Student

Испит физичке спремности чланова "Партизана“

Сутра у 18 часова у дворишту ДИФ-а

После редовног рада током целе шкалеке године, чланови ~Парти;зата‘‘ друштва за те. лесно васпитање београдских студенаЈа имаће сутра своје пр. во такмичење. у про. граму су дисциплине углавном из нарОдНог вишебоја а све скзупа гтретстављају испит физичке спремности сваког појединца. Смешиваће се ту атлетске ди. сциплине (80 м., даљ. »ис. кугла) са вежбама на гимнастичким сттравама (вратило, разбој и npe. скоци), да се заврши пењашем уз конопац и гађашем из ва. здушне пушке. То све треба да се обави за 120 минута. Специјалне припреме за ово такмичеше нцсу уопште вршвне. Шта више, ни обавештење да he се одржати ткмичење не би било

потребно, да ce кроз њега није желело повеНати брОЈ такмичара. Иначе, за њега се спремао сваки члан својим првим доласком у вежбаонкцу, а да то није h»i знао. Спроводећи програм „Пар. тизана“ сваки члан се спремао за онај физички напор, који изискује овакво такмичење. Ра. дио Је свестрано и редовко, ке ка брзину или кампашски уочи такмичења, већ стално и без обзира да ли ће уопште бити неко такмичеше. рад на еваком часу би се могао поставити као мали испит, будући да *се на њему раде само три четири дисциплине. Сутра ће сваки члан за два сата имати да цромеки десет дисциплина и покаже ко. лике су и какве његове физичке могућности.

Кроз универзитете у свету

(јужш део Париза, близу Porte свеарабиске организације Ал-урва ЖИВИ 4.500 студеш- ал-вучка. Они су хлели да овом та. Град стално расте и већ имв.акциЈом изразе своју солидарност O'KO двадесет ' великих зпрада, са студентима дамаска и Алепа, на властигу пвшту, болпицу, ве.ти- к оЈе Је пуцала полиција за "'време ку КЊИЖИИЦу, ПОЗОриште, био*Једне демонстрације. БеЈрутски уСкоп и Kadi дне. нгверзитет има међу своЈим чланоЈима 37 разних народности и 19 разТТТТТМТм v Г\ Р ТТГГ/fir T’Tv гчптгтта

„ОСЛОБОДИЛАЧКА“ УЛОГА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ У ИСТОЧНОЈ НЕМАЧКОЈ Приликом прославе Дан а Црвене арммје у Источној Немачкој, го®о. pehn гтрофесорима и с-гУдентима Универзитета у Холу, један функ. ционер Јединствене партије изјавио је, да сваки студент и академик совјетске зоне немачке треба да схвати да је црвена армија та која му је омогућила студије и научна истраживања; из захвално. сти, он мора да буде спреман да једвог дана „стане на страву цр. вене армије и брани социјалистичку културу од англо-америчког варва. ризма”., 425 ГОДИНА МАРБУРШКОГ УНИВЕРЗИТЕТА универзитет у Западаод Немачкој прославиће 28 јуна 425-годишњицу свога оснивања. У ПАРИЗУ ЖИВИ 52.000 СТУДЕНАТА Тренутно у Пзризу жи.ви 52.000 сгуденlаlта из 67 земаља Највећи факултет »а Cop6o)Hin је Пра®ни, који има 18 000 сгу* двната; затим долааи Књижев* ност, Природне науке и Мед№ цина. Г oito'BO трећинл студената је запослвна изв.ан својих ( студија, док један део до- | бпја помоћ која се креће од 5000 до 10-000 франиуских ; »ака. У Ул(и(вврoитетско'м граду 1

ПОМОЋ СТУДЕНАТА ОСПА СВОЈИМ МАТЕРИЈАЛНО УГРОЖЕНИМ ДРУГОВИМА Годишњак студентскот сађеза Осла доноси да је у 1951 години Са. вез издржавао седа.м ресторана и кафана, у којима је током године издано 186.900 јевтиних оброка. 430 студената и 24 студентска брач«а пара живе у хотелима Савеза а 912 студената је добило смештај преко Станбе«е службе Савеза. МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ У ФРАНЦУСКОЈ Почетком јула одржаће се у Француској Међународни koih* црес студената медицше. За . време KOirpeoa, који ће rpadarrn око три недеље, учеоници ће се упознати <а методимг клнничке обуке на француским ун!Иlверзитетима, организацнјом болннца и жиоотннм условима студената. ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ НА БЕЈРУТСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Оириока влада забрамила је сту. центима Бејрутског унивврзитета сваку зрсту политичке активности, пошто је унlиверзитет постао цен. гар екстремних узбуна и немира. Недавно је директор семинара по. литичких наука би.о физички нападнут од стране студвната.чланова

„ШОВИНИЗАМ“ АЗЕРБЕЈЏАНСКИХ ПРОФЕСОРА Два гарсфесора АзербејџанСког у_ ниверзитета СССР, били су стро. го укорени ш'го еу објавили .једа« иацlто«ални еп из» једанаестог века. Њихсв поступак ,ie озиачен као ..шовшшстинко застрањивање” про. тив кога се треба најоштрије борити. претседник а'кадемије наука у Казахстану био је том приликом такође укорен што je потстицао на изучавање народног фолклора. БРИСЕЛСНИ СТУДЕНТИ ПРОТИВ КОЛОНИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ БЕЛГИСКЕ ВЛАДЕ Удружење студената Бриселског уlНlИlверзитета недавно је оштро критиковато белгиску ко *.тolНlИ'ј*алну политику у Коиту. Као одговolр на ову акцију, једно од на|јвећих привредиих нредузећа у Конгу одлучило је да више нс запосле ни једног свршеног студента из Брисла- Изћрцllни комитет Удружења поднео је оставку на захтев ректора Бриселског универзитета, СЛУЧАЈ ЕЛЕН МАК ГИГАН ♦ Елен Мак Гиган, 31_годишња сту. денткиња из државе Минесотан (САД) положила је дипломски испит и стекла титулу Бечелора у. метгвости, иако је слепа, глува и парализована. Она се нада да ће постаги • учитељ у Једној шкОли за неспособНе. Елен је током студија употребљавала поагоћку слУшалицу, в њене колеге су јој читале потроб. но градиво. КСКФЕРЕНЦИЈА НАЦИОНАЛНЕ УНИЈЕ ФРАНЦУСКИХ СТУДЕНАТА ОДРЖАЋЕ СЕ У СЕПТЕМБРУ Крајем септембра сдржаће се у Паризу Кo‘нференlција Францу Оке нацианалне уније студената, посвећена соцнј aiHiHiH'M и ckoihoimckhm проблемима чланства. Између осталог, размотриће се питање здравствене заштите, стипендија, смештаја и исхране, као и з&послења и плата студеггата- У исто BipeMe одржаће се у Паризу Друга међун®род«а ко>нфервнција отудентске mraiMne, коју такође организује Нацик>№атlна унија-

Овогодишња летовања и екскурзије иностраних омладинаца у нашој земљи

И ове године Доћи he у нашу вемљу на одмор и радп упознаваша ‘ Југославпје студенти и омладинцИ нз нностранства. Савез студената и Народна омладина-принремили су у ту сврху за госте спеш!Јалнн програм боравка и путовања по кашој зе.мл>и. Један део нностраншх сгудепата и омладинаца летоваће у Дубровннку и на Рабу, нашим најлепшим туристнчким центрпма на Јадрану, док he остали летовати у логорнма на морској обали, код Ријеке и код Сплита, где he нмати све удобности. Инострани посетпоцн, којн »арочито буду желелн да виде наше море, осхрва, приморске градове, њнхове културе и историске спомениК9, моћи he да путују бродом дуж јадренске обале. х Љубнтељп планпнарства имаће прнлике да жнве под шаторима на обалн Бохињског језера и да обиђу врхове н разне прелеле Јулијских Алпа, које су чувене по својим зимским спортовнма п веома развијеном алпннизму. За иностране госте који се баве кајакарством, организоваћЈе се снлазак кајацима низ Дрину. Предвиђена је и посебна турнеја ради обил-аска античких грађевина у Далмацији и Македо.нији, средњевековних манастира у* Србијн и Ма.дедонијн, као и бројних богумилбких споменика у Боснн.

Како међу напредним омладннпима v пностранству влвда велпко ннтересовање за нашу земљу и њене савремене проблеме, у ЈБуб.љвни he се другбм половнном јула одржати семинар о најактуелнијим економским, друштвено-полптичкнм н културним питањима наше сонијалистичке изградње. За оне пностране студенге које нарочито занима наша пндустри)а> пољопривреда п друштвено уређење. организоваће се посебне турнеје кроз нашу земљу.. Р. Т.

СПОЉНИ ДЕКОР ДОМА

„ИВО ЛОЛА РИБАР“

Карикатура: Ади Мулабеговић

Модерна дискусија

Један исечак из дискусије о модернизму у нашој књижевиости која се води не Филозофском факултету. Ви се добро сећате да сам ја дискутовао претпрошлог пута (неколико олабик гласова: сећамо се!), е па-то што сам ja рекао npempoшли пут неки су напали прошлог пута. Ја могу оае то да вам поновим, па да в идите ко Је у праву. Гласови: ~Верујемо ти, само не понавл>ај !'• Знао' сам ца ћете ми веровати, али хоћу још нешто да кажем. Ја сам вгише очекивао од ове дискусије, нешто конструктивно... Зашто нам је, рецимо, онај друг испричао прошли пут анегдоту о двоЗици италијаноких филозофа сигу г рно зато што студира чисту филозофију. Уопште, изгледа да овде прича свако оно што зка. Један пам Је такорећи прочитао свој семинарски рад. Друуи опет говоре: Ја нави Јам за „Сведача.нства", а Ја за „Књижевне новине", могу bb’m слободно рећи да не навијам ни за Једне ни за друге Ја навијам за „Црвену звезду" (аплауз!). Што се тиче оног „коња са осам ногу" то ми Је збиља неЈасно, мада сам са села и да сам са коњнма одрастао. Међутим, стих Миодрата Павловића „знојимо сн у пренасељеном кревету" потпуно мн Је Јасан. па то Је другови стакбсно питање! Јер, знате и Ја сам доскора становао са Још Једним колегом, спавали смо у једном креаету и тешко Је то. Но, он се сада отселно. Стаггује на Душановцу. Баш са.м пре неки дан био код њега. Има фину собу само скупа му

Je кприја мислим да се в ећ жа * лио ИОНО-У. Уопште мене овај проблем много интересује, само, рекао сам већ, овде људи причају оно што знају, па имало то или не везе са нашом дискусијом. Ево Ја на пример сту-

дирам оријенталну групу и како би изгледало да сада почнем да вам причам о арапској лирици, мада је она врло иНтересаптна. Карочито љубавна лирика. Па то је музика, права музика, кажем вам. (Десет минута рециторања и превођења стихова из арапске лирике). И на крају опет напомињем да су људи овде о озему причали само не о овом проблему о модернизму. Зашто Је рецимо онај друг са архитектуре причао како ђе изгледати и како ће се уређивати градови у будућности и о новим методама малтерисања. Или омаЈ друг са географије који само што није говорио о мелморацији Скадарског Језера. По тој логици можемо ,счекиовати да ће сутра неко са медицпне да прича о операци.Ји слепог црева или неко са агрономије о новим методама одгајивања плавог патлиџана, па о „дизел" моторима, о римсксш праву, новим типовимв наЈлон чарапа, оправци асфалта итд. итд. , Ја одлучно устајем ггротив тога. Не сме човек да се расплине. Имао сам Ја тако Једну бабу која Је

страховнто скакала са предмета нв предмет, Ј'век сам морао да је опомин»ем, Јер ја то не подносим. Почне она тако да прича о берби кукуруза, а заврши са Првим светским ратом ужас један, кажем вам. Толико сам ја хтео да кажем о модернизму и опет напомињем да сам од дискусије више очекивао. * * Напомеиа; Штета што је ди-ску. оија завршека. Како смо обавеште. ки припремало се неколико врло ингг ер е саш ни х дискусија: необјављене анегдоте из живота хајдука Бабејића, како треба кувати папри. каш, моје импlр©аије приликом чи. тан»а џека трбосека итд. цтд. очекивао се долазак иретставника пре. дузећа за израду дечјих играчака и градског водовода. вероватно бн и они учеотвовали у дискусији. На таЈ начин пробћем модеркизма У нашој савремсној књижевности био би дефииитиlвно решеН.

Д. БАЊАЦ Мало пародије

Расејани професор залива башту

НА ЧАСУ ЗЕМЉОПИСА

Професор: Кажите ми где се налази Кореја? Ђак: Негде између Америчких Цржава и Совјетског Савеза.

КОМАРАЦ*

Комарац обично Iедну главу има. Уприте прстом у чело■ Вашим прстом кози личи на комарца • Толико болних уједа на свим континентима. Сваког минута, сваке секунде у/едДоста /е комараца, кажите ми, о кажите утичу ли они на корејски проблем Кажите ми иначе ћу одгристи свој прст и направитц харикири са три фртаља ди-ди-ти прашка.

• ваоко Попа је објавио у послед. њем двоброју „Младости" циклус пвсама под називом „Сгшсак“ Mii шљења смо да У тај инвентар треба да уђе и ова песма о комарцу, сем ако није предвиђена за циклус „Светски проблемн", Уједно опомиљемо песника да „Политика“ оваке недеље објављује јеловник (без кромпира) и да Је предузеће „Романија" добило нову сериЈу иамештаја. Очекује се мова роба На-ме и Гранапа према томв тема има у изобиљу.

МОЈ стриц ПРИЧА... ПРИЧА ПЕТА

Стриц као репортер

Нексшгко AaHia нисам могао да нронађем стрнца и ка д cai\i већ иагубио сваку наду добих OIB€UKBO HHIdMIO. Драги мој сииовче, Решио сам да рнрооам ceoije опиоатељоке опособносги, да на* пишем са студентске рев»и'је, Koijia јс требало да се одржи у среду- Али пошто предвиђено лепо време није дошло, peßimje, је одложеиа за субот>’. Међутим, њега ни у суботу није 6ило‘(не знам где се али то збиља нема смисла), те репортажу нисам могао напнсатиНо, добио' сам другу идеју, да одееи до Новог Беопрада, посетим нашег рођака Снму и оГуда наиишем једиу репортажу. Ево те репортежеПОСЕТА НОВОМ БЕОГРАДУ Аутобус је равномерно гроктао, прозори су равнсмерно зве чати а кондуктер је равиомерно понављао: Средшна, креннмо напред! Кочнице заишипаше а ми полетесмо напред. То је био Нови БеоградПРВИ УТИСЦИ Застајем пред другим блоком Диван је- Нарочито једно крило које је та«о укуоно иокићен') i ешом свих категори'ја-. Кажу. ту станlују другариие. Нису морали- да ми напомињу, одмах сам се сетио баш због те уред»ости. Неколнко врло нежних звиждука пратете изнад моје главе. А са разпих балкоиа зачуше се уз&ици; Мо.мо!-.. Беба!-. ■ Силазим !.. • Кад ће.мо ? •.. •Не могу сада!-. Неко чак рече: Мопам да учим!

УКУСНО И ПРАКТИЧНО Уђох у«|утра и почех да се пење.м- На зиду угледах оловко-.м исписано: S ,ДРУГИ СПРАТ“ А иопод њега латиlНl»цом: „ДРУ* ГИ КАТ“ разумљиво оловка је бнла друкч!и|ј|а- Још ниже писало је: „ДРУГИ БОЈ“ и још ђеколико нагпписа на „свим језицима света“ што би рекао Душа« Матић- То ме је одушевило. 'Зам'ислlигге колика је ту * уштеда учињена, јер да су прав љене табле то би било скупо, s -ипа« не би све обухваггило' Овежо брате директно на зид јевтино, прегледео и, како да кажем, врло укуоно. СИМА ЈОШ СПАВА Нађох Симину собу- Иако је супце било високо отскочило

urroflo рекао Глишић (Мило* ва« ако нисте знали), пробудих ra— Зашто ноћас гаиси спавао? Због пријаве— Зар овде треба пријавити и опавање? Не, пего становање. А ја, видиш, ниса-м стипао и не само ја доста на с- Доселио сам се тек вре пет месеци и кад пре да се пријавим, те нас ревизп)Ч нађе непривјављене, зато нисам спавао• Пођох нздоље- Неко ми је огледалом врло вешто бацио оветло у очи, паде мало прашине од неке поњаве Са трећег спрвта a.ifl'cnacao ме је једа-н бокал во-де којим ме је неко попрскао.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Всдоравно: 1. Предлот, 2. назив каше државе пре проглашења за РепублЈГЈО’ (скр.) 3. Неггооредан узрок 4. Поклоњење чувени мо. репловац, истравшвач Аустралије 5. Гусар име шготх спартанских краљева 6. део речекице (у множ.) 7. Тестера центар нервног система 8. Поруб узвик очајања 9. lO. Инјпјијзли једног стручног удружења у НРС 11. Предлог. Усправно; 1. Одзја седиште зимског спорта у Швајцарској 2. Двоје недорасле (обрнуто) 3. вр. ста лепка 4. ИНицијали једног нашег књижевника 5. побеже 6. Улмца свим путем 7. Назив не. дељног плустрованог листа залу. iai»i (апостр.) 8. назив државе ДаЛеком истоку 9. Taito (лат.).

8

Издаје Савез студената Југославије на Београдском универзитету и врјпким школама, Уређује р иакциони пдгорггни уредник Александар Нснадовић. Уредништво и администрација Београд, Балканска 4/1V! те лефон 23-464, чековни рачун 1031-903213. Тромесечна претпла ra 60 дин, Штампа ,Iлас” Моше Пијаде 8. Лист излази средом, цена 5 днн, \ ' • .. Ј

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 13