Student

ЉУБАВНО ПИСМО -У извођењу Академског позоришта

На I фестивалу аматерских позоришта Београда, којн је организован У оквиру просдаве 10-годишњице На родие револуцнје, наступило је 29 маја Академско позориште „Браико Крсмановић* са „Љубавним писмом“ од Косте Трифковића. Ова „шаљива игра у једном чину“ Јтуна наглих обрта, богата ситним драмским елементима, захтевала је марљиву обраду. Материјал који је Трифковић захватио из једне грађанске средине, можда боље малограђанске, пуне многих наоко безначајних ситница погодних „за даске", Наметнуо је врло озбиљан посао. Убедљиае и лаке ситуације које је Трифковић скицирао вишр смеха ради него из других побуда, могле бн још лакше постати баналним, кад би биле дате са нешто мање снаге. Баш зато је и тешко тумачити ликове ове једночиике, јер је довољна једна слабија нијанса у глуми па да утисак не буде жељени. Вешто сценски постављен комад Је постигао жељени утисак. Свакако да би он био бољн када би са овим снагама бно изведен под боЛ»им условмма (позорница, осветлење, итд.) Али и у овим оквирима дошла је до изражаја добра глума неколицине глумаца, Режија Мирослапа Беловића свакако је томе мноГо доприиела, ма да би се могле ставптц неке замерке на глумачки израз, који је местпмице видно опадао и зазвучао дилетантски. Доказ да су се и ова места могла изглачати и изражајно дорадити је то што је глума понегде нмала и високе квалитете. Можда би било боље да је постигнута уједначеност макар и на нешто нижем нивоу. Ова неуједначеност глумачких квалитета нарочито се огледала код Васе Впдића, лекара (А. Гловацкп), н код Лазе Дражића, адвоката (Антоније Пејић). Известан непотребан па тос у изразу Васе, ма да је ои помалр карактеристичан за глуму XIX века, штетно је целини, док се Лаза није могао сасвим ослободити јевтиних потеза, нарочито у мимици. Међутим, понекад је Лаза био врло убедљнв понегде баш том својом мимиком, и то тамо где је она дошла као нормална и вешто нађена. Доста добро је однграла улогу Со-onije, Лазине жене, Драгана Савић. Лепом и природном глумом, дораћеиим изразом, она је постигла најбоЛ»и ефекат и на моменте је владала сценом. Данипа Марковић, у улозп Васине жене, Марије, била је добра. чак и врло добра, али јој је сметала нзвесна »фектација и на местима где она није требала доћи, као и местимнце невладање текстом, што јој је сметало да се уживи и да делује цриродно, да избегпе декламаторски Нзраз. Спмпатшшо је деловала Јелисавета Голднер у улози Евице, Васине сестре, која је успела да нам да безазлену и хировиту а стидљиву roспођнцу, са свим оним елемептима које је вероватно имао пред собом i Трифковић, Александар Обреновић

у улози слуге, типичног зановетала, који сања како би дошао до министарске столице и пензије, а воли да се љуља и да спава, био је на неким местима тако добар да је потсећао на велике комичаре. Истина је да су му се поткрали негде елементи лакрдијашења; ипак узевши одиграну улогу као целину он је дао лепу глуму. Снтним и лепим детаљима глуме допринели су Спасенија Кукић (служавка), Милан Милић (љубавннк) и Тимотије Обрадовић (фотограф), допуњујући општу атмосферу на позорници. Овај колектив уло*кио је доста труда н изашао је спреман на фестивалско такмичење. Успех зато није ни могао изостати, зато јс публика и награднла глумце аплаузом, који није чест за мала позоришта као што је ово. Са још нешто дотеривања и глачања глумачког израза, са мало више слободе „на даскама" могла бн се избећи „аматерска места“ и оставити утисак врло квалнтетне глуме. Општем успсху су допринели и ко стими Стане Церај који су деловалн врло складно у сваком моменту.

П. Андрић

В. Стојнћ; Глава мога друга

Оии праве филмове

О режисеру, диригенту оркестра филмских стзаралаца, бипо је већ писано на страницаМа овог листа. Основна разлика, која га од осталих умегника стваралаца одваја, је у чињеници да се његово стваралаштво састоји у једној врсти креативног управљања. Режисер без оних нсколико стотина сарадника који омогућују и помажу његов рад, не би моrao да покаже своју уметност, једном речју, не бн могао да ради, да буде режисер. Потребно је скоро 300 заната да се направи филм који гледате у биоскопу. Хиљаде људи раде на озпм великим и малим пословима. Чак и ако никада ие примећујете њихову присутност, сваки од тих послова је важан за свакн филм и сваки од овнх људи је члан колектива који остварује уметннчку замисао једног творца. Онн праве фнлмове. Прављење филма почиње нли са написаним оригиналним сценаријом или такозваним тритментом основом за филмску адаптацију неког књпжевног дела. Тај посао врше пнсци који су уговором везани за филмско предузеће за неколико година. Ако се у сценарију радн о људима из прошлости неке друге земље мора се обратити пажња на веродостојност. Писшгма ту помажу консултанти и технички сарадници. I Ови се брину да људи у сцеиарију делају, говоре, одевају се и живе,

као људи које претстављају. Ако је рат радlва филма, технички саветаик ће бити војИик, Ако је филм о Кини консулгант ће битн неко ко је тамо провео низ гбдина. Ако се прави историски филм, сви детаљц архитектуре, костими, понашање н гестови морају бити веродостојни, шаче he критика да обаспе паљбу, што може да доведе до' поразног финансиског

СТ. ПЕТРОВИЋ

ефекта, Архитекта прави планове за сценографију, сличну оној у позоришту, ако ће се снпматн унутрашн>ост неке зграде. Ако је потребно он "he изградити куће, улице, градове, тврђаве, у лриродној величини или мннијатури. Све зависи од тога, да ли се радња однграва у тим улицама и објектима, или је можда потребно само да се види како је, рецимо, изгледао Лондон у Шекспнрово доба. По плановима архитекте изводи се сценографија. Градови и улице се граде од дрвета и хартије да би се могли брзо и економично поставити и одмах после снимања раставити или срушити. Простор за сннмање је све само не јевтин, грађевински материјал се употребљава само ако је крајње потребан. Сликари дотерују сценографију, гардеробери и пропмени се брину да за претстојеће снимање буду нрипремљени намештај и све ситннце. Костнмерке се брпиу да костими буду у правој боји и облику за снимање. Сваки студио има огромне магацине у којнма се чувају намештај, костнми и делови сценографнје употребљавани у хиимању. Пре снимања осваја се објект, тј., гардеробери н проп-менн зађу по магацинима са списком свих потребних ствари, и ако не нађу тражеиб, старају се да столари, ковачи, златари и већ неко направи оно што је потребно. Када је тако освојен објекат спреман за снимање, појављује се сииматељ са својим асистентима, Сииматељ, који се често зове и режисер фотографије, сарађује са сценографом да бн објекти имали довољно простора за камеру и могли да се правилно осветљавају. Светло је основно средство сннматељске уметно стн. Сниматељ препушта рад са камсром која снима свом првом асистенту, док он управља осветљењем. Сниматељ мора да има изванрсдно извежбано око како би могао да какав интензитет и распоред светла може најбоље да допрннесе ономе што се кроз слнку жели постећи. Тонски мајстор намешта микрофон у објекту да би једновремено добио пуну јачину и боју гласова а да микрофон ' иек остаие невидљив за камеру. Дијалози се снимају посебко. музика посебно, шумови н тонски ефсктн посебно, на засебне тонске траке. Iон-миксер их крпира такр М Г..- <-> ' >

се по жељи јаче илк слабпје чу]е по једна од ове тр-и компоненте. Шмннкер и фризер се брину да глумци могу да изађу на сиимање. Тец лица .глумца по својој разно* родности могао би да допринесе да без шминке на платну од двоје глумаца један изгледа бео као креда а други ирњи од чађи. Осим тога неопходна*је шминка да 6и се отстраипле боре и масии рефлекс коже. Фотограф којн се стално налази на сиимаљу, прави сни.мке за рекламу. Оно што се излаже по биоскопима његов је рад. Монтзжер уз помоћ режисера, или сам, реже и саста-вља делове фиЛма. Трик мајстори изводе разне оптичке ~бургије“ којима се постиже да платно затамни, једна с.тика се претопи у другу, један човек одједном нестане с платна, Ту им помаже лабораторија у којој се ове мистерије изводе на crporo матернјалан начин. У лабораторијц се осим тога копира филм у неколико лримерака. Композитор који је или сталио био на снимању и написао музику за филм или се позива, пошто је снимање завршено, долази са диригентом и оркестром те док се на платну пројецира филм свира се музнка коју снгима тонска камера. То је важно због тога да музика постигне апсолутиу сиихро ност са сликом. Осим ових главпијих „занатлија" стотиие ситнијих врше своје послове, који мање више постоје и изва« студија. То су сголари, стаклари, тапетари, бравари, механичари и још безброј других. О глумцима се доста зна, они се у сваком филму в.чде, што често доводи до заблуде да је филм утлавном њихозо дело. Осим глумаца у филму се „виде“ још и спизодисти који играју мање улоге од свега неколико реплика. Статиста има нарочито много у скоро сваком филму. Њихов је задатак да се виде, да прођу улицом, пројашу на коњнма, кличу на улицама, ташиу у позоришту. Забавно је видети тс често у геиералске униформе или вечерље костиме обучене људе, како са страхопоштовањем гледају на снромашно обучене главне јунаке филма. Осим статиста у филмовима се употребљавају и тзв. стант-менп, То су акробате ко]и без икаквих озледа скачу са коња у пуном трку и са својим дресираннм жнвотињама мно. го лоприносе вероватноћн у сценама јурњаве и борбе, А те хиљаде „невидљнвих" и „видљивих" филмских раднчка својим свакодневним радом, напорима и резултатима рада, оповргавају тврђење оних ко>и не признају уметност филма и тврде да је фнлм само високо механизована машинска произ- i водн»а снова, *" - v 1 •r . -t'r * >*

ДЕВОЈЦИ

Дсвојко, немиру, газело у гори, Чека нас виноград, росна књига плава. Под марамом плавог лишћа се олмори. Видиш ко жар вински руј ме разбуктава. По ћилиму лишћа гледаћу re босу, Како трчиш као насмејано дете. Аахор ће расплести плаву твоју косу И брстиће мале детиње нам сете. Komiko ли звезда на твом лиуу снива Док звук тн лахора у kocv почива И небо ти пружа зрачне гимвг руке. Вадпци љубави пуцају пред нама И потоци смеха лију под стрехама. Слушам твоје речи ко врелесне звуке, II горобиља сниоа ти у коси Што јс тако златно-плава као крошња Литге. Твој ме поглед даљннама носи А тако је маглен од суза ч прошња. Дееојко с испаше, твоје присуство ме Снажи и зрачи ми лепота reot лица, Што заносно neea суниу и no коме Љубав се осула росом љубичица. Остани безбрижно дете са испаше. (Oee ће те речи нежно звати у сну Разиђу ли нам се икад стазе наше). Перивој љубави душу ми запљусну Ко cec добро, драга, што ме на те ceha И на светкоеине љубавног пролећа.

Елалсга ВУКОВИЋ

Допис из Загреба

МАЈСКИ ФЕСТИВАЛ ЗАГРЕБАЧКОГ СВЕУЧИЛИШТА

За разлику од досадашњнх фссти« вала који су имали велики број учесника, овогодишњи је био усмјерен на што квалитетније из-вођење главних учесника фестивала студеитског културно-умјетиичког друштва ”Ива« Гораи Ковачиl»“ н сгу* дената државног конзерваторнја. Сем њих су ове године судјеловали као извођачи и посматрачи студенти Бечког конзерватортрја Александар Јекер (кларинет) и Карт Естерајх (клавир), који су изводили дела Моцарта, • Брамса. односио Шуберта и Јелшнека. Као посматрачи судјеловали су претсташшци сгуденгских организација Данске, Француоке, Западне Нземачке и Аустрије. Студентско друштво "И. Г. Кова« чић“ приредило је у оквиру фестивала неколико приредаба; концерт м-јешовитог збора, вече фолклора, вече плесне и забавне музнке, лите* рарно вече и изведбу комедије "Дундо Мароје“. На програму мјешовитог збора, којим још од његова оснутка ради Младен Јагушт, били су заступл>ени мајстори ренесансе (Ласо), романтн* ке (Менделсоа), класике (Бетовен), неоромантике (Гречањннов), те наши стари)ји и новији мајстори вокалног зборног стварања В. Лисин* ски, И. Зајц, Ст. Мокрањац, И. Матечић Роњгов, А. Лајовиц и И. БркановЈгћ. Читав наступ оставио |e врло добар утнсак. Збор располаже добрнм гласовннм материјалом, а тве гови чланови посјсдују зичку културу. Збор је 1948 годиие на Омладинском фестивалу Јутославије освојио прву награду. Од тада па до данас он је ријеђе наступао што се овог пута одразило на сжур ност наступа. Вече фолклора у изведби хрватске, српске и македонске фолклорне групе било је испуњено разноврсним и до краја занимљпвнм програмом. Ма кедонски плесачи претставилн су се ! уједначеним и импозантннм наступо.м, који је нарочито дошао до из* ражаја у ”Адану“ (коло турске к i штттарске мањине) и стгмболичном "Арамнјском борбеном колу“, Хрваг | ска група била је најуспјешнија са |славоноким и пригорским колима уз гајде, свиралу и тамбуре. Српскз група, у којој мма много виртуозтгх плесача, дала јс такођер увјежбан и ефектан програм, у којем је најуспјелија била злашка шесгорка“ (српско коло са Старе планнне) и 'Моравац". Они су извели и бугарску народну игру ”Трно моме“, Лнтерарно вече чланова литерарнв оекције било је много успјелије него на лрошлого-дишшем фестивалу. Између осгалих своје радове су читали В. Павлстић, М. Славичек, Н. Аганов, Ј. Пупачић, М. Полић, 3. Угљен, Р. Ротковић и др. Како по броју радова, тако и по њиховим литерарним квалитетима, ово веча бнла је успјела ревиј-а MiHorn« вриједннх поетских и прозних остварвња. Секција је у оквнру фестивала расписала н наградни натјечај за који је пријављен велики број радова. Задљег дана фестнвала Студентско казалиште извело је обновљену претставу класичне Држићеве комедије „Дундо Мароје“, Изведба је била на великој висини и претставила је овај млади колектнв способшш за још већа остварења. ♦ V; . Студенти Државног конзерваторија наступнли су четири пута. Концерт симфоннског оркестра, Солнстичко вече, Концертне камсрке музике славснских аутора и Концерт камерне музике старих италијанских мајстора. И поред врло опсежног програма све приредбе биле су интересантне, на доличној музнчкоЈ ви сннн, далеко !гзнад просјска уобичајених школских изведаба. Нарочнти дојам оставио je својим сигурним наступом н сутестивним дириговањем млали Игор Гјадров. Умјетничко и префшвено свирање показала је и пнјаиисткнња Мирјана Вукдраговић, Стручним дјелом фесгивала руководило је Друштво за научно уздизање студената. Од стотину пријављених радова Ректорат је најбоље наградио и сада сс спрема њихово публицирање.

X. Барин