Student

ТРИ ЧИНА ДИСКУСИЈЕ „О слободи културе"

V претпрошлом броју нашег листа читали смо духовит и илустрован приказ Ј. Ћирилова под добро нађеним и казаним насловом „За оне који нису стали у салу 45”. Приказујући прве пламичке и жеравке дискусије, која се у наставцима води сваког уторка, „Студентов“ сарадник прекорео је све оне етуденте који су пропустили да присуствују овом занимљивом догађају- Како је претпрошлог уторка уследила друга „тура” дискусије, неочекивано хладнокрвна и сиромашна, наслов би требало изменити, управо одузети му прекор ност. Отуда је требало приказ дру гог дела дискусије донети са пору ком „За оне, који, срећом, нису стали у салу 45”. Међутим, трећи чин дискусије вио Је испуњен новијим и свежиЈшм. ако не проницљивим, а оно ироничним акцентима. Као лајденска боца која се нагло празни, трећи скуп Је донео толико варница, можда видева и потсмеха, да Je сасвим умесан наслов који се тамо у два три маха чуо, „Ово Је право весело вече“. Али није било весело; за посматрача чак сумор■о. Као да нису из истих клупа, из истог гнезда, почели су такви двобоЈи, а потцењивања и надмудривања било Је одвише. Разговор „О слободи културе” по парадохсу да речи имају репове, преточио се делимично у „О слободи некултуре”. И док Је први састанак био брзоплет, живахан и засићен, а други потајни, млитав и закопчан дотле Је трећи протекао у обрачунима, коЈи су започехи веселим жаргоном, а зазршени циничним приликама. Добија се утисак да се толико одмакло од корена реферата да би било узалудно извлачити ra из наноса плитких речи, оцена своЈе или туђе лектире, ситних пот

сддеха и буЈиде досетки. Права је несрећа да су и озбиљнији дискутанти после својих парада слегали раменима и говорили: дискусиЈа се изгубила; треба говорити на овоЈ основи; молим вас почните, а Ја ћу други пут што-шта додати. А циклус оних коЈи траже реч отприлике је овакав. Референт се осврне и обори на прошлн састанак, изнесе неколико нових опаски поводом ДостоЈевског и да би играо улогу покретача нових мишљења преузима улогу осице која иде на лиде раннЈих учесника дискусиЈе. Затим се поЈаве „позижени и увре ђени” да би одбранили своје стаковиште и показали своЈу ерудициЈу и моћ комичног, а неко од огшх коЈи су до тада Кутали пзвади белешке и од Кулина бана прегреса дискусиЈу, примичући се разложно алн недовољно расправи „О слободи културе”. И кад се поверуЈе да he равнодушни водич састанка учинити кра Јозом весело опором суплентском надигравању, наиђе геЈзир новиЈих и зрелиЈих опажања коЈа продужуЈу век дискусиЈе. Тако Је било и овог пута. Референт Милошевић пожурио Je да искористи свежину слушалаца. Изгледало Је да Је био помирен утиском да дискусиЈа бесповратно гу би своЈ правац. Пошто је искористио анемичност и клизавост прошлог састанка, Милошевић Је разборито одбио разговоре када су му пребачене извссне „празнине” у реферату и анализе Достојевског као примера књижевне идејности и живоверности. Било је јасно, Ми лошевић је иаправио мали обрачун са ситничарима дискутантим а, али није прихватио и поставио новије, верниЈе ставове. ГБегова оштрица бријача засецала Је погрешно. Милошевић се упустио у „зачикавање" Вучковића у чврстоЈ жељтт да, доказујући нетачност и повр-

шност његових ставова, докаже и ускогрудост Вучковићеве ерудиције. Тако Је дискусиЈа поново изклизиула из шина због непажње референта. И овога пута Миодраг Протић био Је заокупљен своЈим студи Јама српске поезиЈе Скерлићеве епохе. Иако се одмакао од основиав дискусиЈе донео Је на површину занимљлво питаше: колико Је могућа и носива легенда о Шантићу и шта стоЈи испод поданичког епидерма његове поратне поезиЈе. Протић се није клонио да своју тренутну везаност за књижевност излаже на састанку коЈи Је имао границе своЈих расправа. А помадр лицемерно звучало Је његово признање да Је намерно побегао од за датака дискусиЈе. Тиме Је потсећао на човека коЈи не жели да ставља руке у врући кестен, али му Је довољио да их види на туђем длану. Иако Је неприкладна поЈава да се дискусиЈе забележене код кућв читаЈу од речи до речи на састанку, Сто Јановић Је био саслушан cs пажњом коЈу Је заслужио. Његовз дискусија била Је разложна, али ра?биЈена на више питања, била Је

ошроумна, вли оскудна чињеницама. Права Је штета што није по* шао линијом аналнзе своје почетие опаске да домаћа књижевност није статична, већ живахна и радишна. Не тражећи и не сведочећи животну и кшижевну трансмисију у данашшем замаху домаћих писаца, Стојановић је из својих руху избио наЈЈаче весло и извезао се на пучину апстрактног. Скроз на скроз цикичан и охол поЈавио се Влад. Павловић, упућен на ДостоЈевског као да Је с њим делио сваку кору хлеба. Ако Је ишта од појаве овог младића требало забележити, онда је то његов мали рекорд да Је на сва три састанка узимао учешћа. Пошто Је био задовољан да слушаоце натера ка гримасе церекања Влад. Павловић Је шалозбиљно позвао „наивног" Ћ.ирилова који, замислите. криво тумачи писца „Злочина и казне", и „велеумног" Протића коЈи малте не зна како се читаЈу романи у више свезака. Међутим, прави испад и недругарски излив учинио Је Влад. Павловић, бљутаво исмеваЈући наводну површност Сто Јановића, претходног' дискутанта, и импутираЈући му балавост наслеђену из танкобојних „Златних књига". Очекивани са нестрпљен»ем (фут балских навијача или семинарских петлића?) поЈавио се Г. Вучковић, који Је на прошлом састанку за утисак да се дискусија нашла у „погрешноЈ улици* добио „стакато" пљесак из последњих клупа. Овог пута он се пристоЈно и присечно одбранио од ироничних приговора pe ферента Милошевића, али Је непотребно глумио учешће и обузетост „правим стварима" не даЈући дискусиЈи ничег суштинског. а обећавајући као на раниЈим састаицима. Тим околишењем дискусиЈа ниЈе изгубљена, али Је уЈаловљена као на неком састанчићу ђачких врхли терата. Овако Вучковић Је потсеhao на пролазника кога молимо да нам покаже улицу ту и ту, а он нам одговара да се нисмо упутили добрим правцем, али да не зна тачно за положаЈ улице. Ако нисам успео да дискусију са Филозофског факултета најверниЈе прикажем, читаоци ми неће замерити. Међутим, онима коЈи су из прикрајка „наљуђени" на дискутаите и њихове речитативе (или оштро умности) не треба претити карикатуром Дибуа како је то питомо зажелео писац приказа у претпрошлом броју нашег „Студента". Довољно Је ако им се каже! говорите отворено шта хоћете и како хоћете, а савете оставите за своЈа суплентска предавања. НаЈзад, не ви би.тто на одмет да забележим три утиска која сам покупио на изласку из сале 45. Прво Је неко, мало надмено и са презиром. рекао: „Више вреди ова киша напољу, него седам пута. по седам ових наших седељки." А примедба да „дискусије рекла казала постају обичаЈ” пропраћена Је сувим, али тачним к тешким питањем „куд ће брука него у иарод"?

М. МИРКОВИИ S

• Редакција доноси оваЈ напис као линни став н.еговог аутора.

Р. Антић: Студија

Прва самостална изложба Радомира Антића

Милутин МИЛОВИЋ

ГГосле дуже паузе наззад имамо прилике да видимо радове једног младог сликара, још студента Академије, из класе Љубице Сокић прву самосталну изложбу Радомира Антила отворену у недељу у Омладинској галерији, Двадесетчетири изложена рада, деветнаест уља и пет темпера, сведоче нам о живом Антићевом интересу за разноврсност у тематици. Портрет смењује пејсаж, да се уз њега нађе мртва природа, а до ове фигурална композиција. Одговарајзгћи ка питање, која ra тематика највише интересује, Антић је рекао: Мислим да највише одговара мом темпераменту композиција. Већ радим на једном циклусу платна, које he под заједничким називом „Пиротске ћилимарке“ носити обележје моје љубави према родном крају, Пироту, непресушном, богатом извору, животне тематике, мотива из народа и звучних боја. Овде сам изложио два рада из тог циклуса: „Искуство се преноси“ и скицу „Пиротске ћилимарке". Претежно код свих изложеB}tx у&а Радомира Антића преовлађује тамна боја, чиме је он хтео, а добрим делом и успео да да драмско обележје својим сликама. Нека платна чине скок у колору нагло прелазећи од тамиог ка светлом, што је одраз његовог тренутног расположеа>а, те оно импресивно делује на посматрача и говори о шириви сликареве инвенције, духа и израза. На Антићевим платнима још увек има, а то је сасвим разумљиво обзиром на младост о-

Р. Антић:

вог нашег сликара, недореченог у потезу кичице, у компоновању слике и употреби боја. Све то носи сбележје тражења себи одговарајућег израза, којим би најбоље изразио себе и своја надахнућа. Навешћемо неколико радова: „Цвеће 1“ најдубљи акорд у тражењу тамног; „Девојка са плавим очима“ модернистички обрађена, стилизација портрета која нз експресију; „Увело цвеће“ лирски дато, са пуно нежног осећања; скица „Пиротске ћилимарке“ тежиште читаве слике је на драмском акценту у колориту, а лица су необрађена у широким потезима; „Портрет младића“ и „Портрет девојчице" у широким су плохама боје, психолошки осветљени и уобличени. Овде несумњиво треба додаги: уље „Девојка над књигом“, где је лице насликано са два гри потеза кичице, а однос боја и њена употреба говори о расположењу које је било код Антића у време сликања. _ посебно, о атмосфери саме слике реалној и животно доживљеној; и „Мртва природа Г композиционо добро решена са гри светла акцента (црвене и жуте јабуке у корпи), који носе и освежавају слику иначв дату у тамном колориту. Ако 6и хтели да издвојимо неколико радова са ове изложбе који остављају трајнији утисак на посматрача, како у техници обраде и композициЈи, тако и у колористичком гретману и сликаревој инвенцији духа, морали би свакако узети у обзир и најновија платна Радомира Антића: „Први снег“, „Мртва природа П“ и „Хлеб, лука и вода“ рађена светлијом палетом, чистих и живих боја, брзо, рекло би се у једном даху те на тај начин делују импресионистички и указују и на ту могућност и пут у Антићевом развоју. Нарочито импресивно делује уље „Први снег“ где су водена атмосфера, асфалт, отсјај и оглецање у њему, ваиредно успели и свежи. Похвална је његова тежња и жеља да се ухвати у коштац са фигуралном композицијом великих размера („Искуство се преноси"). Но, чини нам се да ie Антић много бољи, садржајнији и изразитији, у платнима мањих димензија који му омогућавају већу сконцентрисаност - г ри раду. Треба уз ово указати на још Један рад, „Балерина", којтг у извесној мери делује препо-

тентно, а посебно говори о томе да не одговара његовим могућностима. Сликана је широким по тезима кичице уз танку наслагу боје, а негативно делује стаг тичност сликаног модела и одеће на н>ој, школски подражавајући и копирајући античко сликарство и скулптуру. На крају, неколико речи о темперама. Ha изложби их има свега пет (три „Мотива из Призрена", једна „Скица за портрер“ и једно ~Цвеће“). Малих су димензија, композиционо добро решене и колористички успело обрађене у широкој скали чистих боја. Скромно и тихо je почео Радомир Антић стајући у ред наше најмлађе генерације сликара. Његова платна као целина посматрана на овој изложби уверавају нас да код овог младог уметника несумњиво постоји сликарски таленат, који се манифестује у тражењу одговарајуће форме, тежећи да обухвати у широком младалачком заносу животну тематику у своЈ њеноЈ разноврсности.

Портре младића

Можда...

Пусто ће можда ноћас кораци моји у ноћ да уплове. Пусто... без циља. На некој уплаканој грани загрлићу можда остатак једног живота. , Или ћу негде са неким сусталим очима туговати за раним бресквиним цветом. Или ћу с лишћем на рамену чекати једну давно одбеглу радост посрнулу негде између лутања. А можда hy, уместо свега, на твоје пролеће иаићи. кад моји кораци пусто у ноћ уплове.

Бранко ЈОВАНОВИЋ

НАША ПРИЧА

ечак Је дошао на овај свет изненада, мада га ниј« Диспустила из кљуна рода, нити су га нашли по легенди у главиди купуса. Појавио се у трекутку када Je бабица са дежурним милосрдним сестрама отишла од мајке, да би халашвиво појела комад тек приправљене масне гибанице од меса, коју је умесила настојница сиромашног породилишта. Та масна гибаница испечена у овалној тепсији, од које се овлажи усна дупља, пре но што je дотакну зуби, стала je живота дечакову мајку, која је приликом његовог исклијавања, изгубила више крви но што треба. • На њено очајно запомагање, догегала је бабица, да бм га са масним прстима прихватила у загрљај одузевши га од маЈке.

Коста Димииријевић

И на земљи je почео да дише нов човек... Милосрдне сестре видевши да жени нема спаса, принеша уснама цаклећу површину огледалца да би истовремено са запрепашћењем почеле климати својим лабудовским капицаиа, натученим преко чела до очију, видевши да је његова површина била још увек замагљена од маЈчиног даха,.. Тада казаше; нечастиви се уселио у њу; а лекари су се кладили положивши бабици на длан петстотинарку. Први је тврдио да ће умрети за десет минута, а други за дупло више. Први joj je притом извукао скоро цео језик из уснв дупље плашећи се ваљда да га болесница у грчевима не прсгризе; док други видевши дужину жениног језика рече правећи глупу алузију: Ја се колега чудим што ми је жена толико благоглагољива, а види колики им Је само Језик. МаЈка им није хтела услншити коцкарске жељв и животарила Је што се закључивало при честом приношењу огледалца уснама. Тек након пет часова принета површииа огледала Је остала незамагљена и огледала Је део мајчиног врата и мало ниже влажну кошуљу од капи мајчиног млека, бистрог као суза, коЈе дечак неће /шкада окусити. _ ’ 'k' Из материнског удружења дечак Је отишао да живи са дедом и старамајком коју је називао мајком, пошто оца и маЈку није ииао прилике никада да види. Деда Је био несрећан, јер је почео нагло да губи већ и до тада слаби вид. Скоро сваких пар месеци био Је принуђен да мења дебела наочарска стакла. Сада су остала Још задња три броја наочарских диоптриЈа па да буде сасвим слеп. А да би то одужио Јецино му Је преостајало да напусти клацкави поштански вагон у коме Је већ деценијама у друштву титраве петролејке распоређивао писма у безбројпим преградама поштанске картотеке. Некад Је то ишло лако. Прсти нису дрхтали, а очи жмиркале при одгонетању, безброј адреса исписаних хиљадама рукописа. Само апотекари и поштари читају на овом свету све рукописне хијероглифе. Истраживаче не рачунам. Али дугогодишње слабо пламсање петролејке и труцкање поштанских кола током службовања, учинили су да je са наилазећим годинама писма при одгонетању адреса приносио све ближе и ближе наочарима, а када их је већ додиривао врхом носа, преостајала су му само три броја наочарских стакала, па да остане слеп. При повратку са рада волео Je да му прича цушсаЈући га на колену. Запамтио Је све приче. али међу њима када је научио да чита ниЈе нашао ни Једну препричану верзију баЈке, попут стараца који имаЈу обичај да врше плагијате од Грима и Вука, цупкајући унуке жељве прича. Можда Је и то био Један од узрока што касниЈе дечак кије имао стрпљења ни Једку т књига да свари, јер оно што Је излазило испод дедових бркова биле су само приче о животу, о годинама проведевим f груцкавом вагону на укрштешш шинама. ПиЈе му нихада испричао да Је вашао тридесет и четдрте пахет са доларима у вагону коЈи су вероватио кријумчари убацили при претресу. Нису дошли тог дана по њега, а и да еу навратили деда би их упутио на кадлехво место коме Је нстот тренутка по проналаску пакета однео новац. Установа му Је з» то поклонила неколико стотина динара, а директор стегао руку, подешавајући том приликом чељусти да би што лепше изашаО на првој страни дневних листова. Деда Је био наЈсрећнији тог тренутка, а награде се одракао у корист неког удружења. Дао Је неколико милиона за неколико стотина. Сироиаов су говорили да Је шенуо памећу, а то изгледа нису оспоравали ки они који су му дали награду. * Кажу; „Када се на слави угаси свећа догодн со cpeha!" Дечак ниЈе био никада сујеверан. И т* nv диие је као сваке скромно са старима по њиховоЈ жељи славио крсну славу. Фитиљ је био дужи но обичко п горео огроман пламек. Старамајка то примети деди, а он ну даде маказв да га поткрати. Растворио Је краЈичке махаза приносећи их пламену. Када их Је заклопио пресекао Је на половпну фитиљ и угасио свећу. Брзо кашљуцнувши да деда нв би чуо паљење машине, запалио Је свећу. А деда иако је гледао у њеном правцу није ништа опазио. Тада је сазнао да Је потпуко слеп и није га више пуштао да шета улицама без треће eore. Дете иде на четири, а човек на две; ја значи да нисам ни човек ни дете говорио би стари лупкајући штапом дпк ra Је водио испод руке до очне поликлинике. Свежите му руке! заповедио је лекар болничару пре хируршке интервенције на дедином оку, Нисам робијаш! деда Је одговорио не допустивши да га привежу уз операциони сто. ОуерациЈа Је успела. Одгуралп су га до постеље са уфачлованкм десним оком за које Је Једино било наде. Лево је било мртво! * Професоров асистент му Је пришао након два час* када се је дежурна сестра изгубила са оделења, Био Је радознао и са неспокојством је скидао завоЈ с» ока плашећи се да професор не наиђе. Неопрезно је задњи

Страна 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

овАввштењв У уторак 16-ог о. м. апсолвснти = Правног факултета приређују кљи- Ц жевно вече. Почетак у 17 часова амфитеа- g тар IX. |

Број