Student

Жива дискусија О ПРЕДЛOГУ ПРАВИЛНИКА

(Наставак са прве стрпне) реду била тако важна ш:lтаи>а као што је дискуснја о задацима удружеша после Првог конгреса Савеза и усвајање правнлни.ка. После ду!же припреме, конференцпја је одржана у четвртак. Не може се рећн да она, у цјелини, н»је успјела. Излагање претсједипка иака нешто н«сређено и можда прео!пшнрно било је занимљнво, непооредно и проткаио низом примјера о стању o>рганизаци|је. Дискусија о прав-ил>нику оииа јо врло жива, са много кориснlИХ приједлога. Поново су сгуденти ветериие шразш« пуну подршку полкгпци иаше Владе у односу иа покушаЈе да се без Југославије рјешзва о Трсту. Па ипак, чини се, очекивања нпсу остварена бар не у потпл-ности. Прије свега, конферен. ци(ја није уопште дискутовала о конкlретни(М задацима удружења у вези са одлукама Конгреса. Дпскусија се управо свела на излагање двојице делегата о току Конгреса и руководноцз при. премног штаба радних бригада о успјесима агитацијс за одлазак на изградњу кључних објеката. Правилно је што су студенти једнодлшно реаговали на непријатељску активност апсолвента Миlки.ћа захтјевом да га факултетски савјет искључи са школе н искључењем из Удружења другог студента који га је узео у ззштиту. Али је недовољно што су те нначе правилне и једноглаоно уовојене оддуке осгале н једигш закључци конферен. ције. Конференцији није присуствовало о.Ко 400 студена.та којн су гиаче ту, у Београду. Ако би се то још да.то и оправдати извје. сним разлозгlМа објективне при. роде, не може се никако разумјети став некнх активиста Удружења ко;и су потпунп задовољни „пуном салом”. Мислимо да је довољно зрела ситуација да руководиоци иа, Ветерпнарском факултету у својим оцјенама почну рачунати не са 200 и не са 600 активних чланова Удружења: досадашњи успјеси а ме. ђу њгих, бесумње, треба уврстити и организовање рве конференц«је доказују да је огромна већи.на студената вете.рине спрем на ла прихвати и теже задатке. Треба само још више упорног И свакодневног политгчког рада са људима.

Јосиф ПАПИ п

Претседник Удружења ветеринарске медицине Синиојз ЧортДновски чита реферат

БЕЗ ЗНАЧАЈНИЈИХ ОДЛУКА

Правни факултет

Скупштини Удружења студсната прана присусгвовало је око 600 студената. Реферат о задацима после Првог конгреса Савеза студената поднео је претседник Удружења, Његово нзлагаље Је траја»то више од једног оата и свело се на препричавање опнгтих запључака са Конгреса, без одређеинјих предлога за будућн рад Удргжења. Реферат је био оскудан н у нзношењу података са факултета, те је то доста до* принело да је и днскусија углавном протекла у пстом тону а иа скугаитнни се нису донеле значајније одлуке о томе како ће Удружење на свом факултету Сlгроводити одлуке Конгреса. На скупштини су скоро сви говорпли о потребн што интеизивнијег иДеолош ко-политичког рада. Алн се мало расправљало о томе шта ће се урадити да би дискусије билв шхо боље н да предавања н друге Форме пдеолошкополитичког рада обухвате све студенге Удружење би мргло да оргапизује дискуснје о неком уџбвннху, о неком спорпом шггању пз политнчке економије социјализма или из изградње народне власти (Ш пример, дискусију о новом Закону о Народним одборнма). Студенти права се свакодневпо сусрећу са тнм материјалом, проучавајући наставно граднво и пратећи наш друштвени развитак. Такве дискусије могле би Оити врло кОЈшене. Наравно, све ово не нокључује свакодневну иолитичку активпост, поједииачну и преко година, која и јесте основа идеолошко-политичког рада. Садашња посега на предавањима и дискуоијама је незадовољавајућа. На иредавањнма о сначају за®рш€тш кључних објеката од 2.600 студената правв присуствовало је свега 150. А на предавања, која с е организују у заједници св Економским Факултетом и Новииарском дипломатском

школом. дође до 200 студенатв права. Дебатни клуб Правног Факултета обухвата око 250 студената. Па и на овој окупштнни испољио се тај проблем, јер је ка њој била присутна овега једна четвртцна чланова Удружењз. 0 свему овоме, као и другим важнијим проблемима, на окупшгини игало се говорило а још мааве нешто корггсно аакл.учило. Предлог Правилника, којп је на

скупштннн поднео одбор Удружељв, је израђен уопштено. Правгугник је предвнђен за студенте права, па је, према томе, и морао да одражава специфичноети које оДликују сваки фа!култет л Удружење. Сувишне реченнце начпниле су Правилннк и доста олшприпм. У диокусијп су стављене и још неке прпмедбе на, Правнлнпк те је његово уовајање због овога одложено.

НА ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ

ВЕЛИКЕ ИЗМЕНЕ У ПРОВОЂЕЊУ ОПШТЕ И СТРУЧНЕ ПРАКСЕ

Ошлта пракоа, која се проводи 1 после завршене друге године сту, дија обавезна је за све студенте Машииског, Технолошког, АРхитек. гонског и грађевинскот факултета. Ока се, као што је познато, обав. л=ала по месец дака. Али, да ли су студенти имали много користи од ге праксе? Углавном нису. Они би обично за ггеткаест до двадесет дана упОзкали сва постројења у једној фабРАШи. А го су биле машине једне врсте, пошто ј.е предузеће ормјенлтгсано ка гтроизводњу исгих или сродних ар. поиалт. О раду у друтим предузе. ћима кису мотли мкого да з.нају. Поред тога, кедостајао Је и план рада. Технички руководиоци у пре. дузећима били су ггрезапослеки да би могли да посвете више пажње студентима. Ако и код самих сту. дената нмје било стварног интересован.а Да нешто науче пракса би се оводила на вескорисно лутање по фабрицш притом, школа је имала још и велике матејријалие издаткв за смештај, исхрану к пут .студе. ната. Нов план предвиђа да се пракса обавља по предузећима у Бсогра. ду и наоближоЈ околинм и то не лети него преко године. Замишљеко је да У одређеиим врвменским размацима групе студената под воћством асистената проведу у фа. брици по неколико сати. Тако ће

им се тружипти ггрилика да упознају постројења и проиоводњУ У ви.ше различигтх фабрика, а времв којо ће ту проводигри биће у наЈ_ већој мери корисно употребљено јер ће стручно објашн.ен.е студенти моћи да добегју ту, кра:ј машинс. На крају, уштедеће се огромна фи_ нансиска оредства. Тај предлог студентске организа. циое Ректорат Школе је У целиии усвојио, са-гласни су с њилг и професорски савети, те ће пракса по новом начину почети још У овом семестру. Стручна пракса, која се обавља после треће и четврте годиие про. блем је који тражи друкчије Р е . шење. На Електротехничком фа. култету, на при мср, она се одржа. вала ггосле треће године. међутим, има предмета се слушају више од шест семестара. Тако се де. игавало да су студенти одлазили на праксу са половичшгм знањсм, што, свакако, н®цје могло да донесе мно. го користи. У творници „Раде Кон. чар” у Загребу, на пример, студе«. тима су биле интервсантне само две хале јер су имали знања само из •области трансформатора, док о градњи електромото!ра и генератора ниеу знали шгшта. зато је поднет уредлог да се на праксу пође тек после деветог семестра, пошто студевти стекну теоретско знање из

свих потребних лредмета. Тај пред. лог џ још на разматрању. Међу студенгима такође постоји шеагллше да би било врло корисно када би и асиствнти одлазили на стручну праксу. Један случај из прошле године то потврђује. Са гру Пом студената Машинског фа. култеТа пошао Је прошле године и један асисгент ради своје личне праксе. Међутим, он је студентима много помогао. Сваки од њих добио је задатак и имао је план рада. у удружењУ студената дискутује се и о томе да радна акција буде уједно и општа пракса студентима који треба да Је обаве. Оии ће по. сматрати и унити И истовремсшз радити као и остали бритадисти. Та. кође постоји мишљењв да се изве. стан броЈ студената са Ррађевтш. ског и Архитектонског факултета пошаље на стручну праксу на Јед. но од градилишта. Тмме би се растеретила предузећа која мооу да приме преко лета мали броЈ људи на стручНУ праксу. Само два ггри. м-ера. у Загребу може да прими у оба летња месеца само 20 студената а ~14 октобар” у КРУ. шевду lO. А са Машинског фа. култета треба с-во-г лета да оде на стручну праксу преко 500 студе. ната. Све ове новине на ТехНичкој в*. дакој школи умногоме ће доприне. ти да пракса стварно одигра улогу која јој Јв намењена. М. Љ.

„Национал комунисти*

После процеса на Техничкој великој школи Јуришићу и Буилу, Радио Париз их ј» штитио, говорећи да су они прави националисти и западњаци. Насупрот томе, Радио-Софи Ја их присваја себи, придајући им атрибуте највећих интернационаписта и комуниста.

у атмосфери разумевања И САРАДЊЕ

Како студенти и наставници Високе саобраћајне школе решавају питања наставе

Заиста, како би се снашао овзј наш нови факултет чији су за. даца тако очигледно билн у конгтрасту са оним од чега је треоало почети, да није бнло сарадње између наотавника и студената. Институти нису постојали, наставници су први п\т ступали на катсдру пред слушаоцс, уместо уџбенпка лбггература на страним -езииима, а студенти су морали прелазати дневно до Школе десетнне блатњавих перифериских километара. У таквој оттуацлјк уопех се није могао замиатити без свестране оарадње наотавника и студената. Помагалн су студенти професорима који први п\т предају, говорили и(м како се њнма може иајразумњивнје прићи а професоои се ннсу устручавалп да их то иитају. Сада, када је почетак прошлост могу се јасно видети плодовп узајамнот разумевања професора н студсната. Велн.ки део проблема наставе, којп нису биди

ни лаки пи мали, решен је. Студенти су задовоЈвни п нема разлога да не буду задовољни и ЊКIХОВИ наставници. Предавања хонктрарних наставннlка са Техничке велиlке школе су редовиа а гфедавачи из пракое већ су се највећим делом онашли на свом »новом послу. Повезаност са »прсдвредом је тесна и наставни планови се инспирншу њеним потреба.ма и заХтевима. Али колектив наставпика и студсната зна да још није учинио све шгго се мо>ке и што треба учинити. Још увек се радн на побољшању наставе и траже решења која ће бнтпг најцелисходнија. Студенти на пример, сматрају Да ње студија на Впсокој саобраћај'но,l школи у три смера друмски, речио- поморскн н железнич ки саобраћај води сувише у. ској спецпјализацији. Ни нагтавни планови нису још увек најреалнмји. Преопширности има п у грутш припремних пред-

мега ко:д! се слушаЈу рад« стицања општег техничког зпања и код епецијалних предмета сао браћајне струке; шпје редак случај да ое у предавањнма механички преносе искуства и мате_ ријал са Техничке велике школ® и да се опз не прилагођавају специфичностама Виооке саобраћајне школе. Пошто инжењер саобраћаја није само техничар, већ и еконсмиста, студенти сма. тра;'у да У наставнпм плановима ваља још више подвући економску комноненту њихових студија. О овмм овим предлозима воде се деталзне днскусије са наставницима. Ако би остали наши факултети пошли примером наотавника и студената Високе саобраћајне школе, вврујемо да ве_ лквси број „проблема’’ и „нерешивнх пнтања” не би билн ни проблеми, ни нерешиви. А. Шт.

Пас лаје ветар носи...

Поводом дискусије у америчком „Репортер“-у

Имају право наши људи када захтевају ла се одговара на писање стране штампе о ЈугославиЈи. Имају право и када негодују, Јер о ЈугославиЈИ се ппше свашта и свакојако. Пишу о њој и они који су се користили гостопримством наше земље, а и они који је никада нису ни видели. Заиста Југосзавија Је дапас веома интересантна гема. Интересантна као потпуно нова појава, као Јединствен прммер одбранв независности и слободе једног малог нврода у моменту судара наЈразличитијих интереса и идеолошке збрке у саету уопште. Зато св за н»у, њене народе и њихову прсшлу и данашњУ борбу интересују радни људи целога света, сви гсрвгресивни покрети и поробљенм народи. Због тога она и Јесте мета на коЈу реакционари са истока и Запада бацаЈу своЈе стреле и искаљују против ње на листовима разних часописа немсћни бес. Говорићемо о онима са Запада чиЈа се штампа у свом писању о ЈугославиЈи често пута нађе на истоЈ линијн са коминформовском, Има листова коЈи низом реакциснарних написа воде праву кампању против наше земље, захтевајући од америчке владе да Југославиј и постави услове и умеша се У њен унутрашњи живот. То Је тежња извеснпх реакиионарних западних кругова у којима су главни квасац он и ~ап ех!1“ тј. емигранти чнЈа су нам имена мањ е или више позната. На њихово писање не би имали разлога да се осврћемо, када им некп листовц у Лмериии не би шпром отварали своје ст Ра нице са тежњом да „читаоце упознају са „правим стањем у Југославијн.“ Тако Је америчка политичка ррвија „Репортер“ у своЈим бројевима од фебруара, марта и априла ове године огворила неку дискусиЈе о ЈугославиЈи. Централно питање Јс „Ефикасност америчке шомсћи Титу“, а на то питање одговара Богдаи радица, Грга Златопер и некм Цирил А. Зебот из Питсбурга. Часопис допоси уз чланак Богдана Радице и два друга чланка о ЈугославиЈи и то од В. дагласа и П. Џ. Алена којм су описалн своје утиске са пута по нашој земљи прилпчно објективно и добронамерно.

Всроватно да је редакциЈа листа са ова два чланка желела да обзнани своЈу „непристрасност“. Богдан Радица у своме чланку „Могу ли н«мирни сељади бити дсбри војници“ миоштвом леистина и клевета покушава да докаже да политика наше владе на селу нема успеха, и да он а изазива отпор сељаштва. Из тога извлачи закључак да такво сељаштво неће хтети да бранп земљу у случају напада и Да према томе помоћ коју Америка даЈе Југославији ниЈе ефикасно искоришћена Д° к год америчка влада не постави Југославији извесие „принципе“ под коЈима ту помоћ даје. Напада се Југословенска кародна армиЈа чиЈе се борбене способности поричу, изопачава се значај и карактер Ослободилачке 'борбе, иегира се стварни карактер паших сукоба и раскида са СКП(б), поставља се и питање нашег поштења... А оно што највише смета овом памфлетисти %Је наше задругарство. Због чега се баш против задругарства то лпко диже оваЈ емигрант о чијоЈ се политичкоЈ прошлости може понешто рећп? „Ми врло добро знамо да на Западу пма љУДЦ коЈи толерирају овакву социЈалистичку државу, коЈи су се помирили с тим да народи у Југославији имају права да сами граде свој иачин живота али ми знамо да има и такових, коЈима се то не свиђа и који сваку нашу тешкоћу кад ока наиђе, користе' да говоре како социЈализаи не валл да би на тај начин дискредитовали оно што ми радимо. То је став оних кругова на Западу коЈи не воле соцнЈализам. Интересантно је да су они на истој линиЈл са Совјетскии Савезом само су мотиви дрУгојачији“ рекао Је Једном приллком друг Тито. А

тешкоће са којима се ми сусрећсмо у задругарству сасвим су другог карактера од оних о којима злурадо говори Богдан Радица и његов аплауденх Грга Златопер. Што се тиче отпора коме Радица и Златопер дају толику важност, о н»ему се може говорити тек као о роварењу кулаштва и о појединачном колеоању мање свесног сељачког слоја под утиЦајем иепријатељске пропаганде, Уосталом пошто нема присиљавања нема ни отпора, јер га се нема чему давати. Грга Златопер и И- А. Забот пишу своје коментаре у сагласцостц са Радицом и пскушавају да демантују изјаве који у своме чланку иа страницама истог листа дословно каже: ~У комунистичком свету су идеје слободе и правде јаке сиаге“ и „и комунистмчки Исток и америчкц Запад могу радити и жпвети заједно у мнру“. они се У том циљу много задржавају н а питању раскида Југославије са СКП(б)-ом износећи у вези са тии низ бесмислииа о „привидностп“ прекида и мотивима који су га изазвали. Немамо потребе да се задржавамо иа свему што су они о томе рекли и свкм оним суМњама које су покушали да посеју. Да истина о иашој земљи продире доказ су и наведеии чланци В. Дагласа и П. Џ. Алена, и изјаве многнх иапредних људи, политичких и кУлтурних радннка и државника западних земаља и , кокачно, помоћ која се Југославији даЈе, зат o што је оцењена њезииа улога у очувању мира и н.езина способност да своје обавезе изврши. Нећемо се задржавати на тии чињеницама које су нашој Јавности познате. Али зато се можемо

позабавитл овом славиом „тројком“ која се тако добро слаже у клеветању земље коју су издали. Гво на брзиау скица њихових профила: Богдан Радица пре рата дописник Југославије из грчке, шпијун Метаксаса и Југословенског двора у исто време, затим дописник кз Вашингтона у коме је боравно за време рата. После ослобођења долази У земљу под маском поштеног грађанина и радн иеколико месеци у Јшформацноном бкроу наше штампе, да када оде из Југославије, започне у Амерлци овоју клеветничку и издајничку службУ нзносећи лажи о нашој землш. Грга златопер, новинар старе Југославије чији Је глас, као глас емигрантске издајничке владине клике, цело време рата величао Дражу Михаиловића и кападао партизане. Цприл А, Зебот довољно злонамеран и ието тако вешт у клеветању као и друга двојица, ма да му то до сада још није донело „славно име“, да знамо одмах којој групи непријатеља припада. Ето то су они Кo|ји по мишљењу редакције „Репортер“-а моту да упознају Дмерику са „правим" стањем у Југославији. Стварно, леп избор. и има потпуно право америчкн грађанпк Вилијам Л. ДеЈ из Спрингфилда у држави илиноис када се пита; „Забрињава ме неслагање у нзношењу стварне ситуације у два уводна чланка. Радица прави питање од отпора према колективпзацпји, даглас даје статистику њеног пораста и каже да „Тито не врши прссију за оформљавање колектива“. Док ваш уводник говори о колективизацији читалац се ппта да ли су чињенипе довољно Јасне, или, може ли Радица „сад у емиграцији у СЈедињеНли Државама“ да се сматра као непристрасни посматрач?“ ( А читајући чланке у поједикии америчким лиотовима и имена оних који их пишу, многи се Американац мора запитати хо исто. Алп наши народи сва хлеветања било дж он * долазе са Истока или са Запада испраћаЈу старом пословицом пас лаЈе ветар носи...

М. БОГЛИЋ

ПРОПИСИ које не треба санкционисати

пред доношење правилника о режиму студија НА вишој педагошкој школи

На Вишој педагошкој шкопи основу система наставе чине колоквијуми из матичних предмета. Ове предмете студенти полажу на диппомском испиту крајем

друге године а колоквијуме рвдовно сваког семестра. Начин полагања испита и копоквијума, и у вези с тим, уписа у семестре, Ректорат Више педагошке шнопе регупише повременим уредбама јер правипник- о режиму студија није још Д°* нет. Међутим, водеђи више Р а " чуна о тренутним потребама Шкопе, Ректорат је прописивао пр?вилз која нису била израз одређеног става према проблемима наставе у цепини. Ради тогз су ти једнострани административни акти били контрадикторни, отежавали су студирање. На отпор студената нрилазе највише два правила Ректората које овај, како изгледа, има намеру дз санкционише будућим правилником о режиму студија. По првом правипу студент који нема положене све копоквијуме понавља годину, тј. нема право уписа у Ш семестар. Студенти Више педагошке шкопе у потпуности увиђају значај колокзијума у борби за квапитет наставз, али сматрају да су овакви прописи сувише строги и да губе из вида положај студената на неким групама- Студент математичке групе, на пример, има у првој години три копоквијума. Ако падне на једном од њих, он тек идуђе го* дине стиче право да га попаже, и, ако га попожи у том року, мора да полаже још шест копоквијума (за сваки копоквијум којн се третира у потпуности као испит плађа се још и такса од Зв динара!) и на дипломске испите. Али, што је овде најнеправипније, понављач користи статус студента читаво време до нових испита. По другом пропису студент који није положио све копоквијуме губи право и на попагање годишњих испита крајем прве године. Вратимо се примеру студента математичке групе који је у септембру пао из једног копокви, јума. Он сада, у јуну, поред дипломских испита и 7 копоквиЈума полаже још и заостале годи, шње испите. А*

СТРАНА 2

НАРОДНИ СТУ ДЕНТ