Student

НАЈНОВИЈИ ЕСЕЈ ЗОРАНА ГЛУШЧЕВИЋА

Једно читање с напоменама недужног читаоца

Тема ПоезмЈа, језик м ммшљење (на коју је Зоран Глушчевић објавио есеј у часопису К&ижевност, број 10 од 1952 год.) никако није мачји кашаљ, Најдубљи смисао ове поставке изражен је у првој реченици Глушчевићевог есеја овим речима које уливају поверење и страхопоштовање: „Однос језика и поезије као и однос језика и мишљеша у крајн>ој је линији философски и гнозеолошки проблем". Читајући даље есеј читалац сусреће низ филозофски, научних, теолошКих и уметничких ауторитета, појмова и имена од аутора древне индиске Веданте м Упаишладе до Александра Белића и Душана Матића, кскрено се задивљује ауторовим широким познавањем германске митологије и Хајдегерове филозофије, којима су свима додељене лаконске пресудв и језгровита тумачења, при чеМу се није отишло у нескромност да аутор тврди како све Bна. Напротив, Глушчевић је например изјавио да му је „несхватљиво" то како је Ђорђе Костић могао у своме чланку у Књижевним новинама од 2 августа о. г. да закључи „да се само помоћу језика не може заћи у поезију односно литературу уопште“. Јер, то није тачно одговара Глушчевић. Дакле, нека живе папагаји! Папагајска вулгарно-материјалистич ка погрешка је до сада била само у томе што кису били свесни своје обдарености за поезију односно литературу уопште. Изгледа, уосталом, да су све то знали и творци Упанишаде. Још су они знали „за тајну игре речима као врховног дочаравања сазнања суштине ствари". Необориви доказ о томе пружа њихова „филозофска формулација гнозеолошког прсблема" која гласи: „Само onaj ко не сазнаје, сазнаје, ко сазкаје тај не зна,

несазнато од онога ко]и сазнаје сазнато од онога који ве сазнаје!“ Чим je овако доказао тезу за коју се по извесним индицијама може наслутити да претставља врховно дочаравање суштине чланка, и пошто je показао шта треба да имају у виду они нечитаоци Ничеа који су спремни да му припишу свако зло, Глушчевић је узгред показао зашто је немачки превод Балзакове Серафите успелији од француског оригинала и учинио неколико других сличних запажања. Но, несумњиво најдалекосеж-1 нији значај има Глушчевићев закључак о савременој филозофији која је „принуђена да тражи прибежиште код поезије“, да тражи ослонац у „магичким средствима поетског израза“, у језику „који постаје тајанствени креативни агенс“. Аутор је овако формулисао своје откриће: „Филозофија све више прелази у поезију. Оно што је мање-више изгледала спорадична случајност код Хамана, Гетеа, Шилера, Шлегела, Новалиса, Ничеа и Шопенхауера, сада се кспољава као развојна линија нужности". Браво мттстичари! Док су Хегел и Маркс стварали чуда филозофском реченицом 19 века која је осуђена на пропаст, мистичари су откривали развојну линију нужности! (Наравно, реч је само о стилу!) Али, када је прочитао Глушчевићев есеј, недужни читалац поставља питање: којем пеку припадају реченице којима је тај чланак написан? Ако ie њихова структура прозног термштолошко-појмовног типа судбина их је, оличена у аутору, унапред осудила на пропаст. Или пак треба доказати да су Глушчевићеве реченице чиста поезија Додуше. нашле би се и такве реченице које би пстврдиле ову другу претпоставху. Напр. ова: „Емоционал-

но-интуитивна основа уметничког доживљаја, посматрана експресивно и формално-музички, у таласима вибрантних маса којима се исписује музичка кривуља емоционалног треперења, ритмичкр-мелодиске je природе**. Музичка природа једне овакве реченице премда њен ритмички потенцијал није на висини једнога стиха из Упанишаде несумњивог је карактера. Међутим, нису све реченице у чланку у овој мери музичко-поетске. Тиме ce »

одговор на читаочево питање зкатно комшшкује. Можда музичко - поетско - лингвистичкофилозофски есеј Зорана Глушчевића оличава неки прелазни облик? Но, недужни читалац са својим питањима и одговорима је наиван и, најблаже речено, недосетљив. Заборавио је на ону, за овакве ситуације свеспасавајућу формулацију: „Само онаЈ ко не сазнаје, сазнаЈе ко сазнаје таЈ не зна ..

Иво ТАРТАЉА

JKVROMMP МЛАЛЕНОВИЋ: Капија Еугена Савојског

Сапутник

Овде свуда расту јаблановм бели, na и* неброЈено краЈ путева има, До Јесеии касве путеви су цели огрнутн увек њннии шумормма. Драгали су иене, памтим, сваког дана тн шумори често Једва чујни, меки, као раног ђака, као малишана док журих у школу, у градиђ далеки. НаЈлепша еу песма тада били за ие коЈк други, мишљах, нису могли знати; па ми се чинило: кад кх слушам, крај ме неко мде, тад Је... лакше корачати. И онда ми је, канда, краћн биво raj пут коЈим сада кренух, ето, снова. Само нисам вшпе ђаче оно живо ком сапутник беше шумор јабланова.

Владинвр СТАНКОВИЋ

„Монструозна kpпapa“ једног уредника

„И ја заСтупам Iедан став и Једно мишљење, супротно његовом, не о* ном из чланка „Агонија Једног схватања", Јер то ниЈб став и мишљењс, већ конфузиЈа". Александар Поповић: „Агонија о Јвдном схватан.у“. се, код нас, писани жевна крктика или књижевна литсратура само зато што су штампани у оквиру неке публикације која има облик кн»иге, часописа или књижевног листа. Сматра сс да тевтиније публикације могу себи више да дозволе, а такође се сматра да уредници могу себи да дозволе и штампање текстова које им нико други не би објавио. Да се ове реченице не би схватиле као нека нездрава, неухватљива алузија прећи ћу на сам доказни материјал. Реч ie о једном неписменом писменом саставу који je написао уредник књижевиог листа „ЗаПиси“, Александар Поповић („Де Сикинв чудо оа два сата“ „Загтиси" бр. 7). Ун-јпред. не желим сада да се бавим умотворинама и рукотворинака осталих сарадника поменутог листа. од којих, признајем, не би баш свтп.та могао одрећи таленат. На овом месту желео бих само да скренем пажњу читалаца на неписменост једног урвдника, не би ли их тако навео на мисао о потреби рада на сужавању слободе некултуре, прилично широке код нас. Своја схватања о једном уметничком делу, врло удаљена од уметности и врло конфузна, Александар Поповић изразио је наравно врло конфузно и врло претенциозно (закон познат са дискусије на филозофском факултету: висинд са које се

читају лекције о уметности и идејности обрнуто је пропорционална вивоу опште и књижевке културв говорника). Јасно je да се конфузна схва тања не могу изразити јасним реченицама, поготово ако онај који их изражава не поседује елементарну културу говора, а уз то поседује и осећање супериорности (једно, изведено ocehafee, нарочито масовно код савремених Руса) које му дозвољава да филм као што је „Чудо у Милану" назове провидном и монструозном крпаром. Но, најбоље је да о себи говори сам аутор. Дајмо му реч: „Сам почетак филма, односно радња филма, заснована је на пукој случајности, са плачом новорођенчета и „добром** бабом делује псеудо-хуманистички и сладуњаво, као и наклобучена површииа чорбе без икаквих асониЈација." Покушајмо да рашчланимо ову мисаону заврзламу. Радња филма заснована је на пукој случајности, почетак филма делује псеудо-хуманистички и сладуњаво. Наклобучена површина чорбе, како А. П. назива млеко које кипи, делује такође псеудо-хуманистички и сладчњаво а осим тога та наклобучена површина нема никакве асоцијације (ала Je глупа!).

Мало даље аутор нас обавештава да у филму главни јунак улази у дом за сиротиштс. Попгго се бавимо, односно забављамо само језиком друга уредника прескочићемо место где он кори Де Сику што нтпример онај старац, срећни добитник у лутрији једе печено пиле „наочиглед и муку осталих“ и обрадоваћемо се следеhoj муци речи: „Овакве поставке требало је да поткрепе духовитости као што су сцена са продавцем балона, кога балони хоће да понесу у небо, али му стављају цигле у цепове, na за трен не можемо да се сна ђемо да ли су пред пама циркуски кловпови кли бедни људи...“ Цруг уредник није схватио да је изгладпели продавац балона одлетео у ваздух лак због гладовања, а изгледа није ни приметио да су његови балони врло способна створења, прво хоће човека у небо да понесу а после му стављају циглз у џепове! И даље: „И даље; Мутавко, који од жеља има само Једну, а та Је да проговори да би другога служио; петролеј који he у рукама бедних мсцурети из земље и пропасти; анђели који чехају на знак саобрађајца за пралаз; бес бсдних издуван у пиштаљку и све друго, горе од горег, увредљивије од увредљивијег, приближиће Де Сику поклоницима Царства небеског...“ Заиста! До оржи вређају ове ствари, увредљивије од у-

вредљивијих! Напр: бес издуван у пиштаљку, или: петролеј који he у рукама бедних исцурети из земље и пропасти... (волите ли овакву поезију?) а тек како увред љиво за сиротињу изгледају анђели који чекају на знак саобраћајца за пролаз! И коначно: „Залуд је Де Сика зајмио материју од Рене Клера и Чаплиновог „Великог диктатора‘% јер својом „крпаром" постигао je циљ легитимисања свог схва тања..." Залуд је зајмио! Ништа није успео. Постигао је само „циљ легитимисан>а“. Не само он. И друг уредних. Понављам тврдњу: код нас је прилично широка слобода некултуре.

Душан МАКАВЕЈЕВ

ИВАН ПЕТРОВИЋ; Стара жена

Претстава „Тоск е " у позоришту за студенте

У суботу 20 о. м. у 15 ч. даје се опера „Тоска“ у Народном позоришту за студенте. Карте се могу добити ва Факултетима код продаваца „Народног студента** и у редакцији листа, свакога дана од 10.30 до 12.30 у Балканској ул. 4/IV.

ЗАПОЧЕТА ЈЕ ДИСКУСИЈА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

„О крсној слави“

рефераг Je одржао Петар Влаховкћ Велики српски просветитељ, Доситеј Обрадовић, се некада питао: „Зашто: како се што почне против стари' плесниви* и зарђати* обичаја чинити, нама* да вичу: „Пропадосмо! Пропаде православје!" Данас у великоЈ социјалистичкоЈ културној револуцији коју остваруЈу наши народи отресајући са себе много дебље слојеве плесни од оних које је стресао ДоситеЈ иста галама Је много гласниЈа и бучнија. Али данас Је свима постало Јасио ко ствара ту галаму и зашто Је ствара. Постало Је Јасно да „зарђале" обичаје бранв и чувају онв експлоататорске класе које су и саме постале рђа што нагриза богатство и слободу народа. Слављење крсне славе претставља нарочито укорешен обичаЈ у српском народу, na ниЈе чудо пхто су се уз њсга везали многи од оних галамџиЈа: „пропадосмо", „пропаде српство". Зато се дискусија о разликовању свих застарелих, зарђалих обичаЈа од позитивних, корисних тековина из прошлости данас намеће као важна и нужна. Све впше постаЈе неопходно да ce рвлигиозни и друти обичаји научно дискутуЈу и широко осветљава Ју. Један део овога посла примила је на себе дискусија „О крсној слави- коЈа Је покренута прошле недеље на Филозофском факултету. ДискусиЈа Je започета рефератом који Је одржао асистент етнологије са Филозофског факултета Петар Влаховић. Овде доносимо важниЈе одломке из његовог рвферата. Пошто Jtf указао на актуелност проблема славе као народног обичаЈа, коЈи данас дебиЈа застарели и религиозни карактер и пошто Је изложио различита теориска обЈашњења коЈа Је пружила етнологиЈа по овом питању, референт Је поставио гштање: ДА ЛИ ЈЕ СЛАВА САМО СРПСКИ ОБИЧАЈ? „Сви се писци слажу у томе рекао Је референт д« сличних обичаЈа има и код других народа, било да су изражени у прослављању имендана, рођендана или поштовању поЈединих светаца уз разне религиозне и народне церемониЈалв. Да слава није чисто и Једино српски обичај доказује нам и то што Je налазимо код Румуна, Арбанаса (православних и католика) и појединих католичких породица по ДалмациЈи, Восни, СлавониЈи, а иарочито у Конављу где живи становни-

штво коЈе ce по влционалности oceha хрватскиж. Православш rotje Јер иема код Грка, Руса и Вугара... Према томв излази да Је то Један врло стари остатак пагаиске религиЈе, коЈи се очувао на Балкану, захваљуЈући специфичтога, етиичкм, географским, економским, политичким и другим приликама. Тврдокорки брђанин Југозападног делв Валкана чувао Је од наЈраниЈих времена обичаје којима ни одредбе хришћанске цркве нису могле доскочити осим на таЈ начин што су извесним елементима ударале свој печат. Истичући мисао да порекло славе треба потражити У далекеЈ старини, референт je наставио; ПОРБКЛО И НАСТАНАК СЛАВЕ „По нашем мишљењу, слава има своЈе корене још у npвим почецима верован»а и јавл»а се као средина између манизма и тотеизма. Тотем се поштовао. Н»ему су ce приносиле жртвв; крвне и бескрвне, људскв и аграрне. Ок Је био заштитник хорде, заједкице, групе. Припадници н»егове групе нису га смели убијати, Јести и слично. Тотем је у почетку заштитник Јединки. а са развојем друштва и производних снага, одражених у развоЈу друштвених односа, постаЈе општи, наЈпре куће, а потом породице, братства, племена, као нешто касније лар код Римљана или херос код Грка. У доба идолопоклонства настаје највећв поштован»е према Једном тотему коЈи се сматра најбољим заштитником и дома и заЈеднице. При пријему хришћанства тог заштитника замењује икона. Наравно са намножавањем породица долазило Је до промене тотема и идола а у хришћанству до промеие славе. Узроци те промене су могли бити разни, али најважнији су економски. Да ови ставови нису без основе сведочи нам то што се припадници Једног тотема, тЈ. припадници Једне врсте занимања, међусобно не узима Ју. Исти такав случај Је био доскора и међу људима који славе исту славу. Припадници Једног тотема сматрају себе крвно везаним, јер им Је исходиште у заЈедничком тотему; од н»ега су постали. Припадиици Једне славе такође сматрају себе хрвно везаним, па се због тога међусобно нису женили у патријархалним крајевима све до скора. Ту Је нарочито дошла до изражаја, између тотема и славе она Енгелсова воставка да Je религија велика конзервативна сила ...

;,, исто онако као што су cfe тотвму приносиле крвне и бескрвне жртве, плодови и друго, ове су и до наших дана приношене свецу заштитнику који се слави. Овде ми долазимо у опречноот са досадашњкм схватањима. До сада Је било уко» рењено у буржоаској науци мишљење да Је слава култ мртвих. Међутим, анализирајући материјал коЈи баш ти писци наводе, као и поједине елеиенте и обредв славе, ми долазимв до суггротног закључка. Слава Је обред намењен за здрављв живих' и врста аграрне жртвв за напредак газдинства и породица, коЈа има свега више него хришђанских црквених елемената*. Пошто Је ову своЈу тврдњу поткрепио анализирањеи славских обреда, као што су: кољиво жито, славска свећа и друп*, референт Је прешао на излагање друштвене улоге славе у прошлости и данас. „Ко зна колико би утицаЈа црква извршила на наша иароде а специјално српски, да није било наЈезде Турака. Мећутим, Још честито ниЈе ни продрла хришћанска религиЈа, а народ се поново нашао усамљен на кућњем огњишту, препуштен сам себи ни напустио старо ни прихватио ново. У доба Турака слава је одиграла значајну улогу. То је било средство за чување националие свести, јер Турци при доласку у наше крајеве нису много обраћали пажње на верске обреде, а прекО славе и преко гусала буђен Је национални дух и тежња за ослобођењем. Ту су се људи скупљали, договарали о организовању отпора и парирању непријвтељских удараца. Но, то Je била она народна интммна вера у тежњи за ослобођењем. „Али сјеме, каже друг Ђилас, које Је Јучв доносило златну жетву, не мора Је донијети и данас, ново сјеме могу плодонесно засијати само нове руке“. СЛАВА ДАНАС Зар се даиас може говорити у новоЈ средини о обичаЈима као позитивним и потребним формама. Јасно Је данас да сипање воде на додоле неће проузроковати или дочарати кишу, ако зато не постоје повољне атмосферске прилике, а Још мање жртва принета икони кућној слави, у облику пољопривредних производа дати бољу родност године или поправити слабо економско стањ.е Ово схватање одавно Је почело продирати и у најзабаченије, па и архаичне краЈеве наше земље, те се у народу створила изрека уместо „идем на славу“ Једноставно „идем на пиће“. ... Углавном из економских разлога слава Je код еиротиње још пре другог светско грата преживљавала кризу, а код буржоазије због тога што није била модерна. Међу ткм наЈвишиМ врховима буржоазије била Је завладала манија да се не слави. То најбоље доказују странице дневних листова, које су биле испуњене огласима оних који „славу славе само у породичпом кругу* коЈи „не примаЈу посете због отсутности домаћина", „због болести“ и слично. Пре рата у буржоаеким круговима био је обичај да се не слави, па то нико ниЈе сма-

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број Ц