Student

Један од основних задатака студената, чланова Партије, осим учења је да упорно и правилно објашњавају политичку стварност у нашој земљи

Разговор друга Тита са делегацијом Првог конгреса Савеза студената Југославије

Претседник Савезне владс, Маршал Југославијс Јоснп Броз ТиТо примио је у суботу /5 марта делегацију Првог конгреса С&веза студената Југославије коју /е предводио Милорад Пешић, претседник Централног одбора Савеза студенат а Југославије. Пријему су присуствовали Родољуб Чолаковић, министар претседник Савета за просвету, науку и културу Владе ФНРЈ и Милијлн Пеоричић, секрет а р Централног комитета Народне омладине Јут ославијеУ свом разговору са делегатима. друг Тито се осврнуо на нека питања политичког РаД а и живота на Универзитету и повезивања тога. живот а са изградњом социјализма у нашој земљи.

ОСНОВНИ ЗАДАТАК КОМУНИСТА НА УНИВЕРЗИТЕТ У

Ви сте сад, рекао је маршал Тито, поменули једну веома важну ствар изградњу социјализма. За студенте и ученике наших високих школа главни задатак у изградњи социјализма је да од себе изграде новог човјека, д а изграде лик новог грађанина. Партиске организације на универзитети-1: ма имаду задатак да изграђују прави лик члана Партије, правог комунисте, Комунисти имају мвого теже и веће задатке него обични грађани. Наша Партија је кадровска партија. Она није масовна као што су комунистичке партије па Западу и овдје на Истоку. Бити комуниста У таквод кадровској партији много је теже, него у обичвој комунистичкој партији. Један од основних задатака студената, чланова Партије, осим учења је да упорно и правилво објашњавају политичку стварпост у нашој земљи. Због тога Је дубоко антисоцијалистички. ако се постави да се омладина на универзитету не треба да бави политиком, већ да треба само да се специјализира. Кроз свакодневно политичко васпитање и рад формирају се нови људи, коди морају бити дубоко свјесни својих аужности И својих права у новом другатву, а нарочито у даиашњој епохи револуциоиарних преображаја. Ми нисмо изашли из револупионарног периода, и свакодневне појаве, које се дешаваду. указују нам да требамо бити будни па класни непријатељ. противиици социјализма не ухвате поиово позиције. Потребно Је да се наши студенти баве својим проблемима. Осповпи њихов проблем је учење, али осим учења мора се и политички дејствовати, мора се кроз политички рад утјецати иа васпитање људи за велике задатке, коЈе од њих тражи ново социјалистичко друштво.

Код нас се у посљедње вријеме појављују разне нездраве појаве, не само иа универзитету, већ и међу школском омладином, па и у школама ученика у приврсди. Ми се данас налазимо у невјероватно деликатпом положају. Нас запљускује вал ситнобуржоаских схваташа са Запада, а са друге стране као морг притишће пропаганда са Истока и покушај да се иаиетне совјетска пракса, која је, такорећи умртвила велико револуционарно дјело Лешина. Ако се хоће направити жива стварност од онога што су Маркс и Енгелс учили, а Лењин у пракси спроводио, онда у дјеловању ових утицаја са Истока и Запада треба бити будан, јер је лако људима скрерути са правог пута. Зашто сте ви ту, зашто је омладина на упиверзитету, зашто су 'комунисти на универзитету? Зато да не дозволите то, да спријечите да класни непријатељ дјелује у вашој средини. Немојте чекати да се такве појаве морају спрјечавати административним путем. Радите то ви, објашњавајте и утичите на људе који не схваћају ствари. У тако тешкој ситуацији, када наша Партија и земља мора да пролазе кроз Сциле и Харибде сви х могућих опасности, нарочито је важно да се не праве греш: е. Наша партиска линија, послије нападаја од СССР-а, ус тјерена је у правцу сурадње са западним земљама у интересу изградње социјализма и дизаша из заосталости. Социјалистцчко друштво не може се изградити нп из чега, из саме идеализације. Ми нисмо лрекршили ниједан од припципа науке маркскзма-лешнклзма у напгим односима са Западом. Зајмове смо тражили и они су добра стпар. И Руси «и и х узели да су могли, али су глупо радили. Код ових прича о зајмовима, човјек се цросто

вишч иута чуди колико људи мало мисле дијалектички. Ми смо досада добили у разним видовима око једнс иилијарде долара. Замислитс себи, другови и колико је то огромио растерећење за нас, То је олакшањс за иашсг човјека, за наш народ, за постизање цил>а коме тежимо, за индустријдлизацију наше земље, за изградњу социјализма. Наши сопствени извори су оскудни и наша земља би. без помоћи са стране, тешко издржала тај терет. Код сваке крушге мјере коју предузима паша Влада, ЦК наше Партије, ми смо увијек добро размислили. Такође смо размислили прије него што смо тражили помоћ. Ми смо увијек чврсто стајали на својим позицијама и нисмо давали никакве концесиј«, ни у унутрашњој ни у спољној политици. Разумије се, било је разних покушаја са неких страка, као на примјер са стране Ватикана и нских католичких кругова у Америци да нам се не да ништа без услова као што је, на примјер, пуштање Степинца итд., али смо увијек одбијали такве и сличне услове. Ми смо Степинца пустилн због тога да Ватикану избијемо пропагандистичко оружје из руке, оружје да је Стелинац мученик. Сада опи имају непријатноети што Је Степинац вани. ЈБуди, којима Је из сентимевталних разлога било жао што се Степинац налазн у затвору, сада не могу да насЈедћју тој пропаганди. Када смо ријешили да одвојимо теолошке факултете од државе, ја сам се надао да ће доћи до веће кампање у иностранству. Међутим, тога вема. Они су читаво вријеме говорили да ми прогонимо цркву, а сада им је незгодно да се ангажираЈу па овом питању, Јер би морали признати да смо им ми досада давали помоћ. Ето, то би био доказ како ии „прогонимо” цркву и због тога они вани не смију да воде пропагаиду по овом питању. Ми смо раније помагали ове факултете, иако то није било у складу са Уставом. Ми смо то чинили због тога што смо хтјели средити односе са црквом, да је из иностранства не искоришћавају против нас. Они су је, међутим, искоришћавали. Видите како је религиЈа, по противницима социјализма, искоришћена као класно оружје против новог уређења. Са ДРУге стране, гштање религије није проблем који се може рјешавати администрмшшш ххутем, Шггање кз-

хшвљавања религиозних осјећаја јесте дуготрајни процее. Он се убрзава упорним политичким и културпим просвјећиг.ањем и економским прогресом. Лли, ми не смијемо дозволити да нам се под видом вр>шења религиозних обреда политички трује омладина, а наша омладина је у посллдње вријемс почела да потпада под утицај религије. Ово иије случај само са омладииом већ и са неким комупистима, Ја жалим што данас -ише није лик комуииста ©на-

кап какав је био прије рата и у току рата. Лик комунисте је изблиједио. Он се измијенио Услијед многих туђих схваћања која су ушла у Партију. Даиас се нс сматра комуниста као борац који мора да носи већи те-I>ет, да буде примјер другимл. Ми смо одлучно ријешили да то повратимо. Ми нећемо правити пеку кампању а ла московска чистка, али ћемо упорно и систематски посвећивати пажњу лику комунисте какав он треба да буде у ПартиЈи и код вас на универзитету.

НАША ОМЛАДИНА ЈЕ МНОГО ЛАЛА И НА УНИВЕРЗИТЕТУ Ш ВАН УНИВЕРЗИТЕТА

Политичко паспитање, настаоио је друг Тито, је огромна ствар. Живот је код нас бујан, њимс су задивљени странци и нсправилно јс да тако бујнц и богати живот пролази мимо наиГе омладине и да она буде аполитична. Ми свјссно градимо 'ољи живот и нс без потешкођа. Зато треба више цијенити оно гато се постигло. Меис душа боли кад видим колико поЈедиии људи мало цијене текон,инв које сц!о стекли у, тако, кратком периоду послијс Народне револуције. Мени је иесхватљиво како неки нису могли, послије скопомских мјера којима смо стезали по свим линијама, да схвате, затто смо шорали стипендије смањити и

скратити. Треба се мало замислити о томе, у чему Је ту суштина и гдје јс коријеп. Зашто људи у партиском раду нису тражили да ии се то објасни? Ако је било због тога тешких ситуација у погледу појединаца. а Ја вјерујем да их је било, појелиначии случајеви би се могли лако ријешити. Ми нсћемо никад дозволити да пеко пропадне, јер наша власт нијс над народом, она Је народна в ласт. О овоме је требало мало више размислити. Наша материјална средства су врло оскудна. Ми смо укинули све бепефиције. које су биле широке и које су расипалс општу осповпу суму. Ми смо слабо ишли напријед,

задуживали смо се. Требало је размислити и погледати да првих година изградње соцпјализма не може животни стандард расти него мора, можда, нешто и опасти. То су комунисти морали да схвате. Замислите наше борце који су четири године без одијела, обуће и хране ишли на бункер и зпали да ћс погинути. али су ипак ишлн јер су вјеровали у оно свијетло шт o ће послије доћи. ЗамисЈште, какав је то морао бити лик комунисте. То нису били само појединачии случајеви, већ је било хњљаде таквих бораца. Једна опћа мисао покретала је све; ослободити зеиљу и створити ново друштво. Такви нису били само комуиисти, већ и остали наши борци. Ми данас требамо такве борце. Градитм ново друштво пије лака ствар. Мени би било тсшко када бих сидио да наша омладина, која много учи, маље то схваћа него пп’о то схваћа обичан човјек, да јс ситничава и да не пружа пашој авангарди снажпу потпору. Мени се чиии да оргапизацнје на универзитету впше пута нису имале правог садржаја рада. Ја сам видио да је било погрсшно ово „лопатан,е“ и да ту треоа још много што-шта дру* гог. Мн нисмо хтјели ла физички рад иде на ралун изградн>в повог човјека и на рачуи учен.а. Ја сам био увијск против тога. То је само јсдан вјзсоко (Настадак Iга другој страгш)

Маршал Тито са делеггтима првог кокгреса Савеза студзната Југссг.авија

Белешке са Конгреса

Поздрав срца

На Коипрес су стигле отуденггске делегације Здаадне Не мачке и Аустриј)е, а пред само отварање и делегат Фр®ндуске. Конlгрес је примио поздраве од студеигских органкзација Енгле оке, Окандииавских земаља, Ита лиј;е и друтих. Због фина!нсисмих тешкоћа миоге студентске уније нису хтогле дд пошаљг свеије гпретстатвнике. С нестрпљењем сам очекииао го!во(рlе страних делегата, јер су јуlГoслolвенски сггуденти много учинили за међунlаlроднlу сарадњу; желео сам да чујем одјек те делатности од ст|рlанаца. Заии мао мс њихов исгу'п н зато, што у делегатима не гледаи само студентске руконодиоце, већ и претотав.нмlке младе интел)итенције других н.арода. Страии делагати су гаворнлм у општој дебати, а акт.шно су суделовали у раду комнонје зз међународне везе. Први је узео рсч Жад Сарвона, цретседиик Фрашгу Ске н.ационалне студенгг-

ске Његова пофавд поздр|ављена је аитлаузом. Млаlдић средњог раста, нежног изгледа и руменог л!Иlца, Вlижљаст и елегзнтан, по изгледу не разликује аз од многих фракцуских оту деиагга које сам сретао у Парнзу. Прешао је погледо!м целу озлу, ставио руке у џепове, по обичају добрих говорника се касмејао и почео да говорн: ..Необично сам сретан да влм мо.гу пренети поздраве студеката Фр-анцуске. У исти м«х ми је жао што то не мо.гу да учиним на в2шем језику, али сматрац да ћете ме равумети, аи«) не речи, а оно бар срце у мом псздраву”... Отпоадрављено му је пљеском. Сгудентк су га разумели. Сарваиа је ианевер(ио традиције француских гонор.ника, који не силазе сд говорнице два-тр« сата, пошто је обећао да ће да говори сахто о неким проблемнма, због кој|их је и дошао »а Конгрес.

„Ми омо дубсико заиттејресо* вани, рекао је он, шго присуствујемо овом Копграсу, загто што је за нас у садашњем тренужу врло з*l3'чај«а чињеница да се широм света отуденти разних земаља труде да остварв извесне пгринцитие међународне сарадње, сарадње која би допри нела дадуем побољшању услова отуднја, дамоlКраткза:ције студи?|а, оараднЈе којаје део ошштик! напора. омдадкне. Ја овде истгичем ' зн!ача:ј што га има искрена међунвЈродна оарадња, а в«, југо словеноки пријаггељи, имагге вели ко иокуслво у томе (шта значн исКрева међународна сарадња, ј(ер сте, овакако, извукли вшико искуство из секташке политике I Јнформбиров. Поновво желим овде да штла!Оим да је дамас Међународгаи савез студеиаггз ст»арlно постао студентска секција Инфораибироа. Та фраза, ко(јlа се даиас употребл>ава у с®е ту постала }е у схваћању Ф ра»цуза стварном чињешшои,’ Прооов(ј'етски МСС покушава да ортаlннзуlје тобожњу ноиференцију јединства студенат-- Усгвори тз ковференција би требало да учврсти давно изгубљ« ни утицај МСС-а м*еђу студенти« ма света А ша мисле о тој мота* фер внцијм Французи ? Овде поиово изјављујем што сам рекао и у Единбургу, ваиме, да француоки студенти и њихови рузооводиоши неће суделова 1 ти на тзквом састанку, који ће са»звати Међународии савез Отудаиата а са кога би већ унатаред Оили иокључени југословенски студенти”, изјавио је Сарвоиаи Делегати су ватрено поздраг:или ове речи. Онтг су кроз гоВ'ор фраотцуског дел*егата осетиди да је борба ггротик информбвоовске политике у МСС постала ствар свих изlпредиих стуД’внlагга. (авопв«« т догоЈ опинп)

П»упа МЕШМ Ив БввгмЛ*

НЕДЕЉНИ лист београдских студенага