Student

Дискусија о друштвеном плану

НАРОДНИ ДОХОДАК

Вредност може бигги сгаорена у тожу млНулог производнот ггроцеса и у току производног процеса који ое сада обавља. Вредност која је сгворека у току ■мзшулог тфокзаоднот процеса само се преиоси иа производ (ова се нредност не мен»а. н е увеличаса се). Вредноот коју пртаизодима додлЈемо у тожу самог гхроцеса рада јв новостворен« вредност или народнм дохсдак. »овостворена »рсдност састављеНа је из два елемеита: вз вредности радне скаге (у кагтитализму) и вншка рада који добија облих еишка вредности. Политинха екокомија социу алзгзма ке познаје појам „вредкост радме снаге“, јер ра.д«а снага престаје вкти робсш. Појам вишка вредностн иклч> је кенриасватљив за Политагчжу екоиомију соадија.тизма, јер овај појам хрије у себи експлоатациду раднв сиаге. Укосгико смо у стању да докажемо да радна снага није роба Аше емо доказали да се и випгак рада зоод нас ке лретвара у вишак вредностл. Зато ми »© гсвор«ио о вредности радае снагв и вишку вредкости него о фонду гг.даг« и акумулацији и фондовима. Значи народшг доходак сасгапљен јв из два оснозна елвмента: из фонда плата и »кумулацнЈе и фондова. Нвродни доходак је већн део друигтвеног продукта. Ако ј« већк доуштвени цродукт анда ће и народнм доходак Оита ввћи. Како је друштвеми продукт састављен из три основн® елеменга: вредности репродукције, фонда плата и а-кумулациЈе м фондова, то одбиј агвем од укугогаг друштвеног продукта вредносга рвпродукциј е добиј амо износ пародНог дохотка. Законито је да народми доходак стално расте. Већи народни дпхпдак резултат је повећане производље и про.ду.ктнгности рада као т* скаљене вредиости репродукције. У чеагу се огледа иштерес раднмк* гга и целог друштаа з* повећажем иароднот дохогка? Прво, у том е што ће кише нредности моћи да се подели хао фанд плата и друго. штд ће пгоћи да се пошећају иквестициуе и друштвени фондови. ОдлучуЗућм фактор за повећаље народног дохотка је ггродухтапвНост рада. Продуктквмост рада поред техничке опреме рада завнси од ортанизације рада и од к валификаизгЈ а радника. Народни доосчздак код нас износи 850.158 милиока дагнара. Овај кароднЈг доходак ствараће ое у разним прквредким областимд и у разгагм ргепуб-тнкама. Интвресант:«> Је посматрати кародни доходак како по првшредним областаша тако и по републикама. Ако п.ооматрамо снварање народког дохотка по привредним областггма онда вкдимо да се народни доходак ствара највише у индустрији па у пгмнопривреди. Од укупног народнот дохотка у индустршји ствара се 42,9°/ а у пољопривреди 33,7%. Посматрашем ствараља народног дохотка по републикама, вкднмо да се највише ствара у Србији, Хрватској, Словенији, Босни к Херцеговими, Македажији и Црној Гори. На глагзу становкпха народни доходак стдара се највише у Словешгји што и одговара стварном стању производних снага ове републнке према осталим репубсшкама. АнализиlраlЈ.мо народии доходак у индусгрији « пољопрмвреди. У индустрнји кародви доходак износи 364.924 милиона Дииара, а у п<хл>опр(ивреди 286.638 милиона дин. Ов« цифре не показују кам стан.е производшгх снага у овим привредннм обласгнма. Да би то уочшти морамо пооматрати саставне елемеиге кародног дохогаа у индустрији као и у пољопривреди. У шедустрији 85Д% чине ажумулација к фон Дози а фонд плата У лол>опривреди фонд плата је 86,7% а акумулациЈа и фондови 13,3%. Имамо дакле обриуту гтропорцију, у ммдустрнзи овсо 86 процената акумулациј у и фондове а у поллпривреди око 83 процената фоозд плата. Да ли се ту ради о бољем награђивагцу за утрошемо радМо време у полхопривреди него у индустрији или о вечем другом? Оигурно је да Је једнако утрошено ареме боље награђено у индустрији него у полуопривреди. Велико учешће фонда плата у народном дохотку пољопривреде последица је великог учешћа жкве радНе снаге у стварању вредности производа, услед слабе продуктивности рада вбог неопремљености пољопривреде механинким средсгзима. Великн утрошак друштвеног радмог времена у пољопритреди лагквндираће се механ.изацијом пољопривредних радова и образовашем крупиик холективних газдинстава, где Је та механизацнја Једино рентабидно употребљив а. У планскоЈ прнвреди не само што пламирамо глобални изкос народног дохотка иего планирамо и његову основку расподелу, тј. друштвену употребу и намену новостворене ®редности. Укупни народни доходак делимо ка три осковна елемвнта, прво, фонд шгата, коЈи по ттредлогу плаиа за 1962 јУ»д. треба да износи 43,2%; друто, друштвени фондови треба да износе 43,5% и треће инвестицнје 17.7% (разлика коЈа се појављује од 6,4% биће надокнађена пом;оћима и »ајмовима из вностранства). ИнвестициЈе, хоЈе служе за проширену репродукциЈу износи свега 17,7% народног дохотка. Друштвеки фондови су далекга већи а у њих су обухваћени фонд «а дсчЈи додатак. фонд за сгацијално обезбеђење радника и службеннка, разни фондови за просвету науку и културу као и фонд за народну одбрану. Друштвени фондови престављају непроизводко трошење народиог дохотка. Међуткм оки су неопходни јвр се без њих не може.

Јован СТОЈАНОВСКИ

Како ће га се сетити

На сам дан мајског преврата. 1903 године, рано изјутра Скерлиl» беше тишао из кУће и управо код првог п-екара купио кифлду, кад дознаде за бураи догађај који се те ноћи одиграо. Вест је де. Јствовала тако силно, да скерлић за&орави на свој доручак, стрпа кифлу у џеп и одЈУри у правцу споментка. Пошгго ое провукао кроз масу света окупљеног око трибине крај споменика где су се ређали говорници, у згодном тр«. »утку попе се и сам да држи го. тор. За врсме говора, у његовој не. посредној близини налазио се Је. дац непозиати студент кога Ј« и»•леда Иарочито ади |гефеиовалв она кифла што је вирила из Ске. рлићевог џепа, Јер Је већ неко. лико дана гладовао. најзад се о. длучи и у грекутку кратког пре даха говорииковот брзо изусти: Молим вас. господипе, даЈтс ки о.чу КИфЛУ. —Ево, рече Скерлић извадл. вши кифлу и пруживши Јв мла. дићу. не о&раћајући пажњу нв н,*га, и у узбућењу настави своЈ »апочети говор...

...Прошло је вгшге годима. Не. познати студент постадв доктор и IР«6ало Је да буде претстаељен про фесору Скерлићу од стрвне једног његовог пријателл. Решгге господшву професору, напомену млади доктор Скердић«вом приЈатељу, да Је то ~оиа]” коме Ј« ка да« мајског преврата дво кифлу. ★ ВОЛТЕР И РУКЕ Једне з»бавне вечери порвд Вол. гера, великот францусЈсот књихев. нкка 18 века, седео Јв за столом један човек коЈм се киуе одлпковао своЈим гавором, ни оригииаЈгаошћу, а ни финоћом, већ ј*е сталЖ) при говору тапкао Волтера по рамену. Мојшм вас, скините в*шу рУкУ с« иог рамена, рекво му јв волтер нестрпљиво. Врло радо, одгаворио је говор. кик, али ми седимо т*ко сгешље. нж да Ј* одиста не за»»м гд« ћу да стаиим своЈе рукиТ —Е онда »х меггшгге » своја у. ста — одговорио му Ј« Волтер.

САВРЕМЕНИЦИ О ТИЦИЈАНУ

Тидпјаи Портре ПиЈетра Аретина, пескика и Једвог од најполнатиЈЈгх памфлетиста нталкјанск« ренесансе. Ни велпког вајара, слл кара и песиина Ми. келанђела БуоНарогиЈа он није поштедео у својим памћлетима. Од друге половине прошлога века, од појаве п ста*билизације импресионнста, Тицијан је сла вљен као ~цајвећи сликар свих в.рбмена”. Чак су га поједгнци због његовог и;зlразито колориотичког ма.Јlсторства, ословљавали као родоначелlника им.пресноиизма, Иако је ово, можда, ма-

до претерапо, будући да су прин дипи Тицијановог сликарства другачији него принципи импресиониста, Тицијан је, ипак. међу ренесаноним оликарима један оД најбољих, најчувенијих и епада у ред људн чинисвеченгга, који су најчлижи савременом схватању сликарства.

Но, није Твдијаи ту славу стекао т©к посл.е смрти, како се то дешагвато многим великим ссшкарима. Напротив, још за живота био је веома цењвн и уважаван каlКо од овојих пријател»а, тако исто и од бројних млијената из највишнх крЈТова тадашњег италиЈаиоког друштва. О њему *у. као сликару, савременици пмали веома високо мишљење и његово сликаротво је врло често било тема писама, трактата, па и поетских остварења. Најинтересатније је погледати шта су његови сабременlши мислили о његовом сликароком постутгку. Боксиии је. по диктату Па-лме Млађег, Тицијановог учеиика, овако оггисао његов на рочити метод рада, којим се он, у својим зрелим годинама, служно; ..Тицијан је покривао своја платна масом бо;е, која је корисно служила као подлога или основа за оно што је хтео потом да наслика. Ја сам видео овакве ©нергичlНо учињене премазе изведене засићеном кичицом у чисто црквеном тону, који је био узет да назначи полутон,

или у белој боји. Таквом истом кичицом, за.мазујући је час у црвену, час у ирну, час у жуту боју, радио је он рељеф ооветљених делова. И том великом вештином, после само четири потеза пзгледало је да ће ре остварити нн из чеге извроне фигуре. Поставивши ове драгоце(не осиове, окретао би своје слике лиием зиду и остављао их покагкад у таквом положа;у месецима, не удостојивши нх ци једног погледа. Кад их је поново узимао, разгледао их је љутито али пажљиво, као да су то били његови најгори непријатељи, да би запазио на њима ма какве недостапгке. Слично мишљење је о Тицијану имао и Пијетро Аретино, познати пеоник „Пре овега куће. Ма да украшене природ)ниlМ каменом, изгледају као да су ивlПlрављеlне од матеlриј;ала пlреображеlнот уметношћу. Затим оветлост је на ким местима чиота и жива!, на другим тмурна и умирућа. Погледајмо још једном на дивну лепоту на облаке засићене влагом... Дивио сам се разноликости нијанса које су облаци пружали погледу. Тицијану наруџбине отижу из целе Италије, Франчеоко Марија де ла Ровере, кнез Урбинскк, један од многих Тицијанових клијената, поручује у пнсму од 2 маја 1537 године, неком свом службенику у Веlнеци;н: „Онај портре оне Даме која има модру одећу желимо да га лесто заврши у свему”. Ту је била реч о једном од Кајпознатији* женских портрета у историји оветског сликарства. о Тицијановој „Лепотици” (Еа Веllа), која Ј е 1938 године била изложена и у Београду. Због овојих изврсенх сликарских квалитета. Тицијан је 1543 године био позван на двор папе Павла 111, да га портретише. Вазари и о томе даје податке, па каже- даље, за време боравк« папе Павла 111 у Ферари „Тицијан отишао на двор и пасликао тога Папу, те тако израдио пре!красно дело”, Говорећи иа другом једном месту о том иотом делу, Вазари каже; да је ова сли ка, пошто је била завршена, стављена на једну терасу према сунцу „а многи пролазници су окидали кану оматрајући да з е жпво лице”. У својој деведеоет доветој години, за време једне епмдемије куге, која је често харала по приморским градовима Средоземља, завршно је евој жввот и Тицијан. До последњег дана свога живота, свеж и радин, слично Микеланђелу, он је оставио за собом дело, коме је од његове смрти до данас стално растао углвд и које ће и шдаље изазиватн дивљење целог културног човечанства.

Отворено писмо једног ревизора

Делом на основу Закона о игтамlпи, а делом н& основу Ваши!Х уомевих обећања да сте склоии ј.ав'Ио да Пlретрlсlсете шитања коЈ.на стоје у вези с проблемом даљег развlитка ваше штам пе, слободан сам упутити Вам ово ов!o(ј'е отlворен)о писмо. У брси;у 2 од 5 марта о. г. објавили сте без потписа белешку под васловом ~Б|еlлешва о стидЉИIВОМ рсввзору”, у ко|ј.о.ј се очито алудира. на мене. Та белешке од ре-чи до речи гласи: БЕЛЕШКА О СТИДЉИВОМ РЕВИЗОРУ „Као што је позкато, Гогољев рев'И!зоlр није био стидлив. Чзк, мож!е се рећи, био је смео. н.естрпљнв и уопште агреоиваlн. Људе је просто нападао и вукао за рукав. Волео је нсвац, што му се може узети за грех. а и не мора (подвукао Ст. Ића). Зависи у Кo|је га ј»е сврхе узимзо. Гогољ касније покааује да га је узимао у личие, користољубичзе сврхе, чиме се исти ревнзор и сам диск|рBдитовlгlo. Али овде није реч о Гогољевом ре.в»взорlу. Реч је о ваIШIИМ савременим ревизорима и. с тим у вези, с проблемом лаљег развиткз чаше штампе. Сасвим пре ЦИI3.ВП р-ечено, овде се не говори баш о свим ревизооима. пећ о јелном једином (подвумао Ст. Ића). Тац колlега, друг Н. Н. (врло провидна злузија на моју лич»остТ ггргим, мо1;1а) у обичном животч’ је д)обар друт и врло добзр ђак. А.ти као репизор овог листа, Друг Н. Н. ое показује као сушта супротност Тогољевом ре;вlИl3ору (опет је подв!укао). . . , Нити је смео. нити 1е васртљит. а о атресивпl0 | Сlти ш помена вема. Чак. више пута, дргтови оу га просто нападали и вукли за румав тражећи лист. (И о овоме ће бити речи! прпм. моја). Иајстрашније »> што друг не м<ар|и зз всдази. Добвја се утислк да се лруг, кад помисли да ТОрба да \ ћ зме петоднвзрку зз прод.згги бргмј. сав овераоположи Лржећи се ллтипске изоеке Ноп отпЉм? Нопг)lo (Нећемо ств"(о тгоећут-тпч') п'утптаlмс ову анонимну (8101-13) доугараку критикч у јзвност”. С пбзиром, друже Уретнпче. да ви 113 ие мислим па ћуПимто из-.звљујем СлвД1 в ће: Прво, тачвн је налаз комиоије коју је Адмипистраци|ј|а вашег листа;, којом прн ликом ј>е мод мене у стану нађена већа коЛ'ИЧlИн.а в;lраспродатих бррјева (672 ком.), али није тзјчнр да су то брр;Јlеви од зве гадине, као што се из маглов!Ите стилизаци|је у запнснику може закључити.

Друто. тачно је да ова количмна доводи н.а • шомисао да иисам био довољно активан. али није гачво да ое ту ради о могај нештивности. Овде се, друже Уредвиче, ради о стилу и методу мог ревизорског и ступања, у чему се ми не слажемо и никада ое нећемо ки СЛОЖИIТИ. Ви твјрдите да сам спидљив, тј. да нисам службено агресиlва)Н. И }есам стидљив и ми|рlзи човек. и поносим се, друже Урадвиче, тиме, јер ваш народ (латиlнске изрске цитирајте Ви) лвпо Кlаже; „Тиха вода брег ро(НlИl.’ Да ви висте заоштрили ствар, тврдо сам уверен да би« и сивих 672 примерка полако распродао, а овако, изводите их пренети у овоЈ стан. Треће, већу се упуштзти у Ва ше рефлексије о новцу. Чин»еница је да Ви. изгледа. по оваку цену ж l е!лите да ме ваггерате да кроз продају листа ззвоЛlим новац, али Вам то неће успети, макао не распродао :таједан примерак. (Уколико, раву ме се, останем и даље у посло®вој веви).

И четврто, у чему се једино слажем са Вама, потребно је да оваки наш студент редовво прати ово(ју штампу, И ја оам за то да ое ове учини да се она приближи сваком Пol;lгдвнцу, али, дозволите, и сваки појединац треба да. ое приближи Овојр)ј штампи, од'носно нама ревизорима. Бно ме у аули, друже Уред* ниче! Студент Ића, ревизрр

Друже Уредниче,

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Водоравно; I. СЗито, 6. Јужн© воће, XI. Одреч. на речкца, 12. Брдо крај Београда, 14. Водена вил»ка троохских предела, 15. Прилог за месго, 17 Острво из групе Филигоша (пад.), 19. Слово латинице, 20. Злато (франц), 21. Римока богилња месеца. 24. унутра. игшв двориште римскиос грађевина, 25 Чувема палата у Фло(ренцији, 28. Притока Западн« Мораве, 30. имс руског ромЗЈНОпмсца и мислиоца из XIX века, 31. Творац Шерлок Холмоа, 33. Највиша владалачка ти. тула, 34 Острво у ЕгејекОм Мору, 86. Хемисми знак за ајроеи. 37. Сло. во латигвдгце 39. Идеја у књижввкости, 40 Дресира, 42. Унутрашн»и слој л»уштура шкољаха, 44. Двв сло. ва, 46. Сат, 47. Алкохолно пиће, 48. Слово латиниде, 49. Област источно од Лике, 51. Презиме фрамцуског иатематичара из ХП векза, 53. ва, рош на 54 важак, 55. Сво. Јеручно (онр.), 56. Државни осигуравајући завод, 57. Кон»и, 58. Ја (енгл ), 80. презим« нашвг сликара, 62. указ (лат), 64. Врста боје. 66. Ја (пад.), 67. Иницијали нашег по. знатот вајара 68. Пиће довијено из палмовог сока, 70. Чеиић, 72. Руд. ник камена, 81. Показна заменица, 82 Тропска биљка, 85. Презнме франц. држзвкика за време Луја XIV, 86. Хидратисани снлмкат алу. мЈшијума, 88. скровнште за иовац, 90. Са 9l. Плашгна у ГрчкоЈ, 92. Лична заменица, 93. И. ници|јали босанског приповедача, 94. Предлот, 95. Историско место у Малој Азији, 96. полуострво Север. не Амершсе, 97. Прмтожа Купе. Усправно: 1. Нерешена игра у шаху, 2. При. влачност (фрамц.), 3. Прва жеиа (мит.), 4. Показна 5. Састојак маслииовот 6. Град у ФранцускоЈ, 7. Кон>, 8- Најввћа жи.

ва птица, 9. Праотац Асираца (мит.), 10. Планииа у Грчкој, 11. Пристаии. ште у Нарвешкој (познато из Другог светеког рата), 13. Северна морока птица, 14 Енглеска штула 16. Међунароцна организацнја за по. моћ деци, 17. Филмска звезда, 18. Спортски израз, 22. Јужно воће, 23. Држава у Азнји, 24. Учесиик тра. цицисналне сињске игре, 25. Грчко слово, 26. Предлот (нсм.), 27. Два слова 2s. Највећа река Јерменске висиЈе, 31. Слово грчке азбуке, 32. Плодна земл»а, 35. позната опера од Верди.а, 36. Наслеђе (лат.), 38 Ин. струм енгајпни комад који се изводи на отвореном цростору, 39. Ндеја у слижарству, 41. говорник, 43. наш стари златни иовац (множ.), 45. Жртва ваздухопловства (по легенци) 48. Вулкаи на Сицилији, 50.

Предлот (нем.), 51. Два сугласника, 52. Бшпатско божанаство, 55. Тра. жење нових станишта, 59. Река у Сев. Америци, 60. Мера за дужину, 61, Апешт (х|рв.), 62. Акузатив ла_ гииске речи 18, 63. Спроводниж е. лектричке енерпиј е код 65. Презиме великот немачкОг филозофа, 69. Врста зачина, 71, Ду. бина тоњења брода, 73. Коњска о. према, 74. Једна европска новчани. ца, 75. грчки баснопиоац, 76 необучен, 77. Град у западном Алжи. ру, 78. Пропатандни спис, 79. Лич. на замекида, 80. ИНдустриска област у Немачкој, 83. лева нритока Ду. кава, 84. Спољашњи гребен кратера иа Везуву, 86. (итал.), 87. Прилот за време, 89. Дивлл зввр, 91. пристанишки гат од камена (енгл.).

СТРАНА 6

и* п .и г*ш*ч ггуленат* Југосла вик» на Б«оп>адском универзитету и великим школама. Уређује редакциони колегијум, одговорни уредник Алексанлар Ненадовић. Уредништво и администрациИздаЈе Сав« пзф« «4н чеиовии рачун 1081-808218. Тромесечна прегплата 60 див. Штампа „Глас” Моше Пнјад* §. Лиети иалааи средом,цена 5 дин.

НАРОДНИ СТУДЕНТ БРОЈ 4