Student

(Настамк са прве страие) СССР-У и ИБ земљама а са друте стране оцрњује до крајн>их граница живот омладине у свим осталим земљама. У једном реферату велича се брига за спорт у СССР-у а после тога одмах се каже: „...у САД, Енглеској, Француској, Шгганији, Југославији и другим владајући кругови ометају развијање спорта и претварају га у оруђе припреме омладине за нови рат...“ итд. и томе слично. Марта 1953 г. одржан је и састанак Извршног МСС-а, у вези припреме за фестивал у Букурешту и конгрес МСС-а у Варшави. На овом састанку совјетски делегат, Абгова. прокламује потребу позивања на фестивал и конгрес, омладине и студената из свих земаља без обзира на гголитичка и религиозна обележја. Па ипак на овом састанку решава се да се студентске организације Југославије, Западне Немачке, Израела и Шпаније не позову на конгрес МСС-а. У реферату заменика генералног секрегара МСС-а Паоле Пешетије, опет доста речи о миру и много напада на „империј а листигчке потпаљиваче рата“ подводећи под њих званичне политике западних земаља. Као пгго се види свуда стара и отрцана већ дуго иовирана грамофонска плоча фабрикована у Москви. И свуда, већ глупа и раштимована арија о Савезу студената. Та иста ари-

ја иунила је задње године и странице информбировске омладинске студентске штампе. Та кампања клеветничких чла нака иије пр>естала ни у најновије време. Ево например неколико ЧЈганака из тих листова у задње време: „Под Тито-фашистичким јармом“ („Комсомолска правда", 10 априла 1953 год.). „Титовска књижевност, биоскопи и позоришта кваре омладину" („Народна младеж“, 12 маја 1953 год.). „Опадање југословенског школства" („Народна младеж" 20. V. 1953) „Борба југословенских дјевојака против милитаризма" („На родна младеж“ 3. VII. 1953) „Глад и биједа таква је судбина дјеце у Југославији" „Претшколски даки у Југосла вији“ („Нах>одна младеж“ 30. VIII. 1953) Зкачи и однос према Савезу студената се није променио он је и даље изразито непријатељски. И у конкретној студентској активности за задњих годину дана није се ништа битно изменило, још су увек МСС-у важније пароле и пропаганда него конкретна активност. Посебно, МСС и разне студентске организације у ИБ земљама одбили су конкретну сарадњу предложену од извесних организација и унија које нису у МСС-у. Тако је например Енглеска национална студентска унија покутнала да организује размену студената са Пољском, Мађарском и Чехословачком,

али студентска руководства ових земаља одбила су те преговоре. Или, иста унија позвала је ове године студентске организације учлањене у МСС да дођу у студентске логоре на међународни летњи универзитет, семинаре и сл. али се нико није одазвао том позиву, (а Енглеска национална студентска унија тек је у задње време повукла своје чланство из МСС-а али до данас покуша ва да одржава и одржава контакт са појединим студентским организациј ама из ИБ земаља). Међутим у горшим примерима има још једна логика: Информбировска руководства не смеју своје студенте и омладину да шаљу ван својих земаља јер би тада њихова омладина још јасније сагледала беду у којој живи. На прсте се могу избројати сгуденти тих земаља који су задњих годину дана били у иностранству. МСС је током читаве гтротекле године нападао три досада одржане међународне студентске конференције националних студентских унија које нису чланице МСС-а и од тих конференција изабран Координациони секретаријат националних студентских унија мада преко њега сарађује организација са око два милиона студената. Конкретни предлози који су долазили у току задње године од МУогИ ХЈпГуегбИе беп/Јзе (\УIЈЗа) за заједничку акцију по питањима социјалне заштите студената у азиским земљама још нису прихваћене од

мСС-а, мада је већ било потом питајњу неколико коитакта између претставника ВУСа и МССа. Из ових чињеница може се закључити да у задњој години све др конгреса МСС-а није било у пракси никаквих промена огапте политике МСС-а ггооебно никаквих промена у њеном ставу према ССЈ. Па ипак МСС је позвао Савез студената на конгрес у Вар шани. У чему је ствар? Читајте наставак у следећем броЈу: „Зашто Је ММС позвао ССЈ на на конгрес у Варшави".

Шумарски Факултет се сели у Београд

Ово је једиии Шумарскј факултет на Балкану који има засебну зтраду Када је основан као заоебал факултет, Мин истарство просвете доделило је кредит за подизагње зграде. Тражило се ггогодно место. Комисија пропрофесора тражила је да се зграда подигне у Кошутњаку, али њиховој жел>и није се изашло усусрет. Добијено је ме

сто за подизање зграде на Бежаниској Коси. Међутим, кредита није било и зграда је само подигнута до под кров. Тада ое одустало од даљег зидања. На крају је пао избор на зграду бивше Високе саобраћајне школе на Бановом Врду. Близина Кошутњака, једне од з гтриродних шума, где би се мо-

■ гла изводити очигледна наста. ва, повећала је шансе да шу- мари добију ову зграду. После - бурних дискусија добшги су је. Добијена зграда је била подигнута за сасвим друге сврхе. Сада мора да се преправља и I довршава. Око саме зграде налззи се мното страћарица каје по свему личе на Јатаган Малу. Про Е блем је сада где ће се сместити ■ становници, јер на површини од десет хектара треба да буде Дендролошки парк, Можда би могло ове „дивл»е“ станотанике преоелиги у васпгажву зграду ошпгиае кода ће тамо бити само прирромспр. Смештај студевата Овај провлем је један од ваб тежих. Где сместош око 500 студената колико их отприли-Iке има овагј факултет? Сви > београдски домови су претр-1 пани. Већина студеаата сгануг је у Земуну и морађе да пре’ лази сваки дан за Београд. 5 Да би се донекле решио овај ■ проблем, очекују ое кредити ' за подизање једне мантажне зграде, где би се смесгило око 120 студената. Додуше, ове године прелази само трећа и чет врта година, док прва и друта и даље остају у Земуну. Ово ће у многоме да отежава правилно одвијање, јер ће и по• ред свега тога многи студенти бити везани за Земун, где су • остали заводи. Ово ће наро• чито да погоди студенте са за ■ осталим испитима. Поред Шумарског факултета ■ требало би да се усели у I зграду Институт за научиа иI страживања у шумарству као I и Музеј ловарства и шумарI ства, али то је засада кеизвод I љиво. Њихова близина била би Iод велике користи извођењу ? наставе. Када се зграда доврши и ка I да се поруши оно дивл»е наоеље око саме зграде, мораће се још много и много радити. За све то треба времена, воље и труда да Шумарски факултет , постане онакав какав и треба , да буде, да би што уже повезао оне две компоненте теорију и цраксу.

В. ВУЛОВИВ

Ово је једигш Шумарски факултет иа Балкану који има засевну зграду

СРЕДЊОШКОЛЦИ НАМ ПИШУ

Како треба одржавати игранке по школама

Почела је нова пжолска година. Поред учен>а нашу омладину интересује и забавни живот. Једво од места које средњошколска омладина највише посзећује су игранке. Али, о ихранкама, ва којима не би дошло до неког инцидента или нереда, не може бити речи. Главни разлог је тај што су на те игранке пуштеки сви без разлике, међу којима и оки који праве испаде, рушећи тиме утлед школе. Због тога школске власти и омладинска организација су се ггозабавили проблемом, како омогућити учеиицима пријатан провод, и пре свега културан, а да не дође до неког скандала. То су с доста успеха решиле неке школе. Тако је у Првој женској био дозвол>ен ириступ само уз ђачке кгаижиП«, док у Првој мушкој поред дежурних ученика, били су за ;Ужени и неки професори који су посећивали игранке да браћају пажњу на понашаученижа. Али све то није довољшо. Пре свега треба мало више овратити пажње на сам карактих сред њошоклски х приПотребно би било уве-2™ известан програм у коме суделовали чланови култур н о-уметничког друштва те шко ле > Јор ми ништа нисмо постиГли а®о наше игранке по среди»им школааЈћ буду истог ка-

рактера као например у „Графичару” и „Металцу” шги на неком другом месту. Такође, треба обратити пажњу и на квалитет џеза (јер је прошле године музика била врло слаба), а свираче узимати, ако је то могуће, из саме школске средине, како би цене биле приступачније. Они ће отићи на Охрид Београд Ранковићево Косово Поље Битољ Охрид, то је правац којим ће ових дана око седамдесет ученика осмих разреда Четврте женске гимназије (сада мешовите) отићи ва последњу средњошколску екокурзију. Ова екскзфзија је замишљена да има два цил»а: прво, упознати један део домовине, који нам је најмање поанат, упознати њене лепоте, обичаје и сам на род; друго, посетити историске споменике који су од неоцењиве вредности за проучавање на ше историје. Сем тога у току су и припреме за екскурзију осмих разреда и Прве мушке и Друге мушке гимназије (такође сада ме шовите), али још није детаљно направл»ен план тога пута.

Р. РАДОМАН

ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА

на Електротехничком факултету ПОЧЕТКОМ овога месеца одржана је изборна конференција Савеза комуниста Елоктротехничког факул тета. Конференцију је отворио друг Љубиша Живковић, досадашњи секретар комитета. Реферат, а и дискусија, истакли су да у прошлој години нису биле развијене све форме рада које би допринеле бржем и ширем идеолошком подизању комуниста. Добар пример за то је дебатни клуб чији је први и последњи акт био његово оформљење. А без довољно познавања целокупног нашег друштвеног развитка, гледајући га кроз призму општих законитости, и без перманентног праћења свих унутрашњих и сполхних збивања, комуниста не може имати оно право обележје које треба да има у данаихњим условима. јер без тога нема могућности да буде васпитач у масама. Због недовољ ног схватања озбиљности овога питања провлачиле су се у поошлој години извесне слабости хао малограђанска схватања, недисциплина, неодговорност и друто. Курс из Политичке економије социјализма, због актуелности материје, потребно је у овој години боље организова ти. Контресни материјал пије прорађиван са довољно улаже ња у суштину проблема, а недо стајало је и потребног рефлекса ррганизација да саме уоче важност појединог материјала за обрађивање. Тако, например, ниједна организација није нашла за сходно да проради реферат друта Кардеља са конгреса ССРНЈ. Да је иницијативе недостајало показује и чињеница што су све акције, које су од комитета маркиране као обавезне за комунисте, биле успешне, док за друге та констатација не би вредела. Од схватања важности оеих задатака заеисиће и успех организације колико ће правилно применити у животу писмо ЦК СКЈ, јер ће се тим путем лако искристализирати хритериј ко вккже б ш, а ко не може бити члан СКЈ. М. К.

Сви путеви воде са Правног

НИЈЕ то било дааано кад су сви путеви водили на Правни. Стотине и стотине будућих студената се гурало испред шалтера да би се уписало на овај фажултет. Постигкут је максимум какаа од 1840 године (од свота оони. ван>а) ова кућа није запамтила. Амфитеатар V стекао Јв „популар«ост“ на читавом Укиверзитету. Профвсори су дубоооо у ноћ ислитивали. Сећам се Једном негде у глухо доба одјекивали су празним ходницима речм кандидата хо)и Је одговарао ЕкономиЈу I код аси, стеиткише Падало се . •. падало и ређе полагало каткад и од двадесет, Један Је положио. Двкан Је причао о петодинарди коЈа треба да не падне ни на грб ни на броЈ, па да студент оде да учи. Од хил>адо и ... прешло Је на другу годииу око триста, први експеркмеиат. Колико исплаћено денЈих додатака, колихо пропуштено драгоцвног временаТ Такав Је биланс на краЈу, али то Је све прошлост. Време. Како време чизги своЈе Данас Је пропорциЈа сасвим друга. чиЈа. Некада су правници тврдили да друштво почива на законима, даиас ми знамо да Је сасвим обрнуто. Али ако би за моменат дали примат праву, онда би одлука Савезног већа о слободном упису бвз ограиичен>а на све факултете значкла рушење Једне бране. И вода Је потекла тамо где досада ниЈе могла. Надамо се да ће плављена пол>а боље уродити. Продес Је променио смер за 183 степени. Настала Је гулсва пред шалтером за испиоивање. Да наведемо неке податке о испису у току ове године, коЈи ће нам показати у ком смеру се сада креће баромегар. Од гонерадкје 1950/51 жгокало се 69, од генераднЈе 1951/52 исписало ое 307, од гестераддЈе 1982/53 исписало се 671. Од генерадије 1983/54 исттксало се освашаест (то су ови којк су се за три дана и уписали и исписали). Од ранмфих генерадиЈа исттисало се 293. Док ое после одлуке Савезгаот жзвришог већа до грећвг овот »оееца исдисало 229.

Дакло нжх 1547 са исшеаао и напустило овај факулте* да би потражило азил негдо на друтеш МОсту. Тако је изгледало до пре неки дан, а оитуациЈа Је сада »ећ јасиија. На проу годину ое до 3 овог месеца утшсало 860 студенагга, па се на основу тога у кулоарима (како би то нсшинари рекли) везванично сазнаЈе да ће то утицати на критериЈум оцењивања у овом року. (алм то су само кагађања). Сви путеви воде са Правнот. Стогине су њих кренули разиим путегима, али не мислим да на овом месту напомињем да Је земља окрутла и да ако гао*>еш у једном правцу, вратићеш ое са супротне стране на исто место. Не то никакако; бар Они св пеће вратити. Они ће разбити фаму да Је на „у-теиптом" свс сажвахано и треба само гутати. Бар њих 1547 су св уверили да овде треба и те како снаге да се обавезио дају у Јуну и септембру у гтрвој годиии пет, а у друтој четири испита да би се уписао семостар, док Је негде довол»но налепити марке и пружити индекс. Разговарао сам са једним таквнм »исељеником" или боље расељеним лицем. Куда ћеш колегаТ На географију (као из топа). Тамо ти је Сава Доликка и Сава Бохињка и пре оног и овог рата и данас и ко зна докле, а овде се закооти стално мењају, друштво иде напред. Тамо нема тако честих архитектоиских промена. Заћутао Је и замислио се. А можда ћу и т медицину. Е то је грандомашија рекох. Да колега, то мепш лежи. Потледао сам га, слегао раменима и показао жу пут. У деканату гледају на овај проблеж у светлости одлуке Савезног извршнот већа и иаглаихавају да су оии ж гврошле годинв радили у духу ове одлуке, а да Је оиа само озакоњење праксе киоа се спроводила досада Једаио ж Правнои факултету. М.

Правни фахултет

ФЕРИЈАЛНИ САВЕЗ

Пред формирање Студентског одбора

КРАЈЕМ прошле школсие го дине одржана је оснивачка скутшггкка Феријалног савеза Србије, на којој је донета одлука о одвајању Универзитетске организације Феријалног савеза од градске организације Београда. За неггуних годину дана постојања дру жкне Феријалног сзвеза по фа култетима, високим школама и академијама увидело се да руковођење преко Градског одбора није практично, а и пракса са ввогодишњег летоввња је то наlбоље показала. На Универзитету, високим школама и академијама ради 21 дружина Феријалног савеза са преко 8000 чланова, што аргументује наше наводе за одваЈање студентске организације од организапије Београда која У својим јредовггма има око 10.000 чланова у 28 формираних дружина. Сем тога у току протеклих месеци, примећено је да Градски одбор савеза није мотао имати тачан увид у рад свих дружина у Београду због њихове бројности. па су рвзумљиво отуда дошли и крупни гтропусти у организацији летовалишта. смештаја, путовања, исхране итд, у току ферија. Као гшилог овоме треба додаразлике у годинама стаРостм члааова Феријалног саве

за из средњих школа и са факултета из чега је само у току једнога лета хтроизашло много и много нроблема у самим летовалиштима где је био овакав хетерогени састав чланетва (ово се односи на време одласка на спавање, опхођење старијих премз млађим члановима и обратно итд). До сада на нашем Универзитету кије постојала ниједна организација Феријалног савеза која се бавила сарадњом и разменом са сгудентима друтих земаља, мада при Универзитету постоји одел»ење за међукародну везу студената које је у последње време добило више понуда од организација сличних карактера из других земаља, које желе сарадњу и размену са органкзацијом Фери-

јалног савеза, у оваквом саста ву ми те понуде нисмо прихватили, а надамо се да би сарадн>а са таквим организацијама била могућна и корисна. Један од разлога формирања студентског одбора Феријалног савеза је и тај, што су у Градском одбору Феријалног савеза највећу активност показали баш студенти који су у току ггрипрема извођен»а летовања понвЈхИ највећи део терета. На другој страни само поједики чла нови одбора показали су активиост У раду, тако да ова млада организација, која је требало да репрезентује омладгагу нашег главног града није испунила очекиван.а њеких чланова. А. Прекић

Чланови Феријалног савеза лехују у Макарској

Вр°Ј 16

Поводом Трећег конгреса Међународног савеза студената

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Сграна 3