Student

АКАДЕМИЈА ЗА ПОЗОРИШНУ УМЕТНОСТ

у две пројекције

Скоро нечујно у наш друштвени к културво - уметксчки живот улазе љуши школовашг на Акад|вми|ји за позоришшу уметност. Улазе м потпуњавају у зматноЈ мери празнине у области позоришне и ф пмске глу.ме, режије и умсгничке крнтнке и тиме све вчше доказују да ова наша културка ннстнтуција оправдава сво ју корисну иамену и посгбјање. Дневни и нlедел>нlll листови и часописи су често испуњ««и позоришним и филмским критикама днпломираиих ил:п још IнедитlлоШ|ран)их студената Аклде.мје (Пе Т!ровИ'ћ, Ђурко-вић, Белчић); Југооловенско драмско позориште је гтодмлааило свој колектив Боциевом, Јакшгћем и Дечермићем. Марковић, Викторовић и Лаковнћ су шта више носиоцн ршертоара Београдског драмског позо|ришта, а Врсајкова, Јовић, Стој.ковићева, Тодоровић, Павловић м други могу да се уброје у пионире машег филма. И не оамо Београдска, већ и многа позоришта у унутраапњости имају да »зхвале Академији за успела поотављања многих Дlрамских де,ла на овоје сцене. Дипломци. позоришие аасадемије оу расутн по читавој Југославирт. У Ранковићеву, Битољу, Мостару, За-ечару биће ожнвљени Молијер, Тилер, Пристлтг, Милер и др. Академија ое «едаlВно претставила јавности и дниломском претставом студената из клас.е Мате Митошевића. Лрама Максима Гсрког „Последњи”, коју је иначе драматуршки гешко шста.вити успешно је уметаси-чки савладана од. колекггива младих глумаца„ редитеља, сценографа. Све то говори да «а Академи-ш живс'l, радаг п на;преду_ је велпгктг број већ афжрмисаних к вредн!их културних радникз, многтг се зз' то боре, алчг пеки ггоказују малрдушност за овако велику и неоспорно, тешку борбу. Није карактеристично, али боде очи У малодушности, позерству и боемству траже азил ошг који су схватили да нсмају талента или немају довољнр снаге да га као /»ИIЧИОСIТИ употребе како Је најкортгсни.је (|киа.к је већнна таквих ! људи без талента.). Тома Куру- 1 зовић иа пример оматра да је са- ( времеио гтодражавати гамене »з 1 западњачкнх филмова. Немч. дру ! ги, као Буца Владтгсављевић на 1 пример, иако по својим стручним 1 квадагтетгма спадају у ред истакнутих студеиата, такође ни- •' су ослобођени од недостатака ’ ове врсте. Они су често свесшг својих слабостн! н пзјављују ка- [ ко су већ толико срасли с њима .! да «е могу да нм се одупру! Ои« ј п даље остају „еминентни” прет- >■ ставиици позорииших бифе а и _ту • траже „уметнгчку инспирацију” н „свој позив”. Опасност од штет ( ностч схватања ових сгуде*ката ( Је можда још и већа кад се у- ( зме у пбзир дч је Сгвез студена- ј та иа Академији склост дз се пре ј ма њима односи либерално и да ие покушава о томе да покрене с цпскусиЈу међу студенвчма. У т њиховом интересу' је да се учи- „ ии напор за уклањање слабости ( које им сметају да на стручном з пољу постпгну још вшпе. с

Неки од таквнх студеиата су иеуредни у одевању, необазрјиви у ш>на.ша’њу, а готово оШ т©же »а бкстраваганттгим фризурама, краввтама, хаљннама птд. Пате од тога да дочаравају шузије и кад нису на позорници, а скјром* ност сматрају за и навтојс да међу млађнм студентгша Академи.је сервшрају мишљењ«. да ;« скромкост достој»а сажаиљења и да се баш игпод н»« крије недоста.так талента, Оин. по оиој гтарој, деле свет на два дсла; уметнике и остале, само ради тога да би себе могли да убрајају у прве; онт су ради оујете П(роти , внlИПЈл „конвенциоцашости’’ а снобизам и „хиперсавременост” их обележавају. Али, зар у њима треба глвдати гамо п>нх? Мора се истаћи! да се овамвв особине јављају обично тек мада се положе ко*нтролlНИ вспнтн по завршетку прве годи»в стумија и када „талеиат” бива у неку руку званично прггвиат. И иеки од наших старигих уметника и профессрз АкадемиК као вође класе, захваљујући овоме утица>у, иреноси своје наилоности на млађе. За те настра-

ности се каже обично да су „очм патичне” и „наслсдне” (Боја« Ступица). Асји боемство са успехом то ипак нешто значи; боемство без успеха то би у косрдина«lТlио.м систему ишло на негати®ну страиу впсцвде. За борбу против оваквих схватања иису довољни разлози, јер у IПlороlЦИма ра-злози не важе. Прв№ и основшг услов за ту борбу је ингеизиван политтчки рад Савеза студената и то ие само уско политички рзд, са дискусиЈ'ама о изразиго «п чисто полштичким темама, већ сталан политички рад кроз заједнички живо.т и

бдчску повезаност свих студената АкадемlИ|]е. Тај рад би стварао здраву средину у којој ое не би могле раlзвијати ш.тетне и назадне појаве у животу студвната цли би се свеле на мижимум, иоготову кад се има у вшду да је боемство ц позерство оно што је много ближе људима из уметничких кругова н«го лсг осталима. Румоводсггво Саlвеза студената Академије је у свим овим шгтањима прјчлично инертно. Није оправдано, на пример, да Савез студенагга, због запоспсности секретара Савеза студената и његовв заузетосгпг пробама, запо-

ставља ста)лам, доследа« и добро органиl3o!ваlн подвтичкн рад. Било би више него неопходно да студентока оргадазадија о овим навадни.м «, штетним атојавама у животу овојих чланова говори отво|реlк о на својим коиф*еренцијама. И олворени партиски састанци бвди би подесш да се о оваквим појавама рашравља. Ту бн свакако било к више могућностц и више средстава д а се о*не овестраније (иопитају. Тsи(је потребно нарочито говорити од коликог су значаја ов« саотакци и за зближавање стј гдеигтз, њихову борбу за идејност у настави, за прндагођавање Iтаlотаlвног плана и прогрзма садашњгсм потребама>, као и за успеш-нију оарадњу са ректоратом. Наведене иегативне појаве су више илустрацијд за недовољан политички рад и покушај да послуже као потсорек за борбу прогив њтх, него шреглед са претешијом на авалгиву целомупне палнтичкв ситуације на Академијн, То се очекује од Удружења. Мипош ИЛИЋ

1 атомир Руварац Рањеник (дрворез)

ПРЕДАВАЊЕ ЈОСИПА ЂЕРЂЕ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ О АКТУЕЛНИМ ПРОБЛЕМИМА ИНДИЈЕ

Удружвњв студената Новинарске и дипломатснв висоие шкопв, у ааједници са Удружењем студената Правног факултета, организује предавање на коме ће друг Јосип Ђерђа, досадашњи амбасадор ФНРЈ у Индији, говорити о актуепним проблемима Ин дије. Предавање ће се одржати 27 мврта нв Правном факултету (Ам•ит»#тар УХ ПЈштак у 12 часова.

Уместо публике-рођаци

Да ли је Академско позориште пребродило кризу?

Један стариЈи |а)шни радник сећајући ое рада Академоког позоришта пре рата ремао је, офггрилике, ово; „Свака дретстааа бнла јв за као доживљај. Мш омо анали да ће се «а сцени нешто деоитн, да ће.мо чугги нешто ново, иашредно, иешто што ћ« одредити ваше ста новиште и зато је сала била увек тша”. Тргдацјије Акедемског лозоришта су отварно зиачајне, Основано 1922 годгдае, радило је ове до 1941 годнне када је прекннуло деловање, да га шстави 1945 године. Преко његове позориице прошли оу уметиици као што оу Раша Плаовнћ, Дара и Мата Милошевић »и многи други. Академсмо позориште дало је из овоје средине и миоге борце Народноослободилачке борбе. Након ослобоћења Акадвмоко позорнlште почело је поново са радом. Било је преггстава са већим илк мањ:;м уоиехом.: „Јесења досада”, „Јубшг&ј”, а онда, 1948 годин«, „Сумњиво лице” претстава са којом ј€ Академско позориште постал-о познато У чи тавој земљи. Ансамбл је био уиграи, уједначен а „Сумшиво лице” б!:о је иај|В-ећи усттех од оол)обођења. Баш због тога, п-о сле те претстав-е, стали су стизати позиач мледнм глумцима за рад у професионаанлм позориштима, Академско позо!риште се у врло кратком времену сма-Њ!Ило на три члана... Бил-о је потребно почети од почетка. На прве аудицијс пријавило се 70 студената, а каснијлм радом са_њн-ма и одаб-ирањем створен је ансамбл од 30 људи. Прве претставе младог ансамбла »:*су испуииле очекивања студената. На премглјери „Свадбе”, сала Коларче-в-ог иародног универзитега била је пуна, али је претстгва бнла слаба и од тада интерес студ-ешта за Академс-ко позори-ште опада. Касиијим претставама: „Аном Кртлсти”, „Поп Ћиро-м и поп Спиром”, ~Љу бавним пиомом”, Академско позориште, покушало је да- поиово стекне нзгубљвни углвд. За претставу „Ане Кристи" поолато је на ТехнlИ!чку велику школу 20 карата, али од њих је продана овега једна карта{!). Поставља се питање шта је томе узрок? Објектгтвних ра-злога има. Редитељи су били студенти Академ::г-е за позоршп-ну уметност којн оу исто тгко т&к учили и нису били у могућностн да кажу нешто више « игово и да науче сзоје колеге. До н-е-давиа Академско позориште нмје пмало своје лворане. Неколико дана пре премнјере „Ане Кристи* -иије с* знато где ће бити претстава, итд. нтд. Ипак, не сноси лн тадање руководство већи део кривице за то што Академско позориште тг је данас оно, кгкво је било пре рата када лправо дангс има највише мотућности. Оно је мсрзло зоднти рачуиа о млађпм члановима, морало ;'е знати да ће једно-г да«а његови старији члановн

гарећи у професионална позоришта. Збот чега Академско позориште кијв дозвољавало алтерна ци|ј)в у важнијим уотогама, па бцле оне и слабијег ква!литета? У Акадедгском позоришту говоре, доиекле о правом, да су поовтиоци њихових гкретстава њихови рођа:ц/и|. Али, зато је крп ва гг сама управа. Студенти су ое, иамо све мање, ииа.к интере оовали зд. и долази)лн на њих, упркос слабом квалитету. Међутим, када су кавесне сла бооти савладане и када је успех могар бигги много већи, Академско еозориште није ништа шги готово нгаита учиншото аз популериlза.ц;и;ју овојих прlетста.ва. О преми;;ерама се знало саl.мо у уском кругу заиlНтересованих. Данас. Академско позориште спрвма „Децу су«.ца”. Они С е надају да ће овом претставом показгти да су преболеди кризу, да ће побољшањсм квалнтета извођења дспрмнети већем интересовању студената, Надајмо се!

Пред освит

(Одломак) Сребовласл старина плани но ; Струк си лозом виновом обвила; Звездама си из горскога вира Купинове вреже окитила. Чарна горо, развигору сете, Ноћи наше што крвљу росите , Тужна кола јадиковки бреза, Што нам, што нам тугу ноноскте. Ај, не тугуј хлебу несејани, Што нам данас ти плодом не за< ја, Доћи ће нам сви другови дани, Озлатиће жар твојега класја. Слободарко песмо чарај гсре, Да ће смиље нићи са ковиљем, Место дара чемерике горке, Виногради плави са босиљем; Да ће бити магле размагљене И облаци тучни развејани, Јади свеле гране јаворове, У дубоку земљу покопани.

1944

Владета ВУКОВИЋ

НОВЕ КЊИГЕ из историје уметности

ЕЖЕН ДЕЛАКРОА О МИКЕЛАНЂЕЛУ ИЗДАЊЕ „ЗОРА", ЗАГРЕБ, 1951

, микеланђежува двла побуђЈгју без сумње најчистпји и најуавишенији ссећај, што га можв у кама побудити у-метносгг” (Двлакроа). Највећи сличсар фраицуског ро. мапггиома Делакроа, био Је и јшковии теоретичар. Написао ј* осам е. сеЈа о уметницима, међу које спада и овај о Ммкелаиђелу. ЕсеЈ је пи. сан Сатографокп и садржи св« важ. кије моменте из живога великог уметнижа ренеоансе. Па игаак, то ни. Је биографија иако нас на њу пот. сећа по својоЈ композицији; садржајно, ттак. ово дело упозиаЈе чи. таоца са Микелаиђеловом делатно. н*у кооа ј« везаиа искључиво за уметност. Тако јв иа Микеланђеловог детишства Делакроа изнео само

оознанство са Граначијем, посред, ством кога је Микеланђело ушао у слиашрски атеље Гирлаедаја, затим, иегодов.ак.е ®ца, што му се син о. даје уметностц и познанство са Лоренцом Медичијем, који постаје за. штитник и мецена младог и даро. витог уметник.а. Најподроеније јв оггисан ошј део Мик«ланђеловог кад је на позив папе Јулија п дошао у Рим_ Делакроа је дао веома живу и инггересантку ггрет. ставу одиоса Микеланђела и Јулија П наглашавајући сличност њиховик капраситих карактера. и поред не. слагања, ова два човека су се ме. ђусобно допушавала. Да није било Јулија П, Микеланђелс не 6и никаца сликао у капели Сикста IV, јер је то одлучно одбијао, сматрајућИ да нема много смисла за сликар. ство. Јулије П га је натерао да слика, а Мижеланђело је та«о ство. рио ремек дело фреско сликарсша тазанмцу сиксгиноке капеле. Ова књижица мале библиотекв садржи још додатак о ~Последн»ем суду” који је написао Делакроа и прилог Бориса Вижинтина „Ежен Делажl>оа и његово дело”. ИПОЛИТ ТЕН СЛИКАРСТВО У низо* ЗЕМСКОЈ ИЗДАШЕ „МЛАДОСТ”, ЗАГРЕБ, 1951 „Сликарство се траје и постаје потпуко, а физичка средина која га окружује као и кационални ДУх, који му удара темеље, даЈу му и намећу мотиве, типове и ко. Јшрит”. Iако је о ликарству пиоао фило. зоф, књижевни теоретичар и исто« ричар уметности Иполнт Твн, који спада међу наЈпознатије францускв културне раднике прошлог У свом делу „Сликарство у Низо. звмокој” дао је естетску и истори. ску анализу овог великог сликарства, потпуно у складу са својом филоз офи Ј ом. Као прилог књизи дат је есеј * Иполит Теку од Бедиеа хазара и Мсртиноа, иако кратак, овај воеј, је одлична литература о учешћу Иполита Тена ка разтвш пољима ду ковне делаткости. На краЈу су 6«. пешке _> уметницима од Бориса Ви. жинтина. Текст илуструЈу 32 репроцукциЈе низозвмских сликара. РАЈНЕР МАРИЈА РИЛКЕ ОГИСТ РОДЕН ИЗДАЊЕ „МЛАДОСТ”, ЗАГРЕВ, 1961 Довољно ]в саио погледати их> еутор ове кшиге, ла да читалац претпостави шене особине и кв-алИ. тет. РаЈнер Мар-цја Рилке Је Једаи од наЈвећих европских песника о. вога века Баш код те чињеницв, Д® Је аутор књкге о Родену песнизК, греба застати, пре нег© што се о. твори ттрва страница; ввлики умвтник; пеошгк, пише о другом, такође великом уметнику, скулптору. Ако св у односима двају различитизс у„ метности могу тражити естстчива сличвости, онда с« оне у првом р«, ду овде могу наћи. Рилкв Је, пк шући о Роденоаој скулптури дзл Једно ково уметничко дело. ова књига кије студица засцована иа теоретоким поставкама Једне стручстиотоке анализе. Тај, често пута досадни посао врше историчари у. мвтности; Рилке песник говорио ј« пеонтчким загго, Ј«р ј« пред Роденовом скулптуром стајао поетскл фасциниран; он Је тада о. сећао, та осећања су садржај шего. ве књиге ј Родену, Књиз« Је пркдрдат есеј о Рилкеу Од Ота Шолца. Фото-прилози при. к:зуЈу најпознатиЈа Роденова двлв,

Рад културно-уметничког друштва „Мика Митровић"

Нова година—нови планови

Ми студенти обично своје планове одређујемо од понедељка, ззвршетка семестра, нли Нове године. Тако некако је бнло и са друшгвом „Мика Митровиђ“. У њиховом раду се дешавало де су често планпрали, доносили закључке, чак и решавали нешто, али углавном су им радиле оамо једна или две секције па и њнхов рад бно је сведен више иа бриту о гоме да се друштио материјално издржава. него на неку културно-уметничку делатност. Тако је старо друштво скоро потпуио престало са радом. Многи људи су ирешли у друга друштва. Омладииоке оргаиизадија је »анемарила питање окупљања нових чланова, док су други људи и-з осталих друшта.ва настојалн да их привуку к себи. * После фестивала, 1949 х 1960 године, уад у друштву јв ослабио. Мнош чланови су одустали од долажења на састанке и пробе. тврдећц да је жири неправилно оценио њпхов труд и да пису добнлн заслужену похвелу. Бпло је врло тешко поново окупити људе. УПРАВА КООРДИНИРА РАД СЕКЦИЈЕ Новим семестром отпочео је други став чланова управе и друштва према раду у њему. Средшшм јануаре одржан је саставаи на којем се дпскутовало о проблемима, којих је било много; чланови су изостајели оа

проба због часова и вежби које су одржаване током читавог дапа, У једпној просторнји друштва због неодређепог плана често су пробе ометане и прекидане, тако да се нпје могао очекнвати никакав успех- Већина члапона су медицинарн; са Стоматолошког Факултета пма свсга Iнест чланова (од нреко 500 студената на том факултету) а са Фармацеутоког има такође само 6 чланова. иако он броји преко 1.000 студената, Многи студенти сУ оматрали да рад у било којој друтој секцнји Савеза студената, захтева много мањв обавеза и збот тога су радије одлазили у лланинарску и друге секцнје. Састанак управе на комв су сви ти проблеми истакнути није бно сам у стању да их реши. Требало је учинити нешто што би прекинуло овакво животарење друштва. Решено је да се стари претседник смели, а да св појвдиним члановнма друштва распореде дужпости према њнховим способностима л интересовању. Осим тога, решени су и оотали проблеми, Договорено је са руководиоцпма група Савеза студената да се члановнма друштва омогући редован долазак на пробе. Направљен је план нроба и усклађен ,је са чаоовима и распоредом вежби. Решено је да члановн управе и руководиоци секдија појединачно разгова.рају са новнм и старим члановима о њиховим обевезама ирема другатву. Извршена је и једна врло важна реорганизација унраве. Члановп друштва то назива)ју „децентралнзацијом“. Организоване су нове управе секција којима је дата потпуна слобода „аутономи|а“ за решавање свих унутарњих проблема. Управа друштва се састојк сада од пет члапова који имвју задатак да коордннирају рад тих секција. Међутим, покушај омаоовљења друштва међу студентима са Фарма цеутокот и Огоматолошког факултета остао је н до давао без успешан. Оасталак оа претставнинима Савеза студената тих факултета није остварен ради њихове незз инте ресованости. НОВИ РЕДИТЕЉ ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ И почело је од понедељка. Зажазане пробе оу се одржале. На првој пробп фолклорне секцпје било пх је седамнаест, а на пробп хора око 40. Већ друге црсбо оу ћоказале да ћв овадав рад имаош шотр шше уопвха. Оада је

стални број чланова фолклорне секције 40 и она је подељеда на четири групе које самостално увежбавају народне пгре. Хор броји 66 сталннх чланова, који уредно долазе на пробе. Дремска секција је имала своЈих посебних проблема. Било је много ганитересовапих чланова за рад у њој, али, вбог малог броја лица у драми „Свн моји сипови и од Артура Мплера, онп које овај комад није могао да ангажује папуштали су секцију. Оргашгзовани су курсеви пз теорнје глуме алн и они су нешто збот незаинтересоааности чланова а нешто ради нвдовољних финансискпх могућвости остали без ефекта. Управа оекције тек свда је у сарадњи са новим 'редитељем организовала мање групв које ће спремагги тачке аа другарске вечери и прнрвдбе. Народни оркестар који за собом већ има извесно жжуство, труди се да окупи око себе млађе студенте. Цнљ је да онп до краја студија остану у друштву. До сада је оркестар имао всћ здатног уепеха на појединпм прпредбаме, где су иступали и солисти. КОНКРЕТНИ ПЛАНОВИ Први резултати су показа-ли да друштво може тако да ра;лн. Данао друштво нма своје конкретне плановв. То су планови у којима јв тачно одређено иступаље друштва, кондерти, приредбе, забаве, другарске вечери и излети. Другатво се активно прнпрема да проо.тавп своју петогодишњицу, која пада у време смотри Аелокупног рада Савеаа студотата Медицинске велике школе. На састанцима секцпЈа. решено је да ће друштво самостално формирати бригаду за оддазак на радну акдију. Већ су на састанцима хорске л фолклорне секцнЈе вршела пријављивања. Јавили су се скоро свц чланови. У својим пљановима, друштво се такође спрема за шире окунљање чланова Сввеза студеиата Медицвнске велике школе. Предвиђа ое да ће бро*ј чланова друштва достићи око 300. 0 уметничким квалитетима ж постигнутим резултатпма на том пољу нећемо данас да говоримо. Почели смо са понедељком и новим семеетром, културно-уметничко друштво „Микв Митровић* ће нам до краја семестра,. једпе суботе, показати л те резултате, Е. К. « Б. Ф.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3