Student

ба слика и друшх дсlкумеиата л> досадашљег рада брмгадс ~Ђуро Стругар” и осталих сгУде н тских брпгада под парОлом ..ПОЗИВ НА . АКЦИЈУ”. Одмах при улазу налазе се бисте Народкегх херсја Ћуре Стругара, Раде Ковчара, Рифата Бурџевића и Буде Томовића. На специјалном постољ-у испред бисте Ћуре стру. гара стоји ®рден заслуга за »арод

X реда, као гатмбол досадашљих радкпх подвига студената Правнот факултета. Поред осталих изложеНе су слмке ударк»ка I и Ш годнне, затим похва ле и дипломе 19 пута ударне бри. гаде ~Ђуро Стругар” и фотографпје објеката на коlима ће се г"е годмне радити.

' , .. V Изложба је укУсно уређена и прнвлачи пажњу посетнлаца, за што је н*јв«ше заслужна техничка сек. ција, а карочито студенти I годин«. Досад су изложбу прегледали ско. ро сви студенти Правног и ЕконоlМског, а сргашгзују се и заједничкс посете од стране друшх факултета

Даиица ВУЈИЧИЋ

Разговор са пројектантима постројења на Власини

Од замисли до остварења

У. три просторијв пунс широ'км столова! и цртаћнх табли смештена је једна бригада за изград* њу система хидроцентрали иа Власини. По столовнма леже логаритмаlри, лењирп и цртежи а по зидовпма су пстакнути пресеци тунела и цевн, графикони и друге скице. Чланови ове бригадв управо дискутују да ли је бол>е на датом! месту поставнти цев кружног или четвртастог облнка или можда више тањнх цеви. БЕЗ ИСКУСТВА 1345 године нијв постојела ова бригада. Инжењер Милан Верчон отночео је израду пројекта са две техничара. У оно време, прича инжзњер Верчон, стајала нам је на расположењу само идеја коју је још пре рата дао ннжењер Пећикар. Но, и она се морала мењати. Први посао је био иопитпван>е терена. Подаци о томв нпсу постојали. Пстражни радовн су се обављали по прилично оштрој шми 1945 године, Хндролошких нодатака, такође, није било. Вршилн смо разна прорачунавања Да би у извесној мери сазнали особнне слива. Није се смело чекати, да| се до нрактичних закључака дође кроз неколико година. Прво је нзрађен основни пројект који је обухватио екононску нодлогу тога краја. Тако се доб-хла еиергетока вредност слива, Идејни пројект обрадио је водојаже и сва четжри постројења. Затим се прешло на главни пројект. Годину дана касннје маја 1946, отпочела је изградња. Инигењер Верчон, ранији руководилац бригаде, а данао директор „Хидротермо - електропројекта“, наставно је: Иије било никаквог искуства. Пре рата ниемо грВДили ни једиу хидро-елекграну. Остало нам је једино да се ослонимо на дитературу и пндивнду.алшl рад. Радили омо их са претпоставкама, Овакви радови захтеваЈу и нзвестан технички рнзик. Међутим. досада се показало да су све прехпоставке оправдаие. Мопам Аа напоменем, подвукао је пнжењер Верчон, да се при извршењу радова мора обратити нарочита пажња на квалитет, јер у противном може да дође до озбиљних последииа. Упоредо са нзрадом пројекта расла је н брнгада. Она данас бројн 30 људп од којих су К) инжењери, а осталн техинчаои и цртачн; 14 нх је стално на терену, док други раде на пројектпма. Све су то младч л»уди, пуни полета и ведрог располонгења. Дипломиралн су после- ослобођења. Дошли Су без икакве праксе, а далн су пројекте који су н од инострашгх стручњака онењеии као беспрекорнп. Чврста воља ц инднвидуално усавршавlање нало-

кнадили су недостатгк нскустава. Данас је оно већ богато. ШеФ читаве бригаде и главни пнжењер објекта је Божидар Јовеновић. Одлучан је у раду, способан да руководи и коордннира рад целе бригаде. Дипломирао је децембра 1946 године, брине се за објекат у целини. Обично се дешава да пројектант завршавајући свој иројекат прекида. с њнм сваку везу. Посао је извођача да га оствари. Ми ћемо предати инвеститору кључ&ве у руке кад цео ,о-бјекат буде потпуно завршен, каже иннсењер Јовановнћ. Напга бригада Је везана за објекат. Ми пројектујемо и изводимо радове. Непрекидно смо у доднру са људима који непосредио руководе изградњом. Извештавају нас о непредвиђеним тешкоћама. На месечним техгшчким саветовањима претресамо проблематику градње. Вршимо истражпе радове. контролишемо наше рачуне и у лабораторијама, помоћу хидрауличних модела, и у самој пракси. На тај начнн смо обавештени о свим нзменама које се због прнроде терена морају нзвршити. Као извођачи ми коордпнирамо рад свих предузећа која учествују у изградњн, Уоклађујемо испоруке електро-машинских, монга'жннх л осталих фирми у земљи и ииостранству. ТРЕЋЕ РЕШЕЊЕ Да ли је бнло проблема прнликом .пројектовања? Цело градилпште је један великн проблем, јер при раду на хидротехничким конструкцијама пма пуно препрега., пзјављује инжењер Вале Пурнћ, Вода је чудне ћудн а да не говорнмо о геолоцгкнм неизвесностнма, Пронаћи најбоље решење је најтеже. Наши пројекти се дуго раде, јер се непрекидно допуњују. Онн жнве п имају своју текућу проблематпку. Да наведем само један случај, а њих нма доста пастввља инжењер Пурпћ, узимајући оловку да би скпдом поткрепио своје излагање. Код је-зера хидроелектране Врла II појавила се опасност од затрпавања је-зера наносом реке Врле, Нанос је у-

опште проблем и претставл>а велпке тешкоће код свих хндротехннчкнх објекатЛ. Једио решење је било постављање брана У самој реци Врли прс њеног улшвања у језеро. То решење је већ спроведено у пракси, али, оно има привремепи карактер, иошто ће се времеиом и саме браие затрггати наносом, којн ће преко брана да сс лрелива у језеро. Мпслилн смо и на бушење нспусие цеви у брашг на доњој страни Језера, кроз коЈу би се временом иснуштао наное. Одустали смо одј тога, јер бгг њена пропусна моћ била врло мала. Сложилц омо се оа трећим решењем. Прокопава с е опточнн тућел. Он ће да одводн нанос из Врле ире њенот уливања, те ће само чнста вода тећи у језеро. На тунелу ће се радити преко целог лета. И саме обале задају тешкоће. Земљиште у околини је клизаво, те постоји оиасдост да сс обаде сурвају у воду. Језеро може да смањи у року од три сата свпј ннво. Притисци, који сс том приликом јављају од уплјеие воде у обалу, потпомажу клизање земљншта. Морају ос тачио прорачунати: нагиб терена. одредити потпорни зид п поставити дренаже да отклоне сувишну воду. Да лн су остали проблеми решени? Не, Проблем са иапосом јавља се п код хидроцснтрале Врла Ш. Мислнмо да ће ту бити економичније друго решење. Пустићемо Врлу да тече својим током, а јеаеро нећемо стварати у њеном кориту него један базен у самом брду. Врла ће нам давати једино воду. Када се у јулу састанемо ш Власини пмаћемо прилике да о томе детаљније говорпмо. Мој ра;зговор са стручњацима нз „ Хид роте рмо - е л ектропро јекта “ Је завршен. Они су наставили да и даље дискутују о томе да ли је боље поставити цев кружног или правоугаоног облика. Важно је и овога пута да решење буде што боље, н!то екопомнчније и што лакше. Јср једносцавн!п.јим пројектом рок нредаје кључева биће ближи

Јоза ТУЦАКОВ

Помоћ студената Новинарске и дипломатске високе школе организацијама народног фронта и радним колективима рејона

Удружење студената Новинарск® јона и у предузећнма. Ошт тамо са н днпломатске високе школе није радницима разгозарају о најактувлпрошле годиие имало контакта са нијим спољно.политичким и екосрганизацијама Народног фро.нга, ногмским проблемима. тако је у ма да је та сарадша била потребна предузећу ~Пионир“ иедавно ои фронтовским и синдикалним о(Р. држан интересантан разговор о ганизаципама. Од пре неко.тжко да- Друштвеном плаку, где су рад Ници на, група од шеснаест студената поставнли студентима многа тео. ради у појединим деловина VI ре. ретска и пракшчна питања из плана. Ускоро ће у овом предузећу бити још једно овакво предавање, ради пречишћавЗња нових питања која су искрсла у дискускји.

Неколико другова одлази у један од најззбаченцјих крајева VI рејо. на у Маринкову Бару и сцрема се да тамо одржи неколико преда. ван»а о пореклу религије, о постан. ку човека и др. Друга екипа студената повезала се са руководством средузећа за израду намештаја „20 октобар” на Вождовду, да би по. мотли радном коле.ктиву у поли. тичком раду. Пре неколико дана одржан јс са. стапак у Рејоиском комитету КП Србије VI рејона, на којем се ра. справљало ,о посмоћи студената ове школе оргакизацијама Народног фронга и радним колективима у рејоку.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ОКО 600 СТУДЕНАТА присуство. вало је скупштшш Удружења сту. цената Технолошког факултета, ко. ја је одржана 31 марта т. г. делегати-учесиишт на I коигресу ССЈ, говорили су о раду кон. греса. пред скупштину је изнет на ди. скУсију нацрт правилника УдРУже. ња. Учесиици у дискусији ставили су више примед&и и предлога за измену нацрта пражилнмка, ИзЈчеђу осталог, на скупштини се дискутовало о значају и потребаг одлаека дипломираних студената на рад у унутрашн.ост земље. УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА одрж®-

по је за своје апсолвенте два ире. цавања у току марта мессца, и то: ,Провинцнја и интелигенција” и ~Синдикати и њихова улога данас", Предвиђена су исто тако и за оста. пе године предавања са темама ко. је се одиссе на развој наше Народне револуције, затим из области борбе наше Партије за изградњу социјализма. До сада су одржана два предавања ове врсте. БЛИЗУ 30 СТУДЕНАТА МАШИН. СКОГ ФАКУЛТЕТА узело је или Ке ускоро узети дипломске радове. Према иредвиђањима, заснованиlм на реалној процекн стања, број о. вих студената повиснће се до краја школске годни« в* осамдесет.

У потрази за позитивним ликом кроз реалистичку књижевност XIX века

Заве т Леапардијев који је пе- р: I смом позивао у смрт „јер у жи- 6] воту нема внше ннчег интересант њ ног и херојсксг’’, велlШ[ реали- С| сти су презрели к у срцу чове- Н чанства наставилн ла траже пде- к < ално ([_ херојоко, једину залогу г; лруштвеног над.ретка. Снагом н»и К( ХО.ВOГ талента, лнк градитеља и* в сторије народа и његових п])ет њ ставника пробијајући се кроз жи- Б вот пробијао се и кроз књижев- ге ност. РеакциоИарна естетика! на б; челу са Хегелом супрототгвљала цј се бнло каквом коришћељу „н»и- п јжих” клесл као уметничког мате- се јријала; „у личностима ко-је ири- у ( |ЛадаЧ' потчињеном сталежу, при м јмећујемо увек последнце угње- у< ; тености када почку да делају у м границама својих огран:•чених у- б< јслова. жнвота, јер се у условпма д ( развијенпх одиоса садашње др- н ( 'жаве, они иалазе у сваковрсној тг здвпсиости, стешњени, под те- зг шким и суровим, за своје страстн к< и интересе, игом по њих спољашње нужности”. Одавде .Хегел извпачи закључак да овакве лнчности могу служнти као уметнич- 1 кн материјал само на комичном _ плану Западно европска књи- ■ * Р/ј жевност, демократска по карак- теру, одбанила. ; ; е ову антидемо- . ' кратску коицепиију и у прикази- Ј® вању карода и његовнх претстав г ника испољила углавном две тенденције. Револуционарни полет веза!г за предвечерје п буру 1848 године условио јс прву, чији је • родоначелник била Жорж Санд ' - текдениију утопнчности при- Л1 казивања, која за сво;у базу узпма не оно ш*о јесте, већ оно > што мора да буде. Одушевљена а идејом сошгјалиста утописта, Сакдова супротставља аморалној кул тури и лажи буржоаске цивили- ф зарије виоока стремљења, морал- ф по и духовно богатство људи из народа (Бенеднкт из „Валетгти- А ке”, Ландри из „Мале фадете”, ј Жермен из „Ђавоље баре”), сли* ј кајући идилу сеоског живота у Ј мору болеснот буржоаског света. Њен sунак Жаи сељак и фило- Ј зоЛ („Злочин г. Антоана’’), од- А биће да буде туђи слуга. и у раз- ф говору оа капиталнстом Емилом > Кардонеом откриће сваки смисао Ј експлоатацпје, да би отсечном А кзјавом („лоста, разхткво сам. Ја треба дп будем ваша сво;и«а, а ваш роб, захзаљујем вам госпо- а дшге, ја овде више немам посла”) Ј одбањио такве примамљиве условс, које бпг у то време ретко ко- а ;и радник одбио. Жагг је овде о* } собењак, ок делује као сваки поштени раlДlНlи човек, а не као класнп свестан. Иакп је као п.роповедник соцкјалиих идеја а прстрнела пораз, иако је тгаивко б зблкжила пропалог илемића и к сељака прокламујући идилички к савез старе аригтократиј« и се- „ љаштва, Жорж Санд је дотакла и будуће рак ране кру Кне капита- о листичке прокзводње када су се И тек оне назирале. г Сличну тенденцију заступао је к Цнкено у делима о радном на- 1 роду. Његови јунаци, почев од г скице „Звона” па до „Мале До- ( рит”, дали су 7 светлу сенткмен- < тално-одиличком в!гше тсао људк 1 кој|и се навикавају на тгатњу, на 1 огранlичекосТ|И прохтева, ш мал« 1 жеље које «е иду изва« граница постојећвг живота. Када олнка 1 бунт народа у „Причи два гра* 1 да”, Дикено га ое више пиаши 1 но што га прижељкује, а у роману „Тешка време-на", написа* ком по|д директким утичајем чаргткстичкпг ггокрвта, кзводд реамциошрке, лажно хуман« закључке. Раддамс Стивен у условима рада којк убија.ју сваку поезију мгсли и човечијег тгостојања уопште, у фабрнии где бесне ћкстикти власника Бон дврбна, који за „љубав према човвку нома капиору да уклони парне котло• ве”, не пг лазп други излаз до да ; у хришћанској пЛем&нитостк и помагању ближњем с једне и проклињању насилнпх метода борбе о лруге стране, тоажк оре. ћу далеко од вољеке Рахиле и другова по пореклу у пљачкању г бат онпх у чи.;е се име одрекао . борбе. Дикенс мрачко добаlцује з напредкој миолк да се тотруди ! да „развије у душама млађе брађе, док још има времена, животворне к.тице фантазиј«, које би г могле да обоје њихов суморан радни жнвот”. До истог закључз ка долази и морално препорођенк Стивен када на штрајкачку јакцију Слекбрпџа и д.ругова одл говара: „Какво право имају љу- ди да злим плаћају зло? Ми треа ба да будемо сн.исходљиви кре- ма поступцима своттх ближњих”. - То је већ бттло јавко проповеда“ ње моралнпг самоусавршавања л до кога је Дикенса довело посма-0 трање живота: човек је сим- патичз« баш онда када у себи - сузбнје жељу за борбпм. Друга тенденција пронстиче из - једностраког посматрања делова-1 ња ка.ппталисткчких односа на - рззвитак пролетаријата (па и е радних маса уопште) а о чему г Маркс велк у „Капитапу”: „РаУ сте скага беде, угњетавања, ропства, дегенерације, ексгмоатаои-

је. али у исто време и протеста радничке класе, којз не.прекидно бројно јача, образује се, уједињена механизмом самог капитали стнчког производног процеса”. На висини катуралистичког слика!Ба живота, вкдео се само «е-гапдаан гго про:л*етаријат утицај, који је апоолутизовак давао извитоперену глику стварнпг стања и стварних односа. Већ је Балзак у „Сељацлма" видео дегенерацију сељаштва у условима буржоаског антагонизма, опажао црте мрачне похлепности и зверског икстинкта, чак »к код ситног сељаштва. Но то нгје било само услед сопственичке природе самог се.љаштва, већ (л још внше) уатед тога, што је Балзак у њему видео пре свега на р од, „Робеспјера с једном главом п двадесет милиока руку” који у себк носи котенци;:алну снагу, Iвему тако олвра.тног, букта. Отуда оно заклањање свега човечанског под кору страсти к порока. Зола пак, у овоме „Експерименталном роману” у интересу мстиннтсг реттродуковања чак и најгадннјкх страна живота осећа противречноот идвала и стваркости и претпоставља стварност пред легоим, пред кдеалом: Идеал је за њега „извор опагних сањарења... Идеалисти кваре читаоца јер лажу”. Традицију „Сељака* н неккх Мопасакових приповедака са села, он наставља у „Земљн” и, у нешто друкчијем облику, у „Жерминалу”, том великом дос-тагнућу крнтичког ре-

ализма где је дата перспектива г будуће „борбе рада и капитала 1 као најважпијег проблема XX ве- с кз”. Као п у раиије написа-иој с „Клопц('l” где главии јунаци још ј и ие показују намеру да маштају о лешпем животу, где Купо напр. г жели само да промени занат који с га мучи и опреман је да себе са- I мог окрнви за свој шд, где рад- г ници не пду даље од ждерања и { пнјанчеша за зарађен новац уз с обавеза« разврат тако се и ј овде угњетавање и скшлоатацм* I ја третирају као узроци моралне г н духовне дегеиврације радпика, = ч(Иlји се вођа Етјен Лаш , ]lе нима- с ло не разликује од осталкх у I сво.јим патолошким побудама, ј правог живота лишеног, угњепе- ( ног човека. Самим тим не ви- I дегоши позиггивие оообине чове- ј ка које узајамна оолидарност и | борба за права развицају у про- | лвтаријату, Зола није могао да < ггружн истиниту слику стварно' < ти, а када ј« хтео да буде про- . по®е№»»к, стварао је „Сзњарења" ИIЛ« утоппју фуркјеовског тнпа ј „Рад’ г отвари оа идеалистич- I ком концетгцијом. I Саовим супротно Золи'ној слици ' радних маса и њикових нечове- : чанских квалитета чак н у бор- 1 би, Бигелс је доказlИвао да је „Једина арена у којој радник може да Iгспољн човечанска осећања протест Пlрогив свога положаI ја. Зато је сзсвим јасно, да баш ’ у том протесту радници испоља» вају овоје најсимнатичније, нај! племенитије, најчовечније особиI не”. Једно од ретких дела свет• оке књижевности у комс је изра- жена револуционарна мисао и 1 пснхолошја стихиЈЈоког радиич-1 ког покрета билн) су „Ткачи” Герхарда Хауптмана, каонијег при- сталнце фашизма. Дух проте-ста Ј у сво-мс порасггу' против прикри- веннх и усавршених метода без- душне вксплоатације власпика - фабркке Драјсигера довео је до, - у историјк развитка радничке . класе једног од првих сукоба са - впадајућкм поретком. Иако у маа тери]алној беди. радници оду- шевљеио слушају агнтационе го- воре Бекера и Јегера и њихову н алегорију о крвавој' расправи. Побуна више није резултат бесед 3 ничког дара и озлојеђености ру* ководилаца.. већ неиздрживости а стзгња. ~Није лн свеједно умнраи ти( од гладн за машином или у У јарку” кличе Бекер и ттагове- штава нвнзбежан сумсб. ХјзјЈпт>• ману су пребацивалтг непостоја-- Н4 Ш®ирг Јзвгака у адsмн. Фри-

дрих Шшглхаген га је нашаа. „Тај јунак јс невоља*, Но „Ткачи” су осталн лабудова п€ома крит.гчког р&ализма. РеакцИја на сликање жнвота и покретЛ маса на широком платну водаша је третнрању шгдивпдуалистгиских и ннчесжких проблема у лВ“ тературн, прспггирању естетсмоР пнднвидуалпзма и пгдеје о морал* ном самоусавршавању и сми« рењу. II За разлику од западне, руска књижевност је од самог почетаа била везана за оолободнлачке тежње најбољег дела народа, или како је Мерше писао Тургењвву „управљена према «стини,*а Остапо долази само по себи”. Из ове битне од.тике, усредсређенооШ на народне п.роблеме н његову исторнју, руска књижевиост јв могла да лружи н е к о л ик о ликова револуционара, додуше који се тек пр и пр е м а ј у за акцију, а.ти који су у сваком случају с®е* сни њене немгаговкости. И аокетски хуманиста Рахметов, и „браћа по заједничком циљу” Лопухов и Кирсаиов и разночlИнац свештеннчког порекла Доброскло нов, ксиструнсани донекле по 0брасиу жоржсандовских јунака, не носе у себн гаранци.ју оне живе струје вреле крвн ко;а о»ваплоћује своја стремљења, своја маштања претвара у дела, а миСЛ.И у подвиге. Сви су они у крајн»ој лкнији рођена браћа Мкшел Кретијена н Феранте Папа,, тих особењака у револуционарном

плашту кој.и се клои? људи у име своје 'слсбоде и када лудо сагоре у пламену ово;их чежњи, оставе као успомену једино поуку да ни тако не треба живети. Међутим, руока јавност се уплашила јаоности идеала које су оаи проповедали, демоггског утииаја и за.разног шпрења истих и пожурила да псзове „велики народ - богоносац” на смирење и обуздавање људоке моћи и младости на земљи. „Велики проповедници” Достојевски и ТолстоЈ профицали су будућност на|монзервативинјој црти руског нациошлног каlра.ктеlра, трудиlЛlн ое да шжажу његово здрзво морално д-в;ство. Но закључци до којих су у живошој борбн дошли Каћуша Маслова и Платон Каратаје» иису могли НIИКОГ да одушевв, они су могли само да привуку тжајника Нехљудова ко.ј,и со одрекао жквота у име јеванђеосже врлине и неуравнотежеиог луталицу. Безухова кој'и је оташао у магду да проживљује живот. Како ће ти љу.ди остварити се<s« и другима орећу, Толстој ниЈ*е МО гао рећи његова проповед давала је само методе, али не и резултате. Достојевскп је био окром нији. Он већ у образложењу романа „Идиот” каже: „Главиа за- • мисао романа је приказати позитивног, доброг човека. Од тога нсма ничег тежег у свету, а нарочито данас. Сви пиоци, не само иаши, већ чак и сви европрки увек су прпзнавали своју немоћ, јер Ј‘е тај задатак беокрајио тежак. Најсаврше№ф{ од свих лепих личности у хришћанској књи жевнрсти је Дон Кихот. Али о« је леп једиио стога, што је у исто време омешзн, „И најбољу . карактеристи.ку кнеза Мишкииа I даје о« сам, када осећа да њего■ ве најплеменитије побуде двлују, ■ у друштву у коме се креће, ко-1 мнчно, На исти начии ће и А, љоша Карамазов увидети бесмиз сленост овога постојања и ггрежо з асмете и револуционара повући ћс - ое у неки удаљенпг кутак да спо- којно дочека свој крај. Живот и - истииа осуђивали су овакве „Јуу наке” на небиће, а претешшог. зна проповед Толстојева доживед ла Ј*е потпуни слом у „Смртк И. ва«а Ландеа” Арцибашева и „А-и натеми” Андрејвва. На Шчедри„ нов вапај за познтивним типом У руоког човека са којим ће се н&г . у револуцију одговорио ;« твк ~ М;ксим Горки.

Миливок: ЈОВАНОВЦЂ отудадт тшттл

Сећање

(Одломак из поеме „Мој друт”) Бивало /е често, док се ноћ прикрада, да се сакупимо под дудом на травц и дуго причамо, сећам се и сада, са пуно маште у дечијој глави. Некад ко деца, воће смо крали, крпењаче многе од чарапа шчли, јурили по трњу и рухо дералп; увече, код куће премлаћени били'. Играсмо се војске Срби и Мађари, правили смо праћке гумене » стреле и са тим оружјем гацали по бари к’о јунапп неке епизоде смеле.

Добривоје ВУЛИЋ

БРОЈ 7

НАРОДКИ СТУДЕНТ

СТРАНА 3