Student

(Наставак са прве стране) ђаја, пут штрајкова, барикада, и демонстрација, борбе за аутономију Универзитета, за побољшање економског положаја студената и слободу удруживања студентске омладине. Један од таквих датума у историји студентског покрета је 4 април 1936 године, дан проглашења општег штрајка студената свих југословенских универзитета, коме посвећујемо данашњи број нашег листа. Али пут предратног студентског покрета није био глада«, дапаче је чешће пун окршаја са полицијом и агентима тадашњих режима, многобројних хапшења, премлаћивања по затворима Управе града Београда, па чак и мучких уморстава по београдским улиц&ма и факултетима. И априлски штрајк има своју жртву: Жарка Мариновића, студента права, двадесетогодишњег младнћа из upногорског села Очинићи. Није то било случајно него добро припремљено убиство са јасно одређеним циљем: да застраши и одврати студенте од даљег продужавања штрај-

ка и да, на тај начин доведе до по« влачења свих студентских захтева, То би значило даље фашизирање Универзитета, јер би на ректорској столици остао већ н сувише у студентским очима компромитовани Ћоровић, заједно са својом универзитетском полицијом, онемогућењем рада студентских удружења и повишеним школским таксама. Но организатори провокације су се преварили и овог пута у рачуну. Убиство је изазвало међу студентима управо супротан ефекат. Жестина штрајк« и решеност штрајкача се после овог догађаја још више пооштрила. Штрајк је био преко очекивања дугачгк, а његов ехо међу становништвом наше земље и ван ње преко очекивања велик. Капитулирали су реакционарни експоненти, а студентски покрет доминирао својом највеђом победом. Ни жртва Жарка Мариновића није била узалудна. Дочекујемо четврти април у јеку прославе десетогодишњице Народне револуције, као један од најзначајнијих датума у историји студентског покрета.

КАКО СМО ИСТРАЈАЛИ Сећања Вељка Влаховића

ДА вам говорим о априлском штрајку? Драге вол>е, али, баш уочи штрајка "морао* сам отићи из Београда. Протерали су ме у Црну Гору. О тадашњем стању на Универзнтету могао бих вам причатн данима, месецима. Име студента значило је тада много. Властодршци су ra се бојали, натурали силу, а ми смо се против ње борили и победили. Волео бих да вам могу шта рећи, али... нисам бно очевидац. Hero, да вам помогнем некако. За трепутак, генерал Воја Николнћ се замислио, пришао телефону и окренуо број. Ало, јеси ли ти то Вељко? Код мене су дошли студенти, да им причам о штрајку, али ти знаш шта је било са мном тада... Би ли ти могао рећи, на кога да се обрате ? Ти си заузет знам... Кроз слушалицу се чуо неразговетаи шум, а затим ,је лидем генерала Николића, студента техннке нз априлских дана 1936, заиграо осмех. Прешао је у ”напад*. Како би било Вељко, да им пак ти све лепо испричаш. Био си претседник Акционог одбора. Затворио је телефон. Вељко вас чека сутра у једанаест пре подне, рекао је задовољно. ВИСОК, црномањаст човск устао је и потштапајућм се пришао нам. Чврст и срдачан стнсак руке. Сусрет двеју генерација. Оне која је започсла к оне која наставља. У пркос разлици у годинама и искуству, брзо смо нашли заједничку, топлу, другарску атмосферу.„ ~.Први месеци 1936 године. Стањв на Универзитету све горе, владајућа класа тражн начина да студентима онсмогући даље продирање у науку. Предратна аграрна Југославија није могла да обезбеди запослење великом броју студената. А где се тражнло решење? У повећању таксе. Власти су сматрале да ће тим потезом извући двоструко преимућство. Неће се замерити богаташким снновима, а спречиће долазак на Универзитет радничке омладине чијег су се присуства у академској средини плашили. Када је одлука о повећању такса почела да се спроводи у дело положај студената из сиромашних кућа био је поражавајући. Једна илустрација: ћерка иидустријалца БајлониЈа купала се у изобиљу и пиву, а плаћала је школску таксу само триста динара више од сииа једне чистачице. Однос је био немогућ. Но, ни то ннЈе било довољно. Методи борбе против напредне мисли налазили су нове облике. Руководиоцима студентског покрета био је ускраћен упис У наредни семестар а поред тога, са факултета је исдључено око тридесет другова. Донешена је уредба о успостављању униформисане универзитетске полицнје, која би ys сарадњу агената Управе града, испу њавала све захтеве омрзнутог ректора Ћоровића. Под ударцима буржоазије су се налазили најнапреднији студенти. Није се могло погнуте главе трпити и чекати. Ово је био јсдан од најозбиљнијих насртаја на Универзитет. Аутономцја је повређена; требало се за њу борити. Партија је била на Универзитету толико јака

да |е могла да рачуна да ће се од 8000 студената барем 4000 одазвати њеном познву. Студенти су рекли своју реч. Оддука је пала: штрајк!

Но, ова акција не би била у потпуности извршена без сагласности студената Загребачког и ЉубљансКОг универзитета. Студенти главН ог града послали су као свога делегата Вељка Влаховића који је изнео њихово гледиште друговима Загреба и Љубљане. Трећег априла донета је дефинитивна одлука. Већ сутрадан на свим универзитетима Југославије отпочео је општи штрајк. У кући Лоле Рибара штамП аЈу се први летци позив на солидарност. Доцније за студенте раде две штампарије. Од постављених ЗД хтева неће се отступити до коначие победе. Многопартиска политичка прштадност студената Загребачког и Љубљанског универзитета довела je до размимоилажења и слома штрајка у тим градовима за краћи период времена. Београдски универзитет је на-

ставио борбу. Полиција и агенти Управе града су немоћни. Пуни беса, читали су билтене, летке, прогласе, који су се тајанствено појаат>ивали по два пута па дан. Студенти се обавештавају о развоју штрајка. У мензи, на улици, по кућама, свуда се говори само о једној ствари: о штрајку. Он се мора наставити док се не победи! Појавиле су се штрајкашке страже. Око шест стотина студената смењивало се дан и ноћ пред улазима факултета. Универзитетске власти доносе одлуку: предавања ће се одржати макар само два слушаоца била у амфитеатру. Рачунале су на штрајкбрехере, на око педесет режимских студената. ”Ни та двојица не смеју бити на предавању“, гласило је гесло штрајкача. Страже су допуштале штрајкбрехерима несметан улазак, али касније, по изласку, стизала их је казна већине. Универзитет је и даље ћутао. Слушаонице су биле празне али ”Главњача“ пунв. Свакодневно су одвођени студенти-стражари, али су убрзо морали да буду пуштени на слободу. Разлога за хапшење није било. Они су само мирно шетали улицом не допуштајући никоме улаз. А одредбе која то забрањује није било у Кривичном законкку. ”Пред Патолошким институтом убијен је Жарко Мариновић“ пронело се кроз град. Повод је био цепање антистудентске плакате. Једна другарица је здерала детак окренута леђима.« И најзад успех. Удовољено је свим захтевима студената, изузев једнога: Двор и Министарство унутрашњих послова противили су се амнестији кажњених и искључених студената. На место смењеног ректора Ћоровића долази нови ректор Драгослав Јовановић. Он упорно брани и заступа студентска права. Сва удружења на Универзитету, (око 28), прелазе у руке студената. Физичка сала поново постаје место слободие речи, манифестације студената н народа. Поново се са овог места зачула реч истине.« -h Кратко ћутање. У мнслима реконструншемо априлскн догађај, јавља се лик Жарка Мариновића, ликови студената бораца... Пријатељскн глас прекида тишину. Опет је говорио друг Вељко. Волео бих да се једном састанемо, ми учесници и очевидци тих догађаја, па да причамо вама. млађим генерацијама, наше тешкоће, нашу борбу. да причамо као Другови и пријатељи... У томе моменту и ми смо исто зажелели. 3* Д*

ГЛАВЊАЧА

ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА „СМЕНА ГЕНЕРАЦИЈА"

Драгав МихаЈловиђ, Јед* на од глаБИих лнчности ро мана, ухапшен је зС>ог своје напредне делатноста у студентским организациЈама. У одлом«у коЈи доноспмо описано je »сгово саслушавашв У Глашначи. Део у комв je опнсано мупење Драгалово У тексту је означено тачкицама; таЈ одломак je цензура прв рат а избацила аутору кз текста романа. Агеит Ууо, којн се У Твкоту поминл, је познахн крволок белогардејац Никола Губаров. Учетири часа тачно отворила су се врата. Драган је задрхтао и скочио. Хајде! наредио j’e агент осорним гласом. Драган заглади руком косу и нзиђе. Идући ходннком, видео је кроз решетке на вратима главе хапшеника. У једној соби биле су девојке. Драган се сети Вере и хтсде да застане, али је агент ишао поред њега. Овде рсчс и ухвати ra за руку. На прозорима простране собе оиле су спуштене ролетне, иако је напољу било још светло. Гореле су сијалице. За једним столом седео је онај агент и пред н>нм сУ се налазили корбач И неки ланци. У углу су стојала њих тројица у цивиау и нешто тихо разговорали, А на суиротном крају једна дама, пред којом је била писаћа машина. Ссдела ј е окренута .према шефу, са руком пребаченом преко наслона, држећи на дугачкој муштикли иигарету. Коса јој je била обојена жуто и сва у коврџицама, нокти дуг&чкн к цр* веном бојом премазани.

ГТрисуство ове девојке улнло Је наду и храброст Драгану. Поклонпо се и застао опружених руку. Дакле, венчава се? питао Је шеф агената младу девојку. Да... и то, богами, извапредно. Богатство... ауто. Више joj ништа не треба. Шсф агената са нстим осмехом којим је посматрао даму, обрати се Драгану. Молим вас, седптс. —• Оида дохватн нека акта па.се окрете н>ој: Нешто' mv само недостаје... да је мало млађи. Драган пог.теда л>убопнтл»иво даму, која Је имала дугачке надомсштене трепавице и у ову тмуриу атмосферу уносила нешто ведрнне. Па ни овај Рус није се Драгану npuчињавао онако страшан. Шсф се налакти на сто, састави шаке, поче лупкати прстима и са љубазнпм осмехом, поглсда Драгана; Ви се зовсте? Драган Михајловић.' Она дама се окрете столу и поче куцати на машини. Студенх права!

— Да. Шсф Је палцем десне руке трл>ао по длану леве и као да се присећа, питао; —• Ви сте... ако се не варам.,. син универзшета господина Михајловића, је л* те? Тако је! одговарао Је одрешито Драган. Аха!... Ну... да! говорио јс шеф, палећи цигарету. Онда као да се присети: Пардон... Пушите ли? и поднесе Драгану ду* ванску кутију. Не, хвала! насмешн се Драган и лако прик.тони главом. "Ово су врло љубазии људи“ мислио је. . . Шеф се придиже и прнђе јсдном Од оие тројице коме нешто шапну. Враћајући се додаде; Извините, Онда отресе цигарету и настави; Дакле, професор универзитета? Д«. Али.., меии ее лпни ... *и ннсте живели f *аједници «а својим Оцем, i i

Драган се помери на столици и замуцну: Н-не, нисам! Чудновато! махну руком ше ф. __ Д а ли бн стс нам могли рећн разлог?... Али, молим вас, ако вам је то непријатно не морате говорнти. Драган увуче главу у рамена и колебајући се лодаде: Није тајна... Због маћехе... Аха, због маћехе.,. О, о, о, тежак је свуда живот где је у кући маћеха. Онда се окР ет е дактилографкињи: Кажем ја ваиа, roспођице Лоло, неће се она провестн добро. Боже! учини Лола и напупи усне. У сваком случају мора јој дати богато издржавање ове речи нарочито нагласи. А, то је друга ствар насмеши се шеф и обрати Драгану: Да!... Дзкле молим вас... и ви, кад сте напустили очеву кућу. узели сте стан у Јатаган Малп. Он отвори акт и прочита; Ред четврти. Је л’ те? Одговорк кратко Дра-

ган и као да се саз скупи. Осећао je да ђе сада наступити оно главно и посматрао је нетремице шефа агената. Код кога сте становали? Код једне старнје жене... seaлн смо је тетка Лена. Не знам јој нрезиме. То није ни важно шеф areната се намршти и поче добовати прстима по столу, Затим отвори vct* као да хоће да ппта. Али је isyTao и посматрао Драгана, као да се премншља. А с ким сте становали? Са своја два друга, Гојком Ннколићем и Ђуром Лазовићем. Јестн ли их добро познавали? Па... Хмl... Јесам... са универзитета. ' Шеф агената повуне днм и држећи цнгарету између кажнпрста и ве* ликог прста налактп се на сто а главу наслони на палац. Гледао је жмиркаво Драгана. Ви сте, господине Михајловићу, млад човек, нз угледне породице, а нисте били свесни у какво сте друштво запали. Он укрсти шаке * климну главом. Огрови!... Криминални типови!... Драган је муцао; Можда али се тада сети да их оптужује и брзо додаде: Ја ннсам имао прилике, да их познам као такве. Драги мој! климао _је главом шеф агената, као да је хтсо рећн: ви појма немате. Гледајући испптивачкн Драгана наставио је; Зиате шта је тај Ђура рскао за вас? -7- Qh ртвори табак П т Ц „На сасганКЈ; к Ш