Student

УЗ АНДРИЋЕВУ ГОДИШЊИЦУ

НЕИМАРУ

Милан Богдановић, критичар који Је међу првима распредао сребрна Влакла вишеградске хронике није дуто рааммшл>ао пре темељнот и Иеиовитнш- закључка да Је Иво Андрић првак стила наше нове ггрозе, да joj чијш срж и да ЈоЈ сјгјгжм На част; Тај исти критичар међу гарвима Је прузрио руку сараДље аутору марбуршких стихова када Је овеј 'дискретком оловком насликао дснтсихотски средњи век Салканске периферцЈе. Од тада прошло Је пунвгх четрдесет годика. Пред нама и даље цветају балканскм гоблени, ‘док допнре удар чекића'великот радника. Код њега • нема предаха, али има станмца. Васгаитан у бунтарским сар&јевсквгм школама, одрасто у монотонмЈи босанских чаршија, утонуо у старцнске лвгенде и повести и очеличен човековим ликом у нордмстшм маглама и пољским градцћима, Андрид je префињеним ocehaњ&м за меру, оквир и целину скицирао најбројииЈи ред типова у нашој прози и доказао свооу посматрачку зрелост. Бирајући речи по- значају • дошаптавања и суге-, стивлој .свеобухватности овај надарени песнпк младићсктгх грозница и студентског размишллња, изаткао Је бооанску прошлост зеленим, сирово црвеним и плавичастим бојама, које изрзжавају 6ивање7 бљескање и трусове делеких људи. припозедеч по образовашу, пеоник по пушкинопском детињству и градител. хроника по неслућеном тематском богатству, Акдрић Је нашу слоЈевиту хгрозу nслооодио од имправизациЈе и опо3<ио Је европском озбиљкошћу. Са брпжљивошћу летописца он Је створио масивна врата крешевачког манастира 1 , скинуо плесан са пенџера порушених хвнова, затледао записе беговских доксата, удах куо свежину босацских храстова, ссћањем залечив Јунаштво конзулоке обитељп, позратио стгаралачку носташlпију поггурчених, ухватпо притајеНе струне језрејсжих Одиceja и нашао се лицем у лице са балканском психолотијом, пспуњеном свим страдањима и страхоаима које су Јој доносил? феудалне димискије, манасхиреки системи и аустриска плутократија. А највећи момекти његове кљижевне еволуциЈе простиру се на кеуздрманој линијц од проналажења до прокаласка коЈи се допуњује клесањсм рудаче у свмоћи, лскотворној и неимарској. Тако су из геолошких наслага ггзрасли ~Рзавски брегови” и историски збратимљени ~Велетовци”. Рече Ница АНдркћевих припозедаR a је некзбежно екокомична, ненаметљива, заобручена. Ту гаикада нема сувишних декора и придева, заожрета и усшгјања. Одмерено и књижевно, усправно и лагако раз- * вија се његоза списна целина да никада не у глагољиви волумен. Његони уводи нису успорен|и, досЗдни, нагибни, већ директне отскочице садржаја. Доста давио у прози краткоћа је престала да буде врлина, тако да је и овде Андрић вратцо њену изшорност и чаробност. Кад се отвори збирка њетвих пригтаведака', свеједнlо када и како, под расипним осзетљењем или ламгшцом која претц да се угаси, у прозирној учионици или клокотавом вагону, у средини магнетског поља расцветава се Јасноћа. Као да је годинама мерио свежину сваке речи и ширио углове њеног значења, хроничар нас води у свет да#љина и самоће, у свет моћних и свет патника. „Четвртс године овог везировања посрну велики везир Јусуф и као

жртва Једне опасне интриге пада из неиада у немилост”. Тако почиње припо-иетка ~Мост на Жепи”; Hanniсана да буде мишгјатура великих целина, Како Је непомућена к прозирна, оасвим тач н а и утанчана, садржајем иакрцана та реченица! НеталожеН додацима и живахан у овом наЈживахИиЈем облику подинсе се глагол. да казке ову иамеру ошгснос-ш н откривања личности. Глаголски десГилат Је на|Јвећа €стетска змачајка Андрићеве прозе и Један драгоцени домет наше прозе уопште. Оно што читаву његову грађу чиии потпуио мобилном у цодиру са нама и према нама, то су на месту уграђстш или спо Јени глаголски облици. и зато не »гзискује много труда тумачење зашто се овде хроничар послужио скровиrooi а тамо трезаеНРм опаском: зашто се овде предаје мириоћи описа, а тамо обрће боје силином Шагала. Није далеко дан када Је мој рођак ученик не штедећи иаставу литературе у нашим школама, тврдио да је под маказама иначе добронамерз(их наставника, Андрић највише изрецкан и унахажен. Све што је речено, полуречено и добачено о неоспоривим реалистимаl из „Дарданела“; о ЈедноЈ развојној графици од сеоског плота до фабричког зида, вештачки се додел»ује и Андрићевој баштини. Извеене претставе данашње несавремене наставе, која Је своју удобну футролу купилв Још у дакима Нес кептичнотх мароаша, огледаЈу се у поступку упоређивања. Прссто Је немогуће иззући Андриha из наноса неких „сличности” и „несличности” као да нови реализам настаје у џеповима претходног. Зашто се треба брин!ути о томе чему се и од кога Андрић учио, зашто не тгрећи на лекције коЈе нам он лично даје? Као поседних обимне и обилне хроничке грађе, слушане и писаНе Још у дечачким данима, у студентским шетњама, у илегалним листовима: У истраЈном познанству са те кућим, Андрић се никада не нагиње над долинама сећања попут Стан ковића, не рдмара се у варошком декору Средгчевом, нити клокоће у морнарским фабулама Матавуља. Он није традиционалист и ослобођен је њеких опсенарија. Оно шт© надмоћност аутора „Књиге”, „Знатаова”, „Снадбе” доноси као техничку ноаину поЈачава ширина и озбиљност студије. Иако Је по тсматском градиву превасходно сликар патолошке прсвинцице, Андрић се не упушта у сирове „студије ужаса“, у фокнеревске суноврате. Сдособа н да испуни широко платно, да раз-

еије радњу са извесИим скретањима, ели никад беспутним и нечистмм, да одржи ритмичку слојевитост до крајњих могућих пропорЦиЈа, o« уме да зацгане над догађаЈем и извуче га у крупни план. Кад говори о старим школским сред ствима, мртвим шкигама и бледим ђацима, пис«ц заједно са нама хвата најситуриију кот.ву зкључакз „све то треба да убиЈе у дечаку буЈне животне нагон е , да му што више заклони и живот сам, да му већ на првим корацима саломи вољу и- заторча век”. (Из приповетке „Црвени цвет“). Ставити логичну мисаону запет-у, и потдртати Једб Н целовити закључак То Је она лака траиерза која Андрићево причање чин н лаганим, св естраниМ и занимллвим. лоНекад су ови закључци оптерећени приз.зуком фаталне прошлости која с® често чаурила у босаноком грађан. ству. Са извеским трудом могао би се издвојити читав ђерзвлезовски циклус приповедака у којима, од сувишног ишчекивања и себичнот гражења апсолутног живљења, касаблије још у младим данима дожи.ве опоро старење и како У ЈедноЈ приповеци записује хроничар

„сви живе дуго, тешко, глуво”. Над младошћу cro'jji сенира догађаја, над богатством фантоми отимања. Међутим, марбуршхе строфе', јутарње гроаниде, декадентне кризе и јалове студацје махнитих, давно су расуте као иелробана и растворена арна. Од умишљеног студедта са готсмих и лирских сводова вишеградоког моста, остале оу црне счи и чврста рука, дијалог са прошлоiuh<y старање за садашњост. Данас je Андрићев реализам глас који св пованља увех дужи и увек винки у еаобраћају и сажимању истине духа и истине факта. У његовој замајној руди. нашли су своје стаМсве и летописад прозирност Анатола Франса и анатомсха всштина Жеромског и матерња лиричност Петра Кочића. Велике повести шшху се вели Ком онагом. Хротшчар увек им а цаосветлији поглед. после толиких гO- долази прсобилна берба, долази јесем лепа и плодна. ПГга се још може рећи о таквој делатности? Можда захвалност треба закитити порукама. Међу нај.всћима нека буде ова: „Радуј се неимаре, радуј се с читаоцем”. М. МИР.

Брана Павловић

Портрет

Апаш који се зове Љиљан

Лтмосфера лирике и сете

Пре свега Једна сувопарна, али неопходна констатација: Веоградско драмско позориште почело Је своју сезону у овој години са „Легендом о Љиљану“ (Лилиом) комадом који Је написао Ференц Молнар, а режирао предраг Динуловић. Предмет овог приказа (уколико Је то неки приказ) ниЈв претстава у целини; ограничићемо се само на два проблема: први се зове главна личност, а други се зове атмосфера. Има ли у психологиЈи ЈедИог Љиљана нечег сложеног и чудиог? На први поглед ничег. Чак и његова суровост Је уобичајена суровост оннх људи коЈе обележавамо именом апаш. А то што Је Једном таквом човеку писац дао име Љиљан, име нежно и лирско, то Може' Је ли тако да буде, рецимо, ирони ја. Али да ти Је тако? Кад се неко безазлено радујс зато што he му се родити дете и кад је неко потресен зато што Је ударио жену, онда дај неко мора да у себп има и помало смисла за нежност, А кад

Љиљан удари жену шта да се каже за њега je ли он груб? Питање Је изДишно рећи ће се. Међутим, ст.зар није баш тако једноставна. ИсноставЈва се да је жену ударио зато што ниј е могао да издржи кад ју је видео да плаче. дакле испада парадокс: решио се да удари значи да буде безосећајан: и груб зато што је био довољно осехљив да се осети погоћен плачем своје жене. Он се издире на жену не зато што му она пре бацује апашки начин живота, већ зато што она то не чини, уствари баш зато што је у стању да осети сву великодушкост и доброту овоје женв дакле опет исти парадокс. У сваком случају, испада да су изрази: нежност, грубост, осећа-Јност, безосећајност исувише уски и Једнострани кад се примене на Љиљанову психологију. Та психологија сва почива на Једном парадоксу, Једнсм контрасту: човек реагује безосећајно и грубо, иако је способан да дубоко ссећа и да у суштини буде чак и нежан; односно, боље рећи у гоме Је парадокс баш зато што

Је у суштшга осетљив и нежаи. Можда је управо тај контраст, ко]и Је &итно обележје те психолотије и навео атисца да тако парадоксално дОдајмо и тако симболично назове једног апаша Љиљан. Овако поаршна разматрања, ако и нмсу у стању да довољно уђу у психологију Љиљана, онда су сигурно у стању да нам кажу да је то једна чудна и сложена психолотида; што значи да је онај ко нсели да ту психологију прикаже на оцени, пред извацредно тешким задатком. Та психологија није у литератур« нешто ново; и својеврвмено била Је предмет изучавања Једног ненадмашног књиже.вника психолога. „Случајно сам погледао у огледало. Mode узбуђеНо лице чнни ми се необичко одвратно: бледо, зло, подло, са разбарушеном косом. Баш ако, мило ми Је помислих што ћу јој изгледати одврата«; мени Je то баш пријатно.” Ове ретке наћићемо у књизи која се зове „Забелешке из подземља”, а коју Је написао Фјодор Микајлозић Достојезски. Атиосфера лирике и сете Психолоигји Јед Ног Љил,ана одговара одређена атмосфера. То Је атмосфера лирике и сете. Овакгу реченицу није тешко написати, али ако треба о&јаснити у чему Је њен смисао, онда Је то већ мало тежа ствар. Најопштије речено, та атмосфера је у ванредно тананој одмерености: ничег сувише бучног, нцчег сувише патетичног, ничег сувише от.ворено израженог: све је дискретно, пригушеко, индиректко; једном речи лирскаг. Онац контраст између гр>'бе и нежће природе апаша Љиљана само Је састазни део те атмосфере. тај коНтраст има тачио одређен однос ивмеђу оног трубог и оног нежног. Нити се наглашено и „чисто” ишољава нежност, пити се натлаппено и „чисто” испољава грубост Једно се дискретно преплиће са друшм. и емоционална боја тог контраста као и емоционална боја драме уопште - , у складу Је са атмосфером комада. То Је сета. А сета је дискретно пригушена и индиректна туга. Исто тако елеманти легекде доттринОсе тој атмосфери, Јер се дискретно и окладно мешаЈу са елементима стварности. Због света тога свакз наглашеност и патецтка овде могу бити само штетни. Сад, наћи ону тешко ухватљиву мејрју пригушен Ости и дискреттшсти осећања коЈа каракгерише „Легенду о Љиљану” то занста није ни најмање лака сгвар. УСпех? Може се дати одговор са да или не. Алм шта човек има од тако крутих а уских одговора? Зато Је боље одговарати на питање: у чему је узрок неуспеха Симе Јанићијевића који је играо улогу Љил>ана? Изгледа нам да је уз.рок у томе, што он wrje успео да дочара онаЈ контраст, онаЈ парадокс грубог и ’нежнот који карактерише Љиљанову личност. Он Је био или само апаш или само ЛзиљаН, Кад се радило о сценама које треба да истакну оно апашко например, онда Je ЈаниКиЈевић у таквим сценама био вулгаран, обичан аггаш, човек који Је у најмању руку задовољан својим апаштвом. Међутим, за Љиљана Је апаштво, као што смо видели, само оклоп који намерно сакрива ону његову унутрашњу нежку природу. И тако уместо сложног ii тананог контраста коЈи чине оклоп апаштва и Љиљаиово српе. имали смо просту и ЈеднобоЈну слику човека који Је само апаш и ништа друто. Сцене пак у којима Je на позорницу ступзло Љиљаново

срце, биле су опет исувише патетичне и сентиментално наглашене, зато што Је и у тим сценама био отоутан онај контраст о коме je реч. Јер и кад Је на изглед подауно добар и нежан, Љиљан ниЈв у стању да у потпуности отстрани cfsoj oiesion апашке грубости. Тако кад га на самрти срце натера да ce извињава жени зато што ју Je Ударио, он то чини окоро са некпм устручавањем оклоп Је ту, оИ говори стани, не буди нежан то Је смеошно и недостојно једног апаша. Колгтраст постоји, дакле, и У „нежиим” сценама и таквом контрасту одговара и тон коЈим се такве сцене мораЈу изговарати У звуКу Љиљановог гласа мора се осетити доброта и нежност то Је тачно, али нежност пригушена и спутан оким његовим оклопом о коме смо говорили. А патетичан и театралаи глас Симе Јанићијевића у таквим тремуцима, сВедочи да Је сн, Једнострано форсираЈући нежан тон, нарушио онаЈ сУНТМЛии кок Траст парадокс ЉмљЗнове личности, па је Једино МолМаров текст успеВао да таЈ контраст yrieколико опасе. Но значи ли то да Симу ЈанИћијевића треба оштро осудити због тога? цсихологија Љиљана пре свега захтева да глумац има бар нешто од те психологиЈв у себи, што по свему судећи овде ниЈе случај. О томе да Је та психологиЈа изванредно тежак и сУПгилаи материјал и да би било тешко усшххте пронаћи глумца који би таб лзатерадал з-адовољ авз(i ућ е обрадИо и да не говоримо. А атмосфера? Нарашио да Је овако интернретиран Љиљан иарушавао атмосферу» лирике и сете. Али не само он. претерано карикирање смешних страна драме, карикирањв чак и тамо где није имало шта да се карикира (рецимо Фичурова pe-i акциј а на Љил»анову смрт) грубо Је нарушавало ону дискретну аТмосферу пригушених осећања коЈа не трпи шшгга сувише натлашеН0 4 Нахзушазање те хармОнмЈе тфтсЛ и сете било је нарочмто видно # поЈединим сценама. Завршна оцеоа комада, сва у контрасту дискретнв к пригушене туге, скоро Je упро* пашћена патетичиом и театралном глумом, па се од лирике добилз гграона реторика, а од сете сентментална јадикоетса (опет тоН). о друге стране и то Је ОНо што нас дозоди у забуну сама идејв да се завршна сцепа стави у пролог, сведочи о изванреднм* смислу за разумевање атмосфере ове драме'. На тај начин завршна сцена у многоме адекватније изражава дух комада: она сада буди у нама cehaње на исту тагсву сцену у прологу и то сећање гтод застором оног што се у међувремену одиграло, делуЈе днскрешо и топло изазивајући ону тако карактеристичну пригушену тугу сету а у томе лежи суштина атмосфере „Легенде о Л>иљану.“ То исто важи и за дискретну смешу легенде и реалности која такође одговвра атмосфери комада а у чему су редитељу умногоме помогли сценограф Денић и сликар Вербицки. Утолико пре Је неразУмљи®о како да Један редитељ који тако суптилно н чак у случају завршне сцене можда адеква-гније од самот уметнзгка схвата атмосферу драме, коже да допусти опвкво карикирање и онако површну патетику чега у претставн има на rrpeтек. Уосталом ни овде неможемо судити строго. То суптилно Нешто каЈе се зове атмосфера, зар ниЈе једна готово неухватљива ствар? И ко he дочарати онај слатко-сетни штимунг мокрог снега из споменутог романа ДостојевскогТ

Никола МИЛОШЕВИЋ

„Сликарство и ми"

Томас Бошкин

Овом популарном књигом студенти Академије ликовних уметности почињу издавање ликовне библиотеке, којом обећавају да he с&ојим скромним снагама задовољити растуће интересовање публике за проблеме сликарства, Књига се састоји из два дела. Први теоретски део треба да буде наоружавање извесним принципиМа прилажења сликарству уопште и сликама посебно. а други део проверавање бриткости тог теориског покушаја на појединим сли-

кама из најразличитијих шко ла од Ђота до Сезана. Ббткин је са британским сми слом за рашчлањивање одредио основне начине прилажења * да би се тим различитим методама исцрпле све стране слике она била исцрпно упозната како са филозофске, тако и са аналитичке и техничке стране, да би се наззад могло прићи слици са свих страна. Beh ова схематизација начина прилажења одаје вештачки карактер, који онемогућује овај део буде прецизна и свестрана естетска оријентација за аматера или љубитеља који сем искрене жеље да сликарство упозна нема сликарског образовања. РаШчлањујући сваком главом један начин прилажења, Боткин своје излагање оптерећује иначе богатим асоцијацијама на изреке и ставове познатих сликарских и естетичарских ауторитета. Иако би ово требало да буде дуг популарном излагању, недовољна систематичност у контексту, пуно произвољних еклектиЧних теоретисања, чини текст само тежим. Губи се нит једног теориског става који, изгледа и не постоји као јединствен, из-« грађен принцип. Тако мижемо већ на првој страни наћи ту Мачење да сликар у првом ре ду тежи да себи осигура душевни мир као дефиницију сликара, или даље одређивање лепог тиме што ће рећи; ,-Да не можемо рећи да је нешто лепо ван наше душе” Само Боткинова ерудиција спасла је овај први део тнме што се зрнца знања посејана између ових еклектичних ставова могу како тако нанизати у некакво предзнање око слика п њихових аутора. Међутим, у другом делу књи ге, у пракси, у детаљној анализи слика, аутор као да напуштз схему сзојих теорија. Анализа око тридесет реирезентативних слика европспсг сликарства дата je тако, да слике добијају координате времена насташса, места које је од-

гајило сликарске таленте, са сзим условљексстима личних сликарских искустава, друштвених намера и техничког виртуозитета. Тако иначе позната слика „Арнолфиниа и његове жене” од ван Ајка, после анализе јавља се у новом светлу, почиње да живи свим својим богатством, а две загонетне прилике на слици постају нам знанци који причају о свом времену и аутору који их је овековечио. Веласкезова „Предаја Бреде” добија пун уметнички смисао кад Бот Кин укаже на јединство свакога детаља са читавом замисли слике, кад у боји, положају овог или оног детаља и личности уочимо на делу пгга је то сликарски језик, а шта јединство садржине "и форме. Тако је ова аиализа тридесетак слика, свака саображена специфичности слике, пуно не гирања теориских калупа првог дела. Вотитгну не пада напамет да у овом делу брани став „сликари сликом омогућују свој душевни мир”, већ се, или боре за свој национални и националистички став, или своју религиозно феудалну концепцију, или као Бројгел позивају у бој, дајући библиске мотиве у низоземском сељачком амбијенту. т ако је већ прва књига ста вила младе издаваче прод тежак проблем. Већ прва књига није могла да одговори свим потребама. Она је популарнаали првим делом готово штетна, ма колико другим делом била практична, у трећем кра ћем делу у модерном сликарству крајње конзервативиа, пуна жучног ироничног одрицања свега после импресионизма. Врлина ове књиге је добар превод студената Војина Стојића и Војислава Чолановића. Језик је савремен, дат са очигледном тежњом да се максимум стручних израза преведе на орпски језик. Укусап омот Драгана Стојаноги вића требало 0и у другим бојама сачувати за даље публикације. Јовак ЂИРИЛОВ

Јовап *&ИрМлов: Филип Јакоз

НАРОДКИ СТУДЕНТ

БРОЈ 18