Student

Уставни закон и његов значај

(Наставак са прве crparie) скнх, политичких, економских, научних, просветних, културних и стручних и других интереса. Личне слободе и друга основна права човека и грађанина налазе исто тахо своју уставну заштиту. Поред ових општих поставки о самоуправности произвођача и рад ног варода, Уставии закон Је насто Јао да утврди и скалу конкрет них права, овлашђеша и материјалних средстава коЈи омогућују Д а самоуправност постане део друштве не и политичке стварности. Скала ових права ниЈе потпуна, али Je она карактеристична за опсег и домашаЈ самоуправности у ЈугославиЈи. Самоуправна права произвођача пружаЈу могућиост произвођачима да управљају друштвеним средствима за производњу и да одлучују не само у расподели одређеног дела дохотка привредне организације, веђ и да кроз већа про извођача одлучују о доношењу при вредних планова, закона и других одлука претставничких тела којима се врши основна намена оног дела вишка рада који се одваја из привреде ради задовољеља општедруштвених цотреба н интереса. Самоуправва права радног народа у ошптини, граду н селу и установама, довољно су широка да укљу че инициЈативу и рад маса у управ љању локалним пословима и основ шга делатностима установа, без мешања централних органа управе. Алн при томв Уставни закон не пжда у романтичнв и, у краЈњоЈ линији, анархистичне концепциЈе, коЈе пастоЈе да самочправллње супротставе Јединству привредног система и Јединству социјалистАчког развитка земље. Закон изритато истиче да ce самоуправљањв про извођама и радног народа остварује у сагласиости са законима, друштвеним плаиовима и другим одлукама претсташшчких тела, народних скупштина и народних одбора. На основу права самоупрлвљаља произвођача привредне организацијв постају економски и правпи индивидуалитети под упра вом радних холектива. Али, привредне организациЈе нису никаква своЈива радких колектива. Право самоунрављаља врши се и мора ce вршнтн у узаЈамном Јединственом интересу поризвођачких колек тива и друштвене заједнице. Самоуправљаље радног народа у општиви, граду и срезу постапља народни одбор и разне облике пепосредног самоуправљања у основицу државног систеиа. Али, народни од бори ве постоју апсолутни госпо-

дари ва својоЈ територпји, већ осно вица Једног јединственог система властн који ради сагласно утврђо* ним правима и узајамним обавезама како „локалннх" тако н „централних органа власти“. Прва глава Уставног закоиа претставља Једну нову декларациЈу права. Ако не обухвата сва права човека и радног народа у социјализму, она први пут изражава иова права која се рађају ва основици социјализма. То су права радног народа и радног човека на управљање у привреди, у држави и у друштву. Та нова права су, у исто време, политичка и друштвена и претстављају једну од основица социЈалистичке деиократије. Док су све раније декларације права претстављале акт у про« цесу ослобоћења човека у поли- _ тичкој сфери или су наговешта- ' вале непотпуност политичких права кроз извесна социјална н економска права, дотле Југо сл о* венска декларациЈа пр ава претставља одлучпн акт у процесу социЈаа« ног ослобођења човек а. У томе Је њен великн значаЈ за друштвену иисао и за борбу човечанства за коиачно ослобођење човека од свих врета отуђења коЈе су створили разни класни н своЈински системи у свету. Други део Уставног закона ваетв Ји да оствари демократсху садржину начела Јединства власти, тЈ. да постави такву организацију вла- t сти федерациЈе н вародних репу- ■ блика коЈа омогућује да народне скупштиве постану истипскм наЈвиши оргави власти и државне установе коЈе у себи уЈедињују такозваву законодавну н извршау функциЈу. Решења коЈа су у овон погледу дата нису можда савршена а ви коначна. Али су ова нова и смела у своЈоЈ тежњи да ее ослободе традиционалних модела и да спрече превласт бирократије х извршних органа власти. Устзвви закон показује да Је социјалистичка демократија у Југославији способна да се стално у- . савршава и валази установе и облике у којима се врши постепено ослобођење друштва од државвог апсолутизма, административног туторства и монополизма. Он Је је« даа од ретких ослободилачких в" демократских аката данас у свету.

Др. Ј. Ђорђевић

ЉУБОМИР МЛАДЕНОВИЋ; Поред Саве

НА БУРНОМ ЛУ7У

(Каставак са прве страке) лазе баш све, све као и некад. Само нема ћилима из куће Садиковића. Старог су убиле усташе у логору, мајку стрељали, а деца, расејана по земл»и Револуције, не знају где се ћилим сада налази... * Омаши, црн, живахких очију, сеоско ђаче шабачке гимназије, Пантелић Златомир, чегири године је доносио вести, растурао летке, радио за Подгорски партизански одред. Попаљена села, Скела, казнене експедиције, стрељање, све то није могло да зау стави овог малишаиа. Огромна енергија са којом располаже избија из сваке његове речи, покрета, 1945 године одлази са првом групом официра на школовање у СССР. Далеко су била поља Мачве, роднога села, свега. Огткољена стражарама и бодљикавим жицама, издужила се ниска, налик на шталу, зграда казненог завода, из доба царске Русије Сада су у њој били смештени југословенски официри и примали „братску помоћ“ у науци и знању. Москва је захтевала: учинити све да ти млади људи забораве земљу, народ и четири године борбе за њих. Уместо југословенске химне принуђени су били да певају химну СССР-а. На честитање пуначког поднаредника Серјошке, за добро извршени задатак, морали су да одговарају, уместо „служим народу“, „служим Совјетсхом сојузу". Покушали су да униште осећања. Тешки услови за рад и слаба храна довели су до штрајка. Штрајк глађу од једнога дана избио је спонтано код свих питомаца. Из гардиских јединица упуhe« је на Економски факултет. До дипломирања има још један испит, а онда у војну кндустрију и предузећа. Мислим да hy тамо највише користити својим знањем Армији и иаро-

ду каже поручник Златомир Пантелић, апсолвент економије, * Од 1947 годиие кије ставио хаупу, не слуша више шум мотора у ишчекивању да се спусти стартна заставица. Дошао је међу „обичнељуде. Они иду по земљи, не познају лепоте неба, не знају, или су можда само чули за вираж, лунинг, пикеј. Њима је доле добро, топло, многи студирају. Дошао је међу њих и ето и о« сада студира машин-| ство-аеронаутику. Још само годину дана, а онда, оида опет хаупа, зелено поље и шум мотора. Животни пут Слободана Поповића, ваздухопловног капетана прве класе почиње у сарајевској гимназији. Као одличан ђак упућен је на студије у Француску. У Греноблу низе дуго студирао технику. Долази рат. Петен им је отказао гостопримство. Слободан прелази у Португалију, убрзо одлази у Енглеску, где се у Манчеструу сабирном центру Југословена, оа још око двадесет омладинаца-студента, морнара са потопљених бродова, јавља за авијацију. Маја 1942 иде за Родезију (Јужна Африка) где је завршио ваздухопловну школу. Постаје ггилот. 1943 године прелази у Египат, Овде смо много више сазнали о нашој народноослободилачкој борби. Сви официри дају изјаве о непризнавању избегличке владе и Драже Михајловића. Сваки од нас желео је што rrpe у земљу. Енглези одуговлаче пребацивање, тако да у земљу стижем тек у новембру 1944 године. А онда, борбеии летови над сремским фрооатом, Хрватском, Бјел>ином, Брчком. Често се студенти Машинског факултета окупе око свога секретара партиског комитета, да им прича о своме животу, људоша, о другим земља-

ма и борбегош летовима. Опасности гтривлаче младе људе и када би он са одушевљељем почео да прича о авијацији, свима би засијале очи, постајали су живахиији. Машинци су ггоносни на свога секретара. Присност и право другарско разумеваље учинили су да је постао популарак и омиљев међу студентима. Када завршим студије каже Слободан, вратаћу се на авродром. Не могу без н»ега.

Написали: М. СТОЈИЋЕВИЋ и CL ДОШЕН

Француско Туниски односи

Све од 1881 годин«, када је француски експедициони корпус ОЈсупирао најважније центре Туниса и када је тадашњи беј био гтрисиљсн да да сагласност за окупацију земље, француска влада, сем дипломатске борбе са великим европ ским силама за призпаван»е овога чика, кије имала главобол»е са туниским питањем. Али од тада је прошло доста времена у коме периоду се, нарочито после другог светског рата, много штошта изменило. Колснијални систем у Африци почео је да преживљава дубоку кризу. Још после првог светског рата у Тукису су почели да се јављају национални покрети. Прва странка била је Стари Дестур. Како она није показивала већу активност од н»с се доцније одвојило њено лево крило и основало странку под именом Неодестур која је убрзо око себе окупила већину Тунижана. Њен оштрији курс, који иако кије тражио потпуну независност (пристали су да и даље остану економски везанч за Француску) није се свидео француској управи и она је 1938 године забрањена. Али како њен утицај није престајао 1949 годште поново је легализована. Ово неслахагје тгзмсћу политичке линије Неод<.чД, и француских утгрављача у своnjg најоштријем облику, почело је тек негде 1951 године. Наиме, крајем октобра, иретседник туниске владе Мохамед Шеик предао је Министру спољних послова Француске, Роберу Шуману, меморандум редигован у сагласности са бејом у коме се тражи укутрашњи суверенитет за Тунижане дбк се одбрана и спољни послови и даље остављају француско) влади. Француски одговор, • половином јануара ове године, било је наименовање новог генер&лног резидента ЈКана де Отклока, дотадатњег амбасадора у Белгији. Он је већ сутрадан по доласку од беја захтевао да смони Шеикову владу и Да повуче жалбу послату УЈедињеним нацијама. Неколико дана касвије забранио је конгрес Неодестура, а кчда су тим поводом избиле демонстрацнје у којима је било преко тридесет мртвих, ухапсио )е вођу Неодестура Бургибу и друге лидере странке. Отклок )е међу* гим и поред све већег отпора у земљи, употребом силе, решавао туниски проблем. У циљу „стварања пута ка споразуму“ краЈем марта ухапшен је претседник владе и неколико министара који су одмах интеркираки. За новог претседника наименован је Салахедин Бакуш један од највеђих велепоседника и индустри јалаца, иначе познат као политичар конзервативних погледа и „присталица мирног ре шења спора са Француском". Али туниско-француски ОДноси су брзо изашли ван оквира туниске територије. Пакистан и друге арапсхо-азијске земље поставиле су ово питање пред Савет безбедности, а када је овај одбацио та) предлог, оне су развиле акцију за сазиваЉе ванредног заседања Генералне скупштине. Како је познато француска влада се не слаже са постављањем туниског питања пред Политички комитст, јер сматра да је то „искључиво унутрашња ствар Фраlгшуске“. Пред почетак дискусије, коју фР ан ЦУ ска Делегација бојкотуЈе, убијен )е Ферхад Хашед, вођа туниских радника и један од лидера Неодестура, што само показује да решењу овог проблема треба што пре пристутгити. Првд Комитетом се сада налазе две резолуције: аралскоазиске земље траже преговоре са Француском у циљу гјостизања самоопредељења туниског народа, резолуција државе латинске Америке избегава сваку конкретну акцију Уједињених нација и хгредлаже директне преговоре Француске са Тунисом. Јзпгословенски делегат у Политичком комитету Владимир Поповић изјавио )е тим поводом да he Југославија подржати све мере које би довеле до француско - туниског споразума на бази равноправности. Стеван ТАТИЋ

ДОПИС ИЗ ЕНГЛЕСКЕ

Мистериозни професор

Тражили сте да вам пишем из Енглеске. О чему? Што стигнем. Па добро. Овог пута ћу испунити жељу вашег уредника хумора. Молио Је да му пошаљем неху занимљивост из стутентског живота. СлучаЈ Је хтео да се у Оксфорду послвд-

Из Оксфорда п>их дана много препричава шапа о мистериозном турском професору, ЈЕРЕХИЧКИ КЛУВ Још ггре године на Универзитету у Оксфорду, основан Је Јеретички клуб. Платформа Клуба је врло растегљива. Ту су окушвени: „слободни

мислиоци, вонкомформисти, erзотичари, егоисти, екстремви индивидуалисти, ексцентричари и Јеретици свих врста". У Клубу ce редовно одржаваЈу предавања и приредбе којима присуствују и други студенти, а и публика са стране. Прошле недеље на листи говорника као гост најављен Је и „чувени турски научник Макеш ХелаЈ, почасни професор социологиЈе на Лондонском универоитету". Тема његовог излагања Је била: „Уживање опиЈума“ социолошка студија. Јеретици су широко разгласилм састанак свога Клуба. У великом амфитеатру скупило се преко сто чланова Клуба, много студентарије, дописници аажнијих листова и друге званице. ВОЛИМ ОПИЈУМ На говорници се појавио достоЈанствени, средовечни господин, носио Је дугачке зулуфе, браду и наочаре са рожнатим оквирои. Професор Је владао одлично енглеским, еамо Је мало отезао кратке самогласнике. Преко Један сат Је врло интересантно предавао о уживању опијума. „Волим опиЈум он Је рекао и често заносно уживам у њему. Човек га може разумtjo трошити, без икаквих патолошких последица, али он има катастрофално дејство на децу испод пет годииа и пс смо им се давати .. .** Слушаоци су целим излагањем били, најблаже речено, запањени. Предавање Је завршено сугесткјом да Је масовко жвакање или пушење опијума ипак штетно за поЈедине втничке групе. На крају је запитао присутне има ли нејасних питања. Егзотичари су предњачили: Какво становиште заузимају будисти спраи опијума? На које расе најштетниЈе делује? Какав Је утицаЈ опиЈума на репигиозне претставе? Шта Је хашиш? итд. Професор je на сва питања довитљиао одговарао. Претседавајући ra је запитао, има ли код себе опиЈума. ХелаЈ Је одговорио: ПогледаЈте вашу цигарету, ја сам вас понудио, н* њоЈ не-

ма никаквих ознжка, донео сам је из Турске натопљену опиЈумом. Претседиик се тргао, збуњено вацио цигарету покрај стола i* згазио Је. ОПИЈУМ ЈЕ ШТЕТАН ЗА ЗАПАД Сутрадан су енглески и америнки листови испунили ступце са извештаЈииа „О последњим научним открићима турског професора**. „News Chronicle" Је цонео велику репортажу „Докгори се слажу да Је уживање опиЈума штетно за западни свет". У Истамбулу су били ужасно збуњени загонетком о мистериозном научнику. У ТурскоЈ не поетоЈи ниједан професор социологиЈе по имену Макеш ХелаЈ, нити Је иЈедан путовао скоро у Енглеску. Лондонски универзигет Је пажљиао размотрио „свог професора" и открио да Макепг ХелаЈ ие постоЈи. ШАЛА ЈЕ УСПЕЛА О чему се ради? Јеретици, вудиториј и штампа су били камагарчени. Два студента су Још пре две године замислили ову шалу. Због rcra су се уписали у Јеретички клуб, обојица су се ванредно истакли својим ненормалиим понашањем, те Је Један изабран за претсвдника, а други за организационог секретара Клуба. Годииу дана су се до изнемоглости залагалк за Јеретике и стекли њихово поверење. Свог пријатеља, талентованог младиКа Дромгул Патрика, сехретара Укиверзитетске драмске групе, спрвмали су цео септембар и ожтобар за ову улогу. КористеКи поверење јеретика оки еу саставили дневни ред састанка, па су 12 новсмбра на говоркицу извели Макгша ХелаЈа, Јерстици су били ужаснути „гнусном преваром". Лажни професор Је изјавио: Публика je била савршено слатка и културна. Штампа брзоплета као и увек. Улога ми се свидела. цео град не памти тако успелу студентску шалу. Јеретици еу изабрали нове руководиоце и више не одржаваЈу Јавне сед* нице. STVDIOSUS

ЗА НАШЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ СА ФИЛO3OФСКOГ ФАКУЛТЕТА

ПЕДАГОШКА ГРУПА

Филозофски факултет пружа широке могућности за избор најразличитијих интересантних заниман»а. Од његових четркаест грутга далас ћемо вас упознати са педагошком. Класифицирајући науке по степену на коме поједине од њих стоје у шеми друштвене надградње, Маркс је педагогији дао највише место. Основни задатак ове груп« је да спреми широко образоване и стручно високо опремљене пвдагоге за професоре педагогије и методике на учитељским школама. Дакле, постоје две главне оријентације. Но, поред тога, студентима педагошке групе пружене су даље могућности. Тако he, на примвр, свршени студенти са више развијеним практично-методолошким смислом радити као професори-наставници у угледно - огледним основним школама чија предавања слушају ученици учитељсхих школа. Они студенти који покажу више смисла за теорет-

ску страну педагошке науке, активно сарађују са педагошким институтима и часописима. Неки од студената определиће се за рад у великим установама за одгој деце претшколског узраста, а неки he се посветити васпитању дефектне деце итд. Претежни део градива који изучавају студенти педагошке групе улази у оквир стручних предмета. У току прве две године студија слушају се предавања из Опште педагогије, Опште психологије, Историје педагогије, Дечије психологије и Методика појединих наставних предмета. У трећој години поред горе наведених предмета изучавају се Педагошка психологија, Дефектологија и предшколско васпитање предмети који се слушају у току два семестра. Поред тога, на првој и другој години слушају се предмети више општег значаја, као, на пример, Историја филозофије и Логггка који дају студентима темељито знање

из ових области веома потребно интелектуалним радницима. У току четврте године слушају се предавања само из Опште педагогије, Историје педагогије и Методике без полагања годишњих испита. Садржај рада студената педагошке групе веома је разноврстан и интересантан. То је група на којој је контакт студената са професорима, односно асистентима, што је условљено организацијом наста-. ве, веома велики. У току студија сваки студент је обавезан да одржи по дванаест предавања, а у седмом семестру сваки студент прими један 'разред у основној школи и ради са њим седам дана, разрађујући план, пишући методске јединице и држећи предавања. Овакво обиље практичних вежби пружа могућности за међусобне критичке осврте који омогућавају теоретске анализе и омогућују успешније примењивање теоретских поставки педагогије у пракси 3. М.

2

НАРОДНИ Ci УДЕН'I

Број 27