Student

ПРЕД ШЕСТИ КОНГРЕС КПJ

Наше победоносно проОијање

иа соцнјализму

Сабирам у свести све крупне догађаје између два наша партиска конгреса, од 1948 —1952, како бих за овај чланак, украт ко и уопште, што тачније забележила основну нит и боју овог раздобл,а. И упорно се намеће основни утисак да су у овом четворогодишњем, за историју тако кратком раздобљу учињени, у најоштријој и замршеној борби управо против нашег хода ка социјализму, толики снажни и смели продори у социјализам. За тако широке потезе значајне за будућност земље, за тако постигнуте успехе услови су били крајње неповољни: тек што је завршен један рат за нас је започео нови, хладни, подмукли и интригантски комбинован са хистеричним провокацијама и убиствима на нашим границама; тек што је започела привредна обнова и изградња толико покушаја пот пуие привредне блокаде и толико прекршених уговора. У* место очекиваног периода мира исувише бурно доба у историји иаших народа. Па опет је наша земља изишла пред свет сва чиста и јасна, прогресивна и угледна, решена као никад У нашој историји да се не подвргава никаквим комбинацијама великих сила, да никад ни пред ким не клекне на колепа, да се више не батрга у противу речностима економске заостало сти и високе националне и револуционарне свести, но да једаипут заувек крене путем модерног економског развитка и социјалистичких односа. Уместо што мирнијег периода тако потребног за прве унутрашње муке изградње социјализма у заосталој земљи, уместо Љироке револуционарне подршке радничке класе читавог света заслужене на темсљу извојеване револуције, совјетска влада, РезолуциЈом Ипформбироа, том жалоеном декларацијом импери јалистичких захтева једне велике силе према малоЈ и то социјалистичкој земљи, об јавпла Је рат нашој независности и нашем социЈализму. И даиас траје та наша борба против агресиЈе СССР-а, за нашу независност као први услов изградње социЈализма. Идеју државног суверенитета и националне иезависности наттш народи у читавоЈ својој историји никада нису напуштали, а без тога пе да се пи замислити матсриЈални и духовни папредак Једпе земље ма који систем у њој владао. Угрожавањсм наше аезависности од стране CCCP-a и информбировских земаља угрожен је У букоалном смислу речи и наш даљп социјалистички развитак. Покоравањем совјетским захтевима, наша би земља била несрећно углављена у један систем државног капитализма и бирократизма коЈи пе да маха развитку социјалистичких економских и друштвених односа. Ма да се данас тешко може говорити о односима међу социЈалистичким земљама а при том мислити на СССР, својим одлучним разоткривањем импс рлјалистичкс политике СССР-а, као велике силе, према малим земљама, наша Партија је отво рила пред међународним радничким покретом проблем односа међу социјалистичким зем љама значајан за социјалистич ку праксу у будућности. Отварање овог проблема повукло је собом и нова питања значајна за данашње борбе радничких маса у свим земљама. Разбити илузије о револуционарној мисији СССР-а и њеној водећо,

улози звачи ослобађати радничке покрете у свету да, под утицајем својих коминформистичких партиских вођстава, уместо борбе за властити револуционарии програм, не чине од свог програма збрку naji«доследнијих маневарских геА-о ва совјатске империјалистичке и ратно-хушкачке спољне политике. Тешке, убитачне последицс овакве совјетске тактике по међународни радничкн покрет коштају радне масе у свету великих жртава, демобилишу реполуционарне снаге у борби против рата и за решавање спорова мирним, путем, спутавају борбу радних маса у многим земљама не дајући јој да нађе своје сопствене путеве. Нашом борбом против совјетског ревизионизма ми смо несумњиво отворили значајне про блемс пред међународни раднички покрет. У сплету све затсгнутијих ме ђународних односа и стварања иових жаришта рата, ношени вазда прогресивном идејом спашавања човечанства од ратних крвопполића, борили смо се да отклонимо ратну опасност колико год то од нас зависи јер је наша земља требало да буде, према поообљивачким плановима СССР-а, једно од ратних

жаришта. Не знам шта би се данас могло назвати прогресивнијом политиком једне земље у светским размерама од борбе за отклањање ратне опасности која прети народима, кад је та борба против рата још повезана и са захтевом да се међународна спорна питања решавају у корист чувања националне независности и слободе малих и угрожених народа, у корист слободе њиховог унутрашњег развитка и против колонијалног третирања малих земаља. О нашој спољној палитици не би се могло рећи да смо направили веки заокрет. Сигурни да пикад нећемо напустити идеју националног суверенитета, политичке и економске независности, после напада СССР-а смело смо потражили реалне излазе и могућности да наставимо нашу економску изградњу и да ојачамо нашу одбранбену снагу, непрекидно свесни свих опасности заглибљивања у неке нове замршене и по нашу независност и социјализам штетве односе, који би, такође, са своје стране могли да оштете наш унутрашњи развитак, да га натруне туђим схватањима и покушајима рестаурирања старих односа. Делом и примером властитог отпора империјалистичким захтевима Совјетског Савеза. захтевом пред дру гим великим силама да у пружању подршке и помоћи поштују нашу независност, својом активном борбом у Уједињеним нацијама, ми активно су делујемо у борби за принципе свестране међународне сарадње која се неће заснивати на империјалистичком искоришћавању и поробљавању малих и колопијалних народа. Како би сс развитак човечанства знатно помеиио напред кад би ова прогресивна мисао и захтев доживели још веће победе но досад, кад би Ујсдињене напије постале установа кадра да спутава ратоборне и поробљивачке намере неких својих чланица. Као социјалистичка земља, због . историског значаја ових пита: ња, ми смо се најактивније уi пели у ту борбу у Уједињеним папијама. ij Читаву ову борбу водила је

Комупистичка партија на челу са другом Титом, са свом својом револуционарном смелошћу и праксом, ослобођеном још у току револуције совјетског догматског-схваташа о једном заувек датим формулама о путу сваке земље у социјализам. Читаву ову борбу, опет, носиле су наше најшире радне масе, јер је она и тражила мобилизацију свих позитивних националних снага, још чвршђе јединство свих наших народа, напоре и свакодневна лишавања радиих л.уди, а од сваког nojeдинца срчапост, полет, миого рада, оптимизам, непадање у панику, веру, безграничну веру у поавилност нашег пута. Свако је у н»у уложио свој напор

и своју храброст, из дапа у дан, у свакој новој тежој ситуацији наметнутој споља или изазваној унутра новим проблемима, сушом, активношћу непријатеља, грешкама. Ствар социјализма постала је ствар свих наших радних људи.

Нема сумње да су у томе помогле и огромне промене настале у унутрашњем развитку наше земље ■— наша нова мисао о социјализму, тај наш најзначајнији продор у социјализам. У борби против натурања совјетске концепције социјализма, уствари бирократизма и централизма који се не може довека бранити заосталошћу 'земље, у борби против такве • извитоперене претставе о соци- • јализму, непривлачне за радни ка, непривлачве за сељаштво, ( убитачне за идејни и културни ■ развитак, ми смо извршили кри ј тику совјетског система по не- ј колико најосвовнијих питања организације и структуре дру- | штвене социјалистичке заједни це: по питањима власти, одно- ; са према средствима производње, по питањима слободе и демократије у социјализму. Ми смо извршили најстрашнију критику праксом. Предавање фабрика и предузећа на управљање радничким колективима, децентрализација и демократизација у управљању народних власти и у привреди. сасвим измењена позиција социјалистичког грађанипа, све то заједно из основа мења прсг ставу и перспективу сопијализма, супротну од оне совјетске, извитоперене у гломазни државни и партиски бирократски апарат који се као ракље усскао, оштро и круто, од врха до дна у све поре друштва и кочи му развитак. Нама се то више не може догодити, Јер he радне масе осетити прави укус истинског социјализма и незадрживо ићи даље. Када Још превазиђемо тешкоће изградње кључних објеката, када решимо основна питања наше индустријализације електричне енергије, транспорта, рударства и металпе индустрије, механизације по — кад на дневии ред дође озбиљно повшпење хивотног стандарда радних

л»уди, вема никакве сумње да he наша социјалистичка ДО' мовина бити пример прогреса друштвеног развитка.

На нашем Шестом конгресу разматраће се и проблеми партиског унутрашњег живота и данашњег места и улоге Партије у социјалистичкој заједници, кад социјалистичка свест треба да буде свест сваког радног човека. Наша Партија у оваквом револуционарном унутрашњем развитку, који је дело њеие партиске мисли и идсологије, не ствара од себе силу која би спутавала и ре метила систем демократске власти, већ водећу и најсвеснију друштвену снагу која делатношћу свих комуниста* примером комуниста, борбом у властитим редовима против остатака бирократизма и

аполитичности, својом повезаношћу са животом радничке класе и свих радних _људи, делује у смислу развијаша социјалистичке свести и иепрекидног мобилисаша свих снага у свим областима народног жи-

вота. Ко не би активпо учествовао у свим овим збивањима тако значајним за наше пробијање ка истинском социјализму, ко не би заједно са свима закопавао једном заувек темеље независности и снажног економског развитка наше земље 6огате и природним богатствима и људским снагама, крчио нове путеве социјализма у чему внше немамо прстеча иза нас, ко не би учествовао у стварању нових односа међу људима, ко не би, интензивно и без резерви, дао сву своју физичку и интелектуалну снагу свом послу и у општем друштвеном и политичком животу, тај би поред штете нанете социјалистичкој заједници која тражи cne снаге, и за себе самог изгубио за сав живот радост учешћа у револуционарним данима, радост стварања новог и продирања у непознато. ? „ -

ЗА „НАРОДНИ ОТУДЕНТ" НАПИСАЛА

МИТРА МИТРОВИЋ

У посети код родитеља палог хероја

Чланови КУД „Вранко Крсмановић" посетили су Параћин и у њему мајку првоборца чије име носеПриликом посете радним колективима Београда и околине чланови КУД „Бранко Крсмановић“ дали су више успелих приредби за раднике. Том приликом посетили су Параћин и колектив фабрике штофова која такође носи име „Бранко Крсмановић“. У Параћину живе отац и мајка палог хероја, чије име Друштво београдских студенага ноои још од 1946 год. Чланови друштва су посетили старе родитеље и предали им да-

рове. Мајка Бранка Крсмановића причала им је тада, са сузама у очима. о Бранку, о његовој борби у Шпанији, о његовом боравку у француским концентрационим логорима, о великом раду међу народом. Студенти су тада испричали о својим успесима које су постигли носећи име њиховог оина, хероја. Била је то дирљива сцена сусрета старих и младих које везује једно исто име, са којим се они поносе. На слици мајка Бранка Крсмановића у разговору са студентима. м

Дискусија о нацрту Закона о универзитетима

Принцип оенокрптичиости огледо се у низу одлуко

Пјре кратког иромсl<а израђе« je 1 вацрт Закона о уииверзитетима и, i према оби!ча|ју који се већ претво- i рио у у нашим друштве- ' ннм условима, стављвн на овестраиу јавиу дискусиду. Све секциЈс Удружвња насТавЛи- 1 ка већ су имале прилмке да продикзкlуту|Јlу ноии нацрт Закона, о њему је било речи и на посебним содницама фатсултетскзих сввста и универзитетског савета; с обзиром на то да је нацрт о коме Је реч од веома великог значаја по даљи развој универзитета узетог у целини, као и на чингвницу да је читав низ одредаба нацрта поовећен студентима, потребно је да ое и они угаозПају што шире са духом и основним одредбама будућег Заиона те сам се стога врло радо ода* З.ЕOО позиву редакције ДЈародног сггудонта" да о н»ему кажем Неколико речи. Пројекат Закона о универзитетима, који треба да буде усвојен i*a једном од следећих саетанака Народне Скупштине, не долази ни случаЈно ни изнен'а!да. Он се јавл»а У часу када социЈалистичка Јутославија пролази кроз нову фазу свота друштвенот развоја, коју каргистерише предаја средстава производњс на управљање непосредно гцроизвођачима, предаја фабрика раднпгцима и тракгора задругама, учешће тих произвођача у подели вишка рада што претставља не само формалну већ и стварнУ, ма>териЈалиу подлоту за пуно остварен»е и даљи незадрлсив размах социЈ алиетичке демократи Је. Једна од основних карактерисТика, дух и смисао овог нацрта састоЈи се у томе да се омогући и овим путем да процес демократизациЈе у коме се валази читаво наше друштво дође до Још потпунијег изражаЈа и с Па пољу науке и наставе, у области уииверзитета и вксок»гх школа. Кроз ову призму треба посматрати нацрт Закона о универзитетима ,ако ое жели да уочи њетова права сушпгна и н»егов значај, ако ое хоћо прапвилно ца одреди њетова улота. I Пре нето што би додирЦули битне влементе прОјекта Закона погребно Је истаћи две ствари. пре света, иако нацрт Закона претставља неоспорно Један крупаН корак I у правцу даљет развоја универзитета, Једиу велику новину, вели.l ки део НЈOIЧХНИIХ одредаба кису нв" вина за i£ac, ОНе претстављају у вматној мери гцравно с ааикхциони cajfae посгооећет, стварног стаив У области нашег викзоког школства. То су они елемстм киОм су вЛ прохшш кроз ваггру наше дРУчГшене сгварносги укжшгге а нашег савремеиог шиолстаа наиосе, шрвкацивши ов у HjOti. Многе од осталих одредаба о х»}има ће оаде 6*сти рени јеоу такво природе да наилазе на пуио одоб(ра»ван>е свапсог објективнбг потдадок, мећутим, има и таасвих елемената којк се могу и друкчије посТашпм илм бар ва бољи н° ■ чгин формулмсати што и претставља један од разлога craiMfaaita ваконског проОеиега rfa јавну дксиусију. т

Оно што лре сввта пада у о*ги када се проучава и дискутује нацрт Зажона cacrođn се у нарочгито оиажном иодшгачењу друштвеиот карактора укиверзитета, као највише наставне, научне и пагаштПе установе у ФНРЈ. Taij каражтер израокен је не само у уводнмм деловима иацрта, у дефинМцији универоитета, већ и кроз читав затсовски прооекат. Он је веома јасно истатснут и у самим цил»е®има и задацииа универзитета којима према тексту чл. 1 друштвена ааједница хвоверава да „опрсмаЈју студенте за виооко квалмфимовЛИе стручшаке и да их припремају за самосталан рад у струци дајући им потребна тсоретска и прартична внан,а: подижу научтш подмладак и уводе студенТе у методологију научИlот рада; вастпитаваЈу студенге у духу љубав!и и оданости према својој социјалистичкој отаџбини и као активне трудбешгке и прегаоцв у изградши социјалирма; унапређују науку и доприносе разооју научће мисли; учесгвугју у културном, привредном и техтгичком развоју у изграднш земље". "У пројекту је, даље, онажно подвучен прмнцин демократичности и самосталнОсти односно самоутсраве унивсрзиТета. Принцип 'демократичности огледа се у читавом низу одредаба. Може се без претеривања рећи да Зе цео пројекат управо прожет овим начелом. Оно се веома јасно види у посто(3ан.у и компетенцијама ооновхШх ортана унизерзитета и фачсултета а наро®чито у компетвнцијама универзигетске скушптиие која распраазља н одлучује о свим основним гвитаљима унЈив-ерзитета. Нарочиту значајну д емокр атску но®ину у погледу овог начела претставља састав уЈНиа ерзитетске скупштине коју не само ректор, деxaa«i и продекани већ и делстати факултета изабрани из редова ових ерсга наставног и помоћнот наставног особља. То значи да ће гтрема нацрту закона у раду овот нај(вишег oprania универзитета пупснравно учествовати не само наставници већ и асистенти универзитета. Начело демокрашчности дошло je до изражаја не само у одрвдбама о компетенцијама скутшхтине и њеном саставу, већ и у низу осталих проотиса тсао што су они ко(и се односе на механизам њеног фунћсционисаша, начин сазива и нарочито у изборности и опозипости оргаиа универзигета и факултета. На исти начин изражено је и подвучено ово фундам еНта лно на\ чело и у одредбама које се о.дносе | на рад факултетских савета. Саветм факултета према нацрту Заксна постаоу још у јачој мери оно - што су то досад били: основне ор-3 ганизационе Јединице, основне ћеЈ лије универзитета као целине. То 0 се Јасно види кагко из широко формулисаних компетенциОа које су им дате тако и из њиховог састава и друтих значаЈних елемената. У ДУху демократоког карактера овог пројекта факултетске оавете, на пример, сачињавају поред редовI*tx и ванредких професора и доа цената сви предавачи, сви хоное рарнц наставници и исто тако претставници помоћног настаацог оообља. прилииом дискусије на фгlкултетима пао је чак и предлот да се иде Још Један корак далл У - примени начела демократичности. (Наставак на другоЈ страни)

ШуИфШШ Ш Ш В I Јединствени и одлучни у на-ј ’ | ШШ Ш Ш Ж 1 i fJ f порима за изградњу социјализма, 1 29 OHIOSAP I I I ш I студенти Београда поздрављајуј год „ ВА ST " В Ш ШШ Ш I VI конгрес своје Партије, желећи I БРOЈ 20 I Ш Ш •Ш К i Iму плодоносан рад наисториским ј _Ј Ш ШШШш ШШ Ш Ш I одлукама које fce донети. I НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНДТА I I”