Student

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

НАПРЕДНА СИРИСКА ОМЛАДИНА ЈЕДИНА НАДА СИРИЈЕ

Да би се имала Јасиа претстава о брганизацнјама омладинс у Сиријк обавезаи сам да говорим о свнм омладниским једнницама код нас а не само о универзитетској омладнни лрема жељи мојих пријатеља из редакције листа „Народни студент“. Уоста.том универзитетска омладниа је данас на путу брзог развоја у Сирији, ма да се родила тек пре кратког времена. Разлог томе лежи у томе што је Сирнја тек од недавна независна а два окупатора, њени господари, Отоманци и <lД)анцузи, напустили су Сирију остављајући у земљи потпуно незнање. И говорити о омладини Снрије, значи говорити срцем наше земље која још увек тражи, говориги о ненрекидној активности старих реакциоиарних кругова, значи, најзад, го ворити о револуцнонарној класи која се увек борила за интересе Сирије под разиим околностима и која је, од недавна постала животна снаra револуцнје за независност од Француза. Рали се увек о оној омладиии рад нпчкој, сељачкој, малих службеиика. трговачкој и школској која је давала највише душа и крви за слободу Сирије и за евакуацију страних окупатора. То је она иста омладина која се данас бори да ослободи земл»у од унутрашње' експлоатације нзвесних класа и од страног утицзја. Универзитетска омладина је долазила после светског рата са свих универзитета у свету да боље изградн нову Сшриду друкчије него ову каква је данас. Она има храбрости да се сукоби са свим препрекама имајући пред собом као циљ осигу рање боље будућпости Сиријцима. Унмверзитет у Дамаску, основан 1920 године тада је садржавао свега два факултета: Медицннски и Правни и био је центар револуциоиарног покрета земље. То се одражавало у великим маиифестацијама студсната у прнпреманим брнзшурама и лецима и у митинзима студеиата. претстаlвљајућн велику школу за иарод у борбн за ослобођење од страног окупатора, Наша земља данас има два унииерзитетз: Униперзитет у Дамаску и Алепу који садрже: Правни, Медндински, Филозофски, Стоматолошки факултет, Уметнпчку академију. На њпма студира 15.000 студената који дубоко саосећају и срдачно поздрављају Народну омладину Југославије. Такође треба додати да школско и унмверзитетско остаје у Сирији, нажалост, још увек резервисано за богате класе које могу лако да плаћају школске и животне

Пише:

Д-р МАНАФАК КОНДСИ

Лредавач Правног фак. у Дамаску

трошкозе. У псто време рад је строго забраљен за студенте! Мора се још додати да наша влада због недостатка јавннх средста* ва (!) ие даје никакву финансиску помоћ нашбј смладини. А централни одбор студената Снрије у Дамаску ради на томе да с времена на време помогне скромним средствима нашу омладину која хоћс да продужи сво је образоваље. Не треба ипак заборавити да се рађа нова ренесанса у Сирији: младе дсвојке које су нмале зар до пре десетак година, одбациле су ra да би ступиле на наше факултете са осталим омладиицнма. Пре него што ћу завришти преносим гласове сирпскпх радннка који сада захтевају закон о соција.тном осигураљу и који пријатељскн поздрављају раднике Југославије.

Обавештење читаоцима

Овим обавештавамо читаоце • „Народног ст>'дента“ да наш лист услед прекида наставе на Универзнтету и великим школама престаје излазити са овим бројем до почетка идуће школске године. Молимо наше претплатнике да у што краћем року ликвидирају своја дуговања.

УНИВЕРЗИТЕТИ СРЕДЊЕГ ИСТОКА

Када почнемо говорнти о земљама средњег истока пред нама се одмах појављује као некн вео, слнчан скривеним бићнма иза зара и фереџе, ћутљив као пирамиде и тајанствен као сфинге. Египат, Турска, Либанои и Сирија то су тс земље. Кажу чак да су и зграде египатских универзитета споља лепе, али доста мрачне н неосветљеие. Египат има четири универзитета Универзитети у овим земљама су већииом младн. Понеки чак 1949 основани. Број студената је различит. У Египту, тако, имају четирп универзитета: два у Каиру и по ieдан у Александрији и Ел-Азару. Највећи универзитет је у Канру који је основан почетком XX века. Он има мало мање студената него Београдски универзитет, ТВШ и Медицинска велика школа. Само је Београд много разнбврснији са факултетима има их 26, а Каиро само пет. На 25.000.000 становника Егнпат има 30.000 студената. То је врло мали број, тако да он заостаје за другим земљама средњег истока. За Епшат је још карзктеристичан мали број женских лица на факултетима. Ве ра и обнчаји учинили су да су високе школе слабо похофеие од жена. Ма 20 хиљада студената Канра свега је 1500 жена. Два милиона становника 4.500 студената Насупрот Египту по броју студената је Либанон. Мала земља од свега два милиона становника има 4.500 студената. Просечно више него у Белгији, али далеко мање но у Југославији (Југославија 270 становника на 1 студента а Лнбанон 440). Енглеској, Италији итд. Лћбаионски универзитети су старији од египатских. Потичу из XIX

века. Кпрактеристично је да су јако под угпцајем странаца. Либанон нма два универзитета: Амерички универзитет н Универзитет св. Јосифа (под француским утицајем). Та два страна универзитета апсорбују скоро cne студенТе, а један врло мали део отпада на Академију лепчх уметности и Школу за фраицуску књижевност, које су ван страног утицаја. Још нешто ннтересантно на либанонским универзитетима. То је њихов интернационални карактер. Амерички уннверзитет са само 2500 студената заступљен је са 37 различитих иацнја и 19 религцја. Није тешко замислити колико се ту може чути различнтих језика, мишљеља итд. Турска још заостаје Турска нам је нешто ближа. Иако је владавина Кемал-паше Ататурка оставила лепе трагове, ипак се Турска по образованостн није много приближила напредним земљама. Њених 700 становника на једног студента увршћује је иза свих земаља Европе, па и иза Либанона. Уииверзитети у Цариграду и Анкари нису у стању да дају толико образованнх људи колико је потребно Турској. Египат, Либанон, Сирија и Турска у стварању високошколованих кадрова имају неке заједничке црте. Тако се у њима после Другог светског рата рапидно развија школство. Нарочито је приметно у Турској и Египту. Све ове земље су сиромашне и са слабо развијеним производним снагамз. Обсзбеђење стипендија и друге помоћи од стране државе слабе су. Због овога на факултете долазе само деца имућних и повлашћеиих сталежа. Генерални секретар Светске унивсрзитетске помоћи, који је обилазно ове земље, по повратку са пута је нзјавно да је то сада просто нерешив проблем.

КОЛОНИЈАЛНО ПИТАЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

(Свртетак) Сада се поставља питање, наиме, како Организација Уједињених на* иија успева да спроведе у живот одредбе из Главе 11, 12 н 13 Повеље; како ОУН може да контролише колонијалну управу и на који начин утиче на убрзање полптичког, економског, социјалпог и просветног развитка на тим територијама? Генерплма скупштина Уједињених кзција ради са 6 Комитета. према проблемима. Четврти комитет расправља све проблеме који се односс на колоније и на територије под старател>ством. Комитете сачињавају претставипци свих чланица Opraнизације. то зпачи да 60 делегата учсствују у раду тих Комитета. Кад је један комитет завршио свој рад, препоруке, одлуке и извештаји се упућују пленуму Генералне скупштине која их одобрава илн амандира. Четврти комитет међутим није у могућности да стално пратн развој нал несамоуправним територијама јер заседава свега три месеца у години за време Генералне скупштнне. Због тога, а обзиром да је одговориост гмема колонпјама огромиа, створено ј посебно тсло. Старатељски савет, iojn js дано хело на*

ција и претставља јелно ол шест главних оргаиа Организације. . Старатељски савет сачишава ограничен број делегација и састављен је подједнако од чланова који управљају колонијама н од чланова који не управљају, укључујући и претставнике великих сила. То је уосталом пракса коју алминистративне силе врло љубоморно чу пају у својим телима која расправљају питања нз домена коЛонија, нанме, да пола чланства сачињавзју претставнпци колонијалиих сила, а другу половину претставници неколонијалних иарода. Данашњи састав Стзрзтељског сапста је следећи; САД, Велика bpn танија, Фраицуска, Белгија, Аусгоалија, Нови Зелаид. Даље: СССР, Кина| и најззд Арген-пиа,’ Ирак, Лсмчциканска република и Тајланд (Снзм) Старатељски савет заседава два пута годишње и noiiirc проучава стање на свим територијама пол сгаратељством упуПује препоруке административним спламз ла би се стање побољшало нди ла би се појелини иелостаци птклоиили. Можла ћете се пчтати откул Стгобавештења из

територија које су под његовим старатељством? На то питање повеља одгсвара: Три су тлавил извора: Прво: административне силе су дужне сваке године да доставе Уједињеним нацијама извештаје који морају бити рађени на основу споцијалног упигника. Упитнпк садржи 247 питања из свих домена. Када Старатељски савет расправља о једном таквом извештају, претставник адмннистрације мора да буде присутан, како би одговорио да сва питања усмено постављена. Друго; сваке године се на те тернторије упућују такозване посетнлачке комисије (впситинг миснон) састављене од четири члана Старатељског савета и одговарајућег броја службеника секретарнјата. Ове мнсије ибилазе територије н контролишу да ли извештаји адмннистратииних сила одговарају стварносто. разговарају са народом, примају жалбе и пепшије итд. Најзад, трећи извори су петиције. Свзки стаиовник са ма које територије под старатељством или свака политичка или друга органнзација има право да доставља ОУН петиције. './атсљскп савст је дужан да прорЏ такве петирјиј| jl да по и.има до-

носи одлуке. Петиције могу бити усмене и писмене. Када ОУН, односно IV Комитет расправља о неким посебним пнтањима, има право да саслуша становнике са територије о којој је реч. Такав је био случај са Југозападном Африком и са Сомалијом. Вредност ових сведочења је понекад релативна. Често се дешава да ве.тике силе које су заинтересоване пронађу урођенике којл ће говорнти како годи овим силама. Тако, на пр., каsа је Гснерална скупштнна днскутовала о судбшш бивших италијанских колонија Италија је покунила групу урођеника, а слично је урздила Велика Зританија, Америка и Француска. Сваки господар их је обукао од главе до пете и имали су ла науче одговоре напамст на питања која he им бити постављена. Нажалост, неки злобнн делегати су обрнули ред спрсмљених питања и, нанвнн урођенаци, не слутећн нншта, аутоматски су одговарали у оиом реду, како су били научили. Пнсмене петицпје су из године у годииу MHoroČpoHiij'e. У току 1949 године, Старатељски савет ie добио око 50 петиција. У току 1950 годиие неколико стотина петиција су биле упућене генера.тном секретару Уједињсних нација. Ако човек прочита ове nernunj'e, видеће да су иајразлнчитије. Има их вр.то олбиљиих, корисиих И прошесшЛшк. као што је на прпмер захтев народа Еве-а у Тоголанду да се

уједини и да добије нсзависиост, или петиција народа Западне Самое са истим захтевом. Или пак петиције „Тангањика Африкан Асоцнасион“ у којему петицнонари тврде; „Образовање је врло слабо. Станбени н прехранбени условн су незадово.њавајући и деморализирајући. Владајући скономски систем проузрокује уништење породичног живота и потстреказа неморал. Захтева се већа помоћ ОУН“. Поред таквих петиција има велики број личних, неозбиљних, а понекад и смешних. Такав је случзј примера ради са једним петиционарем из Ксмеруна који у својој петицији вели; „Ако је OVH заиста таква организадија која шгити уроћеничко становништво, молим вас да одмах н хитно интервенншете да бн мн се пратнла жена која је побегла са једннм францускнм колоном". Сав рад, све препоруке и одлуке Старатељског савета предају се IV Комитету, који то прегледа и у неку руку ратификује делагност савета, често пута допуњавајући је. На тај начин, преко механизма ОУН, а уз велику помоћ секретарнјата УН, одељења за старатељске и несамоуправне терпторије, указана је помоћ и подршка народима Африке, Азије н са Пацифика да би лостнгли бпзи пазвитак ка њиховој незавпоности н аутономијн.

.Францис Требнњац

ЈОШ »О СЛОБОДНОМ ДОТЕРИВАЊУ«

Друг Драган Глигоријевик, студент кн>ижевности, упутио је нашој редак ш цији ово писмо, које доносимо у нешто скракеном облику „У „Студентском књижевном листу 44 од 1 јуна 1961 год. поводом чланка друга Драгана Никитовика, штампанпг у „Народном студенту“ од 23 маја 1951 г., изашао је чланак друга Петра Керечког под насловом „Слободан npe вод или још слободније дотеривање“. Заиста сам рсаговао на „измењену песму“ која је штампана под цојим именом и мисдим да је то потпуно npaвилно и на свом месту. Али то ннкаг ко не значи да сам „дозеолио да ми се песма преправља и као таква штамna“. Песму сам дао редакцији тек након разговора са „одговорним sa noезију“ који ми је другарски npumao и тражио да будем сарадник листа. Да ли је могуке да уредник и пнсац чланка износи да сам ја „претио “ да

hy cc туки? Био сам у рсдакцији „CrtJ дгнтског кљижевног листа" где је 4pyt Керсчки имао прилике да се увери да нисам ни „крупан“ ни „јак Xohy, узгред, да истакнем да је том приликом друг Жарко Ђуровић члан клуба заиста насрнуо на мене са намером да се туче. То може да потврди и KKme m речки и остали присутни чланови клуба“. Мислимо да дптаоиу. коЈп Је читао ч.танак друга Никитовића п друга Ксречког u У чланку друга Ксрсчког прочитао да се и 011 сам као урсдпик ли« ста ..зПунио кад Јс ол аутора чуо пр* ву редакпију песме“, нпје потребан никакав даљи коментар о систему рада у редакиији и Студентског књижевног дп* ста“. А од зазтева Да нс дајемо иеста „пгучним члапцима“, када се н>има orкрипа лпце фалсификата пећемо одустаги ма колико да су нам редакције врата уз врата. Ј ‘ 'l'l' l ll »l|"'»IT

Планинска летовалишта у Македонији

ЛАЗАРО ПОЉЕ МЕСТО СТУДЕНАТА МВШ У западком делу Маиедоније ка огранцима плакнне Бистре калази се туристкчко кесто Лазаро Поље. Надморска вксина му је око 1300 метапа. Место је окружено густом шумом и омогућава брз опоравак. Пут до Лазаро Поља кде кроз клисуру реке Радике која обилује пастрмкама и покрај Маврова где се израђује велико језеро м хидроиокбикат. У Лазаро Пољу је наша на)боља радна задруга. Претежно производи млечне производе, а качказаљ је надалемо познат. Исхрана и смештај је у новом хотелу и приватним вилама. Место има електрично осветљење, биоскоп, купатило и друге удобности, Има доста тркачких коња, na he студенти моћи да редовно тренирају јахање. У близиии је манастир св. Јован Бигорски. НА ПЕРИСТЕРУ ЋЕ СЕ ОДМАРАТИ ТЕХНИЧАРИ Над самим Бмтољем узлиже се Перистер, једно од најбољих летовалишта у овом кра]у. Надморска висина му је 2.600 метара. Веома је свеж ваздух и одличка вода. Лепоте Пзристера употпуњују два мала језера смештена на самом врху/Са Перистера се шири величанствени видик: цело Преспанско јгзеро, прострака Пглагоннја, планина Галичица, Суха и Нередска у Грчкој. У Битсл>у је железничка станпца. До Перистера је удаљеност 6 кнломстара. Постоји добар друш, често пролазе моторка возила. ГРАД КРУШЕВО ЗА СТУДЕИТЕ УНИВЕРЗИТЕТА На југозападу Македоиије је птанинско туристичко место Крушево. Кадморска виснна му је 12С0 метара. Обавијгно је плгнинама с буковом шумом и заштићгко сд зстрова. Нсма великих колебања у температЈфИ. Лета су свежа и пријатна. Удаљеиост од Прилепа је 25 километара. Ради свакодневна аутобуска линија.

ГДЕ ЂЕМО ПРОВЕСТИ ФЕРИЈЕ