Student

Састанак цетралног одбора Савеза студената Југославије

Савез студената повешће енергичну борбу за промену планова и програма

ДВАДЕСЕТ другог и двадесет трећег октобра ове године одржан је пленарни састанак Централ ног одбора Савеза студената Југославије на коме се расправљало о н изу акгуелних питања из студентског живота у нашој земзБИ. На дневном реду су се налазили политички и социјални проблеми, проблем апсолвената, затим међу народне студентске везе као и договор о претстојећем конгресу Савеза студена та Југославије. На основу реферата који је поднео претседник Централног одбора друг Мика Трипало, и секретар друг Миша Николић као и на основу дискусије у којој је узео учешћа већи број чланов а пленума донесени cv конкпртни

Осим тога упућена су писма Савезном извршном већу и удружењима универзитетских наставника, свим ректорима и деканима као и удружењима инжињера и техничара, лекара, правника и економиста. Нови облици активности Савез студената прошао је једну етапу свога развоја, и из растао у организацију којој су погребни нони облици активности. Активност чланова Саве за ие може се на сваком мсстј каналисати на исти начин и не опходно је ради тога слободно организовање скуггина студената којс he се бавити оним за шта су највише заинтересовани. Исто тако немогуће је данас формирати например спорт ске секције на вонференцији удрзгжеша и подврћи шихов

рад контроли и руковођењу одбора удружења. У том погледу пстребно је више слободе и шкрине. Пракса је показала да је рад слободно формираних студентских дружина био дале ко плодоноснигји, садржајнији и да је привлачио -већи број студената него што је то случај са студентским друштвима која су била непосредно и чврсто везана за одборе удружења Са веза студената. Форсирајући развој слободних облика актив ности који ничу независно од

шшцијативс удружења, али ипак у оквиру удружеша, не сме мо заборавити на ни удружење као целину које се бави политичком делатношћу. Управо у н>ој удружеше Савеза студената и треба да нађе своје место. да свој рад заснива на општеполитичким питањима као што су избори, борба против клерикализма, дискусије сполшополи тичких проблема, расправе идсолошке природе итд, и политичким питањима самог удружеша. Међутим, бављење

Другн конгрес одрЖаће се у Скоиљу марта 1954 годнне

чисто студентским проблемима као што су борба за напредније и реалније наставне плано- ( ве и програме на факултетима Шlто је уствари и политичко питање) и борба за здравствену и социјалну заштиту студенаtq остаје једна од најважнијих функција удружења Савеза сгудената. У вези са персоналном струк туром одбора удружења Савеза студената истакнута је потроба слободпијег и смелијег Јгзбора млађих другова у одборе Савеза. Истовремено треба водити рачуна о активизирању студенткиња коЈе у задње време све мање долазе до из- [ ражаја тако да су ретка удружења у којима студенткиње имају своју претставницу у одбс'ру. Ово је свакако један од важнијих проблема, па треба озбиљно прићи његовом решењу. (Иаставак на другој страли)

( За вреаге рада конферееције

Са Медицинске велике школе УДАЉЕНО СЕДАМ ПРОФЕСОРА

Јавност је делимично упозната са случајем некодицине наставника ва МВШ који су својим наставничким и васпитачзшм ставом као и односом према раду кочили нормалан напредак ове медицинске науч но-васггитне шгституције. Овај случај био је предмет снтште дискусије како ортанизације савеза студената, тако лсто и сних школских форума, Напредне и прегр>есивне снаге на овој пхколи нису могле да дозволе да поред н>их неколицииа морално дисквалификова них људи и даље остане на школи и кочи н>ен дал>и развој. Савет Медицинске велике школе образложивши сваки случај убедл>ивом аргументацијом недавно је читаву ствар нредао надлежном Савету за просвету и културу НРС на решавање. Расмотривши * читаву ствар, а и случајеве појединач но. Савет за ггросвету и култуРУ НР Србије усвојио је минхљен>е Савета Медицинске велике школе и одлучзго да се због недовољног залагања у ор ганизацији рада својих института, због слабе, или некакве помоћи младим студентима у њиховом стручном оспособљаван>у, због лошег односа преMu радним колективима чиме су се морално дисквалафиковали као васшггачи студената, због рђаво вођеке кадровске политике због чега одређене клинике нису имале онакав раз војни систем какав је требало Да ггмају универзитетске клинике и због недовољне активности у унапређењу наставе снојих предмета искључе са Факултета Медицинске велике школе: доцент др. МиливоV" Милошевић, редовни проФзсор др. Илија Димитријевић, асжггент др. Никола Максимованредни професор др. Милан Фотић, редовни ггрофеСо Р Др. Милан Прица, доцент Ванђел Тасић и доцент др. л-ткола Мирјанић.

Зања ЈАНОШКОВ

ОСАМ ПЛОДНИХ ГОДИНА

Високо школство у Србији је, релативно, касно настало. Званично, датум његовог формирања је 1 октобар 18з8 године када је у Крагујевцу основан Лицеј као двогодишња школа за вишв образовање. У лето 1841 године Лицеј је премештен у Београд, настава је продужена на четири године увођењем првог и другог разреда права. Доцније је Лицеј подељен на два одељења: филозофско и православно. То је клица из које се развио Београдски универзитет, Техничка и Медицинска велика школа. Али развитак није продужен убрзаним темпом. Непосредно после Првог светског рата Универзитет је обновљен са Филозофским, Правним и Техничким факултетом. Годину дана доцније основан је Медицински факултет, који је 1939 године проширен увођењем фармацеутског стсека; 1920 године формира се Пољоггривредни, а 1936 Ветеринарски факултет. И на томе се стало. Важно је подвући да су у то време сви универзитетски центри света у свом развоју отишли далеко напред разгранавши се на више факултета, што је условљено наглим напретком науке.

Тек након ослобођеша земље постављени су шири основи за убрзани развитак вксоког школ ства. Затечена ситуација била је веома тешпа. За време окупације Универзитет није радио* и материјалто је био готово уништен. Још пре дефинитивног свршетка рата приступило се обнови Универзитета. Морало се поћи од материјалне базе. Обновљена је изгорела нова зграда Филозофског сракултета (да нашњи Природно-математички факултет). Технички факултет

бомбардовањем је био веома оштећен и његовом дограђивању приступило се одмах. Довршена Је, а доцније и дограђена зграда Ветеринарског факултета. Економски и Шумарски факултет добили су нове, а адаптирана је једна зграда за потребе Рударског и Геолошког факултета. Подигнути су институти за рак и физиологију, оспособљено је неколико клиника Медицинскот факултеа. Новоосновани факултстм Упоредо са стварањем материјалне базе вршила се реор-

Наш лвст у иизу паписа при казаћс развој Беградског универзтета и великих школа од ослобођења до дана«

ганизациза наставе, формирају се нови факултети. НаЈттре се издваја фармацеутски отсек из оквира Медицинског факултета и прерастгх у засебан факултет. Од група природно-математичких предмета, дотада обухваћених Филозофским факултетом, формира ое Природно-математички факултет. Предратна Високо-комерцијална школа прераста у Економски факул тет. Задатак те бивше школе био је да школује чиновнике за трговину и банкарсгво, док је садржај новог Економског факултета битно измен>ен са циљем да даје економисте који су потребни нашој привреди. У школсиој години 1947/48 Медицински и Фармацеутски факултет издвојени су из скло па Универзитета и заједно са новооснованим Стоматолошким факултетом формирали су самосталну Медицинску велику школу у рангу Универзитета. Исто тако је 1949 године дотаДашњи Технички факултет пре творен у Техничку велику шко лу са седам засебних факултета. Посебне потребе условиле су стварање Академије примењених уметности и Позоришне академије и тиме је број акадеvraja у Београду удвостручен у односу на 1939 годину, када су постојале само Ликовна и Му(Наотавак на трећој сграни)

Писмо ЦО ССЈ

ТРАЖИМО РЕШЕЊЕ апсолвентског стажа

САВЕЗНОМ ИЗВРШНОМ ВЕТ,У ФЦРЈ БЕОГ Р А Д

Централни одбор Савеза студената Југославије обратио се једглгм својим писмом Са&езном извршиом eeћу у коме је изнео тголожај ансолвепата на универзитетима у Југославији са молбом да се регие нека питања из те области, а која су постала објективна кочница за редовно завршавање студија садашњих апсолвената. Одбор за питања просвете Савезног извршног већа одбио је наше захтеве са образложењем, да би усвајање иначе оправданих тражења Централног одбора, довело до даљег продужавања студија и легализирања садашњег непормалног стања на универзитетима. Исто тако је препоручено студентским организацијама да се покугиају изборити иа факултетима за ревизију наставних планова и програма. Последњи пленум ЦО ССЈ је на захтев студентских организација nouoeo размотрио ову одлуку и дато образложење, и дошао до закључка да се са горњом одлуком може само делимично сложити, и то из следећих разлога: 1) Настојање самих студената и њихових организација на факултетима за решење ових питања могу практично користити само оним студентима каји почињу студирати у већ нешто уређеним тгриликама, и који ће далеко касније апсолвирати. Савез студената може да помогне акцију да млађи студенти не дођу у положај у коме се моменталпо налазе садашње генерације апсолвената. 2) Међутим, такво решење на факултетима није логуће постићи за данашње студенте (последње го&нне и апсолвенти), који су не својом кривпцом дошли у такво материјално стање које им објективно онемогућује скорији завршетак студија. Савез студената за генерације садашњих апсолвената не може властитим снагама много учинити: а ) зато што су генсрације садашњих апсолвената » старијих година отпочели студије и слушали предавања no старим прописима, настаеним плановима и np ограмижа, а no којима факултетска већа изричито захтевају и помагање n овећаног и нагомиланог градива. б) Ради тога што је Савсз студената већ више година водио борбу da се студије сведу у нормалне оквире 6аш за те генерације и што су резултати те вишегодишње борбе толико мали да је фактично стање остало и даље исто. с) Зато што Савез студсната нема таквих материјалних средстава да помогне овим студентима, нити могућности да мења постојеће одредбе власти које ограничавају студентска npaea (дечји додатак, здравствена заштита повлашћена вожња, одгода војног рока и сл.) донесених на темељу факултетских nponuca који неодговарају noстојећим плановима и програмима. Из свега овога је видљиво да организације Савеза студсната ne могу својим деловањем и акцијом решити проблем неколико апсолвената добрих студената јер ми не желимо да решавамо на oeaj начин npoблем оних који су ради нсмарног учења доведени у тежак положај Ми молимо Савезно извршно веће да узме уразматрање проблем апсолвентског стажа и с>а га реши доношењем једне прелазне уредбе. Одбор за питања просвете, додуше, оправдано сматра да се коренито решење овога проблема можс постићи само ревизијом наставних планова и npoграма,али ми тражимо да се хитно тгомогне садашњим апсолвеитима, к оји се налазе у тешком положају захвољујући чудном повећазању наставних планова и програма од стране факултетских већа и толерисању таквог стања од стране органа народне власти. Смрт фашизму Слобода народу! Централни одбор Савеза студепата Југославијс

Образложење писма Савезном извршном већу

Од 17.000 апсолвената половина губи студентска права

Положај у коме ее нашао већи број старијих студената принудио је ЦО ССЈ да се сбрагги Савезном извршном већу с молбом да реши нека животна питања студеката сших генерација. Ради се о томе да проггиси факултет ских органа а на темељу њих и неке уредбе власти, одређују студентима студентска права у року у којем стварно највећи део студеката не може завршити студије. Ти проггиси датирају унатраг нешто више од годину дана, када су факултетске власти „протласиле и да је студиј нормалан и сређен и да према томе више не постоје објективни разлози за дуже студирање. Од тада па све до данас стално се на факултетским већима и рек торатима измишљају мере које би присилно натерале студенте да у одређеном року заврше студиј, одузимају им се из дана у дан једна по једна повластица које произилазе из Статута студената. Свакако, да би тс мере имале неког оправдања кад би се заснивале на реалном стању студија и када би биле уперене противу „лен чарења код студената". Међутим, по мишљењу студентских организација ове су мере нереалне, засноване на измитшвеном стању студија и доприносе једино стварању несигурности код студената (неодређеност рокова, често мењање пла нова чак и више у току једног семестра, непостојање реал них услова за упис нових семестара итд.) Од око 55.000 сту дената око 17.000 су апсолвенти, од којих је једна половина изгубила или се налази прел губитком студентских права. Интересантно је напоменути како је дошло до овавве сигу*

ације да се дужина студија све де на један крапи рок (истина само прописима а не стварно). Прије три и више година студентске организације су по(Наставак на трећој странн)

На галера/ама опере ЧИТАЈТЕ РЕПОРТАЖУ НА

ПЕТОЈ СТРАНИ

ДРУГ ОСКАР ДАНОН ОДГОВОРИО ЈЕ НАШЕМ САРАДНИКУ НА ШГГАЊА О СТУДЕНТ. СКИМ ПОЗОРИПШИМ ПРСТСТАВАМА,

jvt-« Народии cjva€ht С динд xvi.i НЕДЕЉИИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА 28 -х- 1953 r. бр. 19 I