Student

УТИСЦИ СА СВЕТСКОГ СТОНОТЕНИСКОГ ПРВЕНСТВА

ИЗА МИНСКИХ ПОЉА И БОДЉИКАВИХ ЖИЦА У ЗЕМЉИ , народне демократије"

БЕЗ сууш>€, ошо је био злој иајинтересаЈГШији спарт ски пут. Земља у којој си морао на сваком кораку да стрепиш, где ииси никад сигуран ахо лгпгеш да спаваш да ћеш се ујутро пробудити, а тамо идемо на светско стонотениско такмичење. Ово такмичење покушали су да искористе за пропаганду. Улазкице су дељене по разним установама, те су одређени гле даоци ово та**“гтење претвори ли у обичну по.титичку манифестацију вичући: „Ре-Пе-Ре“ и „Ре-Пе-У“, што значи Република Популара Романа и Република Популара Унгара, тј. НР Румунија и НР Мађарска. Ова бука много је утицала на све такмичаре, тако да се такмичење није могло нормално одвијати. Многа прва места била су чисто нзвшсана (женско екипно, мушки дубл). Како је све то изгледало најбоље се види из тога кад је Лич (Енглез двоструки првак света) једгаом после свршеног сета почео да им диркгује на то викање или, пак, кад је један немачки играч вихнуо: „Шта је ово, дајч хала 1941 је злато према овоме.“ НЕОБИЧАН СУСРЕТ У БРАШОВИ После завршеног екипног дела такмичења организован је излет у Брашову (Стаљинштат). Од Јутословена пошли смо Долинар, Вогринц и ја. Пут је водио поред Плоешта, где се налазе фабрике за рафинирање нафте. У овој околини видели смо велики број

противавионских топова и војске. У Брашови су нас свечано дочекали и одмах повели на банкет. Све је било тако организовано да се што више задржимо у возу и на банкету како за време овог излета не би скоро ништа видели. После три сата проведека на банкету, кад сам у пратњи агента пошао у град да купим нешто за успомену, срео ме Миленко Чолић, мој некадашни шкслски друг који је 1948 године пребегао у Румунију. Био је елегантно обучен и у Брашову је дошао аутом. Говорио је са висине и стално наглашавао да

је „дошао послом“. Касаије ми jc агент рекао да мојима не причам о том сусрету, јер hy ја због тога можда имати „неке пеутодвосгн у Јутославијн*. Очито се издао да он Чолића познаје и да је тај суорет већ био намештен. Сутрадан сам Чолића видео међу такмичарима. Одмах ми је пришао и почео ме убеђивати да останем у Румунији. Наш разговор је овако псгчео: Како је сада у Југославиј«? Неупоредиво боље него док си ти тамо био! Габрићу, ти си много заслепљен титовском пропагандом, да ли ти читаш наше листове? Које ваше листове? Како да их не знаш, кад их цела Јутославија чита. А, да нису то можда они листови које пуштате Бегејом у флашама и ометате рибаре да лове? —Габрићу, ти ако би мало и са спортске стране гледао, теби би овде миого боље било. Имао би до хил>ају леја месечно, а један килограм хлеба је леј и по (лагао је, један кг, хле ба је 4 леја). НЕУСПЕЛА ЗАМКА Још ме је питао за неке школске другове, па смо се потом растали. Сутрада« је дошао поново и извео ме на један споредан улаз из хотела „да попушимо цигарету“. Ја за тај улаз дотле уопште нисам знао. Кад смо изашли видео сам три милиционера, три агента и један ауто. Одмах сам схватио: дошли су да ме на брзину угурају унутра, а после да пусте вест да сам добровољно остао. У том тренутку наишао је један странац, они се пометоше и ја се брзо вратих у салу. После тога Чолић ми је предлагао да ме провоза аутом кроз Букурешт да га боље упознам, што сам одбио. Још једанпут ме је ххотражио у хотелу и почео ме убеђивати да . није касно" да размислим. Но, овога пута рекао сам му све што мислим о њему и његовој слободи.

Последња два дана провоо сам у нашој амбасади, те издај ник Чолић није имао прилике да покуша иззести свој подухват. ДИКТАФОНИ У СОБАМА И ЈУРЊАВА ПО БУКУРЕШТУ Играчима из ИБ земаља било je забрањено да са нама разговарају. Један од нас раније је имао у румунској ретгрезентацији врло доброг пријатеља. Но, исти тај сад уопште није смео ни да се поздрави са нама, него је кријући послао једну цедуљицу у којој се извињава што нам не прилази и каже да им је то строго забрањено. Једног дана разговарали смо са једном женом судијом на так?личењу, а сутра је већ нисмо видели. Кад се још једиа жена —судија интересовала за нас, онда смо јој рекли да нам не прилази него да нас после такмичења сачека у једној мамалој улици, где ћемо по њу доћи аутом. Тако је и било. Она је ускочила у кола. Али оног момента троја кола агената пошла су за нама. Настала је јурњава по Букурешту, али смо ипак успели да побегнемо. У собама поставили су диктафоне како би прислушкивали све наше разговогре. Једног дана на тргу у Букурешту био је неки митинг поводом Светске омладинске недеље. На њему су увелико викали против Јутославије и њеног руководства. Ми смо ипак изашли у нашим тренеркама са натписом Југославија и није било инцидената. * Са повратком је ишло теже, јер нису хтели да нам дају из- i лазак из Румуније наистсшместу где смо ушли, а Мађари не дају пролазну визу. Тако смо још два дана морали остати у Букурешту, док се та сгвар ре ши, а остале репрезентације већ су биле напустиле Букурешт. На крају дозволили су нам излаз на истом месту код Жомбоља и тако смо се сретно вратили у нашу драгу домовину. Јосип Габрић

студент права и државни резрезентативац Дискусија о међународним везама

У суботу је одржан саставак у Универзитетскзом одбсхру на коме су говориЈТи друтови Данило Билановнћ, вођа наше де легације на кошресу Турске студентске федерације и Јакша Бучевиђ, вођа наше делегације на конгресу Италијаиске студентске уније. После н»ихових излатазња постављено је више питања и дискутовано о разним Егроблемима из области наших веза са поменутим земљама. Овакав начин обавештаоаша практикоеаће се и убудуће. Ускоро he говорити и друт Милојко Друловић, секретар ЦК НОЈ, који је присуствонао конгресу Француске студентскс уније. Исто тако, ови друтови he гооорити на појединим факултетикга и тако упознати широ ки круг студената о нашим од носзсма са поједиетвм студент(тсим и омладинским ортаниза цијама у свету. Факултетски о<дбори и друштвени клубови а*огу да искористе ову форму упозазавања са нашим међукародаим везам», нароетгго У току оеих феегивалских дава а и убудуће.

КУД „Бранко Крсмановић“ у Израелу

Седам концерата у Тел Авиву и Јерусалиму

Понуда за гостовање на Кипру

Преко писалш и телеграма стигле су прве вести о гостоваљу фслклорне групе студентског КУД „Бранко Крсмановић” у Израелу. Иако још непотпуне ове информације јављају о лепим успесима који су постигнути приликом првих наступа. Путоваше до Израела било је лспо и зггодно. На пропутовашу кроз Грчку наша студентска rpjnia посетила је Акропољ и атински музеј. Да би путовање било интересаптније и н>има и осталим путницима, фолклористи „Бранка Крсмановића” извели су на броду неколико успелих тачака. Посматрао тгх је један одговорни просветни функционер са Кипра. Њему се програм необично свидео, па је тражио да ова гру па приликом повратка из Израела посети Кипар и тамо да неколико приредби. Не зна се тачно да ли ће ова понуда бити прихваћена, с обзиром на претстојећи пут за Турску, али ово несумњиво говори о интересовашу у иностранству за песме и игре народа Југославије. Приликом доласка у Тел Авив нашој фолклорној групи приређен је срданан дочек који су Израелци оргагнизовали својим гостима. Дочеку је.

поред осталих, присуствовао и југословенски конзул у Тел Авиву. Смештени су у једном хотелу. Првих дана било је необично навикнути се на храну. Некакви слатки мајонези никако нису пријали после добре и укусне београдске хране. А са слабом храном иије било лако држати и кондицију. Но, касније то се повољно решило и наши су сасвим задозољни. Особито им прија присна атмосфера и гостопримство на коЈе су наишли. Са шима су најче шће у друштву и бивши југословенски Јевреји који су се вратили у своју земљу. Према најновијим вестима, већ првих дана, приређено Је неколико наступа. Тако су У палати „Рамиктан” у Тел Авиву дали пет концерата, док су у близини града за једну радшгчку колонију приказали успешан програм. После тога камионима су се превезли до Јерусалима где су такође успешко наступили. Ммогобројна публика, велико интересовање и френетички аплаузи, кајбоље су потврдили квалитет програма са којим наши студенти гостују у овој земљи. Ова фолклорна група налази се од 14 —20 априла у Јерусалиму где је дато више концерата. В. М.

Фолклорна група КУД „Браако Крсмановић" изводи „Линџо“

МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЕСПЕРАНТИСТА

Један језик у свим крајевима света

Нрајем јула ове године у Загребу he се одржати 38-ми међународни конгрес есперантиста, а у ЈБубљани ће се почетком августа на свом Другом конгресу састати претставници студената есперантиста из целога света. То ће бити велика манифестација ,а у првом реду радни договор претставника многобројних националних организација. Оки ће, без преводилаца и других апаратура, на њима заједничковд језику расправљати о својим проблемима, успссима и перспективама ширења есперанта, као помоћног међународног језика. Есперонто поавоћни међународни језик Потреба за стварањем Једног међународног језика Јагила се још пре неколико сто тина година. Међутим, сви ра ниЈи покушаји остали су без успеха. Основни разлог је у чињеници што су сви они имали за основу један од националних језика. Показало се да са успоном политичке и економске моћи једнот народа Јача утицај његовог национал ног Језика. Истовремено ЈаЈавља се тежња за потчињавањем и наметањем евога Језика другим народима. Насупрот томе, пре 65 година др. Лазар Заменхов објавио Је есперанто, као помоћни међународни Језик. Његов ajrrop пошао је од пароле: „Народни језик за сваки народ, а есттеранто за везе међу народима“. Према томе есперанто не показује тендеициЈу потискивања националних језика, већ тежи ка стварању повољгагх услова за економско повезивање, политичко разумевање и културио зближавање међу поједигош народима.

Есперанто се данас изучава у свим краЈевима света. Њиме се служи 18 милиона људи, а постоЈи могућност да постане званични међународни језик. На есперанту се штампа око двеста листова и часописа, а у Југославији „Јужна звезда". (La suda stelo). Око 15.000 књижевних дела и научних радова преведено Је или написано на есперашу. Данас есперантисти могу на свом Језику читати дела Шек спира, Дантеа, Балзака, Пушкина, Горког и других светских класика. Прошле године упућена је молба УЈедињеним наци Јама, коЈу је потписало око 16 милиова есперавтиста са господином Венсаном Ориолом на челу, да се есперанто уведе као званични дипломатски Језик, и да се као обавезан предмет изучава у ст&л средњим школама. У вези тога УНЕСКО је одредио специЈалну комисију коЈа he проучити могућност даљег ширења и унапређења овог помоћног међународног Језика. Прмпреме за конгрес Пре неколико месеци у Загребу Је организован Месни конгресни комитет, коЈи има задатак да са техничке и организационе стране припреми све што је потребно за несметан рад кошреса. До сада су многобројне делегације из кајудаљеЈшјих земаља пријавиле долазак, а југословенским есперантистима се пружила могућност да се у свој-ој домовини упознаЈу са есперантистрша из разних крајева света. Тамо ће се први пут видети људи коЈи се годинама дописују, а нису има-

ли прилике да се више упознају. Још одмах после формирања комитета за припрему кон греса ,др. Владимир Бакарић примио Је ггретставника међународне ортанизације есперантиста Студара и претседника Југословеиске федераци је Боровечког, и разговарао са' њима о претстојећем конгресу и његовом значају. Др. Бакарић се примио за почасног претседника 38 међународног конгреса. Велико интерссовање студензта Конгрес студената есперантиста имаће не ca#to радни ка рактер, него ће пружити могућиост збл!тжавања студент-

ских орраиизадија читавог света. А хтретставницк националних организација моћи ће се ближе уттознати са нашом друштвеном стварношћу и природним лепотама наше домовине. Београдско есперантско дру штво добило је просторије у центру града у палати „Теразије“. Тамо се сваког понедел>ка одржавају састанци, а понекад и приредбе са играккама .У Београду се сада одржава десет курсева, а посећује их око двеста слушалаца ,међу којнма се налази пре ко сто студената. Од њих ће многи поћи на конгрес у Љубљану и заједнички ће дискутовати о својим пробломима.

Г. Гојковић

кроз универзитете у свету

ЈАПАН МАТЕГИЈАЛНЕ ТЕЈШИИИ СТУДВНАТА Општа аиализа јавне швем јапанске студентске заједивце показујс д» од 45.859 Квлгзсии студената, 75 од сто раде у студнја; 14 од сто који ис**Ју сталног запослеи»а комбинуЈу студирање са повремегап* радот; 9 од сто очекују запослен.е, а свега 2 од сто од укупиог броја студеката немају материјалних брига, јер их издржавају родитељи. Мсђутим, са застојем јапанске економике у прошлим месецима, пословни просперитет 120.000 који су апсолвирали у марту, не изгледа пре више светло. БроЈ апсолвената у 1953 години биће више него два пута већи од истог броја У 1952 години. МЕКЕ ПРОТИВ ТБП Др. Кијатусана Уатахабе, водећи јапански медицински ауторитет нагласио је да је бр«| ТБЦ оболења у Јапаиу у нормсту, мада је, захваљујући првенствено употреби нових лии* ва, број смртних случаЈева емањен. Око хиљаду кревета вбезбеђеао је за студенте коЈи еу озбиљпо болесни. Јапански међународпи универзитетеви комитет преузео Је у заЈеднпци са Инада-Наборито болницом из градљу студентског санатормјума са 33 места. До сада Је сакупљено међу јапанским cij’дентима прилог у висини од девет хиљада швајцарских фра нака. Из Међународног вЧ»ограсма ВУС дотације за тај проЈекат у прошлоЈ годшш еу извоенле 35.060 а још ће бити навЈМио на располагање 80.000 шваЈцарских франака, што ће бнтн ДОвољпо за завршаваље овог вгројекта. ★ МЕКСИКО ПРОФЕСОРИ НЕ ПРИМАЈГУ ПЛАТЕ Нови Мексичкн универзнтет који Је прошле године отворев још увек ниЈе у стању да почнв са редовиим дредавањима за»о што нема довољно средстава за пребацивање потребног акаденског и другог иатеријала са ета рих института на нови. И други мексички универзитети изгледа да имају исте тешкоће. Материјална средства су тако мала да he започети истраживачки рзд*» ви ретко где бити завршени. На Јукатанском универзитету ф»нансиске тешкоће су тако велике да професори и особље не примаЈу своје месечне плате. УРУГВАЈ Недавно извршена ревнзиЈз „Упутрашњег правилника уннверзитета“ од великог Је интереса за студенте републичког универзитета у Уругвају. Федерацијз студената Уругваја снажно је ургирала за ревизију правила у смислу дозвол>авања веће децентрализациЈе, проширења ауто номије Универзитета и већег утицаја студената па полптику и послове Унивсрзитета. ★ ИНДИЈА НОВИ ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТИ ИА САДАШЊЕМ нивоу развитка, могућности високог школ ства у Индији су веће од потреба, У Индијп постоји 28 универзитета и скоро 700 колеџа. Склоност ка литерарном образовању је несумњиво велика, док услове стварања техничког кадра треба знатно проширити. Као први корак у том правцу, осиована су два технолошка института, од којих сваки може да прими по 3.000 студената, док су друга два у изградњи.

„Иван Горан Ковачић“ у припремама

После безуспешне лрошле го дине Културао-уметничко друштво захребачких студената на лази се на путу пових домета и успеха. До недавно фолклор овог друштва носио је на својнм плећмма гланни терет рада и покривао све рачунске тро шкове осталих секција. Градо

ви Хрватске, радне задруге, Љубљана, Ријеха и разна места у СТТ, упознали су овај солидан колектив. И данас је рад интензиван, захваљујући томе сгго су се уониле слабостп и птогступило новим методам# у припремању прбграма. После прилзгшо ду г ге летаргије, драм-

сха група нагло је изменила сзоју слику. Успешно јс откло п.ен главни проблем кедисциплине. Подељени у две групе „драмаши - сада успешно оства рују предвиђени план, Крајем маја омекују се ,две гфемијере: ~У логору“ од М. Крлеже и ..Ана Кристи" од Нерла. На мајском фестизалу наступиће друштво са три скеча и две литерарне вечери. Хор се још увек бори са разним тешкоћама, али и ту постоји нада да се програм брзо оствари. Програм је прилично проширен и ооухвата композиције страних мајстора Хаслвра, Монтевердија и друтих, а затим наших: Славенског „Заира вода“, Папандопула „Кад игра коло“, Готовца „Песем о свободи“ ктд. Време теме, пролазе дани. На прату је Мајски фестивал, који he оценити нова дела овог дру штва.

Мирослав Гашић

Фолклорна грука загрсбачких студенага

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 9