се понови 1941 година, да нас агресор затекне неспремне. "Спремајмо се као да ће рат сутра да буде, радамо као да he 100 година бити мир“, каже друг Тито. И управо зато ми се спремамо. Евеитуални агресор неће, као пре десет годнна, пројурити кроз нашу земљу не наилазећи на отпор. Кроз предвојничку обуку и разне форме ванармиског васпитања, од ослобођења до данас, многи студенгл су добили основна војничка знања. Априлски маиеврн на Универзитету и Великим школама треба да cyMirpaју резултате досадашњег рада, да практично покажу оно, што се теорегски само схватало. КОМАНДАНТ Студент Машииског факултета Стојановић Светислав задужен је за извођењо маневара на Техничкој великој школи. И он је 1939 и 1940 године као студент учио да рукује пушхом у добровољачким батаљошгма, да се у току ослободилачког рата развије у војног руководноца. Има чии потпуковника Југословснск е армнје и носилац је споменице борца 1941 годнне. После рата се вратно сдадијама, а сада преноси своје богато ратно искуство на млађе другове. Нашли смо га за столом, претрпапим скицама, картама, лењирима и војшш уџбеницима. И поред напоркога рада у припремању исгагга (награђен је као добар студент), прилгао је на себе тако велике задатке. Интересовали смо се о току прнпрема; e саставу људства, руководећем кадру, на којој бази су вршили организацију свога пука. ТЕНКОВИ, АВИОНИ, ПАДОБРАНЦИ Пук нема никакве везе са формацијом Југословснске армијс. Можда је мало сличан са добровољачким батаљонииа и јединицама из Народ-

но-ослободилачке борбе. Састоји се кз батаљона, чета, водова, одељења и придодатих јсдиница. Руководећи кадар је састављен од резервних и активних официра, редовних студената технике. Комесари батаљона су секретари факултетских комитета Партије, а срж осталих дужности сачињавају партиски и омладински руководиоци. Сва-ки старешина већ сада зна своје људство, а распоред ће се свима саопштити преко састанака актива Кародне омладине. Највећи факултети су узети за основе батаљона, а мањи ће их попуњавати. Први батаљон сачињавају машинци, други електричари, трећи архитектонци. Батгљон уодбра ни (плави) даће трађевинци да би се што боље ископала пољска фортификација (ровови, саобраћајнице, митраљеска гњезда и друго). Техничка велика школа има изузетно добре услове за један овакав задатак. До сада се из сопствених средстава већ обезбедила са основним материјалом. Замолила је једну војну јединицу да јој стави на расположење авионе, из којнх ћегскакати падобранци, техничари, који су кроз падобранске курсеве већ скака-

ли, и тенкове. На-рочито повољне слове има у одабнрању кадрова. Данас може да стави на расположењс штабу пука преко сто шофера, везисте, инжињерце, гртиљерце. Грађевинци дају једну пионерску чету, слгктричари дају сваком батаљону по један вод за везу, а штабу пука чету. Геодети дају извиђачку чету. Технолошккње су у медико-санитарним водовима батаљона и у медикосанитарној чети. Другарице осталих факултета добиће лакше дужности у самом извођењу. Сада се обг-вљају завршни радови на изради планова. Друг Стојановић радн рсљеф, на коме ће обучавати командире где ко наступа и шта ради у читавој динамици, тачно време покрета и место. Рељеф, са свима детаљима на терену, је изузетна форма због необучености кадра. За период припрема приказиваће се за руководиоце документарни филмови из маневара јединица разних родова Јутословенске армије. Приближује се дан у маневгра. Колико су урадили остали факултети и школе, да ли ће техничари бити најбољи видећемо.

Јован ПротиН

ОДОБРЕНО 10,000.000 ДИНАРА ЗА СТУДЕНТСКА ЛЕТОВАЛИШТА

На Правном факултету 28 фебруара одржана је VI редовна г>дтш[>а скупшпша Здравствено-потпориог удружеша студеиата. Од тфошлогодишње па до ове скуп штине десиле су се знатне организационе промене у раду Удружења, Од постојећег једног формирана су три здравствено-потпорна удружења и то; Универзшета, Техничке велике школе и Медицинске велике школе. Здравствена заштита студената прешла је на Управу за здравствену заштиту при Министарству народног здравља, Основан је посебан Савет за здравствену заштиту студеиата у коме су заступљена сва три удружења. У извештају управе дат је преглед пословања Удружења. Постављени су задаци за ову годину. Између осталих, предузете су мере за организацију летовалишта у 1951 годишт, а.ти ни данас није јасна ситуацнја на којој ће се основи да организуЈу. У плану за летовање обухваћено Је 6000 стз-дената од којих 2710 долази на Универзитет. У буџету Министарства за иауку и културу као дотације за летовалишта обезбеђен Је износ од 10,000.000 динара, Сигурно Је Једно: наши студенти ће имати могућности за летовање. и логоровање.

Поред свега што јс до данас пружено нлшим сТудентима у здравственом погледу, још није решено једно прло важно питање, а то јс здравствено обезбсђење ужих гтудептских породица. То се огледа у томе што породице социјалних оснгураника имају бесплатно лечење, лекове и друго, док то није случај са студснтскнм породицама. Тако, ако се разболи дете или жена неког студента, он морз плаћати све трошкове за н»их као и свако друго лице које није социјални оснгураник. У овом циљу учињен је корак наиред од самог Удружеља, које даје извесну новчану помоћ за потребну опрему новорођенчадн, студенту чија се жена породнла, осносно студенткињи породиљи. Доношење уредбе о бесплатној' здравствепој* заштнти студентских породица требало би ове године да буде j*cдан од најважннјих задатака Савета за здравствену зашттпу. После и|вештаЈ*а неколико студената дискутовало је о различитим тгроблемима из рада Удружења. Изабрана j‘e нова управа. Већи део члапова претстављају поједине факу.4тетске организацнј'е. На тзј* начин ће ова управа имати јаснији преглед потреба студената.

ВЕЛИКИ ПРЕДИЗБОРНИ МИТИНГ У БЕОГРАДУ

У кедељу 4 о. м. одржан је на Тргу Републике ве лики предизборнн митинг, на коме ry пред 200.000 Београђана говорн ли, д-р Синишп Стакковић, генерал-пуковник Коча Поповић и потпретседник Презн дијума Народне Скупштине ФНРЈ Моша Пкјаде. Мктингу је присуствовао и велики број студената.

ПОСЛАНИЧКИ КАНДИДАТ наш наставник

У радионици мајстора слинара Ђорђа Андрејевика-Нуна

Име једног човека у Ј*авности j*e познато по њсговој’ јзвној* делатности, по његовом учешћу у јавном животу, и спомињање имена тог човека одмах везујемо за његова дела или поступке. Стога није ни мало случајно да се данас највећи 6poj* грађана код пас, уз спомињање имена Ђорђа Андрејевића Куна одмах сећа слика "Свсдонн ужаеа“ и ”14 денембар", или цртежа "Партизани“. Један известан број ће знати да је аутор тих радова учествовао у Народпо-ослободнлачком рату и да је носилац “Споменине 1941“, а само они старији ће знати да кажу нешто о његовој сликарској делатности од прс пстнаестак годнна. А због те делатности Кун j’e тада био проглашен за "антидржавног" и про гањан од полиније. Посетили смо Куна у његовом нопоотвореном атељеу нд Топчидер г ском Брду. У згради, Koj’a по великим стаклснНМ окнима више иаличи на пољопривредну огледну станицу, смештеиа j*c мајсторска радионнца маЈ'стора Куна. Ево, ј*ош j*e све у нереду, тек се смештамо, —• дочекао нас j’e ма‘стор. Но и поред запослености не одбија да проведе у разговору и више часова. А када се поведе рззговор о уметности што је њему, ван сумње, најближа тема неће одбити да прича о бврби напредних уметника пре рата. Задатак који смо себи поставили може се, грубо рсчено, окарактерисати као борба против формализма. Уствари то је била борба за конкретнијн слнкарскн израз, разумљив широком кругу посматрача и љубитеља уметности. И у тој борби смо имали веома много успеха. Успели смо да узмемо управу удружења у своје руке, а већи број умет ника је, било директно, било иидиректно, пришао нама. Поред органнзационог рада у удружсњу, Кун слика. Његови радови су везани за људе из околине, чиј*с ликове он даЈ*е на својим дслнма. "Крваво злато“ j'e прва збнрка графикс, којом је јасно и недвосмислено своју уметничку делатност ставио у борбу против тадашњег режима. Затим, 1937 године, Куи одлази за Шпанију. Илегалан одлазак, једногодишњи боравак у батаљону ”Ђура Ђаковић“ и илегалан повратак. И потом прва од замишљеког трнптихона мапа дрвореза ”3а слободу“. У првој мапи дао сам борбе У градовима. Друга је требало да обух вати борб е на фронту; трећа интернационалну бригаду. Али већ прва збирка ми је била још у штампарији заплењена, пре но што је било довршено отискивање, заједно са дрво резима. Успео сам раније да растурнм неколико десетина примерака ручног отнска. А затим полшгија, саслушавања, батинање. И поред терора Издао је Кун 1939 године једну мапу цртежа из Шпаније. Услед све јачег прогањања још 1940 мора се повући у илегалност. После капитулације Југославије остао је у илегадноста н

живео и делао у бсоградскоЈ партиској организацији до краја 1942 годпне. Затим, у војсци до ослобођења. Одмах по ослобођењу долазн у Београд н активно ради у Удружењу ликовних уметника. Поред мапе цртежа са темом из Народно-ослободилачког рата и поново отштампане мапе ”3а слободу“, Кун излаже радове монументалног формата. Његове слике су увек запажене и окупљају мноштво посматрача. За слику "Сведоцп ужаса“ добио је прву награду Савезне владе за сликарство за 1949 годину. Од отвараља Академије после ослобођсња ради као професор у њој, 1947 године, уз још седморнцу наших добно је титулу мајстора. Данас у Куновој радионици раде три млада сликара, свршени ђаци Београдске н Сарајевске академије. Вероватно ђе током времепа доћи још који млади и талентовани слпкар у мајсторску радионицу. Постоји код нас раскорак, неслагање, између делатности сликара и критнке. Шта милитс о томе? питамо .уметника. Да, постоји раскорак. Ни сликарство ни критика немају своју изграђену физиокомију. Треба слободно пксата, слободно исказивати својв мисли, без страха то је код нас могуће као кигде у свету. Ту слббоду треба искористити. Резултате ће дати будућност. И то не далека. —Шта мислпте, како ће ваши ђаци, будући да се налазе стално уз вас и да је љнхов рад под сталним вашим надзором, успети да очувају инднвидуалност, да не постану обнч ни копистц или имитатори? питамо на крају мајстора Куна. То питање ће боље расветлитм сама пракса. Ни ја ни остали мајсто ри немамо никаква искуства у том смислу. Ни у ком случају се не треба бојати да ће неко постати имитатор. смо имали мкого случзјева да учеиик времеком надмаши учитеља, а да при том узме све оно што је позитивно код учитсља. Није искључено, чак је врло вгроватно, да се и овде може слично десити. Јер, ван сумње, моји ђаци ће моћи да науче уз мене и од мене много што-шта. Недавно jfe Кун кандидован за народног посланика НР Србије у XIV изборком срезу Београда. Нису се преварили бирачи нмаће у њсму борца за даљи развој социјалистичког демократизма. М. К.

Т.ОРЂЕ АИДРЕ.ЈЕВИЂ КУН Аутопортрет споцпјално рађсн за „Ш-родни Студент -

СТУДЕНТИ пишу

ПРЕТПЛАТА ЗА СТУЦЕНТСКЕ PECTOPАНЕ

Велики део студената потроши сво ју у тсису месеца, тако да на крају месеца нема новаца да претплати меизу за идући месец до-к не прими спшекдију. Стнпендије се поч ну издавати тек првог. Пошто се за храну треба да претплати дан раније излази да већина студената остаје један дан без хране. Отуда и вели« ка гужва сваког првог филиком примања стипендија н претп.татс за храну. Известан број студената и не стигне да прими сшпенднју првог па чак и другог у месецу. На тај начин остају више дана без хране у ресторану. На пример у pecropairy студентског дома "Милован Ђт*лас“ пре првог марта уписало се једва нешто више од 100 студената. од преко хиљаду, колико их се обичао утпгсу т је. Стично је и у осталЈгм студентским ресторанима. То се може нзбећи врло једноставно. Уместо да се претплата вршн од првог до првог — требало би ј е вршити, рецимо, од петог до петог. (Уосталом неке мензе и раде тако% На тај начин 6и се студенти могли благовремено претплатити и избегла бн се гужва приликом подизања спшендија и претплате за ресторанс.

Митар Пешикан

cr. филозофије

. I /¥цOЏШ&IШ* Ј”*^ ОРГАН НО СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ iHHBEP3HIETV И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА