Student

НА ПРАГУ ЈУНСКИХ ИСПИТА

Haши наставници о раду студената прве године

У IУНСКОИ иопитиои року у цеитру „ аше „ ажње 6„he успех студепата прве године. То he 6 ити њихови први испити. прво велико „ерењезнања стеченог иа факултетииа. Нако не у потпуиости, ти испити he бити и одраз труда иаставиика у РаДУ Са генерацијом најмлађих студенат а . Јунски испити he показати, колико су утицали на систем и ефекат предавања и велике мере појединих факултет а Да прилагоде наставу стварним потребама универзитетског образовања. Обишлц смо неколико Ф а култет а ио свему томе разговарали са н а шим наставницима. Они су Н ам, без претензија да дају CBoja мишљења о свим најважнијим проблемима прве године на свом факултету, говорили најчешће о свом предмету. о томе шт а они лично сматрају да /е потребно истаћи када /е pev о првој Години. И ми смо забележили.*

МОЖЕ СЕ ОЧЕКИВАТИ ИЗВЕСТАН НАПРЕДАК

Природно-математички факултет

L/ poe ходиикв пуне мнриса ■ разиих хемикалија долави oe до кабииета професора Природно-математичког фикултетв др. В. М. Мићовића!. „Тешко је код нас говорити t» студентима прве године, peнво |e професор Мићовић можвтв чути нешто о целож факуптвту у нији састав улазв и студенти прве године. Коккрвтно не могу ништа рећ« јер ми нисмо имзпи још никаквв испите еа студентима који су јесенбв први пут уписани, Медицинсла ввлика шкопа je већ мо?па да забележи извесне успехе зато што су тамо примани на пријемни испит само врпо добри и одлични кандидати и што код њих посла првог сместра полажу колоквијуме на којима је био много већи успех него ранијих година. Ток предавања је угпавном нормалан. Ако се томе дода чињеница да су студије на већини група нашег Факултета необично снупе, онда је оправдана строга контрола о уредном похађању практичних радова. На пример, ми смо само прошлог и овог семестра утрошили преко два милиона динара за хемикалије које угпавном добијамо из инострансва. Једну чињеницу је важно напоменути, наиме, просторија немамо довољно. На пример у Хемиском институту у лабораторији долази по неколико студената на једно место и у случају да кеко не дође три пута узастопце из неоправданих разлога он губи право на радно место. То много отвжава рад. Интересантно је још нешто напоменути. Прв некопико дана извршен је статистички преглед кроз све године и запажа се извесно осипањв студената на читавом факултету. Уостапом то није случај са првом годином, али нз непарним семестрима се т о нарочито опажа. Узроци се тачно не знају вероватно их има више. Још једна ствар: према броју уписа-

них врло мало њих дипломира а још мање одлази у гимназије; готово сви одлазе у друге установе. Мислим да са овом генерацијом то неће бити случај. Предузеће се извесне мере против тога, јер у гимназијама, а нарочито у осмогодишњим школама ce оскудвва у кадровима. Према томе, закључио је npothecop Мићовић, може се очекивати известан напредак у односу на претходне генерације, апи поново кажем, ништа поуздано, У јуну ће се видети бипанс рада."

Слаб индивидуалан рад студената основни узрок неуспеха

Грађевински факултет

Предавеч Ернвст Стишнић укратко 'je изложио шта мисли о првој ГОДИIНИ Грађевиноког Факултета где предаје Математику I. „Предавања и вежбања посећују потово сви студенти. Дисциплина и заинтересованост на њима су примерне. У току зимског семестра одржан је писмени колоквијум ради провере стеченог знања. Резултати нису били сасвим задовољавајући. Показапо се да известан број студената додуше редовно посећује предавања и вежбе, али мапо самостално ради на пређеном градиву. Изгледа да се све оставља за последњи месец пред испит. Ту лежи један од основних узрока за неуспех. Поред тога, градиво из Матвматике је превелико с обзиром на ниво знања које студенти доносе из гимназија. Зато се сада дискутује о предлогу смањења програма." Предавач Стппамић сматра дл оем ових нема некнх нарочитих проблема који 6» озбиљнвје угрожавали успех у наредном испитном року.

Пропуштено је и несавладано град иво из зимског семестра

Висока саобраћајна школа

Ужељи да у раду студената прве годаие на Внсокој сао6pahiaijHioj школи чујемо п мишљење њеоаих наставннка, обрагнли смо се наставннку Нацртне геометрије на Школн, доценту Збутепг. Нагласившн да ннје npiiпремљец да даје нсцрппу ана-ли«sу Рада студената на првој годинн. већ само своје утнске н то у оквнру свога предмета, он је рекао: Моје мишљење о првој години Високе саобраћајне школе лрема овогодишњем искуству није се могло у потпуности искристалисати, јер је променљиво. Од 171 пријављених студената у зимсКи семестар, посећивапо је редовно предавања и вежбе свега око 50. Изговор је за отсутне да су „условни" те да се спремају за пријемни испит (Известан број студената прве године није положио пријемни испит из математике, па ie условно уписан с тим да пријемни испит попожи у јануару. Од њих је у јануару попожило 30% и наставило студије наша примедба). Летњи семе-

стар смо започели у смањеном броју (68) са добром дисциплином у погледу похађања вежби и колоквијума, но предавања нису редовно пссећивана. Објективна је тешкоћа бипз помањкање загреЈаних учионица, али та сметња сада већ не постоји. Тешкоће у раду су следеће: пропуштено је и несавпздано градиво из зимског семестра те се не може пратити редовно hoso градиво. Оптерсћење студенатз ]е веће с обзиром на физику коју слушају у овом семестру, а и због близине испитног рока. Да би се ове тешкоће савладале у споразуму са студентима одржавају се репетиције по два часа недељно из градива које није довољно савладано. Уз то, „хладне учионице“, нису више сметња за похађање предавања, те се нздам да ће заједничким напором студената и нас наставника бити савпадано градиво до краја године, те да ћемо након јунског испитног рока бити обострано задовољни.

Студенти прве године Ветеринарског Факултета на вежбама из анатомије домаћих животиња

Ветеринарски факултет

НОВИ НАСТАВНИ ПЛАН

До почетка ове шкоЈГоке roди«е студенти I године Ветер!:«арског факултета стидалн су право полатања иоггита из бо!танlи'ке и физике на крају првог семеотра, у јануарском испитном ро!ку. Ове године тај рок је укинут, а студенти имају право «а полагање ових испита у јуноком и септембароког иопиггном ро>ку, о тим што се настава из физике опаја са наставом из хемије, оба ова предмета студенти ће полагати уједно. Поред физико-хемије и студенти полажу на мрају другог семестра и испит из биологи-е. Ово је нова мера, која је у не. колико изменила досадашњи план наотаве на првоЈ години. те смо се због тога обратили прсдавдту др Мипенку Милићу да нам у вези с тнм и још неколико проблема, детаљнИЈе прикаже услове под којима се студенти ове годи-

не припремају за претстојећв исиитие рокове. Уџбеник из физико-хемије се налази у штампи,међутим неизвесно је, рекао је професор Милић, да ли ће он бити отштампан до краја овог семестра. Ми смо издали скрипта која ће добро послужити овој геиерацији студената. Та скрипта оу готово истоветна са уџбеником који се налази у штампи. Ооврћући ое на нов режим огудија на овој години, предавач Mn.TUih је рекао: Јануарски испитни рок ранијих година имао је своју добру и лошу страну; добру зато, што је Јануарски рок отудентима олакшавао савлађивање и онацо обимног градива. Лоша страна овог испитног рока огледа се у недовољној припр!еми студенага за испите. Овде мислим иа испит из физике и ботанике, Јер, већина студената ветерине fd из унутрашњости. Док ови реше своје личне проблеме (стан и друго) крај семестра је већ ту, а са њим и почетак јануврског испитног рока. Зато је било до сада немогуће захтевати бољи квалнтет знања од студената. Сем тога, док се физика полагала као засебан предмет, настава је била преоптерећена многим непотребним стварима једном ветеринару практичару. Сва та питања решвна су спајањем про-

грама наставе из физике и хемије као и полагањем оба ова предмета уједно: студентима је, с једне стране пружена могућбољег и свестранијег изучавања ових предмета, а с ДРУге стране, скраћивањем програма наставе из физике нарочито и њеним спајањем са хемијом, растерећени су изучавања непотребних ствари. Када’ се томе дода још и то, рекао је на крају професор Милић, да данас један асистент на Катедри физико хе »wje ради са свега тридвсет студената, док је тај број само пре две године био шездесет, можемо у Iфетстојећим испитмим роковима да се надамо бол>ем успеху.

Правни факултет

ДО ЈУНА ИЗДАЋЕ СЕ УЏБЕНИЦИ ЗА СВЕ ПРЕДМЕТЕ

Отоме како се шјмлађи студентп Правног Факултета припремају за јунске испиre, каква је њпхова уредност у погледу посећпваља предавања п о неким другнм проблемпма прве годlгне дао нам је пзјаву др Ра-/ домпр Лукић, ванреднп п^офесор. На нашој првој години, рекао је др Лукић, има око 2000 студената. Од тог броја редовно посећују предавања око 600 —1000 студената. Вепики број нових студената уписао се на факуптет не из жеље да постану прзвници, већ из рачуна (да нв би остапи без дечјих додатака) пошто су на цругим факултетима одбијени на пријемним испитима. Највише због тога, на нашим пријемним испитима резултати су били спаби, док ми сами нисмо могпи да добијемо прзву слику о знању и способностима нандидата. Јунски испити ће бити допуна пријемним и само они студенти прве године који су са успехом савладали градиво моћи ће да иду дал».

Како прва година сада ради и како се спрема за испите не бих могзо рећи пошто немам много могућности да будем у ближвм контакту са њом. Знам да је мало студената изашло на копоквијуме а то свакако није добар знак. Са уџбеницима су студенти прве године угпавном снабдевени и до јуна, изузев уџбеника за политичку економију, свзки предмет ће имати свој уџбеник. Нас наставнике у јуну очекује обиман посао. Број испитних пријава биће врпо велики. Већ сада размишљамо о организацији испитивања. Поред наставника нашег факултета, ако буде потребно, ангажоваћемо и наставнике са факултвта у Сарајеву и Загребу. Да ли сте задовољнн са знањем студената из вашег предмета Теорије државе и ттр-авв? Нисам. Знање студената из те материје до сада нијв било задовољавајуће. То је предмет апстргктан по питањима која обрађује и за његово савгмђивање ну-

жан је истрајан рад. Објективна је тешкоћа било што студенти све доскора нису имали уџбеник на овог предмета. Уџбеник сам недавно издао те ће т&шкоћа бити отклоњена.

Да ли су Машинском факултету потребни такви асистенти?

К о о «г л Ђ о р ђ е в и h је стариј(и асиспе«/г. На факултету је ве*ћ иеаооигимо годииа. Пре четири године долазио је на вежбе потгеуно неиршцремљен. И није чудо што ј»е међу студеитима нзгубио ауториггет! Сви Смо ми снремеи да заборављ*а)мо ст'-ре грешке ако оу уклоњене- Али шта да се каже кадд се оне поНlаВЉ2|ју ИЗ ЛOДШI9 у ГОДIИIНУ и OTKiP'Hßia|j(y не caiMo неп|ринремље ноот него и незотање! Аоистент Ђорђевић, IедиО'М прlИlлимо!М, прошле подине, није з«ао да до крагј,а 'шведе иввеста!н простији иитегрални рант Међутим, у одиооу Hia раније године он fe ~нгииредо(вао”: научио је матема гичке примере из једне књиге. Од свог професара асисге!нгг Ђо|рђевlић }е добио задlаггак да натгише један научни рад, како је то уобичајено. Он га је приM'iio и на њаму рад.и, ради... ево, већ три године. Међутим, Ђорђе®ић се ван факултета претставља мао озбиљан научни радникПоред свега тога, асистеит Ђорђевиђ закашњава на вежбе, пруб је цпема студентима, његов речиик је ггун вулгарности. Пјросто jie Hie/схватљиво зашто профеоор Рашмовић држи Коогу Ђорђевића мао свог асистент! Коста Ђорђевић има бар фори.алlно оираlВ|Даlње што је на факултету. Он је асистент. Али шта да ое к.аже о И г њ а т у Благојевићу који виј|е дипломирао, апоолlВ'ШТ је већ четири године, нема никаквих атручиих квалитета, а врши дужиост ас;истенпа. БлагојевиН је шта BHiuie добно првв.а која ни добри аоистенти немају. На пример, он не само да прегледа пспитне. зада/гке и да о њима реферlише профаоору, него их Чlак и оцењу)јlе. У прошлогодишњвм јуномом испитном року један задатак је оценио са четир/и, због тога што су употребљена неуобичајена обележавањв. Када се oтyдle(нп• који је' радlНо задlатак обратио професору, оцеиа је повишена за цри отепена. Уружење студ€lната Машиномог фаlмуитепа в/ише пута је OKiperayio пажњу деканату да о-

валсвим асистенггиlма није мес*о међу студенггима- Вас чуди да о toimc не воде рачуна оаги rfž* jiH су аа то noasiaHiHu *

Љ. МАРИНОВИЂ

ПИСМА РЕДАКЦИЈИ

За нови начин полагања математнке на Грађевинском факултету

О проблему математикв ci 'До ста дискутовало и иа састанцк ч ма студената и наставника и пра ко штампе. Констатовгни су узроци неуспеха: слабо знање из средњошколске математике, недовољан индивидуални рад сту * дената, преопширност градива итд. Ја бих се овом приликом дотакао начина полагања испиra- Ово је нужно и због тога што fe стање у погледу математике на Грађевинском ту више него забрињава}уће јер има више заосталих испита из Математике 1 и П него рбдовних, а са заосталим испити• ма има другова скоро из свих послератних гснерација; међу њима добар б pof је полдгао и* спите из Математике по неко* лико пута (па и преко десет!)* код неколико разних наставни * ка и у времену важења разних уредби о полагању испита. Caдашњи начин полагања испиТа ко положи писмени испит може да изаће на усмени см9 трам да би требало промениТП, Испит из • математике треба да буде и писмени и усмени, aiU за све студенте. а не само ak оне ко(и положе. писмени (овде изузимам оне који су веђ некоЛИ ко пута полагали испит из матџе матике и пружили доказе свога незнања). Мислим да he овакав начнп полагања испита бити корисни* fn од садашњег, iep пре неколи* ко година на усмени су излазили студенти који на писмепом добију оцену и између 5 и 6 и од њих је половина, па и више> положила усмени • С друге стране, чињеница је да па Усменом пада добар број оних који су положили писмепи испит. То све говори да le неопходно полагање и писмепог и усменог дела испита. Од стране студената овакав начин испита ће бити радо прихваћен. Тачно /е да he наставници имати више посла> али и на Медицинском факултету се полажу неки предмети и писмено и усмено. Зашто то не би могло да б vne и код нас када le. по нашем мишљењу , ro нужно? С обзиром да је математика проблем и на осталим факултетима Техничке велике школе, ва тима Техничке велике школе, волео бих да чујем мишљење и осталих другова • 'Миодраг СТАНКОВИЋ претседник Удружења студената Грађевинског факултета

Машински факултет

Не посећују се ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБЕ

Ванредни нрофесор др Данило Рашковнћ, који преда. је Метнику првој години Машинског Факултета' сматра Да је ова, генерапија боља него прошлогодишља. Међутим, шако већина студената солпдпо ради, има доста таквих којц не дола-зе нв предаваља и, што је још горе, ни на вежбаша. Неки још нису узели задатке за израду графичких радова. То је озбиљаи проблем, јер без одређеног броја граФичких радова сг\ г денти не могу добнтд * потдис аоистент коЈи

држи вежбе, а без њега св ®а може полагати нспит из Огатике. Студенти he Статику морати попово да уписују и то твк у летњем семестру пдуће године. Тако се студирање продужава за читаву годину. Професор Рапгковић не налази разлог за овакав однос према учењу. Материјални усЗилви не могу то оправдати, јер су сви студенти који су на почетку годпне положилп кодкхвавијум из хемнје. а којима је то потребно, добили или стипеидЈЈгје или еоотЈалтгу troiroh.

Медицински факултет

Прва година боља од свих досадашњих

Хонорарни »аставник Медининске велике школе др Павлв Трпинац је изјавио нашем оараднику: „Имајући у виду досадашњи рад студената прве године Медицинског факуптета може се с правом рећи да је он био задовољавају Ћи. Изгпеда да су наши најмлађи студенти најозбиљније схва типи потребу за систематским с а_ влађивањем градива. У прилог овоме јасно говори успех који су студенти прве године нашег Факултета поиазали на колоквијуму из хемије; од 349 рвдовних студената са успехом је копоквирапо 305. Средња оцвна постигнута на овом колоквијуму је 7,25. Не треба губити из вида да је критеријум на копоквијуму био прилично оштар (на усменом делу колоквијума сваки студент је био испитиван од стране асистената око тридесет минута). На нашем Факуптету впада мишљење да је хемија најтежи предмет прве године, те се успех из хемије може узети као просечан успех годин% из свих предмета. То су потврдили успеси на копоквијумима иа остапих предмвт», тако да ce с правом мисли да је садашњз

прва година Медицинског факултета боља од свих досадашњих. Поред самопрегорног рада студената на савпађивању материјапа. приличног редовног долажења на предавања и вежбе и интересовања које влада за све предмете, овом успеху много је допринело и то што смо ове године прлмапи нове студенте само путем конкурса на коме су имали право учвшђа одпични и врло добри ђаци. Овај успех иде у прилог мишљен»у да и убудуће требз примати нове студенте само путем конкур. са. Успех би био још већи кад би општи ниво знања наших средњошколаца био веђи. Исто тако, као последица средњошколског начина учења, код неких студената осеђ а сетенденција з а кампањским учењем, као и тежња аа коришђењем минималне литера« туре. Иако се ту рзди о мањем броју студената, миспим да је oeo потребно напоменути д а би се И то исправипо. Уколико наставе са досадашњим радом, ј а се надам да ђе студенти прве године Медицинског факуптета показати добар успех на Јунским испитима, и, што је на!важнијв, стеђи солидно знањ»“.

БРОј 8

НАРОДНИ'СТУДЕНТ

3