Student

ЕСТЕТСКИ ИДЕАЛ (ВАРИЈАЦИЈЕ ИЗ ДНЕВНИКА)

I Кад човек одушевљено градн своје дело, кад ra једна топла и креагка тежња обузмс свста, вед тренутак (вднекуд издалека донеne насгсејану и лаковрилну радост то је знак да је Јфед једниас очима прелетео чнтав свет, оставпш у љимв. сашо један трен, утиснувгаи трат а шпчезавпри, онак је да је већ створеаш и живи давно прнјатељство човека н идеооми Кад увређешг човек, кад псдагжено људско достојашство крикне гласом отпора, протесга, одлучиости то је опет крик идеала коме су бол нанелн. Кад један народ жели слободно н на свој начин да уређује себи живот, кад он сам тражи свој пут у ошптечовечаlШжн ток, зкак, је да идеали покрећу и воде народ, да живи народни идеал. И свуда тамо где је људскот напора, нокрета, одушевљеша, племените стрвсти, тежње ка успону, љубави нрема човеку ж човечанском тамо се зачиње прави асивот идевла. И пре него што he модерна вг сггекжа наука (аа коју ое стално тврда да је у фази ударања темеља) кренутп проблем идеала с места, пре ие*о што he му ш»ући „катеторпску “ одећу н одредати жу место у овом систему, потребно је да се она с дужншг шп-ором унесе у веома осетљвву н саовкену природу естетоког идеала, да ношгга одаоое нзмеђу друштвеиих стрвмљењв и есгетских сх®атања разннх епохв, утврђушарочито оно што им је заједанчко. Свако аазрнори постављаиве, било ош> по коме се естетска схватања утапају и губе у друштвеннм стремљењима, ш оно по жоме еу еететска схватавња најчистија онда кад су без ооцнјалпе садржине и фушоцијец квд оу у кшнтовском смислу „плод аеанинтересо®аlив нтре имаптиациje оа узвишеношћу и лепотом* —■ не моске донети плода. Из таквих прсгављања немниовно ое риђају ооушогеи појмови. И збот њиг, хво торки шжлик и потсет трвба да живе реии познатог Францусжог савремеиот естетичара: »Iđeal! Combien de crimes esthetkjoes sans parler des autres on a cornmis en ton nom.« (Идевлу! Колмжо естетских злочн»ш је почињено у твоје иже, а да c© о другима, не говорк). И заиста, ноеа иаучна естетика, засиована на дијалектичжо-матернЈалгиетичким ооношвчш, неће моКи дати правилну дефиницију естегског идеала, ако њешве битве одредбе не буде тражила у савремеиом; дауштвеиом раовитку ж у зиачајиим текОвинама целокупгаос уметшгчког рнзвитка. Тек у mat споју ое повезују у складну целатну најживотнијн елементи друштвеис нсгорије (тј. социјалннх стремљења) и уметгогчког развитка, творећи тако темељ© једаом вишем естетовом ндеалу, TI Може ли есгетсгки идевл бити вбича® препегв друштвеног? И да ш је естетсаи идеал само оообева форма етичасог? Да ли су добро и лепо два краја једне линије којој је нме еволуција људског прогреса? У овом последњем слу*аЈУ лепо би бнло на оном крају лниије коЈн је окреиут у будућаост. Сутрв 6и ое, снагом развитка, добро нашло ш месту лепог. Формирала 6и се нова. путан»а и лепо би заузело своје ново место. Ова и миога нитања коЈа се тнчу о(вог одаоса траже одговор. Атмосферу потресају и такви поклици кж>, рецимо, Анатола Френеа и Нема естетике, нема етике...“ в Оскара Вајлда „Естетика стоЈи више од етике“. Горкога који Је волоо да понавља „Естетнци Је еуђено да постане етика будућиоети“. С правом се тврди да б« најооштија OGHOBa решавања о»ог питањв бнла борба за враћање човежа човеку, борба против овега оног што је спутавало успон човека. И етички и естетски идеал имају своје улогв на тој ненреглвдној линнји историског развитка. Само је етички идеал випге везан за одређене друштвене оквире и услове, док је естетски иде«л елободан, у највећој могуSoJ мери. од ограничења поЈедиимх оквира и услова, једино не од општечовечанских и општеисториских. У историЈи се уиспоти збива величавствеи процес. Док етнчки идевл утврђуЈе моменте ко)н втише зтаче чување човечвискот у његовнм наЈвише остввреним мегућностима, који значе активну одбрану човечанског прави естетски идеал, као да нема грвннца и оквира, преноои најтоплиЈу и нејснажнију етрују људске осећајности и уводи Је у вечност. И тако. етички идеал би нмао узвишену Функцију пречишћавања људског елемвнта у гранишма једнот времена, стварања оавремвног људског лика поједивца, шсиш, целокуоне заједеа-

цв. Встетоки ндеал тој основној Фунжцнјн додаЈе слободну, надахлуту, стварашвчку, оплемењену рекрсациЈу лилва олсткне о човеку о свему оном ппо чиии њеро® садржаЈ. Тако и овде у подручју односа етике к естепвке, диЈалвктшса поја®љуЈе лкце одређујући свакомв овоЈе: етици да утврђује, брани и покозуЈе, сстетиди да развнја, тражи, осековечује. Прави естетски идеал Је утеловљење укупаог људског осећајиог тоога Једне епохе изражено у формж уметничке слике. Он Јс и тежња, к замишљени швк, и симбол ухваћене лепоте. Он је плод н погледа на стварноот и фвнтазиЈе н иаЈнитимниЈнх осећања, и еткчких евогаациЈа. 111 СоциЈализам је унео нове моженте у овај проблем. Прс евеm он смањује раздаљину кзмеђу етичкот и есгетоког идеала, заснћујући ос«ову естетског идеала,њепову етичку компоиенту идејама паучнот комушизма. Обогаћен комунистичкнм етооом, коЈн ое не сме изједначавати о некаквшс крутим нормама, него са рвввнЈањем евесног процеса враћања човека човеку, естетски идеал социјализма ствара с® дејством бескрајног и многопиког зрачења твга процеса. IСарл Марко је комушизам шазвао не aircrptiKT и нм идеалом, него стварним покретом коЈи укида постојеће стање. Акцентом „покрет“ обележевш су прин-IГИИИ етике и естетике револуциовврие људске акције. Ако је бнтна одредба комунизма покрет, опда Је нејвинги идеал тога покрета, у духу Меркса, остварено царотво људске слободе н враћегги чоиек човеку. У ноашје време жртвом изопаченог схватагва естеских категорија поотао Је и идеал. А то је и оасвим разумљиво када је реч о оавременој совјетској естетици. Полазећи од погреишог поггмања уметносги, заЈСНивајући ое на искрнвљепој слици света, га естетика је створила патоо лажно-

морализаторскор (идеало. Као »н-где друго, кобне последице У њнховој уметности изаавало Je истисгсгавs|Ље реалиетнчког елемента из идвала. Битне продуслове за правилио постављањв н решаввње проблема идеала остварио је нов однос према науци и уметности, однос коЈд je поотао одлика Југословезгског револуцггоиагрног кретања. У чему је значвј тога. одпоса? У томе што се саврсмени свеенн напор усклвдио н уједиигио оа вечитим уиутарњим теладенцијама праве нвуке н уметности: слободшш тражењем путева ка иС1 Ј ЈIЛ lf , Уборби против „модерног" огуђивања оовјетског тнпа, активнпм супроггставл>ањем овом, створен Је наш ноии етлчки идеал То је идеал н<хве друштвеие основв довољно рввопуционарне да би мотла живети н ишритн свој блатотворан утицај вал грапица наше земље; довољно животне да би могла онажно сегнути у будућност; довољно гипке да бл се могла прплогођн-вати ловшгасталЈим историским околлостима и објсктпвким ;шоошгма развитка; довољно слободнв од хегемонистичких предрасуда да другом неће оиутавати paapoj у Формн коју му живот и развитак дшстуЈу; довољно простране да у ееби може иосити сво видове позитивне људске активности и плодо>носнл иокуства других, довољно високог историског мерипа да човеченство неће заобићи њен развигтак и њепа искуства; довољно евокативне да буду спонтано многолпке манпфестацвје слободног духовног стваралаштва; довољно отпорне према обраоцу, шаблону и овоЈим слабостнма да их неће претворити у фетнш; једном речи довољно способне да гаји и развија свестран људски критериј. Ови акденти евог идеала израCviu су из тла хуманнстичког реализм!а, из тла стварног кретања савремене нсторије. Отуда су епи ослобођени, у лајвећоЈ могућој мерл, општости и коитсмплациЈе. Тако Је у елчгчком идеалу осгварел днјалектички одиоо реалног и зампшљелог, оног што јесте и чему сс тежи. Па о>вој оопови наша еотетскв мисао моћи he да правилно постави н рсши проблем савремеагог естетског лдеала. На>ш идеал ми ћемо тражити и наћп симо у делу у коме је остварена олободпа, стварвдачка л надахнута рекреација ллка нстипе. у коме је показап Једап тренутак и вид општечовечалског кретања. Тамо где је кретање људске осећвјности нвјживље, па мажар се опо вршило и у најскривепи.јој форми, а у таквој Форми се оно врпгн обично кад је споља угрожено, у дометги људског односа, тамо се из узбуђен»а зачиње живот идеала., ту су њетови изданци, отуда он црпе сокове своЈв духгхвне конкретности.

и уаграво .«fm, да ik у <»оЈој најскривениЈоЈ унутрашњооги бн«а матвријал истичка, вова естетика мсфи да одбаци бежгавотну алстракдају гадеала „сввршенот човека“, у коис би биле утеловљене наЈсуперлатгавагаје фиагачке, мофалне и душевне црте и: коЈи би уотвари Оио мехаиички збгар тих цргга. Оца ће крсагути напред оа.мо тада кад за свој гадеал проГЛO-ОИ људскн однос, животну поенту кретања тога односа, унутрапгњс богатотво гвсго®о, опособно да евоцира, буди, покреће и нобеђује време. Тражити тај однос на врелу живота и слгаквти му душу дело је уметности. Само великим идевлима иадахнут, наотаће иов провтват уметпости п његае науке.

Чедо КИСИЋ

СВЕТОЗАР КАМЕНОВИЋ:

Дечак

МАРКО КРСМАНОВИЋ: Moia баба

ПОВОДОМ ЧЛАНКА

„Дискусија о модернизму на групи књижевности"

У прошлом броју „Народног студента” Никола Милошев-ић у осврту на дгаскусију о модорнизму у савременој нашој линтератури Ф на помало необгачне сжолнооти под којима се одвијала, дотакао се узгред и неких ставова из мога реферата коЈи је имао да прИпреми дискусију. Слушаоцу сс, нарочито када је реч 0 овако деликаггнгам проблемима KojiH се тешко могу формулисати! довољно прецнзно и довољгао јасаго, не можс нребацивати ако поиешто схвати к интернретира другачије од онога што је референт хтео да искаже, односно од онога urro је гасказао. То иије измакло ни Милошевиђу који је нска моја мгашљења прогумачио на начгага који се разликује од моЈих формулашгјз, додуше, коректиго се ограђујући и дозвољавајући могућиост да ме је погрешно схватио. Устајући против неких појава по аутору чланка негатгавних, које претендују иа то да буду „модернизам” писац члаlнка између осталог канге: „Тако рецимо то у нуној мери важга за ону иесму Васка Попе коју jie, између осталог, и рефереггт јДаџгаћ покушао да на нски начи« оом>ислга. Као што јс поана то Васко Попа обогатио је недсвно зоологију пронашавши у једној својој песмга коња оа осам ногу. Иако је рефереит тврдио да се та песма може осудити само са становишта логихе, покушао је да ипак тих осам* ноry објасгаи тимс што се ради о коњу којга трчи, алн кам нијс рекао каквим се сазиањем служно У таквом објаппвавању: лопичкгам шш згмстничкггм (пошто је реферонт У глучају М. Павловн-

ћа заузео друкчији и чшш ши се исправнији став тврдећи да •е ту умепчгичко само оио што је рацгаонално; мга му се иавињавамо ако смо евсгатуалио norpeimro схватили огао шт > је рекао о песми Ваока Попе)”. Пре свега ја. песму Васка Iloпс кисам ооудио са стагаовишта логике, а како је полемика баш око ове ггеоме симитоматична за гаека струјаи»а> у савремекој «а шој књижевиости, неће бити без иитереса да се задржим мало .на овоме. Бво те пеоме Ваока Попе; Коњ обичгао осам нову има Између вилица Човек му се настагагао Са своје четири стране света. Не би ми било «н на крај памети да ос супротставим м>ишљењу кој.е би, рецимо, шггло за тнм да негира уметнички квалитст ове песме, које би когастатоlвало негаиспи р> ic ан о от, кон структи ви saiM у смислу „прављења” поези. ;’е по „рецептима” који и.мплпгаирају неке опште npraraurane савречене поезије, н.е бих се супрототавио mr када би неко тврдио да је oua песма гаре; ребус, загопетка, скривапгаца него гаотин ска поезија; не бих ое можда супротставио ни када би неко тврдио да то, гае оа.мо да нгаје добра ноезија raero и да није поезгаја уотптс. Не бих ое кажем, гупротставио, чак бгах се са понечим од овога и сложпо, алга ме 6wm д а сс ова песма која има очевгадан и провпгдан смгасао везује за „нлдреализа'м”, за „бесMWcao и несмгасао*, за „стадшјс тешкс врућице”. Уз један, ие мгаого великн миcaomra raa’notp можемо да уочимо да се осам ногу у овој песми we

примају и ие смеју примита букиално, него да интевцију за отва paioe таквс поетске слике која се V ирви мах коси еа појмов«о-ло-IИЧК.И-М знзчењем речн треба траЖIГОИ на другој страни. Пеоиик овде, желећи да животнњу саг.теда у њеним условжма постгЈНка. у њеној еволуцнјн од дивјбих слободних јурњава до скашвања под ударцима бича евоцира прошлост живо* тиње и њену слободну грку асоцира повећаншм бројем ногу. (Можемо да ое ооведочимо на хиподрому да ноге кон>а у трку скоро изгледају умножене). И даље; Између внлпца Човек му се настанио Са своје чеггири страие света. Другим речима животињи оу стављени у уста тврљи ђемовтг и човск који је то учшвио сада управља укроћено'М жнвотшвом, тера је лево и деоно, на све чеTiKpn стране света. Да поезиЈа дозвољава могућиоог трансформацнје аојмовно логичког зиачења речн (па и оваквих) ииформативног, обичног језика за ства рањ е поетске слике, да најзад читаво богатство поезнје, нарочито новије, са многам овојим мегафорама и осталим фигурама носн оболежја те трансформадијс није потребно много доказивати и није потребно позијвзти се на рецпмо Рембоа или Витмеиа, Малармеа или Мајаковоког, Друго је питање (уско повезано са iwтањем стварне вредиости и кстинског талента песииково.г) са коликом HatM ое јасноћом суге,рира пеоничка идеја и да лн ое, ако сложетш жтвотнп! проблОш* са овојом суштишоl| понокад захтевају, нужно захтевају, израз којн није н« одмах разумљнв н« лако схватл».ив, да ли ое, кажем, за овакве једаоотавне истнне, о коњу који је допао ропства треба трамсити израз какав тражн Поша, исједноcrai&aai и замућен. То je друга сграна проблема; нас штсресујв има ли „коњ са осам ногу* омисла или је „бесмисао и н©сдасзо”, „кздреалиотичко бунцаИЈв* итд. Натлашавом опет, ако то из до сада реченог није довољво јаово, да је о®о далеко од тоеа да значн зашагање за поетскв израз Васка Попо а ј'ош даље некакво iberoßo уздизање на cte* п©н модерног идеЈног постулала савремене поезије, Шта вишв, азсо треба рећи hcihto и о овоие, чи<ии> ми се да Попа помало безобзирно екоплоатише „право грв ђанства у тгоезији за све* и да је његов непрестани интимии поетоки контакт са световпма 6отанике и зоологије, у кајмању руку, збуњујући. Дапеко сам да* кле, од тога да плвдирам за а* фирмацију ©стеггоких квалитвга ове поезшје ,али чиии ми се да тееденција која аде за тим да ову поезију негира не као естетски квалитет него као „надреализам”, „несмиоао и бесмнсао", зато што је потребан један напор да ce схвагги сзгисао који песиа очигледио имац таквв текдеапвја може да буде опаона загго пгго не жели (или се можда ради о нечем другом) једа« м.нсаони напор, једну рекреативну сарајвњу оа песником, и загго што њеш* прогагонисги ЛЈИскватификујући ову поезиЈу као „бесмислену* су протстављају архаичие, превазжђене и дотрајале поетске облике, поезију „утви златокрилих* „в»ла тоболацз и стрела”, „Мнлсииа н зелених мачева” итд. У о&ом тренутку нзшег лвгерар«ог живљења императив време«а је да се књижеваоог суочи, озбиљно и »стински, са. оким иио ЧIИIНИ суштииу немирних точсова овог нашег револуцишарног доба, са њетовим интенцијама очв{Швавак на оедмој i tjti m .

Академија за примењену уметност Скица за чланак

Ово је школа у којој ср преисо целог дапа могу затећи студелти на поолу. Портир са улаза у стару „централну“ вграду објашн>ава: Знају да раде за себе. Нису ошг овде оамо ш време чаоова, можете их шћн скоро у овако доба... „Радни »Ллектив" Радни колектнв је од свог осннван>а кроз неколико године радио као врло активна оргаогвзација оа разрађеним правнлннком, у жнвом пословању са тржиштем и предузећима, којима је рад младих ст[)учн>ака био драгоцена услуга. Он је с уопехом декорисао јутословенске павиљоне на међународним сајмовима у Чпкагу и Бариу, обав,љао згрвфито декорацију за сеоску задругу у Македонији, израђивао палнце з» Титову штафету, предузимао изградњу Фонтана н спомешгва поред читавог низа осталнх пословз. Одељење керамике данас добија поруџбине за рукотворипе студената, ко}е нарочито привлаче пнтерес странаца. Одељење зв текстил шаље фебрикама своје пројекте, узорке за штампање ткакиma, изводи мање тваагице у орипгаалним замислим.а и народном духу и ставља их на реоположење потрошачима. Сценографско одељење је успоставило оарадњу са студентима Позорипгне акддемије и на испитпим претставама младих глумаца могла су ое видетн и сценографска остварења студената овог одељења. Ипак, примећује се Да је радни колектив у целинн, у задње време, нвкако „задремао а . Хоће л)И oe нзумрош нлн he се нробуди-

ти? Успешна мисија кллсктива у псхвезивању студеиата са праксом, корисност заједпинког фонда из кога су ое издавале п-овајмице студентима, на<sавл»ао матери}зл, организова.ле изванредне екскурзнје најзад, шегова заслуга у развијању солидарности, колективне свести и професионалне савести указују недвосмислено па потребу његовог буђења. Никоме нв 6и користило узимање маха трке за пословима ех privato. Но, оживљавање рада радног колектива не завиои само од управе. Потребно је да се школа повеже оа тржипгтем, са одговарајућим предузећимв; може се отворити продавница или посебан локал који 6и био центар овог повезивања, али је потребно и још иешто. Оистем образовања на Академији мора да буд© на висшги потреба наше соцгфлистичке изградње, жедне стручњака и из ове школе. Није доволшо :жо одел>ење костима оспособл.ава своје студенте оамо за пројектанте позоришшгх костима. Није довољно ако се студенти примењене пластике оспособљавају оамо аа онште вајарске радове ие разликујући се Iги у чему од вајара на Ликовној ажадемији. Једтшство форме и свдржаја је један од првих ностулата с®аке естетике. Да би примењвпа уметност била уметноот опа мора бити примењена- Да би илустрација за један ромвн била добра она мора верио тумачити текст. Да 6и једна Фреска била заиста вредна она се не може радити исто онако као што се сгввра уљшга слика. Мсђутнм, на

одељењу за декоративно слакарство студенти слнквју само на хартији! Програм истипа предвиђа савлађивање техникlа Фреске, мозаикв, внтра;ка, алл да би се ово поститло недостају ширв просторнје, матери>ал и наставници спегцијалисти. Јесу ли сНе ово недостаци којн се не могу надокнаднти? Кључни и најактуелнијн проблем уопште претставл>а ведостата.к просторија. Баш је он био препрека, због којв су ове године само 33 студепта, од 230 пријављених могли да буду примљено на Академију. Остазги недостаци постепено се савлађују н... ...Академија напази ceoj одређенији лик Предуаете су мере да се проrpeiM и настава ускладе ,са специФнчггим киирактером школе. Наставници и студенти заједно расправљају и залажу се за потребне измене. Сваке године орпанизују се екскурзије широм земље где студедаи скупљају нектар са иационалног блата. Савез студенатв је организовао неколикодискуеија са тешмв из савремене уметности: о карактеру декоративног слижаропва, о савремегном француском сиикарству, о француској таиисеријн ндр. Дискусије су показале потребу прошнриввња интереоа н теориског витокруга и да на овом путу стоје још многи задаци. Јер, без теорноке радознадости, вддтуфо вр-

бразовања пе може ce примењешЈ. уметносгг уздизати изнад ступша за.натства. Сви симптоми говоре да he млади људи који се пшолују на овој Академији, који очитледно не оскудевају у идејат, талшту и предувимљивости, анати да окружавају живот лепотом. Обећан>е да се више ншсад ш београдским тротоарима неће углављивати цишоа.не loaniTe за ђубре, да се више неће „тепити неукусне плакате иа образе лаших градова, да се по изловима наших књнжара негће виђати књнге због тије спољашње опремв титалац мора са зебњом де прнступа звачајном делу...

Иво ТАРЕАЈБА

КОВИ МАРИЈА: Скица за костим кз Отепа

БРОЈ 10

најРОдни схудјшт

5