Student

Студенти и њихов родни крај

Овог лета на Ресави... Први резултати студентских удружења у унутрашњости

Као да су ти сгуденти однели собом комад живота ове палаике... Свилајнац је сада помало пуст, веле, нарочито је досздно у ггрохладне и све дуже јесен>в вечери. Нема „правлх школа!раца”l Возови су их управо однели у Београд. Одлааили су и говорили како их поново очекује учеше, тај стари по. сао па, довиђења у јаНуару! Нема студената! и всћ се у суботње вече око прчварнице с билијаром мувају момчијћи с цитаром на уоки. Кеки будно мотре то Је због „опаких” професора, али уоcteuiom... Та Свилаонац Је чудна варош: петина становника ау гилптазисти (ииа их око 1000) и ко he ове зшпамтити! Нитде се ваљда као ту није иопрегшитало село с градом који се з-а>чин»е, Суботом читава варош Је пијаца: крај уоког тротоара џоња во и знатижељно буљи у излог „Сремага”. Сељаци улазе и излазе из „Европе”, те свилаЈначке огромНе шупе са „златном капљицом”. Један се интересује: где су ти Школарци? Jep, легтос му je студенткиња медицине излечила кћер од грознице. А сада опет нешто побољева... Нвма студената! Само мутна и плитка хита РеСава, краЈ обале жеие суше рубље, на ћ.уприЈи се врзмаЈу дв.три доколичара, журв на зНак звона тимНШИIСТИ. Н џ А ипак, доста je остало од н>их! Читаоница Је знак свеколике кул«type и просвећености за Ресавце. Та навика Је стицана децештј ама Још од 1868, када Је отворвна прва „Читаоница омладиие ресзиоке”, ниЈе То била оамо просторија где су се читале књиге. Био је то и мали музеЈ, центар око кога су се окупљала и певачка друштва и аматерске позоришне трупе... Али Је временом свега тога нвстало, Остала Је даНас само невелика алм чувена ресавска библмотека. Студенги су летос наумили да оТворе пову Читаоницу у Свилајнцу, и твко васкрсну добру стару традициЈу у новим условима. ПостоЈи у месту дом, Јвдна доста стара али доЗро ачузана зирада, ту би се читаоница сместила са овојим полшгама и књигама, клупама и столовима. Али *а озе то треба новца бар сто хиљада динара! 11>их наЈпре обећаза Среоки одбср, а онда суму смањуЈе на двадесет осам хиљада. Остало има да студентско удружвње, ако жели да оствари сзоју нзмеру. Ваљда Је то и дало замаха њиховом раду?! Са приходима од приредби и ицрашси ке може богзна шта да се створи. Можда лек једна Читаоница. Али није ни времена било много: свега шест недеља! А затим, не могу се све снаге задржати на стицању новца за читаоницу. Кад су студенти стигли у роднИ крај у ком;итету ПартиЈе су им до у детаље испричали како стоје ствари у срезу. Биће потребан врло разноличан рад! Почело се с приредбама... Једна за трађ-ане, друга за припадшгке Армигје, трећа у Двспото.вцу. Долазили су' у Деспотовац Још раииЈе и професионални глумци из Ранковићева, било је заиста великих претстава. Али деопотовчани тврде да ни студенти с Нушићевим ,Дlокојником” нису били гори. Почело Је с приредбама и почело је добро Јер су се новчана средОтва нагло повећавала: двсет хиљад твадесет, тридесет... ГрађаНи желе Још више приредби, шаљу двлегате у студентски одбор и захтевају. Истовремено, за омладину дају се игранке сваке суботе и недеље понекад и четвртком. Али, шгје култура тртовина! Воде они бриту о томе какав ће утисак оставтпи приредба, играНка. Једне недеље на итранц?!, некакав младић, очигледио из другот грзда, игра „упадљиво”. Рита се, бацамг ногама и трупка као бесан натеруЈући све Јаче црвенило у лице девојке с коЈсм игра. СлушаЈ момче кажу му прекини с тим илм се торњвЈ дођавола одавде, није ти» бре, ово Београд! Ј ер.овде би радо хтело да ухвати маха све оно што је тек недавно отперЈало из београдских плеских дворана. па мисле, ако нешто рђаво долази у том погледу то може оамо да буде из велихог града! • * Али Је најтеже било са селом. Ипак, СвилаЈиац Је донекле град: чита новине и књите, служи се радио апаратом, има професоре, учитеље, лекаре...

Ово лето била је права прилика да наша студентска срганизација у већим размерама пружи помоћ народној власти и народу у своме крају. Резултати су врло разнолики. У многим крајевима се у свему осетно кренуло напред па ипак се, узсв у целипи, о овоме може говорити само као о почетку. Удружење студеката Ресавског среза једно је од оних која су много урадила. Сматра сс да је оно постигло највеће успехе у Србији. Рссавски студенти кажу како им ово лето проведено на раду у завичају значи више него ли и једна досадашња радна акција.

За село су студенти створили екипе: медицинске, привредно-полнтичке, за опште просвећивање _.. Санитетока екила Је изЈпре опроба ла своју вредвост у вароши. Једнога дака Је зашла у свилаЈначке продавнице и где год Је кашла величси керед и прљавштину npirjaißSMia то Градској санитаркој инспекцЈгЈи. Било Је кажњавања на велико изненађење свилаЈнчана^ А у санитарноЈ инспекциЈи оу се ваЈкали: Ми смо им говоршш: држите чисто, урвдно, а oibi неће, па смо се тако натезали с јбимз! Кад су прзе вкине хтеле да пођу у село Кушиљево ктје било превозног средства. Нешто су се двоумили и онда се брзо поређали на ватрога-сну цистерну и уз паклену

звоњаву и трубљење (шаљмво, како го знају студенти!) триумфално ушли у село! Бнла Је жестока жега и прапгина, а оељаци у пољу, на жетви. Предвече Је студент медиц*гае Жарко Брзановић „Риђи” одржао прдавање о туберкулози, две отуденткиње се разшпле по кућама да разтовараЈу о личноЈ хигијвни. А ненолихо „правиика” и „филозофа”, отшлли су да среде задружну библиотеку. НеЈзаосталиЈе у Ресави Је влашко село Бобово. Поред осталих, постоји тамо Један чудац обичај, стар колико ваљда и религија, Кад човек бива на сзмрти доводе к њему најближе рођаке и он ш наређуЈе шта he му све спремити за поомртну даћу! и, неповерљив оамртник, захтвва да све то одмах учиНе цред њим, док Је још жив. Не зна.м, али студенти тврде да су у неким кућама већ успели да ратосиљаЈу озе бриге будућег покоЈмика, те да je он то препустио живима. А у Седларима било Је чарки с попом коЈи тешко осећа где му се смањуЈе стадо верника. Умиру стар-

ци, шта ћете! поп Је студекте прозвао „аматемњацима” и чудио се што међу њима нема ама ни Једног теолога, ~иа овог богу блшског краја”. Кад су економистн одржвли У градежом столароком предузеђу п'редавзн>е о ценаима на тржишту, радници су потстакнути тиме, одмах на лицу месга детаљно рвсправљали и о ценама у свом предузећу. Радивгчки савет био Је захвалан студентима па Је после неке од њих позвао и на своЈе сеДвице. • • Саилајначки професори нарочито су задсвољнц радом студентског удружсња. Jep, професори сматреју да тај посао коЈи обављаЈу студенти, управо треба да чнне они сами:

Знате, они су нам Сили неоце. ibiißa помоћ, каже директор пгмна»нје. Али им достз и приговараЈу; Мало везе са гие.шазнстима, сем оних по нграниама... Забаташили су будуће бруцоше! Јесте, многе оу с уопехом одвраћали од бил»цЈ.ара и гвића... Па опет кажу: Али су вра'шки каено нођу долазили кућама...! Занста ова генерациЈа оваглзЈначких бруцоша ниЈе сЈајно прошла! Као с неба ошг су пали у Београд неприпремљепи, Једва да их Је трећнна отишла тамо куда Је хтела, Можда оу томе крини студенти, а можда професори? Кедеља Је у вароши поготову гтразна! Ни забаве, Ни утакммце... Нема студената! Запразо, остало их Је неколико, а и то Је ОДбор, Он сада опрема једно о релнпгЈи за варошке професоре и сеооке учепеље. Па нпак, изглада као да се мало уздрмгцдг живот у Ресави лењо вра. ha на утрти пут, ма да Је штошта измењено, што се неће врагити.

Власннк прчварнице с билијаром загонетно се смеши: Сад еу, хвала богу, ти студенти отишле!! ОдвраћаЈ|у ову дечурлију од билнјара! Па то су све неке екстрелше будале! Осећам кроз ове речи београдоку прчвароку школу и задгх оног некадашњег „Новог Сада” и несрећiiotr „PyMtyi:lcKotr краља”: „То су све неке екстремне будале"! Мора Да Је био келиер у Београду! А у возу, при по«ратку, седи свилајиачкд матурашшгњв. Иза прозора сипи хладка кишица и у некоЈ магли Је читав Ресавсхи краЈ: ОвилаЈнаlЦ Је досвда«! Ах, Једва чекал! да одем одавде на студије! и онда почиње она стара песма о ггровинцнЈи итд. итд. А после две године he рећи иста ова цура: Ух, ух, ала je досадан оваЈ Веолрад! • ♦ 4t Е, другови студенти Ресавци има да се заарши Још много тога што сте летос започели у овом краЈу!

Слободан ДОШЕН

На многобројним радовима којн се изводе широм земље, учешће наших студе ната није изостало ни овог пута.

ВЕСТИ из УДРУЖЕЊА САВЕЗА СТУДЕНАТА

У Суботици по старом Суботица, 30 септембра На територији Суботице овог лета није постојало студентско удрулсење. Оно досад још није ни основано, а ево због чега. у почетку je све биле препуштено ванредним студентима којих у rpa ду има око 40, али су они мало рачуна водили о овом послу и то опет због тога, како мисле у Градскои комитету. народне омладине, „то су све старији људи“. У рад Је било укључено свега петнаестак редовних студената а и они су били под директним руководством комитета омладине. Успех Удружења у Ћуприји ЋуприЈа, 30 септембра Ма да Је доста касно основано (тек трећег августа) удружење у Ћуприји постигло је значајне резултате. Санитарна екипа обишла Је три села у околини и одржала предавања у околини о хигиЈени и заразним болестима. Студенти вете-

рине обишли су две сељачке радне задруге и прегледали стоку. Поред тога одржан је низ предавања из разних области. Дате су две приредбе и једна емисија за село преко разгласне станице, одиграно неколико спортских утакмица итд. То Је углавном учињено у току месеца августа, када нису могли да узму учешћа у раду сви студенти. 18 предав&ња студеката из Новог Пазара Иови Пазар, 30 септембра У удружењу Савфза студената у Новом Пазару укључено је 35 чланова. Поред тога треба истаћи да су од самог почетка у раду учествовали сви студенти. А они су радили у неколико санцачких срезова: Дежевском, Штавичком и Сјеничком. Одржано Је 18 научно популарних предавања а удружење Је пружило помоћ и дебатном клубу у Новом Пазару. Студентима су у раду пружиле помоћ партиске и омладинске организациЈе. ПРВИ КОРАЦИ

На оса?ддесет другом километру пруге Београд Загреб налази се Сремска Митровица. Готово на истом месту стајао је некада антички Сирмиум престоница римских царева, у средњем веку насеље уз цркву и колонија дубровачких трговаца, за време Аустрије погранични градић, између два рата јак трговачко-занатлиски центар и надалеко позната робијашница, а у последњем рату упориште окупатора. А какав је данашњи изглед Сремске Митровице, Са неколико речи врло је тешко дати личнл, друштвени опис овог града на обали Саве. Град у коме се непрестано мешају елементи старог и ново. Град у коме малограђанштина, покушава да вуче на старе, предратне трачнице живота, а на супротној страни све јачи утицај радника и напредне интелигенције на ту заосталу средину. Споро се ново шири, али се свуда осећа, па и код бројних митровачких студената. Оснивање удружеља На железничкоЈ станици и у возовима увек се могу срести студенти. Митровица је близу Београда и они често путују, обаве послове по факултетима и враћају се куђи. Како се они проводе у свом граду, на кога се стално вајкају, а у који опет радо и сваки час долазе? Студенти града и среза, којих има преко 200, били су раније препуштени сами себи. До подне, ако је леп дан, скупе се у групе по парку, седе, пуше и по правилу говоре о футбалу. Предвече је обавезан излазак на корзо. После корза се ходо частило у кафану „Јединство", где су пријатељи добре капљице налазили лоша пића, а остали дерњаву певачица и кафанско севдалисање. Четвртком, суботом и недељом ишло се на игранку у Пивару или Синдикални дом и тако су про лгзили дани. Тачпо је да Сремска Митровица, са својих преко 15.000 становника, нема неке развијене културне и забавне делат нссти. Онда како окупити студенте? Решење је изгледа дошло у прави тренутак. Овог лета се свуда пришло формирању удружења Савеза студената, па и у Сремској Митровици. У почетку многи нису веровали у успех Удружења Међу митровачким студентима готово и пема комуниста. Сами чланови Савеза, уз подршку омладинске и других организација приступили су формирању Удружења. На оснивачку скупштину дошло је 75 студената. До сада у Удружење се уписало преко 110 чланова, што је још

увек сразмерно мала бројка i Добијене су одличне просторије са инвентаром, затим сто за пинг-понг, шах, радио, извршена је претплата на дневне листове, а постоји и маља несређеиа библиотека. У по- t четку је било мало неозбиљног схватања Удружења,* али Белешне из Сремске Мнтроенце касније су се студенти све више окупљали. Одбор, нарочито у последње време, се учврстио и добро функционише. Резултати... Ево, неколико илустрација из рада Удружења. Чињеница је да студенти по својим селима ие раде ништа Некад је за село долазак студената био читав догађај, међутим, данас их много не цене. Студенти са села се данас спусте на ниво сеоских момака, јединл евентуална њихова активност је играње лопте на ледини. У једно село, Шашинце, дошли су студенти из Митровице да држе усмене новине. У програму су биле две три краће говорне тачке. Први студент тек што је почео да го вори кад га мештани дочекаше: „Уа, јел’то приредба?" А студент ветерине, који се спремио да говори „О заразним болестима код живине“> није се смео појавити иза завесе. Програм је некако испуњен и пошто је завршена игранка сеоска публика је била задовољна. Колико је воље и спремања било за приредбу у граду, која је дата у великој сали Синдикалног дома. На вратима је била скоро невиђена гужва. Грађани су са програмом били необично задовољни, студенти су оставили одличан утисак. Касније су уговорили приредбе у Шиду и Ердевику, но они су се разишли на студије и приредбе нису одржане. Литерарна секција је одржала четири састанка. На три су читали своје радове Иван Шта блер, студент књижевности, Слободан Антић и Александар Ердељан студенти права, док је на четвртом била диску сија о модернизму. На једном састанку литерарне групе просечно је присуствовало преко 50 студената, а то је значајан успех. И друге секције и групе, нарочито спортске биле су активне. Одржан је један шах меч, симултанка, одбојка и ногсметна утакмица, низ тренинга и других заједничких на-

ступа. Исгакли су се и студенти архитектуре са пројектом унутрашше декорације за Изложбу борбе омладине Срема, па пројектом за плажу и другим машим пословима у вези са градским регулационим планом. Код већине студената створено је потребно расположење за рад, но мора се узети у обзир да су то почеци, а може се десити да ће до краја овог семестра активност почети да опада, док he у зимском распусту могућности за рад бити много веће. Оснивање удружења срдачно је поздрављено у граду. Запитали смо директора гимназије шта мисли о раду студената? Директор Краљ, је између осталог рекао: „Оснивање Удружења у граду у сваком погледу је позитивпо. Кроз Удружење изграђиваће се лик студената у рад ној атмосфери. Као леп пример студентске делатности овог лета нека послужи „Вече лирике“, организовано у оквиру Градске читаонице, где је иступило једанаест студената". Перспективе... Шта намерава Удружење у овој школској години? Најпре, да окупи готово све студенте, затим прад њима је низ политичких, културних и организа ционих задатака. Удружење намерава да успостави тешњу везу са срелњошколцима. Студенти ће заједно приређивати дискусионе састанке из разних подручја, упознаваће старије разреде гимназије са студијама на појединим факултетима и у разним формама сарађиваће са ученицима и осталом омладином у граду. На питање шта мисли о раду Удружења претседник Анђелко Мирковић, апсолвент архитектуре, је, поред осталор, рекао: „Досадашњи рад је само почетак. Могло се више учинити, да су чланови удружења имали више иницијативе и да су одлучнје кзвршавали задатке. Део наших студената стално борави или често долази у Митровицу. Они могу да помогну да се одржи континуитет Удружења. Желели би да семестрални распуст дочекамо припремљени и да тачно знамо шта ћемо тада да радимо“. Међутим, тог момента је сти гао акт Среског синдикалног већа са првог спрата у просто рије Удружења у приземљу, у коме се каже да студенти не могу бити у просторијама због почетка сезоне масовне културно - просветне активности. И сад се поново поставља питање просторија. * Данас митровачки студенти друкчије проводе време. Око подне нема их много у парку, скупљају се у Удружењу. Пред вече, понеки изађу на корзо. Вечерас у кафани „Јединство" нисмо срели ни једног студента, али у друштвеним просторијама нашли смо их прилично, а то је добар знак.

Радоашр ПРИДИ

Р. МИШЕЗИЋ МЕШАЛИЦА

БРОЈ 16

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3