Student

Футбал на Саобраћајном отсеку

Осамдесет активних футбалера

Са минималним условима велики успеси

На међуфакултетским спортсклм такмичењима, футоалери Самосталног caođpahajнот отсека постигли су лепе успехе: освојили су Универзитетски футбалски куп 1950 и Универзитетско футбалско првенство 1951 и 1953 године. На прошлогодиппвој конференцији Савеза студената Београдског универзитета, констатовано је да су студенти Саобраћајног отсека, што се тиче фускултуре, били, у односу на остале факултете, најактивнији. Ови нас успеси наводе на једну дубљу анализу успеха футбалера Саобраћајног отсека, поготову што спортска активност међу београдсзаш студентима замире у приличној мери. Футбал је на Саобраћајном отсеку најпопуларнији спорт. На популарност футбала свакако је утацала чињеница да су се међу студентима ВСШ, Још при ње-

ном оснивашу октобра 1950, стекли добри футбалери. Они су се лако уитрали и створили екипу која за две и по године у међуфакултетским такмичењима није изгубила ниједну утакмлцу. Међутим, успех кије случајан. Напхкугив. Од двадесет и три студента колико је их је наступало за футбалску екшту СаобраћаЈног отсека, само су четворица у исто време играли, не баш редовно, за клубове ван Београда за које су били регистровани. Осталих деветнаест студената Је своЈу футбалску активност свело искључиво на оквире међуфакулгетских такмичеша. У току 1951/52 године они су се озбиљно припремали. Обично су пред почетак и у гоку такмичења заказивани два пу

i та недељно тренинзи. На шша су, > са извесним системом у раду, иi справљани недостади појединаца и • појединих линија екипе и стидана i кондициЈа. : На успех футбалера свакако Је • упшало и присуство инж. М. Ар• сенијевића, предавача на Саобра■ ћајном отсеку, који се озбиљно за • интересовао и помагао развој спор : та( не само футбала) међу својим студентима. Инж. АрсениЈевић Je • својим саветима у многоме доприi нео успеху футбалера СаобраћаЈi ног отсека... Међутим, успех футбалске екипе пада у засенак пред чиљеницом да на СаобраћаЈном отсеку приличан проценат студената игра футбал. V кругу школске зграде на Чукарици, студенти су у пролеће 1952 године почели да граде игралиште за кошарку и одбоЈку. Услед недостатка средстава остало се на испланираном терену 16x40. м. ОваЈ терен је добро дошао студенгима за футбал, Јер и>има није била потребна дренирана површина са сло јем црвене шкаље. И дотада су они који у спорту налазе разоноду налазили иростора за дхуцатве на гол", али сада футбал за љих постаје и такмичарска дисциплина. Подељени у две екипе од највише по седам студената, Јер „капацитет" игралишта није већи, ј они играју свакодневно. Од педесет студената колико их стануЈе у студентском дому у згради Саобраћајног отсека, само четири студента никако нису играли футбал. Остали, ко мање ко више, свакодневно играју. Студенти који станују у граду, на овом терену такође играЈу футбал, али у мањем броЈу. Према грубоЈ процени, од око 230 уписаних студената, осамдесет их Је чешће играло футбал ка малом тервну поред школске зграде. Али ово интересовање за футбал се стихиски развија. Са малим трудом фискултурни одбоу студената, к»Ји руководи cttopJ'om на Саобраћајном отсеку и у том раду има видних успеха, (не само у фут балу!), могао 6и да изведе организовано такмичеше по годинама. Чак можда и између друтих и тре ћих екипа. Прошло Је већ три семестра откако се оваква такмичеша на СаобраћаЈиом отсеку нису одржавала. Организованим такмичешем би се заинтересовао већи број студената коЈи не станују у дому, јер они се у много машем броЈу баве спортом. Ко посматра студенте како играју футбал, уочиће одмах да многи међу шима имаЈу неизграђене покрете, да немају рефлекс и ocehaj за лоптом. Имам утисак да" се ве- j ћина међу шима тек на студијама, , односно на СаобраћаЈном отсеку . активно заинтересовала за спорт. j Чишеница да Је таквим студектима омогућено да се масовно баве , футбалом, односно да у шему на- • ђу разоноду која их освежава и оЈачава, изразито претставља оно чему тежи спорт у нашој земљи , данас. А та маеовност на Саобраћајном отсеку постигнута је минималним условима: Једном футбалском лоптом и тереном површине 16 х 40.

Милисав Неколетић

Футбалска екипа Високе саобраћајне школе (сада Саобраћајни отсек) освојила је 1950 године футбалски куп студелата Београда,

Студенти планинари Сарајева траже сарадњу са Београђанима

Током школске 1950/51 године сту денти Сарајевског универзвтета су осиовали своје планинарско друштво „Црепољско". Друштво сада има око 530 чланова и дружине на свим факултстима. Активних, најзагрејанијих планинара имз око две стотине и они скоро сваке суботе одлазе на излет да освоје једну за другом планине у Босни и Херцеговини. Раније }е сваки излет организовало друштво, а сада је то препуштено дружииама по факултетима. Само се повремено организује већи заједнички излет. Досада су планинари имали вели ке успехе. Иарочито je значајна чињеница да планинари користе своЈе излете за обилазак најзабачениЈих села у рспублици и тамо држе разна просветна предавања и изучавају народни живот, Језик, фолклор и обичаје. Предвиђа се да једна група од тридесетак чланова друштва учини Једну десетодневну турнеју и да обиђе сзе највеђе планине на тсрену од Сарајева преко Борачког језера до Коциба и казад. И ова турнеја биће искоришћена за обилазак села. Студенти • су уз помоћ ректора Универзитета, неких деканата и Са веза планинарских друштава БиХ почелн да подижу планинарски

дом на врху Буковик. Дом је засада стављен под кров, а током ове године биће потпуно завршен и моћи ће да прими 40 до 50 планинара на спавање. Друштво плаћа само неколико радника - мајстора, руководилац градилишта Је студент грађевине, а физичке радове обављају студенти у месечним сменама. СараЈлије једино нису задовсљни што немаЈу добре везе са студентпма планинарима са осталих универзитета у нашој земљи. Они сматрају да би та веза била иарочито могућа и корисна са Планинарскии друштвом „Копаоник" из Београда. Према речима секретара друштва, они су давали и неке конкретне предлоге, али нису цобили позитиван одговор с ове стране Дрине. И поред тога надају се да he та веза у скорој будућностм бити успостављена, а као први контакт предлажу сусрет на не кој планини близу Дрине. Поред планинарења чланови друштва се баве и смучањем. За последње две године друштво је оргаиизовало три течаја за смучаре почетнике и на курсевима оспособнло око 80 омладинаца. М- с.

Писмо уредништву

Друже уредниче, Ia сам ваш стални читалац а Ви сами знате да то није лака ствар, боље рећи да је за то потребно једно необично стрпљење и несвакидашн»а упорност, Бојим се да ћете ме погрешно схватити и помислити да тражим да ми бесплаггно шаљете примерке Вашег листа. То не, реч је о једном чланку штампаном у броју 2 Вашег листа, од 4 марта под насловом „Нема опасности од епидемије гритта". Прочитао сам поменути чланак и поверовао. Коме ћу веровати ажо не нашем, студентском листу ваљда „Јежу“? И да сам имао ову садашљу, грипозну памет, не би никоме причао. Али знам људи слабо читају Ваше новине, а штета је да не сазнају за такву једну, (мислио сам тада) корисну ствар. И тако расттричао сам се: „Колеге не узнемиравајте се, грипа бити неће“. А они? Шмрчу, шиште, замотатзају се у шалове и гледагју ме неким мутним погледом, тако мутним... као да сам ја хтео да им неко зло учиним. И мајци сам написао Јтешно писмо и да би било уверљивије придодао сам исечак горепоменутог чланка, због чега сам покварио примерак, те Вас уједно молим да ми пошаљете но ви. Али ми ни она није поверовала, Непрестано ме засипала писмима, доггисницама, чак ми је и један пописни коверат послала, а у њему детаљан извештај о обољењу нашег ком-

ашлука. Тако рецимо каже: „Чувај се, сине, гршга; пре неки дан тај фамозни грип је rroсетио кућу госпон Јоце, знаш онога за кога каже да га ни буре ракије не може оборити, а ето, он га оборио. Ти, драги сине, не можеш ни чашицу да издржиш, шта би с тобом (недај боже) грип учинио и зато чувај ми се сине, чувај“. Последњи пакет састојао се углав ном од комбинованих прашкова. антигрипина, болина, ина и ицина свих врста, те је тако мало места остало за оне једноставне некомбиноване ствари које су, по мом мњењу, укусније. Извини, друже уредниме, што ја тако пишем наоколо. Па, Ви сами знате, да сам ја стални нм галац Вашег листа, па ми то некако прешло у крв. Дакле, да не дуљим, једино сам ја поверовао вашем чланку и боље што је тако једтши сам и настрадао. Термометри у сну и јави, температура расте, бунцшва, кажу да сам у бунилу изговарао читаве одломке Вашег члакка ето шта се са мном збивало за тих неколико грипозних дана, кад је и мене посетио „фамозни грип“. Сад кад сам оздравио, нисам могао да Вам о томе не гтишем. јер не заборавите да сам ја Ваш стални читалац. Ужггину мајка ме је наговарала да више не читам Ваш лист, али навика је друга природа и дал»е остајем ваш читалац Мнка Тутаћ студеш-

Првенство универзитета

У скорој будућности почеће првенство Универзитета у Београду, у футбалу, одбојци, кошарди, стре љаштву, рукомету, атлетици и сто ном тенису. Организацију овога такмичења пгреузео је на себе Укиверзитетски фискултурни одбор. У времену од 20 марта до 20 апри ла на београдским факултетима he се, одржати факултетска првенства, на којима he се изабрати екипе за првенство Универзитета. Пропозиције за сваку спортску грану на овом такмичешу Beh су донесене и послате факултетима. ДИФ се примио организације так мичен>а у лакој атлетиии.

Са прошлогодишњег Универзитетског првенства у одбојци

Најмасовнији у Београду

едак по Један, како се који скикуо, улазили су у вели* ку салу студепти, вежбачи ДТВ „Партизан" Београд V. Дошла ie и ученица осмог разреда коЈа he пратити покрете всжбача уз звукв клавира. Још пеколико тренутака и у дворанп сс појзвио руководилац часа Рафо Бан. Он ужива велику популарност међу студепгима. Тачно у време када је час требало званнчно да почне, зачуо се прозвук пиштаљке. Постројавак>е, разбројаваше, затим поздрав начелника. Kao један глас одјскиуо Је кроз салу отлоздрав. Звуци клавира, м колона се већ налазила У покрету. „СПОРТСКА УНИФОРМА* Када су 1949 године расформирана сва фискултурна друштва по факултетима и основано једно централно, na првом часу новоствореве организациЈе појавио се Један Једини вежбач. Испред Ланка Лескошека, тадањег начелника, стоЈао Је младић у кошуљи. панталонама са машном око врата и дебелим гумењацима на н o гама. Право

.спортско одело". Час није одржан, али се већ следећег пута у дворани појавило седамнаест вежбача. Затим се број новећавао Аранђеловац ће дуго памтнти долазак студената у своЈу средину, када су им чланови друштва »Партизан“ Београд V извели врло успелу акадеиију, коју су сутрадав на захтев мештана иорали поновити. То Је још било у почетку рада. На првенству Београда чланог.и и чланице Друштва, доминирали су над осталим, и заузели сва □рва места. На државвои првенству у Јуну прошле године мушко оделење Ш разреда заузело Је четврто место, а чланице Ш разреда шесто место међу пајбољим такмичарима у држави. На савезном првенству цржаве у пливању студенти заузимају П иесто као екипа, док'се У оријевтационом кросу њихова екипа прва појавила ва цнљу. Међу студевтииа овога друштва валазе се будући лекари, шнжењери, професорн, правници заЈедно ua нстом послу у истои друштву. Онм he касниЈе, поред науке коЈу ће

ширити међу омладннои седа м паланки, проширити домен свога рада и на поље телесног васпитаља. У управу су ушди аслађи људи који воле друштво, разумеју прo- и правилно ra спроводе у живот. Поред искусниЈих п старнјих: Рафо Бана, Златка Матковића, Јанка Лескошека, они he постати добри стручњади и предљаци. ВЕЛИКИ ТАЛЕНТИ Црномањаст висок младић, симпагичлог лида веколико Је пута направи 0 преиет. Лако и гипко прескакао Је преко Јарца“, отскакао од осталих. Мирослав Маринков недавно је дошао из Севте. Тамо Је иало вежбао, прекивуо рад, уписао се ва Ветеринарски факултет и сада ваставио у друштву београдских студената. Седам месеци Је већ члан „партизана". Кажу за љега да је веома упоран в да се држи оне старе теориЈе, где Је за успех потребно само 10 % талента, а М % зноја и упорности. Прошле године ва првенству државе заузео Је прво место у трећем разреду а сада Је међу на јбољима у другом. Недавао је анатомиЈу положио еа дееетком, а то Је наЈчешћа одена иа

вспнтииа записана у његовои индексу. Драгољуб Сабатн, ветеринар треће ће године, добар је ђак и омладинад. На првенству државе у атлетици, организованои од стране „Партизана" заузео је три прза места; бацаље кугле, IXO м. препоне и 100 м. Члан је Друштва од његовог поставка ■ Један од наЈбољкх члавова. Таквих ииа доста. Сви су on упорви, залажу се како би постигли оно највише. Ипак Јединствев прииер Је Одга Палић. Иако живи у Паичеву, студвра у Земуну, она ре довно долази у Београд на часове „Партизана*. • Сала, већ вспуњена иирвсои зноЈа, одЈекуЈе веселии гдасовниа веж бача ■ вежбачица. Уз рнтам музике чжс се лагано прнводи крају. Студенти he сутра опет прихватити своје књиге у руке, а у дворани „Партизаиа* у Лазаревићевој улици бр. 5, после мирне и тихе поћи сутрадан ће поново бити весел o и живо. Нова група студената доћи ће ва час.

Зоран ДИМИТРИЈЕВИЋ

Укрштене речи

Водоравно: 1. Иницијали шшагог српског реалисте; 2. Дворава; 3. Револуционарни марксиста о снивач францусже радничке партиЈе; 4. Алкохолно пиће; пошум- ? љено шеталиште; 5. Слово грчке g азбуке; поклони; 6. Кратак загове, према, високи клифови на морскоЈ обали; 7. Муслиманско м. име. музи /6 чки облик, шифра; 8 Јединица ел. i, отпора, вел. франц. природњак, погазна заменица; 9. Староседелац Балкана, (фр.); 18. '1 Узвик, истовремено избацивање са fa посла у више предузећа у кашг- ijталистичким земљама (ентл.), дом.

живопша; 11. Сисгем такмичења по паровииа, варошица и пристаниште код Дуброаника, сгграт; 12. Змија неотровница, лична заменица, име великог македонског револуционара; 13. Део женске одеће, птица певачица; 14. Рибар, планина у Македонији; 15. Становници Алеутских острва; 16. ВердиЈева опера; 17. предлог. Усправно: 1. Драг, предмет који у сложеницама има значење бившег прошлог (грч. —лат.); 2. Пле менити метал; 3. Забрањујем (лат.), суглаеЈтх, велика америчка мачка; 4. Предметак у сложеницама са значењем: камен (грч.), град у сев. ФранцускоЈ, варошица у Бачкој; 5) Десна притока Уне, анткчко име Хвара, хидроцентрала на Драви; 6. Чувена грч. песникиња, планзша у Словенији, ко (ста рослов.); 7. Ступњевити водопад, господар (турц.), ПосеЈдонов син; 8. Град у зап. РумуниЈи, морска рнба, српско женско име; 9. Лиспопадно дрво, морски сисар, велика средњоазиска пустиња; 10. Ваохај, сутласник и самогласник, пољопризредна алатка; 11. Савреме ни хрватски композитор; 12. Чувена збирка старе нордиске књтгжевности, силом узе.

Излаје Савез етузената Београдског уншверзитета ■ великих шнола Уређује релакинопв колегкјум, одговорви уредвнн Јосип Франић. Уредннштво а адмнвкстраокја Беогркд, Балкавека 4 IV: телефов 23-464, чековвн рачув 1632-Т-227 Трмесечп црешкп 60 дага. ГПтампа Juo u Моше Пкјаде 8, Лм тамм rpnjif цвак fрк ***

6

НАРОДНИ СТУД ЕК Т

Из необјављеног циклуса „на задњој корици индекса“ Дечји додатак и Ја Кад кажем: додатак, мислим чесма; Стално капље ништа не кошта. За мене окивот права је nec.ua догод ме првог позива пошта. Музикалан сусед Музику? Волим сваку, само не у извођењу сиваца. Али радије „уживам” у њаку него у oeoj, • суседовој на струнама лојих живсца Наравоученије: Стрпљење је врлгсна. Има u оно меру. Човек u виолина треба да вриште кад U£ деру. Искусан апсолвент Да се претставим: апсолвент по београдски живот штимујем по сто пута викали апстинент ипак још једну хоћу да зимујем.

ŽSSj