Student

Међународни дан права човека

Била је скоро већ поноћ између 10 и 11 децембра 1948 године, када је у главној скупштинској дворани Пале де Шајо у Паризу отпочело гласање. Генерална скупштина била је прожета духом јединства и у атмосфери неубичајене једнодушности усвојена је и прокла мована urbi et orbi 10 децембра 1948 године, Општа декларација права човека која је садржавала „заједничке идеале које тре ба да постигну сви народи и све нације”. Декларација је изгласана већином од 48 према 8 уздр?каних гласова. Против усвајања није гласао нико. Општа декларација има за циљ да означи савремени ниво у области заштите људских права и у том смислу она уопштава историске резултате једне дуге бообе за друштвено ослобођење човека. Та борба ко ја је стара као људска заједни <ta, има велике датуме својих победа. То су Magna Carta 1215, револуционарни акт енглеске буржоазије; Habeas corpus act 1679, Америчка Декларација независности 1776 и Декларација права човека и грађанина од 1789 године. Као што су принципи ових великих повеља људских слобода и права надахњивали тада напредну буржоаску клас уу остварењу њене историске мисије свргавања феудализма, тако је и Општа декларација права човека 1948 године изразила ововремену истину да се тежње маса радног народа у свету више не могу мимоићи и да оне почињу да добијају међународно признање. Општа декларација није револуционаран акт већ и због саме чињенице да је њена полазна тачка човек, поједина личност к да она следи стару буржоаску идеју формалне јед

накости свих, занемарујући чињеницу да је човек друштвено биће и да његов положај зависи од припадности једној класи која се у одређеним друштвено -економским системима оштро супротставља другој. Али поред свих недостатака, не може се оспорити значај Декларације, нарочито због тога што она означава зачетак једног новог схватања права човека, чија је основна мисао да човек не ужива права само као члан одређене друштвене заједнице или државе, него и као члан човечанства, самим тим што је људско биће. Практични вид ове идеје универзалности која се у Декларацији доследно развија. састоји у проширењу ње ног дејства на становништво свих територија без обзира на старатељски или неаутономни статус. Тиме су људи у колонијама први пут званично проглашени једнаким са осталим људима. Декларација је донела низ напредних одредаба у области политичких и грађанских права. Она прокламује за штиту основних слобода и права човека, породице и основних права у области просвете и кул туре. Посебно место у Декларацији заузимају тзв. социјално - економска права која су од животног значаја за положај радничке класе. У нашој земљи, принципи Опште декларације победили су заједно са нашом револуцијом. ГГоложај личности код нас је органски повезан са дубоким преображајима читавог нашег друштвеног бића, а изванредни успеси социјалистичке демокра тије све више омогућују да пра ва наших људи у свим сферама друштвеног живота постану најнапреднији међународни при мер.

М. Матић

Коксара у Лукавцу

Припреме студената за зимски распуст

Студенти са Универзитета, великих школа и акадомија у Београду припремају ze да свој зимски распуст проведу у знаку активне помоћи у решавању разних задатака на терену. На иницијативу Униве рзитетског одбора Савеза студената одржавају се састанцп студената из појединих места на којима he народни посланици из шихових крајева говорити о неким питањима рада на терену. На тим састанцима студенти ће се споразумети о начину рада за време распуста.

-1) 15 децембра 1952 године у 19.30 часова на Техничкој великој школи у Свечаној сали: Титово Ужице град и срез, Косјерић и Црногорски срез, Пожега, Чајетина, Златиборски срез, Бајина Башта, Рачански срез, Ариље. 17 децембра 1952 године у 19.30 часова на Правном факултету амфитеатар Ш; Крагујевац град и срез, Гружански срез. 15 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ Анатомски институт: Ниш град и срез, Сврљиг, Алексинац, Соко Бања. 2) 16 децембра 1952 године у 19.30 часова на Техничкој великоЈ школи, амфитеатар 65: Група Санџак: Прибој, Нова Варош, Златарски срез, Пријепоље, Милешевски срез, Сјсницз, Нови Пазар, Тутин, Штавички срез, Рашка, Студенички срез. 16 децембра 1952 године у 19.30 часова, на Правном факултету, амфитетар Ш: Светозарево град и срез, Рековац, Левички срез, Свилајнац, Ресавски срез, Деспотовац. 16 децембра 1952 године у 19.30 часова на Техничкој великој школи, амфитеатар 56: Шабац —■ град и

срез, поцерски срез, Мачвански срез, Посаво-тамнавски, Лозница град и срез, Јадарски, Рађевски, Азбуковачки. 3) 17 децембра 1952 године у 19.30 часова на ТехничкоЈ великоЈ школи, амфитеатар 65; Суботица, Бачка Топола, Сомбор, Оџаци. 17 децембра 1952 године у 19.30'часова на Техничкој великој школи, амфитеатар 56: Чачак град и срезј Гуча Драгачевски срез, Горњи Милановац, Таковски срез. 17 децембра 1952 године у 19.30 часова на Правно факултету, амфитеатар II: Аранђеловац град и срез, Лепенички срез, Топола. 4) 18 децембра 1952 године у 19.30 час .на Правном факултету, амфитеатар Ш: Параћин град и срез, ЋуприЈа град и срез. 18 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ Анатомски институт: Пирот град и срез, Нишавски срез, Бабушница, Димитровград, Бела Паланка. 18 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ IV интерна клиника: Кикинда град и срез, Зрењанин, БегеЈски срез, Тамишки срез, Јаша Томић. 5. 19 децембра 1952 године у 19.30 часова на Правном факултету, ам-

Састанци студената и народних посланика

фитеатар II: панчево град и срез, Ковачида, Ковин. 19 децембра 1952 године у 19.30 часооа на Техничкој великој школи, амфитетар 116: Ивањица, Моравски срез. 19 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ IV интерна клиника: Лесковац град и срез, Власотинци, Лебане. 6) 20 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ IV интерна клиника: Вршац град и срез, Бела Црква, Алибунар, 20 децембра 1952 године у 19.30 часова, на Правном факултету, амфитеатар Ш: прокупље град и срез, Топлички срез, Добрички, Косанички и Јастребачки срез. 20 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ Патолошки инстигут: Зајечар град и срез, Бољевац, Књажевац, Тимочки срез, Борски срез. 7) 22 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ Патолошки институт: Врање град и срез, БуЈа. новац, Владичин Хан, Јужноморавички срез, Сурдулица, Масурички срез, Босиљград. 22 децембра 1952 године у 19.30 чассва на Правном факултету, амфитетар V: Сремска Митровица град и срез, Шид, Рума, Земун, Стара Пазова. • 22 децембра 1952 године у 19.30 чассва на МВШ IV интерна клиника: Неготин град и срез, Доњи Милановац, Текија, Кладово, Кључки срез, хомољски срез.

8) 23 децембар 1952 годинв У 19.51 часова на Правном факултету, амфитеатар Ш; Нови Сад град и срез, Сремски Карловци, Бачка Паланка. 23 децембра 1932 године у 19.30 часова на Техничкој великој школи, амфитетар 56: Младеновац град и срез, Велика Плана, Моравички срез, Смедеревска паланка и Јасенички срез. 23 децембра 1952 године у 19.30 часова на МВШ IV интерна клиника: Крушевац град и срез, Ражан., Трстенички срез, Жупски, Копаонички и Темнићски срез. 9) 24 децембра 1952 године у 19.30 часова на Техничкој великој школи, амфигеатар 65: Стари Бечеј град и срез, Жабаљ, Сента, Врбас, Кула, Бачко Поље. 24 децембра 1952 године у 19.30 часова на Правном факултету, амфитеатар IV; Ранковићево град и срез. 24 децембра 1952 године у 19.30 часова на Правном факултету, амфитеатар V: Косово и МеТохиЈа. 10) 25 децембра 1952 године у 19.3# часова на Техничкој великој школи, Свечана сала: Ваљево град: и срез, Колубарски срез, Љиг, ла* заревац, Обреновац, Уб, Подгорскм ? срез, Осечина. 25 децембра 1952 године у 19.30 часова на прввном факултету, амфитеатар II: Пожаревац град и срез, Велико Градиште, Петровац на Млави, Жагубица, Кучево.

Научна екскурзија студената историске групе у Грчку

Група студената историје Фи лозофског факултета у Београду пошла је 3 децембра на петнаестодневну научну екскурзију у Грчку. Са групом путују: др Михаило Динић, редовни професор; др Иван Болсић, пре давач и неколико асистената. Ово је прва група наших студената која после рата посећуje Грчку. Посебан значај екскурзије је и у томе што ће се успоставити први, директни контакт између грчких и југословенских студената. Све трошкове сво си Савет за просвету, науку и културу НР Собије и Универзи тетски одбор Савеза студената. Студенти су уплатили само по две хиљаде динара по особи На једној конференцији историске групе чланови секције су изабрали за одлазак на екскурзију 27 најбољих студената IV годидине. Група је огпутовала специјалним аутобусом. Они he посетити најважније и најлепше историске споменике Грчке: Атину са Пар теноном, Спарту, Свету Гору и остала значајна места.

КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ

БРАЗИЛИЈА На Медицинском факултету државног универзитета у Рио де Жанеиру избио је са новом жестином студентски штрајк. Следеће чињенице су условиле избијање штрајка: студенти на државним универзитетима у Бразилији не плаћају школарину, док на приватним плаћају. Према томе није чудо да је велика навала на државне универзитете и да су на њима пријемни испити врло строги. Ту је узрок да велики број студената полаже пријемне испите на приватним школама и да се после, на другој години, пребацују на државнс универзитете. У студентском жаргону такве студекте називају „падобранцима" (para-guestida). Такав прелаз је могућ легално једино у случају ако се може доказати финансиским разлозима. Пре неколико месепи један студент медицине, ожењен и са децом, поднео је молбу за прелаз са приватног на држав-

ни факултет, позивајући се на сиромаштво. Добио је одговор да he бити примљен „чим 6уде слободног места". Будући незадовољан, исти студент поднео је жалбу другостепеном органу, који ју је позитивно решио. Међутим, студенти Медицинског факултета устали су против одлуке. Они су изнели да том студенту није потребан прелаз,. јер је он син крупног богаташа и има властити ауто. Цео спор решиће федерални суд. АРГЕНТИНА Преко 50.000 мађарских емиграната у Аргентини основало је у Буенос Аиресу мађарски универзитет. Нови универзитет не оскудева са професорима и студентима, већ са финансиским средствима и научном опремом. БЕЛГИЈА Геофизика је уведена као нови предмет на слободном Универзитету у Брислу. Ова

грана науке је била до сада занемарена. Приступ на геофизику биће дозвољен дипломираним студентима са других предмета природно-математичког карактера. Постоји намсра да се на овом Универзитету дају нарочите дипломе свршеним геофизичарима. ГРЧКА У грчком парламенту усвбјен je закон о оспивању стоматолошког факултета у Атини м Солуну. На Атинском универзитету постоје ови факултети: Правни, Природно-математички, Медицински, Слободних уметности, Теолошки и Стоматолошки. ФИНСКА На универзитет у Хелсинкију у зимски семестар уписано је 1404 нова студента, тако се укупан број студената повећао на преко 9.000. У овој школској години биће обезбеђена сзгма од два милиона финских марака за позајмицу.

Научни прилог _ ОТАЦ ИЛИЈЕ CMИJbAHИЋA

Ускоци како о њима говоре историски подаци

(Наставак из прошлог броја) Сви сУ се власи прикрадали у највећоЈ тицјјјни, да би сви могли истовремено да нагрну, пошто заузму потребне полазне положаје. Сваком је борцу ставл,ено у задатак да на дати знак упали луч и убаци Је у куће у граду, не би ли што више опсађених нашло смрт у пламену; поред тога, ватра Је могла забавити многе браниоце. Град Је био затворен. Градску капију учврстили су и подупрли гвозденим полугама, пошто Је већ била трошна. Неким Турцима коЈи су се нашли ван зидина дата Је вера да ће их пустити да оду, ако се предаЈу и не буду дизали дреке. Грачачки град, који се налази на врло стрмом брду што се диже са равнице, налазио се пред ускоцима. Запаљена луч полетела Је увис, Не задуго а ватрен певац Јавио се изнад кровова четрдесетак кућа те је онда пламен захватио и мошеЈу и четири куле, које су узидане, бдиле на cna четири угла. На кулама су се налазила по три топа, два са ђулади од камена која су онеспособљена огњем и један велик метални топ. ОваЈ Је престао да задаЈе бриге тек када му Је посада посечена. Много се свидео ускоцима, те су чак намеравали да га понесу. У међувремену и градска je капиЈа попустила. Када је пламен учинио своје, остало Је само зажарено гвожђе. Наlзад су били у граду. У дрвеном ходнику око унутрашње страие зидина налазило се доста пшенипе и осталих житарица и сена. Све Је ово изЈео огањ, дижући лламен врло високо. Многе су буле изгореле међу кућним дирецима. Неки, пак, бежећи од ватре, S'* летали су у оштра ускочка гвожђа, тако да Је заклано око 30 избезумљених. Много Je ствари пригорело, пошто их се ниЈе могло удаљити, али Је много и однесено. Одела Је било разних врста и вредности, од лана до свиле. Под брегом Је пасла стока. Њу Турци нису стигли да потераЈу, тако да су Је сву ускоцм залленили. Поред 2600 комада рогате марве избројано Је 3000 ситне стоке и 90 коња. Но, ваља признати да до брода ниЈе стигло више од половине, пошто су их на путу доста поубијали, а иззесне поштењачиие су бројну стоку успут посакривале. Турака ниЈе много погинуло, око 40 их је посе<мво, док Је на ускочкоЈ страни један погинуо а их је, као у народној песми, рашено. Роgjfca je било 78 душа, од чега су само двоЈица би-

ли мушкарци за борбу. При повратку, када су се ускоци примакли морској обали и тиме осигурали од сваког зла, видели су потеру, бројне кошанике из Удбине и околних села. Дани су се смењивали, а мала Јунаштвћ спаЈала су она велика, о којима је народни певач одмах стварао хронику у десетерцу. СвоЈим писмом од 11 маја 1648 године Петар Смиљанић Је обавестио далматинског провидура о ЈедноЈ својој акциЈи из коЈе се упразо вратио. Овога пута Петар је са сво Јом четом пррдро дубоко у турски кра,), на пет дана од млетачких међа, у покрајину Унап. Пљачкао је. Са Турцима се сукобио на три места Нарочито Је био значајан сусрет код Шупље HPкве (данас на путу Кистање Книн, више водопада Манојловца), где се нашао са Удбињанима v личким Турцима. ОкршаЈ je трајао од Јутра до подне, а затим су ускоци пола дана следили Туркс који су сишли са друма. Турака je било 500 у три буљука. Ускоци су изгубили три своја друга а посекли су 57. Дотерали су хиљаду говеда, 5000 оваца и 200 коња. Довели су 30 влашких породица' којима је глава спахија Бушковић, Петар Смњљанић сад се већ својим угледом издвојио од осталих харамбаша. После ове акциЈе, 15 маја, далматински провидур поставио га је за поглавицу влаха ускочених из Буковице, с тим да га као таквог имају примити све морлачке харамбаше које не уживају плату. Упоредо с тим Петар Је добио овлашћење да пресуђује њихове ситне спорове у првом степену. ДрукчиЈе и није ишло: код сељака-граничара, вечно везаних за оружје, пресуђуЈе воЈни старешина. У току Јуна 1648 год. Петар Смиљанић учествовао Је у двонедељном походу на Удбину који је предводио поп Шорић. Најпре су се попели у село Карин. Одатле су упућене извиднице у Жегар. чији су се становници већ раније разбежали. У четвртак појавили су се пред Удбином. Три хиљаде момака, баш као у народној песми, од коЈих Је сваки шести био на коњу, поделио се у три групе. Са око хиљаду делиЈа пошао Је Смиљанић у правцу Рудопоља. Петар је држао веви бок, Шорићев брат десни, а сам поп средину. Крила су од главнине била удаљена по Једну миљу и прва су избила на положај. Кад Je сутра Јутро освануло,

баш у петак, а у турски светац, навалише на суседна места. Смиљанић Је попалио Рудопоље коЈе се састојало из три засеока, Томичића, Водене Главе и Панчиног села. Заробио Је 50 жена и деце запленио 4000 грла стоке, ситне и крупне, 15 хатова и разног одела. Кад су подметали ватре, месним Турцима пришли су у помоћ Турци из Удбине и остале Лике, у свему њих око хиљаду коњика и 500 пешака. Грунуше на средњу групу коЈом Је заповедао Шорић. И Смиљанић и попов брат улетеше у гомилу. Борба се водила од два сата по ручку до мрака. На страни хришћана била су само два мртва и десет рањених, док Је код Турака иа очи самог Шорића пало њих 16. Међу изгинулим Турцима беху познатији: Мустафа Халум Прхатовиђ, брат удбинског капетана, и диздар Грачаца Махмут-ага Милићевић. КасниЈе Је Шорић од неког свог приЈатеља чуо да Је остало на бојишту 70 Турака. Но, овакво Јунаштво Петра Смиљанића није могло бити дуга века. НиЈе прошло ни двадесет дана од похода пред Удбину, а и Смиљанић к Шорић нису више били међу живима. Почетком Јула. баш онда када жито дозире, када црвене булке Једре и када су ноћи кратке али драге више него обично, ускоци су се дигли да посете Лику. Неки су пошли као на свадбу, без оружЈа. И овога пута предводник у подухвату био Је поп Шориђ са своЈим горичким власима. Петар Смиљанић повео Ј е својих хиљаду момака, где Је стотини буковичких влаха заповедао Петров син Илија. У Лици су се мнбго ослонили на тамошње влахе, који су изјављивали да желе прећи под хришћанску власт Тако, на улазу у један планински теснац, који се лако могао затворити, ниЈе од ускока остао готово нико; пролаз је поверен турским власима, који сУ стварно били неприЈатељски расположени према ускоцима, будући да су и сами много страдавали приликом ускочких провала. Један од влашких стражара пушком ie дао знак Турцима да су прошли ускоци. тако да су Турци у тврђзви могли послати у око!ину позиве за помбћ. Ускоци су се сгтустили у равницу и брзо се привукли тврђави -заноЈ Рибпик. О Рибнику се причало да је пун блага, поито се у њему склањао иметак из читаве околине.

Војска се у нереду приближила граду, и без мукв запалила дрвене куће у граду. Један део нападача упутио се вратима тврђаве. Но, прићи се могло само преко једног моста. Ту је нападаче дочекала густа пушчана ватра браниоца, тако да Је У првом налету погинуо и један морлачки четовођа. Кад су мртвог поглавицу однели међу к>егове, редови су се помели, и борци, уместо да гоне непријате? ља, сами су се дали у бекство. Узалуд су се гу» вернадур Поседарски и други трудили да са начем у руци затворе пролаз бегунцима. Настала Јв збрка. У претходници налазили су се поп Шорић*, син гувернадура Матеовића, Петар Смиљанић са сином Илијом и нешто коњице. У насталоЈ ситуа« цији чело је постало заштитница. О ову групу, веома храбру, сламали су се Јуриши Турака. Но, ма* лобројни, напуштени од пешадиЈе, заморени непрекидном борбом, стално рањавани при отступању, у стопу праћени од броЈног непријатеља, застрашени несрећом, коњаници су се повлачили све брже. Турцима Је ишла на руку и магла коЈа oe навлачила. У великом броју придолазили су лички власи, гонећи ускоке маљевима, брадвама и камењем. Коњаници из отступнице почели су бацати оружје и силазити са коња да би се сами што пре дочепали опасног плапинског теснаца. Сироти Шорић, пошто се срчано бранио, рањен из аркибуза у једно бедро, наЈзад Је био присиљен да се преда, са неким другим који су преостали. Шта Је ; било са Петром Смиљанићем у општем расулу, иије се могло тачно утврдити. Није забележено да ;е заједно са Шорићем заробљен, а није се ни повратио, као син му Или Ја. Свакако да Је погинуо v последњим окршајима. Док су остале који су се предали спровели у тамницу, као сужње, Шооића су Турци одмах погубили. не би ли тако оду/кили смрт удбинског диздара, коЈи је, заробљеа ари Једној провали Турака у Котаре, погубАен зесетак дана раније. Тако Је, после борбе од године дана, погинуо оодоначелник Смиљанића. Исте године ћогинуо >е Петров рођак, можда рођен брат, Јован. ИлиЈа Смиљанић из народних песама такође није дут вск провео; погинуо Је у борби четири године после свог оца. Ипак, и за свега пет година Јуначког, живота, народ га je овековечт у саојим песмама.

Б. ЗСРЛБЛК '

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 26