Student

О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА НАСТАВЕ НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ

(Наставак са прве отраие) Пслред, тога вал»а озоиљно и сзиело прићи скраћ.НlBању наставиих трограм.а HniaaiHoißia и учклан>ашу постојећо исцепканосЈи н*а низ пр-едмета и велики броЈ испита Саашм тим избегла би се површност студирања. Koja Је не мИ‘НО®на при овако великом броју предмета и испита и која доводи до . подудар*аи»а мзтерије из многих предмета клн до гтрејудицираlћА »аставног градива појединих продмета иа рачуи другихУ овој utko-tckoi години на* сгаснlИ трограм је ори*јентисаlн на усмеравање студија кроз чегири отсека опште економски, производни, трго&шнски и фи»аноиско-ревизии- Али такво усмер-ава«.е mtie потпуно у сагласности Са загхтсвнма шше траксе, па је нсдавно на једном саветовању уз npHCvCTBO Претседника Савета за просвету, науку и кул туру НРС, PeKTopia универзитета и око 50 претставника из разнчта принредшгх и друтптветшх установа. поново о томе д иокутовано. По дооадашњем раовоју овог питања. може се закључити да наставни план и програ-м треба изменити и приближити №ашоо социјалистнчкој тгракси без неке посебне спеиијализације а уз држаззње олштих енономских

п,ред.мета који могу да пруже ооновиу вкоиомску насбразбу иашим студентиlма. Но и овжво решење пнта!Н>а било би у суштини мехзн:ич!ко, уколико се шретходно не изврши озбиљно скраћивање настаlВКlИх планова и програ:м'.а, фузионисање сродних предмета и сажима№е испита у тзв- групне испите. Ваља задржати само основне екокомске предмете који ће се предав!агги и полагати као једтм научна целина и који ће оспособитги студенте за стицање општих сконоонских зиања. Наоружани са таосвнм знињем они ће уз усвојање марксистичко-дија лектичког метода моћи правилно да тумаче и у пракси спроводе еве о«е нужне промене које »а-стају у рззвгитку наше ооцијалистичке стварности. Тада ни спејализација не би претстављала проблем, јер би се теоретски добро оспособљени овјршсни еко но-мисш брзо снашли у сваној прнвредној области- Тиме би поред осталог била створеиа и могућиост за по.ио®но завођење ди пломскик радова, што би у целини допротнсло озбиљнијетл студи!рању на Економсксм факултету. Ако се узме у обзир да ће oaiMo у oeoj школокој години диплошфаии oiko 300 студенал а.

а то KOHiKtpeTHo значи да ће сваки срез у Сроији моћи да добијс по два до три дипломирава екочтомиста, оида he овакав си* стем студија поставити и захтев да се учини крај и тенденцијама стварања розних економских курсева за краткорочно оспоообљавање кадрова (нз пример шестоздесеч«lИ курс за књиговође пр.и Министарству финансија НРС) ко>и услед ускости економско наобразбе не могу да одговоре својој намени јер стварају стручњаке уске специјалности и несолидне стручности који су као такви склони да се брзо бирократнзују и воде rpчевиту борбу за егзистенадију на свом радном месгу, јер за друго нису оспособљени- Орром-на мзтеријалиа средства која иду на издржавање оваквих економских курссва као к другу економску помоћ, треба пружити Еко*номоком факултету, а он he стварати стручни кадар неопходав нашој п.ривредн, јер перспектдаа развоја наше привреде тражи ов-е више факултетски оспособљетгих стручњачоа који једнно могу подмирити њеие теоретаке и практичне захтеве као и захтеве социјал и стич ког раввитка уопште.

Владимир РАШКОВИЋ зсистеш Ekuhomckoc, факултета

поводом ПРВОГ МАЈА или ПРВОГ АПРИЛА

Држећи ce традиција, ЦК СКП (б) је и ове године објавио лисгу првомајских парсла. Оне су, на известан начин, значајан документ о совјетској унутрашњој и спољној политици. Од укупно 59 парола, највећи број упућен јс кародима Совјетског Савеза, радимцима свих грана прнвреде. За њих је карактеристично дз су пуне израза И <аlтедите“, „поввћзј* те“, „више“, „брже", „бољв“ и сличних, које на ласкав начин говорв о довитљивости пропагандног апарата бирократа из Кремља да на разноврстан начин изразе оно познато совјетско „давај“. Радницима је недвосмиспено стављено до знања да је једино што ce од њих очекујв и што мх чека повећање интензитета ропског рада у корист привипеговане касте. Уосталом, то су познате ствари о којима паропе *на говоре ништа ново. Оне су само израз постојвћег стања и стања које ћв му спедити св« дотле док совјвтски трудбеници не буду успепи да заврше оно што су започели по Лењиновим руководством, да стварноузмувласт у своје руке. Закимљивији је онај, мада малобројнији део парола које говоре о совјетским спољнополитичким циљевииа. Ззмљама „народне демократије“ упућена је свега једна честитка. Нимало спучајаlн потез. Оне су током послератних година до те мере изгубиле национапну самостапност, да их совјетски пропагандисти мирне душе могу све стрпати под заједничку етииету. Зар се Румунија, у којој 13 совром-компанија држи сав привредни живот, из чијег се главног града депортмра 200.000 људи (једна петина у Бараганску Пешчару, у којој се потчињава свв и свако циљевинз московске политике и московским намесницима, ззр се таива Румунија може сматрати спободном земљом и земљом уопште? Или је то, можда, Пољска чију армију води један импорт-маршал и официрски кор, у коме половину претстављају Руси, а другу половину њихова послушна пољска „мпађа браћа“? Ипи Апбанија која пропорционално својој вепичини туче рекорд у броју концентрационих погора (преко 10 вепиких)? Непотребно би бипо посвећивати свакој од ових провинциских губернија посебну паропу, јер на њих се, коначно, односе и и унутрашњс“ пароле о „више, боље и брже“. У том погледу народи ових земаља стекпи су равноправност с народима СССР-а, иа чему им нико не може позавидети. Из ове „братске породице - унесрећених народа, издвојени су Кинези. Њима je додељен посебан простор и посебна пажња. Вероватно због тога што Кинези ие показују нарочито одушввљење да буду марионетсне путке у взшарској шатри совјетске спољне поnNTtnte. „Одважном корејском народу" посвећена је тажође посебна паропв и упућен му је поздрав солидарности у борби против „агресораГ. Руси су то бпаговремено учинион, јер ако наставе са истом попитиком одбијања споразума коју оад воде, тешко да ће идући Први мај дочекати још који Корејац! Истоеремено, они су овим покззали и то ко инсистира на продужетку ратних разарања у оеој опустошеној земљи. Једна од најшаљивијих збирки ових првомајских пг-ропа исфабрикована је у пропагандном апарату Јединствене социјалистичке пзртије Немвчке. Од 85 парола четрдесет и једна позива на запагање, а у осталима се тражи формирање „сопствених оружаних снага“ и истовремено напада оживљавање „немачког милитаризма“, или тврди да ]е граница на Одри и Ниси „граница пријатељства". Читав овај галиматијас зачињеи је честитком ,за дуг живот“ Стаљину. Јер није ваљда смео Пик дозволити да ra претекне московски патријарх Алекce], који је у току ускршњих празника спужио посебно мопепствије за дуг живот Стаљина, „богом помазаног вође совјетског народз".

А. ВЕСЕЛИНОВИЂ

ПЕРИОДИЗАЦНЈА ИСТOРИЈЕ НАПРЕДНОГ СТУДЕНТСКОГ ПОКРЕТА

Са иеиихим закашњењвм, теж оггсхора, пришло ое смстематсжијем раду на сажупљању ■извора за проучавање историје налгредиог студентскот покрета У Београду. Да би рад у ггудаој лгерк твао карактер opramcsoßSiHOT посла, бкло је потребно, како се то чкни пјж раду na »cToperjM и друиос акттја и целииа, да се иагјпре покуша да д& периодизадиј а. Питагве периодизаДиЈе ничсако ниЈе формалност. Правилно рашчлањавање цедине Иа вЈОде или мање заокружене отсеке целине, уз дааање основвих карактеристита тих в.ременеижх отсека ггрулса истраживачу оку неоетходно повреСну ЈасноВу п могућност за оинтетизмраЈућу вналмзу, која jcaio метод рвда Једина може дати праве и пуне резултате. Без сумн»е, полазнм надрт периодизације никако > f e мора у целини остати; ротово је теравазшо да мстраживанЈа! и ту врше знатно ггомерање. Али, лолазни нацрт је неопходно потребаи у даавој опера-

ццЈи као оријентациоиа база, и друго: oit је сам већ резултат извесног учињеног рада ... Студедатски покрет иа Беотрадском универзитету био Је део стварноспт, с једне страие, читзвог живота и развитка ciape Југославијв, а с дрУ. ге стране, посвба« део иапредних онага земље ва чијом се челу ишга. зила КПЈ. Рззуаививо је отуда што ће периодизациЈа нагцредиог сту. денгскОг покрета одражаамггда разви. так саме стварности онота времена. Међутим, исто су тако разумллв« извесна мала времвгаока опступвдаА пошто се ради о Јсд l «** мпак рела. гивдао самосталном ггокрету који има и мора икаитс својих посебник мо. меимта и специфичносги-

је капитала (1923). све тамо до 1925 године, политички живот студената био је врло интензиван и сукоби са режимом нису били намвдае природе. Од 1925 године студентски политички живот губи ранију радикалност, иако Је на махове и даље здаао бивати ситно-бур жоаски плаховит. Зз читадао ово време, иажо Је реаговала и на појаве везане на живот Унмверзитега, полмтичка делатност студената била Је више упразљена споља, од»осно претставл»алв Је одјек полигичкнх борби ваН Унмшерзитета. У to доба политичкз акција студената је малостудентска. Прве пароле о 6ор>би за чисто студентске интересе (ххазуме се, у вези са борбом радног народа, зз права коЈа су му била одузета), за студенгски покрег пдјги су студедати који су били комунисти. Дакле, за време до 1929 године тешко Је гозорити о неком пастредном студеНтском покрету, и као навтредном, и као чисто студентском, и као ткмсрету коЈи би имао неку већу снагу и претстављао целину, политичка делатносг студоната н а Угашзсрзитету у Беотраду Још је сагмо антирежимстса, Но иако стихизска ипак од значаЈа и хисториски позитивна.

ња и бацануа стЈ 7 дената у логор. По што дозвољеним формама нису могли бити сааладани, напредне студенте је тербало масакрирагвсм сло мити и багсати на колена. Напредни се студенгги нису повухли, него су одlГОвор»»лн богатим и моћним политичким радом. Настала је криза коЈа се азвршила победом студената. Поред тога што ое ранија садржина борбе успешно реализовала, у стварашу уједињене студентске омладине и ггуне превласти комуннста међу студентима (година 1937) и што је аутоИомиц« сјајно одбрвњена и нашла своју гарантију у ли ду новог ректора, у овој етапи напрсдни студенгски покрет излази из уске студентске садрЈкине рада и потпуно се укључује у борбу напредних ската у землаи и у свету. овај Кови момонат нарочито Је наглашен у лкку Иве Лоле Рибара, коЈ/и уноси моћ ан импулс у рад. „Уједињена студентска омладина“ устаари је народно фронтовска организациЈа међу студентима и она се истоврвмеНо бори за мир у свету. На тоЈ Јгинији је и одлазак студената Беогрздског универзитета, поред рсталих коагуниста Ју гославије, у Шпатгју, у борбу прогив отворене акгциЈе фашгизма. Четврта и лоследша етапа напред ног студентског покрета на Веоград ском универзитету пада У време консолидације КПЈ цод новим руксиводством на челу оа другом Титом. Више него икад раније студентски покрет одржаза и преноси у своје редове борбу партије на читавој, м унутрашшо - политичкоЈ и сполшо - политичкој линији, Све до 14 децембра 1939 године, када дрлази до поновних сгудентоких жр гава и поНовних оукоба не само са реакцијом ка Уннверзитету и не оамо С а полицијом у просторијама Универзитета, него еа државном влашћу и на улици ова егапа изтледа мирна. Делатност напредних студената снјшжно се разсија у цгнрн ну: моћна економска организација ..Потпорно удружење студената'*. Фонд за здра.вствену заштиту студената, велика културна активност, ча сописи и листови, дебатни клубови и вечгри. На широком политичком плану студенти се боре за мир и против увлачетва Јутославије у рат за рачун империјалиста, а затим се боре против фашизацијв земље и фашизма уопште. Од општнх парола борбе наттредних сната у свету од године 1937 на основу читаве политике КПЈ од 1937 прелази ое на стзаралачку примену тих општих идеја на услове у Југцославији. Четрнаести децембар 1939 године у коме су студенти масовно учествовали уз раднике и све оне који ће бити кадри да пошеду борбу проти® фашизма, претставља прво наЈагал.ивање покрета маса против реакционарног режима који ће своЈ пуни егвилог добити 27 марта 1941 год. Ту се студентски покрет укла па у општи непосредни народни по крет против реакције и фашизма. ■у народно ослободилачком рату, ко Ји ту борбу, неће бити посебног студентског покрета, али ће егуденти Београдског факултета у врло великом броју учествовати у борби и носити добар део тежине Револудије ка својим плећима, упоредо са осталим радним слојевима. у великој мери, онм ће тада бити и Ка челу борбе младог поколења. Б- ХРАБАК асистент Укиверзитета

Четири фазе развоја предратног студентског покрета

Историаа напредног сгудемтоког покрета може се геодедагт на чети. ри фазе, Цроа захватл лериод од о&новс рада на УЦиверзмтету у Бео. граду 1913 годинс до шестојануарске диктатуре и улсидан>а пРлитичгких странака. Друга фаза ооухвато време Александровске Југославиј«, од за. вођењв лданирхофашистичке дикга. туре до краја 1934, тј. до формирања Акционот одбора стручннх кул. турцих. екоиомских и спортских удружења na Бвоградском умивер. зитсту, Време Јрд стварања акционог одбора до ст&аран>а УЈ«дин.Оне сту. денггке омладин« (крај 1936) и стицан>а пуне превласти комуниста ме. ђу београдским студедатима (1937) претставл»а трећу етапу у развитку нагхрсднет студедатског покрета на Уливерзиггету у Београду. четврта фаза захвата период од краја 1936 однооно 1937 до рата. У времену од 1919 до 1929 у ЈугославмЈи Је формално постојала парламентарна демократи Ја. Но, то није нимало сметало да се одмах забрани рад КШ. Овај врвменски отсек више само хронолошки претста вља прву етапу студентског покретв. Стварно, напредни студентски покрет, коме је основицу претстављала делатност комуниста, почиње на Београдсксхм универзитету од 1931 год. Ипак, никако не би Вило правилНо рећи да се баш никакада глас комуниста није чуо у животу студената и пре 1929 године. Основну политичку боју делатности студвната до Шестојануарске диктатуре дају борбе ситно-буржоаских и буржоаских странака које се ттреносе међу студенте. Ипак, и такав, покрет студената је често био управљен против владе па и власти, нарочито у првим годинама. По класног} ттрипадности »е ћине студедаата и по ахтивноЈ поллтичкој оријентацији покрет има у себи све оне карактеристике

коЈе су својствене ситној буржоазнји. У прсвим годинама иза рата, у општем екоИомском ж политичком врешу (1919—1921) у иовоЈ држави која се одмах показлла бременита бројним супротностима, но и иза привремене стабилизаци-

Прве велике револуционарне акције београдских студената

Промена настала шестнм јануаром била Је не мала и за буржоаске и ситнобуржоаоке странке. Никад са моћким кореном у народним масака, увек се борећи ггре овсга зз сопствене интересе, политичари бур жоаских и оитнобуржоаских странака, када Је њихов краљ забранио шелртља® рзд н»ихових странака, одмах су мудро послушали наређење старидег (Јср Је краљ и по милости божјој), и з-авукли се у мишје рупе. Њнхов ранији утицај на универзитетску омладину свео се на минимум. Комунисти, иако ни сами кису претставл»али ни оргакизовану ни уопште већу снагу, избијају на чело студентске омладине, пошто су Једино они били прави бории противу краља кривоклетника н крал>а убице (како су Александра звали нешто касниЈе француоки масони), но и тгротиву експлоатагора уопште. Сам живот студената као економски необезбеђених а млздих људи кој« су сталдао били н- извору науке (ко Ја, ако Је право кије могла бити ни краљева ни Југословенске буржоазије), чинио их је политички активним и против режима. масовни иступи студената године 1931 у де‘ монстраlДИјама протнв фашистичке Италије, које су се потом обрнуле против владе, која Је покушала да их спречи и масовии сукоб студената у Студентском дому са жандармима, названи су „прва ласта

оггште демократскв борбе против Шестојануарске диктатуре“. Главну садржидау политичког рада ове етапе иапредног студедатског покрета ма Београдском универзитету претстављале су прво уиутар студентскгах редова: борба за овладаватве стручним удружењима, а затим надаор за сједитвавање nodeдиначннх акхЈија и формирање Акционог одбора стручних, културннх, економских и спортских удружења на Универзитету; друго: борба за аутономију Универзитета, пошто је она била Једино легашно средство којим се могло спречавати да се и Универзитет потпуно укључи у службу диктатуре и I>еакциЈе. По литичка живост у то доба особито се огледала у време избора за управе студентских удружењ«, док се друштшено економска делатност одвнјала преко ново осНоване „Самопомоћи". Ова се етапа завршила са Четвртом партиском конференцијом КПЈ, којом је ззвршен наЈмучнији период у животу КПЈ,

Помоћ у невољи

Сањоре, ако н ово подмешете можда boie дохватити.

Иво Лола Рибар и „Уједињена студентска омладина''

Tpeha етапа, иако не трајђ дуто, богатв је садржином рада и догађајима. Насташља се и долази до кулминације оорба за пуну превласт комуциста у студентском покрету и борба против изигрввања аутономиЈе. Док се борба у претходноЈ фази завршавала без крви, сада сУ пале прве студентске жртше и дошло је до масовног хапше-

Студентски хероји

Драма се одиаграла У Врбици крај Араиђеловца 10 фебруара 1944 године. Жааад армериСкОЈ станигрс неки сеоски изда(јlниlК јавио је да ое у јсдиој сеосжлј кући налвзи груиа партизана. истог момента у том грравцу упућеИа је група жандара. ПЈрикрадајући се успеim су да оцколе кућу. Имајући само гаиштоље сва три партиоана у намери да се ггро. 6ttjy изашли су из куће. У не. равној борби irapTMßaniH су из. Јмнули, И како је то био „обичај” с»а гројица су биЈти изложени ггуних пст дана на аранђеловачкоЈ пијаци; међу њима су грађами тознали и нскадашшег учениасг аранђелов-а-чке тимиазије, МНлИ. ћа РадОвановића, члана Окруж. cor коммтета партије за Крагу. Квац. По уггжгу на Медигцкнски фа. култет одмах се лрикључио »а. прсдком студентском покрету. Ца би мотао да настави шк°лУ, морао је да се запосли У Српском медицшвском друшТвУ. Исп.ите је полагао са најбољнм у. спехом. У студентским демонстра цијама 14 децембра узео је ак. хивног учешћа. Година 1041 затекла та је у се_ пу. Још пре почетка устанка, повсзао се са партцском органи. зацијом у кАЈоЈ узима активног учешћа у пркнремама за устанак. Када је ггрва група, са ко. јом је из шегове куће отишло седам чланова, пошла у одред, Милић Је остао и даље у селу и припремао одлазак других бора. ца. Када су им 2 септембра 1941 фашисти запалкли кућу и стре. љали оца,. Милић је отишао у одред. Способаи оргаикзатор и крабзр, Милић је прво постао секрстар Окружног комитета СКОЈ.а, а цоцннје и Окружног комитета партије на којој је дужности и потошуо. Из његове куће осим њега и оца удазио се један брат у Лиму као партизан 1942, а ма. ја 1943 четнмци су заклали ње. гову мајку и сестру. За све време до погибије Милић је остао у Шумадији као јсдан од оргаиизатора борбе про тјгв фашизма и домаћих изд»Јника. стевад ТАТИЋ

Милић Радованови^

2

НЛРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ tt