Student

Пред Први конгрес Савеза студената Југославије

Ових дана Централни одбор Савеза студената Југоолавије до»ео је одлуку да за 10 и 11 март ове године сазове у Загребу Први конгрес Савеза. Створен на оснивачкој скуп* штини, априла 1951 године, а подмзан на дугогодишњем корисном искуству Народне омладине на универзнтетима, Савез студената Југославије израстао је за ових десет месеци свог постојања у значајну васпитно - политичку организацију. И поред још недовољног степена изграђености појединих оргаиизација, недовољне актнвности удружења у некии областима живота на универзитетима, u. других углавном почетничких слабости, Савез данас окупља огромну већину студената, кроз њега онн развнјају све живљу политичку и друштвену активност, сарађују са школским властима у низу питања која се односе на наставу и режим студирања, решавају своја економска питања. Разумљиво је, стога- да сазивање највишег органа Савеза који ће преко изабраних делегата свих студентских удружења утврдити основну линију рада и вадатке Савеза, донети Статут и изабрат нови Цеитрални одбор - претставља важан догађај за све студенте наше земље. И не само за њнх. Конгрес ће, бесум* ње, пред читавом нашом јавношћу манифастоватиуЈфШНстзз сту дентске омладине, њену повезаност са осталом омладином и свим трудбеницима земље, npeко њега ће се. јасно изразити решеност студената да се, заједно са свим радним људима Југославијв под руководством liapтије и друга Тита, боре за социјалчстичку изградњу земље и очување њене независности. Рад Конгреса пратиће и сви демократски студентски покрети у иностранству, неки од њих и непосредно, преко најављених прет ставника, Сви ће се они на Кснгресу поново уверити у спремност и искрене жеље студеиата Југославије да сарађују С а свим прсгресивним студентским организацијамз и студентима ван наших граница под усЛовом да та сарадња буде заскована на принципима равноправности и у зајамног поштовања, а управљена ка продубљавању разумевања и приштељства међу нлродима Кoо важном предуслову очувања мира у свету. Конгрес ђе свакако изразити једнодушно мишљење свих члзнова Савеза ако подазећи са истих тих принципа осуди разбијачку и ратнохушкачку активност Међународног студентског савеза који је кооз свој непријатељски став према , студентима Југославије нај Часније изрlазио пуну потчињеност МСС-а интересима импери«алистичке политике владе СССР. Студенти Универзитета у Београду прчпремили с у се за Конгрес. Избор делегата, припрема* н>е матернјала и докумената за поједине комисије Конгреса само су мали деохшога што тре. ба разумети под припремама за Конгрес, • Ми сматрамо да је у том пђ* гледу далеко значајнији онај свакодневни рад који је обављен по нашим удружењима од универзитетске оснивачке скупштине, новсмбра 1951, до данас. Напори за Даље јачање наше организације, изградња њеног правог васпитно * политичког лика кроз разне форме идеолошко-политичког рада и борбу са шачицом иепријатељских елемената који су покушалч да дигну главе на неким факултетима, организовање живљег друштвенозабавког живота за студенте. преузимање студентских домоВа и ресторана на управљање од стране студената- рад на организовању разних видова студентске самопоиоћи и др. то је уствари била наша претконгресна активност. Међутим, ми знамо да још ни издалека не можемо бити задо* вољни постигнутим резултатима. Пред нашим организацијама прет

стоји још дуга и упорна борба на пољу учвршћења Савеза. ha појединим факултетима joul у. век је залостављена улога УДРУжења и сав се рад обавља преко секци ја — претежно стручног карактера (мало је удружења

Пи ш е

Јосиф ПАПИЋ

ПРЕТСЕДНИК УННВЕРЗИТЕТСКОГ ОДВОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛДВИЈЕ

K oja су сазивала састанке чланова од прве, оснивачке конференције). Не води се довољно рачуна о благовременом разјашњењу актуелних питања из области наше унутрашње изградње и спољне политнке. Нека удружења се прилично толерантно односе према оазним појавама ма-

лограђанштин« и других реакционарних утицаја запада (почев од антинаучних и нама страних схватања у настави и на семинарима, преко тенденција ка нерадном и безбоижном животу, до коцкања и ружног, омладини

туђег, понашања на игранкама). Чланство Савеза још увек је по страни од решавања тако значајних питања као што gv програми и режим студија, а где се нешто и урадило- остало j‘e то у границама ужег KpjTa руководилаца. Слабо смо падили на пољу физичког васпитања студена-

та. Очекује нас крупан посао око организовања овогодишње радне акције за довршење кључних об* јеката капиталне изградње најкрупније и најмасовније од ослобођења до данас. До Конгреса треба организовати дискусије по удружењима о новом пројекту Стат\та и предложити евентуалне изм?не. Са низом од ових задатака треба се ухватити у коштац још одмах, на почетку семестра. Нема кикакве сумње да ћемо ожнвљавањем наших opraнизација на решавању ових проблема најбоље обележити претконгресне дане на нашем Универзитету. Испити на Медицинској великој школи

На Медицинском факултету успех забрињавајући

На МВШ испигни рок није још завршен, али се према досадашњим непотпуним подацима моГу видети резулталги. У- ирошлом Јаггуарско фебруароком року на Фармацеутском факултету ггријавило је испипге садам стопгана студената, пало 159, а одустао 131 студент. Ове године тај рок je бољи: од 535 пријављемих одустало је 113, а пало овега 95 отудената. Међутим, на Медицинском факултету уопех је забрињавајући. Од 2250 пријављепнх 1000 је одустало- а 384 пало. Видан је и тад средгне оцене. У јуну 1951 била је 7,59септембра 7,32, а сада је средња оцегга пала, јор у овом року има само 74 десетке према 332 у јуну 1951. Такав успех се може објаснити несразмером у капацитету школе и броју студената. Раније се несразмера огледала -на млађим годинама, а сад је прешла на старије, јер је ове годнне ушгсано на тгрву годнну само 540 студената, а на петој их има 1030. Промена у режнму студија допрннела је томе стању на Меднцгноком факултету. Дозвољец je упис у IX. семестар без положених матичних -предмета патологије и фармаколошје, и на тај начни »е постоји филтар ко-

ји би растерећивао клипике. Иако је право полагагва патологије имало у овом року преко 800 студоната, тгрнјаннло ое 217, а положи.то евста v 37. Чегартц годгша је преоптерећеиа клиничним вежбама. а на ттетој годмнн су мвалитатпвно слабијн ђаци, који оу уписом у IX семестар морали вршити клмничне вежбе и нтгсу стигли да спремају и полажу заостале ксгагте, па се тако највећп број одусталих и палих налази па старијим годнпама. Код старијих годнна јављз се твн|девца остајања у Београау, те је и то један од разлога што се испити не полажу. Од прншлогодншњих апсолвената дипломн-рао је 21 студент, а остали апсо.твеггги имају средњу оцену из клнинчких предмета првко 8. То је јвдинствен случај за факултете у земљи. На МВШ сматрају да су ‘овакви резултати нспита оубјективне слабости који ће нвстати током идућег испитног рока. Савез студената је уочио те «еш.остатке, али није могао много да уради, јер су две трећиие студената на стзриl-|им годинама променом режима студија добили могућност Да не полажу заостале # истште. В. С.

СТРАНИ ПРЕТСТАВНИЦИ НА КOНГРЕСУ У ЗАГРЕБУ

Центоални одбор Савеза студената Југославиlе vtivtho ie позив евоопским студентским vHm'aMa. као и лгншама САЛ. Боазилше и Индонезиie. да пошаљу csoie ппетставнике на Конгоес Савеза crvдената коlи ће се одожати 10 и 11 маота v 3aroe6v. У Пентоални одбоп ггоиспело 1е већ селам одговопа. Пет земаља ГЕlнглеска, Финска, Ноовешка. САЛ и Италиlа) шжхваcv н-аше позивс и нослаће шзетставнике на Конгоес. Швајцаоска и Данска услед Финансисккх тешкоћа неће послати csoie делетате. али cv поздоавили Конгоес и пожелели vcnex v оаду. У своме ohtobodv Наиионална vHrria студената Hodвешке каже: ..Хвала вам на позиву да два ггоет ставника наше ооганизапиlе noncvcTßviv Конгоесу. Пошто сматпамо да ie долажење v додио наших iroeiv стлгдентских ооганизашпа од велике воедности. ми се надамо да ћемо моћи да пошаљемо бао телног ппетставника“. Екглеска VHnia одговара: ..Много вам захваљутемо на вашем nosHßv. Впло смо задовољни што смо поочитали ла cv пошшеме за Конгоес завошене и свећни смо што вам. можемо пожелети сваки vcnex у паду. Наш Извпшни одбоо ie поохпле недеље дискутовао о позиву и жељни емо да пошаљемо шзетставнике Боитанске напионалне vHnie студената“.

Шест година Haшег листа

Јучерашшим даном лист беогоадских студената ..Наоолни студент" vmao ie v седму свога излажења. И сада. када листамо његове стоанине. ггоед нама из ггаимеока v поимеоак тако очигледно изоаста лик новог интелектуална. лик новог студента. Јео ..Наоодни стчлент 11 настављатћи тт>алиииlе напоелне поелоатне ске штампе. vbck Iе,био V3 студенте. vbck ie био н»ихов пошатељ и заштитник њихових интепеса. И зато. било одакле: из слчшаонипа или лабооатооша. из оа2ше боигаде са поаксе. из дома или из мензе. ctvденти cv твек сигуони да ће моћи свом ..Наоодном студенту“ да nrauv о свим CBoinM тешкоћама и оадостима. Ценећи повеоење сволих читалана ..Наоодни crvдент“ he и даље оазвшати на сволим стоанипама слободну и смелу коитику и самокоитику и тако наставити са csoie ге колективног ооганизатооа и илешог васпитача студената. У том смислу лист ће поилозима о оаду и ггооблемима нове ctvдентске ооганизапиле. Са-

веза студената. настолати да буде што кооиснши помагач делатности студентских и секпила на сђакултетима. Поеко сттбапа ..Наоодни студент'* ће viiooho o6iaшњавати повеоења и важност захтева Koie за-Iеднипа поставља поел ctvдентску омладшгу. arnTvivhn за шиооко учешће студената v економском и политичком животу своле земље. Лист ће исто тако немилосолно жигосати све потаве и схватања Koia cv rvha мооалном и политичком ликч нашег стчдента. Поослављал‘ући шест година излажења листа оедакшла ..Наоодног студента“ позива и овом поиликом све студенте и noocfoeсоое на ioiu ninov саоадh>v. Ми не смемо никако ла забооавимо оечи Иве Лрле Рибаоа Koie ie изоекао одоећушћи задатке поедоатном ..Студентч": ~Наш лист тоеба да буде општестудентска говоонииа да би се конcrovKTHßHa коитика. ла би се омогчћило кооишћење свачше снаге и добое воље. да би се полигао општи ниво и оазвиле способности свих“.

ПОМОЋ У ЛЕКОВИМА Светске универзитетске помоћи београдским студентима

Главна скупштина ..Светске унивепзитетске помоћи“ v школскоl 1950/51 голини ппедвидела ie 20.000 шваlпапских Фванака. за помоћ ivroсловенским студентима. v ш>вом oenv за медииинске набавке и onoeMV унивеозитета. Од „Светске унивешитетске помоћи“ Студентска поликлиника v Beoroanv добила ie количшгу попених лекова, и то: 2318 шама стоептомицина 243 Флашипе ггеницилина v уљу. 720 таблета пеницилина и 5 килошама ПАС-а v гоанулама. Лекови cv давани епгдентима свих 390 гоама стоептомидина поимили cv студенти Мелипинске

велике школе. 363 гвама ctvденти Техничке велике школе и већу количику студенти Унивеозитета. Студенти cv лобиlали лекове на ochobv налаза лекаоске комисше v СтулентCKoi поликлиници. Има случајева да ie шлединшша спасен живот са лековима добшеним од ..Светске унивегозитетске помоћи“ или им ie здоавствено стање знатно побољшано. Објекти на којима ћемо радити

ХИДРОЦЕНТРАЛЕ НА ВЛАСИНИ

Ове године омладнноке радне бригаде студшата Географског унпверзитета и великнх школа учестаоваће, поред рада тга изградтинг великих објеката у Светозареву н Севојну, и на изградњи система хидро иштрала на реци Власшш, једчом од највећих и најважнијих Петогодишњег плана. ĆiK'tcm хидроцентрала на Вла ои«и Х«кл-а-зи се на Власииско* Језеру \25 км. од Мораве, на ви синн од преко 1250 метара над морем. I Идвја о изградњи снсте ма датноа од пре 70 година (професор рпада Митровић). Пре рата су (Јталијанн покушавали са извоћејјввм, али се услед. недостаткаЈ капктала одустало. После ослоб(|ћења израђен је пројекат. У језАру треба да се акумулира вода {»д падавина и жива водз из више речица (Чемерница, Врла, ТрГска и др.), да се падом од 850 ’метара опјтсти до Мораве преко цеко.тико степвница. Вода ое сада Уталази у језеру, неки се канали if тунели завршавају, а радов-и све четнрн електране су у ток>ј, с тим што ће ое ове године рапии на Власинн I и 11. Хидроцешрала Власина I добнја вод у јкз jesepa пудем кана-

ла if тунела. док је машинска сала подземна. Имз четири агрегата. добија 30 м 3 воде у секунди, годншња производња је око 45—50 милиона кв. часова. ОбЈекти су у завршној фази, неки се већ монтирају, као улазна гра ђевина, горњи затварач и други. Власина II користи воду цешрале I, кад кроз ову прође. Ради-

ћ« са два агрегата, укупна годншн>а хтроизводтва је око 34 милиоиа кв, часова. Остале две централе производиће годишње око 80 милиоиа кв. чаоова. Елвктричие везе изграђују се тако да овака електрана ради засебно, а у оклооту читавог система, Оне су већ повезане далеководима, са заједннчком коман*

дом на Власини 111, Мрежа далековода преднпђена је у следећнм ттравцима Влаоина Нииг Космет (Трепча) Сконље; Прнштина Рацковнћево, Власина Ниш Крарујевец; Власина Севојно Ваљево Зворник; Крагујевац Светозарево Београд Но Btt Сад, Ова мрежа делнмично већ постоји, делом се занршава. (Наставак на дрјтој' странн)

Ведика брсма на Власшдооц јеаеру

ЗАХВАЛНОСТ РЕДАКЦИЈЕ „НАРОДНОГ СТУДЕНТА“ РЕКТОРАТУ ВЕЛИКЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ

У децембоу ггоошле године наша оедакиша. због тешке сђинансиске ситуашпе. обштила се за новчану помоћ оектооатима Унивеозитета и великих школа. Ректооат Медицинске велике школе схваraivhn положаl у. коме се лист налазио. одазвао се молои и доделио 40.000 линаоа. Колектив оедакцше ..Наоодног студента“ овим путем изцажава cboiv захвалност Ректопату Мелицинске веливе шкодв.

Управникова тужба

На консђеоеншпама за избоо упоавних одбооа v ctvдентским домовима и мензама озбиљно ie коитикован оаи стаоих vnoasa. У студентском дому „Милован Ђилас“, поред осталог. истакнут ie захтев ла се Савету за поосвету. наvkv и културу предложи смењивање дотадашњег vrroaßника Михаила Вуксановића због његовог нељудског и бирократског односа према crvлентима. Предлог ie Iедногласно поихваћен. Мећутим. Михаило Вуксановић ie полнео тужбу П среском cvnv v Београду због тобожње увреде части. У образложењу оптужбе ie навео: да ie циљ студентске конференшпе био да се Iедан исггоаван упвавник лома збаци и да студенти vsmv vnpabv v CBoie PVKe и раде на свот начин. Са радом \чтвавника cv наводно сви задовољни. изузев неколипине оптужених Koin cv на положаl vправника хтели да доведу свога човека. да би њихова реч v дому била omivHvivha. Пвопес ie одвжан 19 и 24 lanvapa. Пввог дана ie саслушано осам оптужених и сведоци Михаила Вуксановића. Сведоци тужитеља ввло мало cv знали о caMoi конференциin. о пведмету отттужбе и о ojhocv из.мећу студената и Вуксановића. Јелни cv тврдили да ie упвавник поштен човек. а други да ie добво (Шстааак на &трани)

Т 2- 01 ' ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ ГОДИНА XVII Број 1 БЕОГРАД, 27 фвбруар 1952 ЦЕНА 5 ДИН.