Student

РОМАН У НАСТАВЦИМА

Једна сасвим бруцошка историја

у којој сазнајемо о &руцошу Соћи да није ммс.тио у пеленама да he GnU'ii бруцонг, али је знао за Капта, па се за разговор са њнм морала поручи чги Екциклопедија Британика. Coha, по презимену Писић, име је што га је добио давно кад још није имао ни најмању намеру да се упише на Филозоф ски факултет, већ још није ми слио ни на основну школу. Заиста није имао тако далекосе-

JKife намере, јер једино што је у то време знао, било је да сво ју мама)-Госпа®у нал»ути сасвим далекосежним недостатком смисла да је културније ле жати у сувом него у влажном јастуку. Али ускоро је знао ви ше. Много више. Таман толико да га отац Глиша већ са првом изговореном речи преодреди за филозофске науке. Наиме, прва реч му је била Кант. Истина, то је требало да буде са свим тривијална реч канта, али Coha је од прве почео да гута слова, тако да је првом речи показао смисао за филозофију. Ајде, да је бар почео са мама или макар и тата, па их и изменио макар у неког ки неоког цара, али он поче са некаквом кантом, која му је не знам зашто запела за очи и још је променио у немачког фи лозофа. Кажем, он је још у раном детишству показао смисао за атмосфере {литерарне) стратосфере (филозофске) и уопште афере свих врста. То се види већ из гтрвих речи које је научио и, у сопственој режији, трансформисао: дете у Гете. мама у дама. хлеб у Феб, вода у ода. И сад замислите кад вам се чвор од непуне године обрати са речима „Гете хоће дами“, „Дај Феба у оди“ и још то каже озбиљна лица, као да најмање жели да започне нову естетску дискусију. Онда вам се његове мишје очи учине да врцају кинеском мудрошћу, пр ћасти нос вам почне много обе ћавати, а пегице по образима су вам знамење саме Минерве. Онда, Coha је после прве године показао одлучност генија. Свесно није хтео обичне речи да именује обичним речима. Да их говори дечјим жаргоном, о томе ни помена. Тако ватра ни је била жижа или жишка пецпец, већ протуберанца, обичан шпорет индустријализација, ру ка манипулација, нога ме ханизација, око телевизија, цеда лумбаго, стриц Пера Јаго, стрина Вера Дездеиона, соба Емона, тетка

Мадана итд. Речи је бирао, из гледа, по звучности. Он покаже, например на ношу и пита ауторитативно; „шта је ово за себе и по себи?" То је, то је мучи се ма ма Госпава цилиндер. Coha се мршти и одбија да је то права реч. Халб-цилиндер обрадује се тата, Соћа се већ л»ути, стгреман на све, Хох-цилиндер, погађа тетка Мадона. Без успеха, јер Соћа је већ разбио вазу са стола. —Етикеција са страхом у очима покушава стриц Јаго. Соћа клима озбиљно главом и понавља и тиме одобрава реч са највишег месга. Етикеција. Реч је нађена. Сви су cpehни; смешкају се и са олакшањем одахну дубоко. На стричевом челу само блиста грашка зноја, али је он поносит, просто блажен. Ишло је то неко време, али свака бујна машта има своје границе, па се и ова исцрпла. Најпре су се обратили Свезнању, онда Вујаклијином лексихону и La Rouseau-y и баш су били из Лајпцига преко неке велике књижарске куће пору чили Енциклопедију Британику, кад једног дана телеграфски отказаше поруџбину (како је то било, о томе у идућој глави).

Смена генерације

Син: Где ја стадох ти троДУЖИ Неприлике Мике ловца

У ТРИ СЛИКЕ СВИМ ЛОВЦИМА довољНА ЈЕ ПАЛИРНАТА НЕКА МЕ ТА, САМО НИЈЕ ПОСЕБНИМА СА ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА. ДОСАДИЛО ТИМ СТРЕЛЦИМА ДА ГАЂАЈУ КРУГЕ ЦРНЕ, РБШИЛИ СУ ОТСАД ЛОВИТ’ САМО СРНЕ.

НАЈПРЕ ТРЕБА ПУЦАТ’ ЗНАТИ. ПОТРЕВАП ЈЕ КВА* ЛИТЕТ, A ТРЕБА УВЕЖБАТИ СА МЕТАКЛ СВЕГА ПЕТ.

МИКЛ ПУШКУ JIMA. ЗА СЕ. ВЕЖБЛО СЕ ЗА ТАЈ ЛОВ МЕСТО МЕТЕ CTPEBII ПРАСЕ II СЕЉАКА ЗАЧУ ЗОВ.

НЕПРИЈАТНА ЗБИ СЕ ЗГОДА, ШТА Ћ.Е САДА ЈАДНИК ОН! СВОЈУ ПУШКУ ЗАР ДА ПРОДА, T.V ЈЕ БЛИЗУ КОММСИОН, ПРОДАО ЈЕ ПУШКУ ЗНА СЕ ПСПЛАТИО ГАЗДИ ПРАСЕ.

ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ РЕСТОРАНА

УВОД: драги читаоче, ако си којим случајем мој абопент. загледај се боље у чаргиаве (који се у инвентару још воде под рубриком: бели), прочитаћсш једпу потресну историју исписану мрљама. Сваки чаргиав је по јсдна страница мог дневника. 1 МАРТ: данас су бојили ходнике зграде у којој сам смегитен. Већ je излепљепа објава о повишењу хране због уређења нросторија ресторана. Нисам eepoeao да су л>уди тако лажљиви, бар да су скинули паучину из мојих ћошкова, а овамо добио сам нови наслов: реновирани ресторан. 15 МАРТ: Скинули су јеловник са зида. Студенти су га научили иапамет. 18 МАРТ ; Д огодила се велика ствар: управник је изјавио да једап овакав „реновиран, преудешен и преукрашсн“ ресторан не може да ради без јеловника. Лично је извргиио нову стилизацију. Уместо француског кромпира са чорбом од пасуља, написао је пасуљаста чорба и кромпир француски. До cada су то сервирали: петком, средом u понедељком, а у будуће ће сервиратгг уторком, чствртком и недељом. Кажем, промене су велике. 1 АПРИЛ: Старог управника су ухапсили. Нисам нарочггто тужан. Кажу да је новце одређене за моје похрсбе носио кући. 2 АПРИЛ: Храну су побољшалц. Очајан сам. Уништили су npee странице мог дневника, тј. опрали су чаршаве из првог реда 3 АПРИЛ: Храна је слаба, иста као и npe. Опет су бојили ходнике цена је повећана. Јеловник су npoменили. Овдг се дневник ресторана прекида, ресторан jc добио новог управника. Храна је остала иста. деке noвећане. Да ли знате?

1. Ко јо све учествовао у про палажењу новог лека теро' мицина? 2. Како се у прошлом веку прослављао Први мај у Београду? Одговори; На открићу теромицина радила је дуго времена група на учника уз сарадњу великог броја људи који по својој про фесији немају везе са медицином. То су били морепловци, мисионари, ваздухопловци, трговачки путници, а и други ко ји су из свих крајева света, са свих континената, доносили узорке земље на којој су науч* ници засађивали разне сојеве стрептомицеса, док најзад 1950 године нису успели да изолују

стрептомицес римозус из коса је добијен терамицин, антибиотик који се данас у хуманој ме дицини узелико унотребљава. 2. Први мај прослављен је у Београду први пут 1893 годтше. У прослави је учествовало свега 17 радника, али већ после три године, на челу са Васом Пелагићем, са Зеленог Венца пошла је група од 150 радника и ггронела улицама града, до Топчидерског парка, „црвено барјаче“. Тога дана увече после програма и ве сеља, у град се вратила за оно доба импозантна поворка од 1500 људи. Војећи се изгреда влада је опколила поворку ескадроном коњичке жандармерије и двема четама врјникакоњаника и тиме „увеличала“ „прославу".

Како сам био један тренутак са Сунахаром

Био је сарадник малог, аматерског, студентског листа који није имао про стора за тренутке са... великим, познатим, још важније, иностраним, великим људима. Желео је више од свега да буде један тренутак са било којим; да се и њему једном појави презиме, а не као пре само иницијали. Преко радиа је чуо, дошла је јапанска пева* чица Сунахара: Јапан, земл»а острва, егзотике. Још истог дана позајмио је од редакције 1000 динара аконто хонорара за тренутак: 600 динара дао је у комисиону за чарапе од јапанске свиле, а машну, разуме се, лептир, ве- : зао је на јапански начин. За преосталих 400 динара купио i је повратну карту до Новог Сада. За све време у возу при ■ притуљеној лампи са оскудним i знањем француског језика по- ( кушавао је да прочита нешто i из велике књиге о Јапану, Тек

негде пред крај путоваша и читања утврдио је да је то неки обичан индустриски приручник. О уметности није било ни речи. Остатак ноћи провео је у парку преко пута хотела у коме је отсела Сунахара. Сусрет је био у знаку лептира: њена хаљина, он, његова машна, његово срце које је трептало налик на лахорна крила лептирова. Задивљен гледао ју је не један, већ неко лико тренутака. Кад је мало дошао себи успео је да јој постави неколико необичних питања: Како вам се свиђа наша земл>а? Одговор је следио; „Да, свиђа ми се“. Колико још дана остајете овде итд. итд. Није знао више шта да је пи та. Велика певачица имала је чудан осмех који као да је хтео да каже: време је да одете. Свој чланак продужио је на неколико тренутака са... То није помогло. Уредник је хладно рекао: „Слабо, скрапгге**. И све се свело на један тренутак и т 0 јевтин од 500 динара. Сутрадан је морао да за „Пензионерски гласник“ сакупи огласе и тако врати дуг редакциској каси. Ипак је својим пријатељима

непрестано причао како је био тренутак са великом певачицом. То је била вечита тема његових разговора. Из милоште су прекрстили његово обично српско име Мића у Мичико. Овим написом наш лист отвара рубрику „Један тренутак са...“ Треба писати и о нашим познатим људима.

Како је мали бата саставио КАЛЕНДАР

ЈАНУАР: тата ми се не свмђа. Више воли неке ишкрабане харткје него мене. ФЕБРУАР: овог месеца ниједанпут нисам јео бонбоне. Кад год тра жим, тата ми каже: дао сам паре за марке. МАРТ и АПРИЛ; ретко се виђам са татом. Увек легне пре а устане после мене. Ја идем у школу, а tm још увек спава. Не волим тату кад спава. ЈУНИ: дамас сам много срећан. Показао сам тати своју ки.ижиду; имам све петице. Рекао ми јс да еам добар дечко и да he ми купити бон боне. Увече кад је тата заспао, тледао сам љегову књижицу, оиу црвену са дебелим корицама. И он има све петицс. Обојица сио добри ђацн.

Није коме је речено...

ТАМАН смо завршили последње припреме да почнемо са пролетњом сезоном учења, кад се пронесе по целом нашем семинарском вилајету вест о великој екскур зији: „кружно путешествије са освртом на море“. Главни иницијатор ове доброте била је главом катедра. Нема шта, били смо усхићени, дошло нам чисто криво што смо пре извесног времен.* критиковали про фесор - Ми њега критиком, а он нас екскурзијом ето шта је педагогија. Сви су били за овај предлог: песници, критичари, бруцоши, апсолвенти и професор Песници, њих има повише на нашој групи, усташе листом за предлог, јер им је у последње време понестало инспирације и узбуђења, па су се надали да he ово путовање попунити празне листиће у бележници, а можда и празнину њихових отанчаних буђелара. Критичари, навикли да се ни с ким на свету не слажу, зинуше да изговоре своје противаргументе, али пре пукну им нешто у охладнелим критичарским прсима, обузе их нека топлина, сетише се своје младости, ђачког доба и екскур зија, сетише се да су некад и сами писали песме. па се сложише. Остали смртни народ опрезно се распитивао за су-

мицу коју треба уштедети, јер нема големог задовољства за мало пара. Само је Илија, овејани противник сваке забаве. био против екскурзије: „Немам времена ни пара за бацање, од планираних петнаес т кила литературе за ову годину, прочитао сам само два кила и шест стотина грама“. И не беше му то доста. већ се и опклади да екскурзије никако неће ни бити. Песници га сажаљиво погледаше, критичари осуше паљбу, а остали народ није ни обраћао пажњу на Илију, знају га одавно. Били смо дакле одељали и спремили леп ражањ, а зеца су имали да ухвате многобројни одбори који су никли после овог предлога: одбор за финансије, одбор за уписивање, одбор за везе са катедром и још неколико комисија. Цела ова администрација имала је да одржи једно двадесетак састанака да прорачуна, предвиди и доведе све у ред. Није прошло ни месец дана, а одбор за финансије наоружан прописним актом закуца на врата финансиског отсека нашег деканата. Треба нам само 100.000, жељни смо научно истраживач ког рада и белог света, а сиротиња смо убога. Охо, веле о•ли у деканату, немамо толико пара, али зато имамо скромно-

сти на претек. Даћемо вам 30.000 и тачка. Сад је одбор за финансије почео да множи, сабира ,дели. Резултат ове рачунице био је 5000 на сваку екскурзиску главу. Морали су да скрате пут до Дубровника, али аритметика је сад 2700 дин. на главу. Много! уздахнуше сви дубоко и предубоко. Баш нам се неда да видимо море. Мућнуше одборници главама и породише нов предлог: да иде само четврта година јок, то не бива, буниће се остали. Неко предложи да иду само чланови катедре: они су се највише и залагали, па и право је. Овај предлог би одбачен као непедагошки. На двадесет првом састанку одлучисмо једногласно да идемо у Нов« Сад. Путовање у Нови Сад није богзна како занимљиво, али зато не кошта ништа. Одбор за уписивање имао је много посла. Одбор за финансије имао је само да подигне обећано бла го у деканату. Кад дођоше тамо рекоше им; „Пара имамо, боље рећи имамо чек, а пара немамо. Чланови финансиског одбора не могоше да прескоче ову препреку, поднеше колектив ну оставку. Екскурзија би одложена за месец дана. Тако нам и треба кад смо запели да организујемо екскурзију на брзину.

Бранко ПАВЛОВИЋ

ИзјпЈс Савез стумвата Београ аског уакверзитета и велнких школа. Уређује редакаиовв волегијум. одговорви »релиив Јосио Франић Уредништво к адмиаи-•;*аиија Београд> Балкавск« 4 IV: телефов 23-464, чековнв рачун 1032-Т-227 Тромесечнз претпната 72 дин. Штампа „Глас“ Моше Оијаде 8. Лист излазв средом. Цена 6 дивара.

Страна 8

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Врој ц