Student

ВЕЛИКИ ТРАДИЦИОНАЛНИ ЗБОР БЕОГРАДГКИУ ГТУДРНДТЛ

Верни народу, под заставом Лартије, студенти к знати да унесу мнадапачки полет и жар у своја дела

У моменту док присуствујем вашем збору, пред мојим очима јасно искрсавају успомене на негдашње студентске зборове из оних дана када је само за присуствовање збору требало осим свести и поштења и много храбрости рекао је у свом говору друг Мијалко Тодоровић

Око дванаест хиљада студената, 19 о. м. је у Београду на Студентском тргу одржало општестудентски збор посвећен VI конгресу Партије и почетку нове школске године. Збору су присуствовали, поред студената и ректор Београдског универзитета др Вукић Мићовић, др Бранко Шљивић, ректор Велике медицинске школе, др Милан Луковић, ректор Техничке велике школе, Срба Андрејевић, организациони секретар Градског комитета Партије, Здравко Вуковић, секретар Цантралног комитета Народне омладине Србије, Милић Бугарчић, секретар Универзитетског комитета Партије и проректори Универзитета и великих школа. ★ Простор Студентског трга одједном је био препун. Око десет часова сва она „острвца“ студената окупљених по годинама развила су се у огромну масу. Ту су се измешали стари студенти, апсолвенти и дипломирани са великим бројем нових студената којима је ово био први студентски збор. Студенти су бурно поздравили друга Мијалка Тодоровића, члана ЦК КПС, ректоре Београдског универзитета и остале госте кад су се појавили на говорници. Из десетине хиљада грла заорила се позната песма Титовог великог доба; „Друже Тито, ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо..." И било је у њој оног увек новог и свежег призвука, полета и одушевљења које носи већ годинама. У част VI конгреса и у сусрет новој школској години, студенти су скандирали и клицали узорима који их воде из победе у победу: Титу и Партији. „Од V конгреса Партије до данас — рекао је Миладин Шакић', претседник Универзитетског одбора Савеза студената отварајући збор — Београдски универзитет дао је нашој привреди 7.800 нових младих стручњака: лекара, инжењера, економиста, правника и других, који се у разним крајевима наше земље заједно са осталим трудбеницима залажу на сузбијању заосталости, а за процват наше домовине. Данас се демократичност, прогресивност поједииих влада и држава огледа у њиховом односу према Југославији Затим је, бурно поздрављен, узео реч друг Мијалко Тодоровић-Плави. — У овом тренутку — рекао je он — док присуствујем вашем збору, пред мојим очима јасно, као да је то јуче било, искрсавају успомене на некадашње студентске зборове из оних дана када је само за присуствовање збору требало осим свести и поштења и много храбрости. На тим зборовима, на уличним демонстрацијама, у заједничкој борби са радничком омладином, челичила се и васпитавала студентска генерација која је листом учествовала у Народноослободилачкој борби. Многе су наши народи као легендарне јунаке опевали у својим песмама, а те жртве које су они дали нису биле узалудне. Данас, на њиховом месту, у слободној домовини васџитавају се нове генерације на идеалима за које су се они борили и за које су пали. Овај збор одржава се свега две недеље пре VI конгреса Комунистичке партије Југославије

у који је упрта пажња читавог нашег народа па и вас самих. То је разумљиво, јер VI конгрес наше Партије долази после једног периода од четири године у коме су се низале борбе и победе наших народа, тако озбиљне и тако славне као, у негдашње ратно време од 1941 1945 године. VI конгрес наше Партије ће и кроз реферат друга Тита, а и кроз дискусију извршити темељну анализу наших борби, напора и успеха за ове четири године од V конгреса до данас и дати смернице за наш даљи рад и успехе. А тих борби, победа и успеха за ове четири године било је много, било да се ради о питањима наше економске изградње стварања економске основе социјалистичког друштвеног система било да се ради о одбрани и учвршћењу наше независности, о даљем проширењу социјалистичких друштвених односа и учвршћењу социјалцстичке демократије". Наводећи даље, многобројне успехе постигнуте у привредној изградњи, друг Тодоровић је истакао њихов велики значај за даљи напредак земље, па је, између осталог, рекао: „Много се шта изменило од оних дана кад су на овом Тргу за време зборова вребали жандарми и полицајци: изменили су се и друштвени односи, животни услови и све друто. Само је једно остало исто код наших студената, а то је верност према Партији и другу Титу. Ми данас имамо лик потпуно новог студента, а то је смели титовски револуционар". „СССР се прогласио за једину социјалистичку земљу, он Је уплашио све земље од роцијализма. У главама људи у снету, социјализам се почео изјед-

начавати са бедом и деспотијом и свим оним што се стварало у СССР-у. Нашој Партији и другу Титу успело је да открије и разобличи суштииу бирократског система у СССР-у, да докаже да је то државно капиталистички систем и бирократска деспотија, а не социјализам. Данас ти бирократи на свом конгресу говоре о тобожњим великим успесима које су постигли у својој изградњи. Али је познато да сваки број који се дели с нулом даје Зтзсконачност.

Тако је Бериа говорио о успеху који су 1952 године постигли, а који је, наводно, већи него ли онрј за прве две петолетке. То би било исто тако када би ми тврдили да смо 1952 године произвели више аутомобила, него ли за онај дуги низ година од досељења Словена на Балкан, (што је тачно), па на основу тога изводили произвољне констатације." Данас се демократичност, прогресивност рекао је друг Тодоровић појединих влада и држава, мери управо према томе, какав је њихов однос пре-

ма Југославији. Да је прогресивни свет на страни Југославије, доказ су многобројне делегације које одасвуд долазе у нашу земљу... Даље је друг Тодоровић говорио о оном малом броју дезертера и кукавица који су настојали да се сакрију иза партиске књижице, којима је она послужила као средство, улазница за државну хијерархију л постизање успеха у њој. То су разноразни непријатељи данашњице, информбироовци и други контрареволуционари Kojit покушавају да омету напоре народа на изградњи бољег живота.

Ваша младост, ваши школски дани протичу у време када се у Југославији смењују две епохе

Друг Тодоровић је затим нагласио потребу оштре борбе против таквих непријатеља, који не желе самосталност и независност земље, већ протекторат тобожњих заштитника. На овом збору рекао je затим хтео сам да са неколико примера илуструјем у каквим сложеним условима, у каквој оштрој борби живи данас, васпитава се и ради наша млада генерација. Хтео сам да кажем да ваша младост, ваши школски дани, протичу у време када се у Југославији смењују две епохе, када долази до општих сукоба између старог и новог, кад читав наш народ учествује у тој борби уз огромне напоре и самоодрицања, да бисте и сами из тога извукли закључак шта стоји пред вашом гексрацијсм, како су крупне

њене обавезе да би се припремила за такав живот и оспособила за нову револуционарну борбу, за изградњу лепшег социјалистичког друштва у нашој земљи. А затим, често прекидан поклицима одобравања и скандирањем, друг Тодоровић додао је на крају: Наша млада генерација има задатак да у свакидашњем животу, у борбу коју води читав наш народ, уноси свој младалички жар, да уноси свој омладински идеализам и чистоту

својствену младости. Београдски студенти су нераздвојни део нашег народа, синови радничка класе и слебденици таквих јунака као што су били Милинко Кушић, Принцип-Сеља, Соња Маринковић и многи други. И зато сам уверен да he Београдски универзитет и даље, као што је и до сада чинио давати земљи смеле, способне и народу одане градитеље социјализма. После говора друга Мијалка Тодоровића прочитано је поздраво писмо београдских студената VI конгресу КПЈ.

Студенти нажљнво сдушају говор друга Ходоровшћа

Друг Мијалко Тодоровић члан ЦК КПС говори на збору

Разговор нашег сарадника са делегатима Универзитетске партиске организације за VI конгрес КПЈ

Шести конгрес ће дати нов импулс стваралачким снагама наших народа

Милош Минић:

Питање; Шта мислите друже претседкиче, о своме избору за делегата на VI комгресу КПЈ од стране наше универзитетске партиске opraј> низациЈеТ Можете ли нам с тим у вези рећи неколико речи о змачаЈу Конгреса Партије у данашњим условима развитка социјализма у нашоЈ земљи? Одговор: Кад ме већ питате шта мнслим о мом избору за делегата за VI Конгрес КПЈ од стране Универзитетске оргаиизаније морам да вам казкем, да ме је необично обрадовало што hy бити на VI конгресу делегат организације у којој сам пре шеснаест година примЈвен у чланство Партије и У којој сам пре рата више година учествовао у њеном револуционарвом раду. Чини ми се да стс бирањем за ваше делегате на VI конгресу неколи*• нас из старије генерације, поред осталог, још једном noда мшсг MBMMniiv еа

старијим генерацијама везују увек живе револуционарне тра диције Универзитетске партиске организације. О значају нашег Партиског конгреса већ је код нас доста речено, па скоро не осећам потребе да вам у одговору на ваше питање и ја о томе говорим. Али пошто ви то, ипак, желите, рећи hy вам о том само неколико речи. Шести конгрес ће у својим анализама и закључцима морати дати биланс револуционариог стваралаштва наше Партије и милионских маса на ших радних људи у периоду од V конгреса Партије до данас. Ништа ни приближно сличног томе не може се у савременом свету, ни у једној другој земљи наћи. Није претерано рећи да he наш Партиски конгрес пружити драгоцеиу помоћ напредним снагама у снету да извуку одређене закључке о горућим проблемнма (Наотавак на другој страаи)

тг iit 22 ОКТОБАР B ШШШШ Ш Шш 'ШшШ Ш годинд xvn Јн aSf ДЦI јиу јШа sjjfv ЈШЈГ^^ \fi]y I %JMiu l НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА