Student

ПРВИ КОНГРЕС САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Потребно је прожети пуном политичком активношћу целокупни живот на универзитетима и великим школама

Рефврат Мипорада Пвшића, претсвдника Централног одбора Савеза студвната Југославијв

У присуству Преко 200 д елегат а 10 и 11 марта одржан је у Загребу Оснивачки конгрес Савеза студената Југославије. Конгресу С у присуствовали друг Родољуб Чолаковић, члан ЦК КПЈ и председник Савста за науку и културу С авезне владе, члан Политбироа ЦК КПХ друг Никола Секулић. друг Милош Жанко претседник С а вет а за просвету Владе Хрватске Милијан Неоричић, секретар ЦК Народне омладине ндр. Фран Бошњаковић. ректор Загреб а чког свеучилишта. Конгресу су присуствовали и претставници студентских савеза из Аустрије, Западне Немачке и Француске. У име Савезне владе Конгрес је поздравио друг Родољуб Чолаковић, а затим /е претседник Централног одбора Савеза студената Југославије Милорад Пешић поднео реферат о РаДУ Савеза.

„У раду на стварању Савеза студената било је озбиљних слабости које су се упорно провлачиле и још увек задржзвају и спутавају један активни друштвени живот студената. На овом Конгресу ми треба да озбиљно расмотримо тв спабссти и одређено псставимо задатке Савеза студената. Спрозодила се једкострзна и комплексна критика организација Народне омладине на Универзитету. Савез студената се супростављао Наподиој омладини као потпуно „нова“ организација, као нека „негација" Народне омлздине и сличко, а да се нису у правој мери открмвапи и износили успеси, позитивна искуства као и спабости студентских организација Народне омлздине, нити истоветности и разлике Савеза студената према Народној омладини. Појавиле су се озбиљне тенденције и схватања, којима је био циљ да се Савезу студената одузме свака политичка боја, да се претвори у неку расппинуту аполитичку организацију, у којој би зацарипа декаденција, малограђанштина, изолованост и бежање од наше стварности и борбе за социјапизам. Неки студзнти су говорили да је за њих довољно да се упишу у културно друштво или стручну секцију, клуб Народнв технике или сличну организацију, да то само њих интересује. А, како се прихвата „добровољно опредвљење' 1 и „лична скпоност", бни желе да раде само у такзим организацијама. Њима је важно само да уче, да се стручно поднжу, уз то да се базе спортом, сабавом, а политика их не интересује. Према њима политика не треба на Универзитету. Свако настојање и захтеви да Савез студената добије и друштвено-попитички карактер, они су називали угрожавањем „спободе и демонратичности", „враћање на старо". Има и других тенденција и прича. јПоједини наши другови, огрезпи у бирократском начину рада, командовању, позивању на ofiговорност и кажњавања, а уппашени притиском малограђанске стихије, неодпучни и спаби (политич-

ки и идејно) да јој се супротсгаве, закукали су. Стварање Caneза оцењивали су као цепање студената од друге омладинс и у '*уду се питали како сада радити, како преносити задатке и цчоективе, контролисати, узимати на одговорност, итд. Они су тражили да се Савез претвори у >ску, једнострану политикантску организацију, где ће се командовати и администратирати, јер нису

схватили суштину наше соцнјалистичке демократиЈе, ппашипи се попитичког рада, убеђивања, објашњавања и организовања свестране студентске активнссти.

Милорад Пешић

Студентска удружења су организатори и покретачи интензивног политичког рада

У нашој земљи, на њеном путу у социјализам, није престала да се води класна револуционарна борба и она се одвија у најразноврснијим формама у привредном, политичком и културном животу, Ова борба прожима читаву нашу стварност. Од ње нису изоповани, нити према њој „имуни“ ни наши универзитети. Ока се води и међу њиховим зидинама, ма колико да су дебепи и стари, и одражава се у читавом универзитетском животу (у настави, код наставног особља и студената). Наша демократија се третирала апстрактно, као нешто непромекљиво и за свагдз дато. Такво мапограђанско и анархистичко прилажење социјалистичкој демократији доводило је до пасивнссти и дефанзивног става према непријатељима и њиховом деловању, до мртвила и отсуства сваке политичке борбе. Није ствар само у томе да није било организсвањз попитичког радз, брзог реаговања на разне догађаје и појаве, упорног објашњавањз и убеђивања, већ није било ни оног спонтаног ревопта према непријатељу и његовим иступима на упици, у дому, у учионици, у разговору, када се нађеш пице у пице са њим, револта који изазива убеђеност и револуционарну страст напредног студента. Ђутапо ce,

прелазипо се мимо тих поступака, са њима се није слагало, али им се обично није ни супротстављало да се не би узбудипа средина, да се не би повредило anстрактно право „слободе мишљења“. Појава информбировштине и све оно што под тим именом називамо, нема неког дубљег идејног и политичког корена међу студентима или ррганиаованог деловањз. Ради се само о усамљеним појединцима и ситним групицама, које, у служби совјвтске обавештајне службе, покушавзју да се баве петоколонашним радом. Али, без обзира на то, недостаје потребне политичке будности и превладааа мишљење као да је ИБ сасвим питање прошлости, да је већ давно у том погледу све сређено и сл. То је гледиште врпо опасно, јер треба имати на уму да информбировски спемснти настоје да се инфиптрирају у студентски живот, не отвореним инФормбировским паролама, које међу студентима не наилазе на попитичко-идеопошку подршку, већ уношењем духа малодушности (при чама како смо ми мала земљз, „једна сламка" у светском вихору V коме се чују само цва гласа САД и Совјетског Савеза), дезоргакизацијом друштвене активности,- стварањем идеолошке збрке,

подривањем разних мера, развијањем критизерства, анархије и неповерења према свим ауторитетима, При томе се не зна где почиње и докпе је деповање ИБ-оваца, а где буржоаске реакције, јер се они преплићу и обично се налазе на истим позицијама. Код једног депа студената постоји несхватање односа између наше земље и западних земаља, посебно САД. Неки миспе да се нзши односи, сарадња и савезничке везе, протежу и на унутрашњу попитику и идеологију, да ми правимо идеолошке и политичке уступке на њихов захтев, због трговинв, помоћи и слично. Прихватајући таква тумачења односа са западом, неки реакционарни студенти су пожурили да то нористе и шире разну западну пропагандну питературу, да се повозују са њиховим читаоницама, успостављају извесне везе, настојећи да их учине сталним, крстећи их „сарадњом" и „стручном noмоћи“. Један део студената ни]е схватио нове привредне мере почввши од радничких савета па до друштвеног плана, а нарочито борбу за социјалистички преображај сепа. То се нарочито показало у дискусијама о економском попожају студената. после доношења тих мера. У многим случајевима радило се о непазумевању и не-

обаеештености. спабом интересовању, практичној одвојености од процеса привредне изградње, ниском политичком и идвјном нивоу. Ретко су се држала предавања и одржавале дискусије, спабо пратила дневна штампа. Апи код појединих студената се није радило о овом неразумевању, већ о другојачијем ставу, туђем и реакционарном, који се јавно износио путем критизерства и зпонзмерних питања, испада и слично. Нарочито се жустро расправљапо о материјалном положају студената после доношења нових привредних мера и нове Уредбе

о стипендијама. Чесга су ce *eдип» те дискусије на непрааипао« начин и у њима су долазили до изражаја разна погрешна тумачења и ставови. И по неким другим питањима настајала је права збрка. Успвд недостатка убеђености и као ре* акција на разне догађаје чији ce смисао није схватио, појавила са скепса, сви су принципи стављени под знак питања. Наступило је колебање и забпуда. Изгубит се граница између критикв и иритизерства и са политичког прешпо Се на идеолошко поље. Једак студент са филозофије у Београду (Наставак на друтој етраки)

Делегати Београдског универзитета и великих школа у возу пред одлазак за Загреб.

Студенти Академије ликовних уметности за пострадале у Словенији

Следећи примеру студената земље у саосећању и материтехник*з чији је школски од- јалној подршци пострадалом бор доделио помоћ од 30.000 становништву Словеначког динара пострадалима у Сло- Приморја. Са истог састанка венији чланови Удружења упућен је позив свим београдстудената Ахадемије ликов- СК им студенггима и удружених уметности на свом зад„ „ н»има да се придоуже њихоњем општем састанку донели . су одлуку да се са својим ВO Ј акцији. Студенти Акадескромним прилозима прикљу- мије до сада су сакупили че осталим грађанима наше преко 3.000 динара.

ВАНРЕДНА ПАРТИСКА КОНФЕРЕНЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА

Изабрано ie јединствено партиско руководство за Београдски универзитетски центар

У пегак 7 о. м. у Физичкој Сали природно-математичког фа култета, одржана је ванредна партиска конференција Универзитета, Техничке велике школе и Мсдицинске велике школе. Око 7 00 делегата са свих факултета Београда присуствовало је ово/ конференцији која /е, спроводећи у живот одлуке писма ЦК КПЈ. икала за циљ избор нсвог партиског комитета за читав универзитетски центар. Реферат о раду од прошлих партикмшх конференција до сада. као i* о иа.редним задациlма поднсо је досадашњи секретар Увиверзитетоког комитета друт Миладшн Шакић. Осарћућн се на прораду писма ИК у парт!:с.ким аргакиваш<јама. о,н j'e скренуо падоиу 'На тенденпнје да се спро вођен>е одлука из писма затвори самоу иарфикжим организацијама, мада се у њему јаоно каже да поштнчка и остала а;ктиlвпост тре ба да се одвија у маооедој студентској оргатшзаццјн Савезу студената. „Једино кроз пун садржаја и разноврстан живот удружења, рекао је друт Шажић, могуће је остварити задатке који се писмом ЦК постављају. У правцу остварења тих задатака, сматрамо да је потребно да факултетски комитет, одиосно одбори удружења направе неке оријентационе планове, који ће садржати главне задатке које треба решити у овом семестру. Спровођењу тих задатака. који се утврде као осковни, треба прићи одмах. јер су они углавном јасни, само их треба, водећи рачуна о специфичностима појединих факудгета, еластично спроводити. Да би удружење студената могло са успехом да решава задатке који се пред њега постављају. а они нису ни мали ни лаки, потребно ј©, што до садд ције

био случај, да се сви чланови факултетских комитета и бироа основне партиске организације у целини укључе у активан рад удружења. То не значи да сви морају да добију цеке функције у одбору удружења. већ могу да руководе или аарађују у одборима и комисијама, које треба формирати при одбору, за рад по разним питањима. То чак не мора ни да буде нека чврста организациона јединица’ већ група људи која би проучила неко питање (на пр. култуоног или фискултурног рада, економска питања, питањ« наставних планова и програма итд.). Уопште треба тежити да око факултетског комитета, а нарочито одбора удружења, окупимо што је могућг већи број активиста и то не само из редова чланова Партије, већ н остале студенте који имају знања и смисла за одргђене гране друштвене активности.” У реферату се даље говори о основним задацима у овом рвм-е-

стру, И ти задаци углавиом цроизилазе из тгсма ЦК где се између осталог каже; да је политични рад основни задатак партиских организаиија- па је пре(наставак на друтој страни) Изгубљени часови (Од допионика са факултета) Студенти rpehe године Економског факултета често се жале д а су из „Организације и пословања привредних предузећа ” од почетка школске године до сада имали само три-четирм пре давања уз скоро редовно за• кашњавање наставника. Из „Фанансија ФНРЈ '* први део, пијв ни мало боље. Понавља се ситуа ција из прошле године »ала с* студенти из ових предмета слs* шали само по неколпко преда* вања. Да ли студепти rpehe тодиим могу да стекну неко знање шз гих предмета? Не могу. Одговор /е iacan, јер их неуредна пастава упућује на редовно губљење часова. Испите „спремају* задв4 три дана, а свеопште пезнањџ натерује професоре на благосг} оцењнвањУ' Судентц Tpehe године питају Деканат зашто се пастављај у, лоше традиције протлогодишнл треће године, када је њихова штетност тцко очигледна. Сту» денти Економског факултета с$ интересују докле he нз некнх предмета да имају наставу сауо у распореду часова и зашто да се са неким наставницима вид« по десетак пута у школској години, Крајње /е време да Деканат Економског факултета поведе рачуна о овој чмњеиици. ]

Милић Бугарчић, секретар Универзитетског комитета КПС

НБДБЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА ГОДИНА XVII БРОЈ 3 БЕОГРАД, 12 МАРТ 1952 ЦЕНА 5 ДИН.