Student

ПОМОЋ ДРУШТВА СТУДЕНТИМА

Од почетка прошле године при Реостсрату Беоорадсхог универзитега фушсцконише Студентскц позајlши фсид. Његов први задатадс Јесте Да у роосу од десет меседи позао мкцамз, од по 30—40 хиљада ди нара помаже апсолвенте и да им на тај начин омогући да што лаквавршена ковсгрукцијlа студентскот

ше и брже дипломирајју. Тај рад већ јв дао велике резултате. Око 900 аиоолвената кориеиика позајмица већ ј« дипломирало и иошло на овоје дужносш. ИозаЈмни студеНтски фонд на Ввоградоком универаитету crapa Је установа. Он је и пре рата испомагао позајгмицама апоолзенте и студенте који су често остајали на улици без средстава за завршегак студи Ја. Али тада је фонд имао caidßoiM друту основу и начин рада. Држава, пре свега, са н>им није имзота кикаквих односа. Средства коЈим је располатао била су врло оскудка. До њих се долазило ка рвзне начине. Понеки триовац или инду стриј алац, пошто би добро зарадио на неком послу, моокда гаиут бедом у ксхјој je жиззела маса студеката, а чешКе из личних, репревеНгатизних побуда, одвајао је нешто од овојих зарада и прилагао студентчжом позајмном фоиду уочи празиика, Нове године или уочи Вових послоаа и подухвата. Дуто времсна, док фонд ниЈе дошао у руке напредних студената, сама расподела била Је замршена и заснована на полмтичком ривалству. Тек када Је и фонд постао Једно ОД средстана ворбе напредних стувеНата за бољи ашвот и боље Услове етудија, могло се осетиIK минимално олакшање у жиВоту сиромаашшх студввата. Тада еу ce пооајмице додељивале Једном, ИцЈиише даа пута годишње. Студентски позајм«М фонд при ректорату Београдског универзитеre, да-нас има оасвим друту садрЈхингу рада. Од почетка прошле годиве, до краја октобра ове тодине, фонд Је исплатио ансолвентима £7,569.500 динара. просечно Је свавог месеца до 1200 аггсолведата при мило по 30—4о хиљада динара у роВу од десет месеци.. Недавно Је Приоредпи савет Владе ФКРЈ одоВрио нову своту од 25 милиона динара за 1653 годину. Тиме ће бигги

Сретен Милосављевић;

позвјмног фоНда онако како Је замишљена. после тога, за 1854 годииу, фонд неће примати кредите. Он he послоеати са око 50 милиона динзра којима сада респолаже. Студенти коЈи дипломирају и запосле се, отплаћиваће, у року од пет година, своју бескаматну позајми-

цу. Овакот месеца они ће од сво|их принадлежности одваЈати по 400—500 дмнара и Слати фогаду. НЗа rafl начин фонд he месечно примати најмање пола милиона динара, што he бити довољно да с« да иа заЈам новим апс ол в ентима коЈи he у нвредних uerr кадина после диштомираша такође отплатити овој друт. Тако ће средства фонда кружити кроз генерациЈе огудеиалга, помажући им да што лвкше зввршаваЈу сгудиЈе. ♦ • * Обратили смо се претседвику управиог одбора Студентског позајм нот фонда, Новзку СтаноЈ евићу, студенту Правног факултета да каке нешто о раду и проблемима ове важне судеитоке установе. ~Наш позајмни фо«д рекао Је о« има врло важа« задатак у убрзавању школовања студената, Јер ии олакшава завршетак стуиија, и то без икакзих услова, сем да у једном доета дугом року врате новац који Узму на заЈам. Такве услове студеНТи Беотрадског унмверзитета кикада нпсу ииали, а. данас их неаваЈу, колико знам, студенти hji у ЈедноЈ другоЈ земљи. Греба само видети оно велшсо разумевање за студептске проблеме које показују наши наЈвиши нривредни руководиоци. када смо св недазно обратпли Привредном савеry Владе ФНРЈ за нов кредит за ндућу годину, он н*м Је одмах дат. Али, руководиоци из ПРивреднот савета интересују се за успехе које студенти корисшгди тих заЈ иова, постижу у студирању, да ли дипломираЈу на време или те зајмозе користе само за продужење свог боравка на студијама. ТУ бмсмо иогли изнети низ заиста добрнх npimepa са свих факултета, да по Јединц апсолвекти дипломираЈу и пре рока за коЈи су им позаЈмице одређене и одлазе иа своја радна места, Beh и сама чшвеница да Је

око 800 студената корнсвика зајма дипломирало, говори много". Али има Још увек низ појава на факултетима коЈе ометаЈу праеилаи рад фониа у додељивашу ових повол>ких позајмица онима којима )е то заиста најпотревниЈе. Са Медагцинског факултета недввно Је, на пример, упукена ca препорухом Управном одбору фонда апсолвенткшва која не само што за читаво време студирОЈва нцЈе примала стм пенДиЈу, веЛ Је била з&ринlута, него Је и одби Јала да Је прими, не хотеЛи да се обазезује. Претсвдник Удружеша студената правног фа култета не зна поуздано, али му Ce чиии да до препоруке за добијвње поаа(ЈмlИ!це, овервне печатом оргакизациЈе, може да дође сваки апсолвент који то само xohe. На Економском факултету догодило се прош.тот меседа да су npenopj-ке од сгудентоке оргаипзапиАе, па и позајмице добили апсолвентц коЈм имају и стаст.ендиЈе. На тај начин нлгхови приходи за таЈ месец били су двоструки, док су друти апоолвенти, хоЈима Је зај«м био гготребан, осталм без средстава. ~Свим овим појавама настаJe друг СТалоЈевић заједн и ч ко Је то, што су онв резултат недовољне брите студецтских органи»ациЈа о то.ме коме да се пОзаЈмиое доделе, Pauiije то Je био партикуларизам по факултетима и насто Јање да сваки факултет додиЈ* пгго више. Када би комиоије, које ностоЈе аа свагм факултетима, сва та питаља Решазале у чвршћој сарадљи са овим студентима. који какдидате позааАу. зиају љихове матери Јалне премдске и њихоа успех па студи Јама. олда се те по-I*ве н« би догађале. Исто тако комисиЈе и стулентоке орган И зациЈе морају повести више рачуна и о

настојању апсолв,енаТа корисшгка позајмице да на време дају испиге и дипломлрају. Бпло Је, на пример, случајева да Је Управпи одбор фонда обустављао исплате поззЈмица поједцним апоолвентииа који се нису залагали да даЈу испите на време. Али до тога доввде тек повремена контрола коЈУ фонд врши. Једа а аггсолвент фармације. на пример, који Ј« шест месецц примао рате позаЈмице и о дуговлачио са дипломсклм исгштом, ма да га Је могао датц, дипломирао Јо у седмом месецу када му Je далЛа исплата позаЈ мице обустављева. Да је УдрУжвње студената о гоме водило бригу, до тога Је могло ДО'ћи и разшЈе, чиме &и се и њему смацлсо дут, а и другима обез бедила средства”. Међу апсолвентима примаоцима позајмица, има заблуда. пођите до реда ггред каицеларијом фонда у ректорату и уверићетв се: преовладаЕа мишљење да Се позајмице које восолЕеНти сада примају, неће врасити, кего да he држава те дутотзе „искалкулисати’' и позсрити. То Је заблуда. Дштломмрага! стрУчњаци, коЈи се упосле и почну примати принадлежности отплаћиваће своЈе позаЈмЈице Ради се оамо о томе да ИМ то отплаћивањв буде што лакше. А сам систем рада Фонда коЈи одређуЈе да се позајмљене своте врате у року од пет годаша то у потпуиости обезбеђуЈе. У управи фоида ускоро he се почети са израдом обрачуна који ће бити поолатц дужкицима који су већ ступиита иа разие дужности. Тешкоћу причињава то што ое, оа угсидањем планске расггоделе изгубио увид где се онц сада налазе: Многи од њих већ се јављаЈу утграви фонда да би почелм отплаћивати позаЈмљеае своте. »Са оснп-ањвм Студентског позаЈмиог фонда запршио Је друт Станојевић његовим конституцсаше.м и постављањем на но&оЈ, здравој и самосталној осцовв, студеити наших универзитета добиЈаЈу Једну сналшу помоћ друштва у савладавању студија. они зато тре-6a да се труде да ту организацију н помоћ друштва шт 0 боље искористе, да Је обезбеде за будуће гетерације студената и да се друштву на својим дружностима одуже”. м. И.

Чобан че

Са Природно-математичког факултета Годишња скупштина

У ПОНБДЕЉАК ЈЕ ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈЛ СХУДЕНАТА ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА, КОЈОЈ ЈЕ ПРИСУСТВОВАЛО ОКО 1000 СТУДЕНАТА Изборна конференциЈа Савеза студената на Природно-математичком факултету дала Је опсежну анализу рада организациЈе у прошлоЈ години. НаЈважнији проблеми, коЈе Је у прошлоЈ години решавала новостворена организациЈа Савеза студената било Је организационо учвршћење, идејно-политичко и стручно уздизање будућих васпитача средњошколске омладине. ОрганизациЈа Савеза Је забележила извесне резултате у по стизању овога циља, али незнатне, у поређењу са његовим опсегом и значајем. „Масован одлазак студената на овогодишње радне акциЈе и успех њихових бригада каже се у реферату доказ су њихове политичке свести. Дужност Је бригадира да дух колективности и другарства, који Је био тако интезиван на акцији унесу и даље развиЈају на факултету, кроз секциЈе Савеза и друге облике рада." На конференцији учествовао Је велики броЈ другова у дискусиЈи, иеђу коЈима и друг Миладин Шакић, претседник Универзитетског одбора ССЈ. У својоЈ дискусиЈи он је истакао успехе коЈе Је постигао Савез студената од његовог фориирања до данас. Он Је додао да Је срамота да у тако ЈединственоЈ средини, као што JJte t наш Савез, могу да опстоЈе разноразни, нашем социјализму туђи елементи, као што Је онаЈ малоброЈни део студената, коЈи уносе хаос у студентске домове, уништаваЈу народну имовину и ометаЈу рад осталима". То Је последица недовољне борбе коЈу наша организација води против таквих елемената" нагласио Је друг Шакић. Говорећи о учешћу студената делегата на Шестом конгресу СКЈ између осталог рекао Је: „Ми смо на конгресу гласали за изградњу социЈализма, за даљи успешан развитак револуционарне мисли нашег Савеза комуниста, за братство и Јединство наших народа, за процват нашс науке. Ми смо гласали за друга Тита и Централни комитет, Јер смо били дубоко убеђени да је то наЈбоља гарантиЈа наше лепше будућности. Ми смо тако гласали, Јер смо знали да тако мисли 26000 београдских студената, чврсто решених да спроведу f лопо одлуке Конгреса".

КРОЗ НАШЕ ФАКУЛТЕТЕ

Радне акције

Трећег новембра студенти Саобраћајног отсека Техничке велике школе изашли су на радну акцију у част VI конгреса. Подељени у две групе студенти су дали по три радна часа на уређењу школске зграде и на путу који изграђује општина Чукарица. На рад је изашло 112 студената.

Стони тенис

У част VI конгреса Партије, студенти Саобраћајног отсека ТВШ оргакизпвали су стонотениски Овај масовни гурнир на коме је учествовало

СА САОБРАЋАЈНОГ ОТСЕКА ТВШ

34 такмичара- трајао је седам дана, а завршио се дан уочи Конгреса. У финалној борби састали су се другови Цветановић и Стефановић, студенти пете године. Победио је Цветановић са 2:1. У овом времену одржан је меч са студентима ветерине. Победили су студенти Саобраћајног отсека са 6:4.

Милисав Николетић

Годишња скупштина студената стоматологије Београдски студенти учествоваће на Конгресу стоматолога у Загребу

Организација Савеза удената на овом факултету има истоветан пут развоја са организацијама на осталим факултетима. Први напори били су усмерени на организационо сређивање Савеза, проналажење форми адекватних са држају рада који су изискивали улога и место овог факултета у културном развоју на ше земље и улога сваког стручњака који изађе са с ior факултета и који треба себе и свој рад да удружи са напорима нашег народа усмерешш на нагтредак земље. На ред су тада дошли многи стручни проблеми које је требало неизоставно решити. 'ако су стручне секције имале доста удела у решавању ових проблема, ипак се могу набројати извеони њихови недостаци, који су углавном плод врло слабог ангажовања студената са старијих година. Покушај покретања изда вачке делатности пропао је Неки наставници свој слаб допринос овој делатности правдају тиме, што наводно желе да издају књиге, а не скрипта.

3. Цумхур:

Међутим, благодети остваревл таквих шихових жеља, студенти-стоматолози још нису осетили. Конгрес стоматолога који he овог месеца да се одржи у Загребу учиниће много на зближешу и упознавању рада и развитка стоматолошких акултета у земљи. Бео t >a ски студенти-стоматолози учествоваће на овом конгресу и истовремено посетити Загребачки факултет. Оштро је осуђена приватва пракса неких студената стоматолога који су, иако материјално обезбеђени као и други, покушали згртање новца, на један, нимало поштен начин, јер је њихова стручна спремност врло оскудна. У току рада конференцијз стално је истицана потреба да се млађим лекарима-стазкистима обезбеди довољна количина материјала и инструмената, како би повремено одлазили у села У вези са овим истицан je и примеран рад неких студената у стручним удружењима у унутрашњости. Партизал

Наш коментар „Медицинар" на последњем месту

Спорт

Послс одличне игре у арвом paзреду футбалског првенства Београда „Медицинар" је постигао свој највећи успех. Заузео Је прво место у својој групп и квалификовао се за лигу Београдског потсавеза. Очекивало се да ће „Медицинар 14 , иао Једна од најбољих београдских студентских екипа, која игра леп и допадљив футбал, успешно репрезентовати студевте и у лиги Веоградског потсавеза. Међутим, догодило се сасвим супротно. Од десет цо сада одиграннх утакмица „Медицинар“ Је добио само две, и то почетком првенства, а изгубио шеет и налази се на последњем месту. Укупна гол-разлика Је 35:10 (!) у ко рист противника, далеко веповољниЈа од Лушановца а коЈи се налази на претпоследљем месту са голразликом 11:16. „Медицинар** Је у гоку свог досадашшег такииче&а имао и неколико тешких пораза са Б:0 (са „ШумадиЈом"), 5:1 (са „Новим Београдом“), па чак и 9:1 (са „Јединством"), што показуЈе да порази нису случајни и незаслужени. Поставља се питање шта су узроцн овим резултатима? Да ли су они субЈективне или објективне прироце и могу ли се ови отклонити? Тачно Је то да се „Медицинар* гакмичи са далеко квалитетнијим тимовима него у прошлом првенству. Нико ниЈе ни очекивао и ове годиве исте онакве победе кзкве Је ова екипа раније постизавала. Међутим, последње место ниЈе пласиан којему смо се надали и који „Медицинар" према игри у прошлој години заслужује. ЛзнатлиЈа", тим коЈега Је „Медицинар* победио у цва маха и коЈи се на краЈу прошлога првенсхва пласпрао ва друго место иза „Медицинара к , данас Је четврти у лиги Београдског потсавеза. То показује да слаба игра „Медицинара" није резултат Јаче конкуренциЈе, него само недовољне озбиљности са којом се пришло овогодишњем такмичењу, jeдан део играча „Медицинара" због повреда и казви (!) mtje у могућвости да ее такмичн. Међухкм ни

го ве ноже да буде оправдање за неуспех. Велики Је броЈ студената ва МВШ н иогу се ваћи резерве коЈе не 6и заоста Јале за првотимцима. Њих је требало окупити у клуб, Јер он ниЈе створен саио за једанаесторицу играча који треба да играЈу ва утакиицама. Треба Још напоменути да међу члавовима фут балске секциЈе веиа ни Једног члава са иање од пет године студија. \ то значи, ако се овако настави, пропаст зж клуб. Управа ЈИедицинара" би иорада да се озбиљао позабави футбалскои секцијои. Неопходно Je, а то треба да Је и циљ друштва, да ову пи што већи броЈ илађих људи, Јер њих има, и омогућити да учествуЈу у раду друштва. Редовно одржава-

ње тренивга Је такође важан уелов, Јер ве треба заборавнти да се екнпа такмичи са квалитетним тимовима коЈи нису веспремни. На таЈ начин, док Још ниЈе касво, неуспеси екнпе ће бити ређи и постићиће се он 0 што се свакако мора сачувати, опстанак у лиги БеоградскоГ потсавеза, а то значи даља афирмациЈа етудената у иашен спортском животу. I. f.

ИЗ „ПАРТИЗАНА“ Друштво за телесно васпитање студената ~ Београд

Пре недуну недељу д&на взлепљене су плакате Друштва по свим факулхетима, као позив за упис. Одзив студената Је велики тако да се ва часовима Друштва виђа све већи броЈ члавова и чланица. Међутии иноги нису обавештени каква Је организациЈа телеспог васпитања, долазе и траже упис у пливачку секциЈу, кошарка, коњичку или друге. Зато даЈемо ово обавештење: У Друштву не постоје никакве секције, нити се члан може бити само Јсдним спортом, јер програм Друштва и читаве организацвје иа прво место ставља уздизање здравлд, телесне снаге м моралне велпчине њених чланова, па тек као резултат тога, добар квалитет у појединим гранама спорта. За извођење програмз Друшгво се служп сш 'нхик играма, тимнастиком, строЈевим вежбама, атлетиком, пливањем, веслањем, Јахањем и другим спортовима, којп служе за стварање здравог н снажног човека, способног за вршење великих задатака. Члановима стоЈи нг. расположењу коришћење сала; ДИФ-а и вежбаоница у ЛазаревићевоЈ улици 6р. 4. За распоред вежбак.а распихати се у прссторпЈама Друштва. Управа Друштва се налази у ЛазаревићевоЈ ул. бр. 4 од 1S до 19 часова. ИЗ УПРАВЕ ДГУШТВА

БРОЈ 22

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3