Student

зенти, како швајцарски тако и они из иностранства, поссбно гшстоје да зараде нешто новца не само за живот у периоду између семестара већ и да створе уколкко им је то могуће известан фонд за живот у месецима интензивног рада који гретходи испитима, када су практично немогући радови који >носе приход... „Ситуаиије" које користе студенти веома су разнолике. Најчешће студенти се морају задовољити даваљем часова, превођењем и разним случајним и ситним пословима. „Л’Или стре“ наводи пример једног женевског студента кога је неки фабрикант намештаја за добру награду ангажовао да м-v У слободном времену сакупља адресе вереника. Канцеларије „Службе плаћеиог рада* којв студе«ти

Сл. з. Жав Жак Л„ апсолвевт економ. скнх наука, постао је туристички водвч за време распуста, Так« зарађуЈе ■ учи стране Језике у исто време Сл. 4. ОваЈ каиадски студент екoномских наука ради у ЈедпоЈ женевскоЈ фа. брвци. Он замен.ује творничког фотографа имају при својим удружењима дају им велику помоћ у стварању материјалних могућности за студирање, Преко њих сту. денти најчешће наилазе на људе којима је потребна нека, често, мала и необична услуга. Тако је, на пример, један стари геолог требало да отпутује на испитивање нафтоносних поља Ирака. Он је морао најпре да сгекне основно знање језика људи међу којима ће се кретати на терену, Не знај'ући где да нађе наставника (радило о једнсгм мало познатом арап. ском наречју) пријавио је своју потребу студентској „Службн плаћеног рада". После краћег тражења по листама у којима су назначене способности свих студената који траже прилику за рад, проблем је био решен • на велику радост старог reoлога и можда још већу једног младог студента из Трансјордаашје, којк је радо прихватио понуђенк посао. Cr.

Удружења пo факултетима треба да буду места где ће се ковати идеолошко-политичко јединство

Ја бих своју дискусију затточео товорећи о друштвено-политнчкој Улозд Савеза студената. Ово тим пре што се рзди о оснивачкој скупштнни Београдског универзитета хоји Им а такве традиције које у реферату и дискусији нису изнете. Прво, н&разумевање које се показало У Дискусији о друштвено-политичком карактеру Савеза студената има различнте изворе. Не бих говорИо о оним изворима који се налазе у слабом начнну рада партиских организадија и комуниста, против чега је Лроведена борба, него бих говорио о ставу који се 'испољава v оцењивању Савеза студената као аполитичне организације, а који избија како у одени те орган-изације, тзко и у односу према друштвеном животу на Универзитету. Да би се та слабос т отклонила, потребно је да се подиже друштвено-политичка улога Савеза студената. Једном приликом друг Ђилас је написао дд је студенгски покрет пре рата био савест тога доба. То не значи да су прилике до. нас сасвим исте као и пре рата н * ro не значи да данас друштвено-политпчка улога студената није иср тако велика. Пре рата студсити су се борили у различитијим условнма од данашњих. По читавом низу пи* гања са којима се студенти срећу у школи, даје се пуна могућност да се њихове организације укључе у |изградњу социјализма. Истакао бих 'борбу за једннство студената. Кал се говори о јединству студената не мислимо о долажењу на састанак и плаћању чланарине, већ о заједиичком ставу према свим горућнм интањима друштвено-економског жи зота. Да ли ми можемо рећи да смо створили тако чврсто јединство у земљи и на Београдском универзИ* гету. У основи такво јединство постоји. Ту треба истаћи велику улогу коју одиграва Народна омладина, градећи то јединство у релативно зесређеним приликама после рата. rle треба изгубити из нида низ чи* веница да постоје разни покушаји <оји воде разбијању тог јединства и уиошењу неправилних схватања чеђу студентску омладину, која неативно утичу на даљи рад. Удру* кење по факултетима треба да бу* те место где ће се ковати идеолоико-политичко једннство. У то-м поледу не само што треба да прихва* симо позитивна искуства из предратног студентског покрета већ и тз се користимо многобројним поштивним искусгвнма рада Народне )младине после рата на нашем УниЈерзитету. О садржају рада удружења Мн у Савезу не треба да се губило на састанцима који he на дневни зед стављати разна ситна питања, ia се гледа колико је пријављено шпита итд. него треба постављати гитање политичког ваопитања стуцената, питање морално-друштвеног шка сваког студеита итд. Треба одгучно иступати против схватања да \е сама организација некако покре<ути рад, а да се њен рад не састоin од рада живих л»уди. Рад Удру«ења студената треба поставити гругачије него што се то радило са актквкма Народне омладине. На са;танцима треба постављати питања <оја више интересују студенте као лто су то опште-привредна и поли-

тичка питања развитка наше земље и ту оцењивати положај и задатке студената. Ако би се на пр. на састанку Дебатног клуба поставила Говор Мипорада Пешића једна тема, на пр. сувереност народа или сл., то би побудило много шире интересе међу студентима и могло би се на један шири начин да дискутује. Треба се осврнути на друта питања која ће се решавати на састанку удружења студената. То су општа питања наставе не само о томе да ли ће се поиављати година него уопште и питање наставног програма. О томе не треба да расправља само одбор факултета него то треба да буде ствар свих студената. Економске проблеме студена-

та исто тако треба износиш на днев ни ред Удружења н разуме се да he тада Удружење моћи наћи садржај свога рада. Савез студената трсба да посвети нарочиту пажњу идео лошком подизању студената, јер кад би тај ндеолошки ниво био мало већи, имали бисмо много маше тешкоћа него што их сад имамо. Са каквих позиција се прилази појединим питањима, ствар је идеолошкс изграђености и ту Савез студената може много да учини. Даље је друг Пешић говорио о односу удружења и сежција. Студеити имају пуно право да се интересују проблемом наставе, да траже угаањање слабих педагога, ади та питања треба решавати кроз заједничку диомусију, на конструктивној основи, јер само на тај начин Савез студената може да допринесе развИјању школства и изградњи народне интелигенције.

ДЕЛЕГАТИ ДИСКУТУЈУ

У дискусији, после реферата, узе. i ли су учешћа делегати са скоро свих 1 факултетских удружења. i i Петровић Душко, дслегат Филозофског факултета: МИ СМО ТО БИЛИ ДРУКЧИЈЕ СХВАТИЛИ Чуо сам неколико другова који су до сада дискутовали о друштвено-политичком карактеру Савеза студената. Ми смо то били сасвим друкчије схватили: имамо секције и у њима ће се расправљати општа идеолошка и политичка шггања, која тре ба да су јасна студентима у оквиру клуба, кружока или дружине, а не свима студентима. Сматрали смо да је за објашњење појединих питања потребно звати некога предавача са стране, а да је дужност чланова клуба само да слушају и дискутују*. Грозданић Станко, делегат Правног факултета: ИЗВЕОНЕ ОДРЕДБЕ ТРЕБА РЕВИДИРАТИ Одмах на почетку желео бих да нагласим да се ту не ради о нашој начелној несагласности са циљевима и мотивима, којима ćy će руководили аутори најновнјих факултетских правила о студијама. Уколико је као руководни мотив у питању теж*>а да се обезбеди редовно студирање високог квалитета, тада можемо рећи да смо са овим сагласни. Али, смо мишљења да овај мотив треба да провејава кроз све одредбе недавно донетнх правила, без изуаетка. И управо зато је наше мишљење да би извесне одредбе требало ревидирати. Сходно 12 члану Правилника о студијама, установљују се два испитна рока (јунски и септембарски). Према члану 27 они студенти који не би положили све испите односне године у ова два испитна рока, не могу уписати наредни семестар, него се уводе у списак т. зв. иматрикуларних студената које води дсканат. Правила не воде довољно рачуна о стварности и о низу конкретних случајева, у којима може да се нађе не са-

мо просечан, већ и одличан студенТ. Студент који није успео да на време положи све испите мора да чека годину дана, што значи да губи митаву једну годину. Да ли се овде може говорити о укидању система чврстих година, или њиховом улажењу на друга врата?“ Грозданић је даље говорио о раду иаучних група на своме факултету у прошлој години, доброј сарадњи са наставницима и резултатима у раду неких секција. Карловалић Богомир, делегат Лкковне академијс; НЕОПХОДНА ЈЕ НАША ВЕЗА СА МУЗЕЈИМА У ИНОСТРАНСТВУ Истакао бих питање наше везс, наставио је он даље, са иностран ством, која је неопходна. Студенти на осталим факултетима могу да изучавају извесне проблеме, а да не буду на лицу места, док за нас то није случај. Ми немамо музеј. Наш уметнички музеј је врло оскудан, зато би морали долазити у контакт са музејима из иносгранства. Треба омогућити и нама, као удружењу да успоставимо везе са музејима у иностранству што иепосредније*. ' Друг Карловалић је изнео tneurtфичност своје школе. Ради тога се и њихово удружење при избору форми рада највише ослонило на рад дебатног клуба са темама о стручним и политичким проблемима. Делегати Природно - математичког факултета договорили су се да делегат Миленко Николић изнесе пред Скупштину питање доношења правила о студирању на њиховом факултету. Николић је укратко изложио зашто његови другови и он мисле да би систем „чврстих година“ био основна кочница делатности сту' дената јер се у том случају не бц радило о студнрању, већ о гимназиском учењу. Затим је говорио о нужности веће коордннације у раду , између деканата и факултетских у■ дружења Савеза студената.

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

Многи колеџи и универзитети на Западу имају своју традицију која се огледа у карактеристичном зидању зграда са великом кулом или торњем, простраиим двориштем, спортским игралиштима итд. Универзитетске зграде се скоро никада не налазе по центримо вароши, већ далеко изван града на свежем ваздуху, зсленилу, крај неке реке или сл. Taßo Је и ДЈук универзитет изграђен у једном од најлепших прсдела нв југу државе Северна Каролииа. ЦентралнИ део, кула овог Универзитета, висока је 210 стопа, а карактеристична је за зидање многих сличних торњева иа осталим колеџима. На слици кула и један део зграда Дјук универзитета.

Дјук униберзитет

МЕДИЦИНАРИ СЕ СНАЛАЗЕ

Самопомоћ према специфичностима студија

Кад су студснти МВШ дискутовали о самопомоћи, дошли čy до за-. кључка да код н»их она не може имати исти облик као на осталим факултетима. Али ово се питање некако морало решити, јер свота од триста хнљада динара на име стипендија не може покрити потребе студената МВШ. Ма да још нису искоришћенн сви фондови питање материјалног обезбеђења студената неће ни тада бити решено. А проблем самопомоћи постављао се све оштрије. Данас има неколико предлога за решавање овог проблема. Један од могућности је отварање самосталних амбуланти за медицинске услуre, у којима би радили апсолвенти и млади лекари на смену, два-трп сата дневно. Као новину, увели би ноћно дежурство. Управник такве амбуланте био би лекар, а за контролу рада формирао би се одбор l у оквиру Стручног удружења сту[дената са лекарима и доцентима, когји би једном месечно обилазили све Преко својих лекара и у плану је да се обезбе[ди сарадња са приватним лемшрима, [ како би и они своје пацијенте слау те амбуланте за услуге. Надклежни из ИОНО-а слажу се са о|вим предлогом и сада се само чека

на одлуку Министарства народног здравља. Удружење студената МВШ настојаће такође да екипе које шаље Црвени крст у села за здравствено просвећивање буду отсада састављене од студената медицине, јер су они за медицинска и здравствена предавања најстручнији после лекара. Самим студентима то би користило и не би им одузимало много времена. Студенти на МВШ се такође носе мишљу да отворе биоскоп у свом амфитеатру са око хиљаду седишта, јер располажу са властитом киноапаратуром. На тај начин би се студентима олакшало гледање уметничких и документарних филмова. Поставља се Ti питац»е рентабилнијег искоришћавање домова. Одбор ССЈ Медицинске високе школе донео је одЛуку у сагласности са управом дома „Миловаи Ђилас”, да се дом преко летњих месеци изда као преноћиште. Исто тако, једна од форми самопомоћи је повишење | уплате за потпорно удружење сту. дената од 100 на 200 динара. L В. Ст.

ПРЕД ПРЕУЗИМАЊЕ ДОМОВА И МЕНЗИ ЈЕДАН ПРЕДАОГ

Све ближе је преузимање студентских домова и мензи на управљажс од самих студената. Са тим у вези* јављају се различити предлози. Скра ћено доносимо један од таквих предлога. На челу Дома стајао би управни одбор састављен од седам чланова. У одбор би улазили: један профе'сор са Тсхничке велике школе, досадашњи управник Дома, један члан ,домске синдикалне подружнице и четири изабрана станара Студентског дома. Од изабраних студената дво'јица би били са Техннчке велике »школе и по један са Медицинске ве>лике школе и Универзитета. Претседник управног одбора може бити или професор или један од изабрачланова. > Управни одбор је колективно руСастајао би се једанпут .недељно, а по потреби и више. У[правни одбор имао 6и све компетен-

ције управног органа у Дому. Једном Речју, руководио би целокупним пословањем. Управник дома испун>авао би одлуке управног одбора и одговара му за свој рад. Чланови управног рдбора имали би доста свакодневног посла. Управник дома имаће нормалну одговарајућу плату. Осталим члановима одбора, за њихов пожртвован рад, могу се обезбедити разумне награде, које не би прелазиле висину вредности хране и станарине, Управни одбор је самостално тело, Преко делегираних чланова одбора, школске власти и синдикална подружница имали би увид и учествују у управљању. Директно мешање одбора студентских удружења по факултетима у пословна питања Дома је сувишно и само би сметало нормално пословање управног одбора. , Р. П.