Student
САСТАНАК ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА СС Ј
Систем стипендирања треба мењати
(Наставак са прве страие) Пораст значаја и самосталпости Савеза студената Савез студената Је данас тако снажна организација да се може бавити низом, проблема који су раније захтевали да се о њима претходно дискутује на састанцима Савеза комуниста i* ли се такви проблеми уопште кису решавали, као што је слу чај са проблемом апсолвената, стгореним неприкладним и тошим режимом студиуа на многим факултетима. Да је то тачно доказује пракса љубљанског унгшерзитета. Делегат из ЈБубљане тврди да се више уопште не може говорити о Савезу сту денатн као паралелној организацији Савезу комуниста. Прак са двоструког дискутовања и решавања студентских проблема на састанцима Савеза ктмуниста и Савеза студената мс*туштена је тако да ое Савез комуниста бави чисто унутра-
шњим политичким и организационим гштан>има док се о свим осталим студеитским хгита к.има првенствено и коначно одлзгчује на конференцијама У дрзчкегва савеза студената у коме се комунисти, разуме се, боре за своју линију и своје статове. Општи је закључак састанка да ,ј£ овакав пут исправан и једино могућ, јер је Савез студената зрела политич ка организација. У ггрилог овсме говори још једно искуство студената Љубљане који су се суочилп са проблемом за чије решење раније нису имали довољко снаге. РБихова актизност се као и на осталим универзитетима кретала увек у слаирима универзитета и упра во ради тога студенти нису могли да решеједан од најбитнијих ггроблема прилагођавање режмма студија реалним могућностима и потребама студепата сусрећући се увек са униБерзитетским саветом као браииоцем и заштитником досадашњег режима студија. Зато су друтови из Љубљане не увиђајући могућности да се пре говорима са универзитетским властима изборе за своје оправ дане захтеве решили да изиђу 1-тз охвира универзитета и да своје захтеве постазе пред јав-
ност и највшпе политичке ф<>руме рспублике и земље. Савез студената је поставио кандидатуру својих претставника у из борима за реттублички и савезни Конгрес Социјалистичког са веза радног народа и успевши да они буду изабрани ггоставии је проблеме студената пред ове форуме. Поред тога студентски клубови из унутрашњости Словеније обезбедили су подршку делегата из унутрашњости, тако да су захтеви студената озбиљгао схваћени и размо трени. ЈБубљанци су организовзли и састанак клуба народних послаиика са дискусијом о Закоиу о универоитетима уз учешће претставника студената, а преко својих удружења у унутрашњости обезбедили су и већи број студентских стипендија које дају градске комуне. Ово је за нас студенте нов пут и пачин који треба користити у борби за прихватање наших
оправданих захтева. Било 5и корисно прихватити инициЈативу другова из Љубљане да ое студенти кандидују и за градске народне одборе како би се и пред њих могли директно по стављати наши проблеми. Наставни планови и програми Састанак је веома озбиљно размотрио ттроблеме апсолвената, стипендија, социјолне помоћи и здравствене заштите студената и решио да се студенти свим слободним демократским средствима боре за ревизију програма студија који је многе студенте нарочито на техничким и медицијнским факултетима довео у већ ненодношљиво тежак положај. У вези са тим усвојен је предлог да се апелуЈе на целокутгну јавност и да се поново истутш пред Савезно извршно веће са захте вом да се прелазном уредбом регулише положаЈ апсолвената и студената стариЈих година, дсж he Савез студената енергично приступити борби да у оквиру Универзитета поститне промене у програму студија и друтим одредбама коЈе постепсно ликвидирају нека студент ска права, како млађи друтови
не би доспели у исти положас у коме се данас налазе апоолвенти. Предлажемо: измецу систеиг стинендирања, доношење уредбе о социјално-здравственој заштити студената Израђен је преднацрт уредбе о социјалној и здравственој заштити студената која he bn ти предложена Савезном извршном већу. Овим се жели постићи п оједностављење систе, ма адмикистрације између ш> ликлиника и среских, односно градских народних одбора, који претставља сметњу ефика• сној здравственој заштити студената. Када би надлежни органи до делили заводима за социјално осигурање оних градова на чијем терену живе студенти потребну суму новца, онда би се схтречила сттора и компликована преписка поликлиника са народним одборима. Систем стипендирања и дечјих додатака требало би мењаги Зато је предложено Савезном извршном већу да се укину дечји додади за студенте и сав новац од њих са извесним дотацијама додели народним одборима срезова и градова ко ји би стипендирали студенте. Плафон за стипендију био би 4.000 дин. с тим да студент нема никаквих одређених персокалних обавеза према одборима. Изузетак би се чинио зг опе студенте који желе већу стипендију с оСавезом да по завршетку факултета дођу у оно место чији га је одбор финансирао. Осим тога, поједини факултети би давали стипендије одличним студентима у из носу од 3000 динара. Овакав начин стипендирања био би много радикалнији и успешније би решавао материјално стање студената. Пленум је констатовао да ск социјално здравствени проблеми прилично централизовано решавају у универзитетским од борима, па би зато требало наћи други метод руковођења социјално здравственом службом. Користећи се искуством са Бео традског универзитета, најкорисније 6*l било формирати економске одборе у које би поред претставника Савеза студената ушли извесни професори и народни одборници. Ово тело би могло уснеппто да води бригу о материјалном положају и здрављу студената.
усвојен предлот олакшао 6и рад неким удружењима, јер се IКихо®е конференције тго бројности тхретварају у митинге, али ои има и своју слабост, јер би се нашли у ситуацији ди једном удружењу сваке гоџрше имамо нове чланове. Пошто otaa решење захтева промену стату та, тштање је остало отворов® до Конгреса. Међународпа активност Савоза студената Дискусија о међународним јд носима Савеза студената ко r • статовала је да је Савез у пр теклом периоду постигао у т« м погледу лепе резултате, који сб пре свега очитују у афирмирл њу наше организације као дед кратског покрета студената ir ног иницијативе за развој м t ђународних пријатељских вез и сарадње. У том погледу нај значајније су акције Савез студената у зближавању и ко ординацији активности са сту дентима Грчке и Турске. Зна чајво је и проширење наши: веза са социјалистичким омла- ' динским организацијама у свету. Број наших претставника \ делегата који су одлазили на појсдине семинаре и консјаеренције знатно се повећао. Наглашено је да је потребно повећати број наших публикација на страним језицима, јер је избор материјала о нашем Савезу у иностранству веома сиромашан. Нека удружења су по сваку цену желела да обезбеде путовања у иностранство, чак и тамо где није било реалних потреба и могућности. Ова појава је осуђена као манифестација недовољие политичке зрелости. Састанак је одлучио да се из врше најозбиљније припреме за четврту конференцију КОСЕК-а која ће се одржати почетком идуће године у Истамбулу. Делетацију од пет члансша водиће претседник друг Мика Трипало. М. М.
II конгрес he се одрЖатн у Скоиљу 13 н 14 марта 1954
Учесници на састанку
Кроз универзитете у свету
ЛНДИЈА СУКОБ СТУДЕНАТД СА УНИВЕРЗИТЕХСКИМ ВЛАСТИМА ЈЕДАН број студената Локиов УнивСрзитета одлучио се на штрајк глађу, Јер упиверзитетске власти намераиају да „поткрешу" „уставна права“ студентске уније. Такође je око хиљаду студеиата из државе Асам приступило штрајку након одржаних протестних демонстрација. У захтевима коЈе су поставили универзитетским властима студенти траже да се одмах престане са одвајаљем мушких од женских оделења на универзитету, тачност у одржапању предавања, отстрањивање Једног дела наставног особља са факултета и чишћење просториЈа у којима се одржавају прсцавања. Велики митинг студената усвојио је неколико резолуција апелуЈући на владу да помогне студенте и да интервенише у сукобу са универзитетским властима. С друге стране претставници Универзитета су изјавнли да се студентбки захтеви не могу усвојити. Према Асошијетед пресу универзитети у локноп.у и Алахабаду биће затворени до даљних одлука на рачун студентског „непристојног понашања*.
ИСТОЧНА НЕМАЧКА ЗБОГ УЧЕШЋА У ДЕМОНСТРАЦИЈАМА ИСТЕРАНИ СА ФАКУЛТЕТА ВИШЕ од 270 студената Берлинског уииверзитета отстрањено Је са стулмја због учешћа у народном устанку 17 јула 1933 године. Један део њмх тражил Је Је запослеље у индустрији за преме овог искључења са Универзитета које ће трајати годииу дана. Пвсле протека овога рока, речепо им Је да he можда бити могуће да наставе посећивање својих курсева. % ЕНГЛЕСКА МАЛИ ХОТЕЛИ KAO СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ УЛондону се прмступмло покушају обнове једног дела станбених просториJa за студенте универзнтеха. По што је висмна трошкова за оспо собљавање станбенмх зграда у мери која би омогућила студентима да у њима проводе по јед ну годину студентског животл исувише велика за садашњу фи нансиску ситуадиЈУ земље, пажња ће битм концентрмсана аа добијање малих хотела који се могу употребнти као студентскм домови.
ТРШЋАНСКИ ПРОБЛЕМ
Ишчекивање
ЈОШ траје неизвесност и ишчекивање. Иако се живо ради диплолатским каналима, ситуација око Трста и зсте „А“ још увек је непромењена, али не и таква да бисмо се охладили. Из тока догађаја који су се одиграли после лондонске конференције трију министара може се видети да се
I ствари крећу својим током и да се све снаге „великих“ на Западу упрежу у тршћапска кола која треба покренути са мртве тачке. Творци монструозне одлуке од осмог октобра настоје да изађу из ћор-сокака у који су сами себе угурали доношењем једног непромишљеног акта. Они ових дана воде живу дипломатску акцију чи ји се резултати јоги не виде. За oeaj тежак међународни проблем заинтересовале су се и нске друге стране. Тако се Француска понудила да посредује у овом спору а није искључено да има и других држава које реално оцењујући ситуацију стављају у
службу жира своје димломатско искуство да 6и се што успешније изашло из садагиње тршКанске кризе. Англо-американци разговарају и размишљају не бм ли догаљи на какву „добру идејујер привремено прекинута игра може бити лоше завршена ако се не буде водила искуством реалних политичара. Дипломатска акција је у току. Сињор Пела је како изгледа врло истрајан у својој тврдоглавости. Док преко својих амбасадора u даље изражава „иепопуштање“ и тражи извршење одлуке од осмог октобра, он се спрема да посети Париз вероватно са намером да са јеОним демаршом у Ке d* Орсеју придобије Французе на своју страну или да их бар одврати од добре намере да посредују у решењу једног тако акутног проблема какав је Трст и зона „А и . Упоредо са тим Рим и даље гомила трупе на граници и режира иредентистичке провокаторске манифестације. Какав ће бити исход садашње дипломатске акције u да ли ће се прихватити наши предлози, јоги је неизвесно и на то је тегико одговорити. Но, ми знамо да је југословенски предлог за одржавање четворне конференције најбоље решење за излаз из кризе у коју је запало тршћанско питање. Истина наш предлог стиче све више npuсталица али са разним усло-Bима и предусловима, npeđлозима и комбинацијама. Претседник Тито неколико пута је изнео наш став npu коме и даље чврсто остајемо. Наша идеја о конфереицији несумњиво доминира. То је свакако позитивно и корисно. Али изглвда да на Западу не воде довољно рачуна о једној ствари: да су некорисне конференције на које се долази са тврдоглавошћу, уцењивачким намерама u спремношћу на свршене чинове. То су необично важни моменти у овој ствари којима се треба окренути џ овој замагљеној атмосфери. Зато озбиљна припрема конферен VtUje мора да буде гаранција да разговори за зеленим столом неће бити узалудни. Иначе лош исход ситуације би претстављао опасност да се још више замрачи ионако не светла ситуација. В. М.
СУСРЕТИ
П конгрес Савеза етудевата имзће радни карактер Организациони проблеми Са веза студената на овоме састан ку нису били у првоме плану. Усвојен је предлог да се одржи II конгрес Савеза студената Југославије. Уколико не буде неких измена, Контрес ће се одржати 13 и 14 марта у Скошву. Конгресу ће присуство вати 172 делегата чији је број овако распоређен на поједине универоитете: Београд 60. Зецреб 40, Љубљана 30, Сарајево и Скопље по 20 и Виша педагошка школа из Цетиша 2 делегата. У делетате појединих универзитета свих центара биће укључени и претставници студената виших педагошких шко ла и удружења студената из уиутрашњости. Решено је да Конгрес добије што Је могуће више радни карактер и да већим делом заседа у конгресним комисијама, а не на пленарним седницама. Дискусија је само делимично обрадила питање да ли да се удружен>а студената формирају на годинама, а не на факултетима. Овде би дошли у обзир само неки факултети. Овако ОБАВЕШТЕЊЕ Часови општег физичког образовања за чланове Друштва за телесно васпитање студената „Партизан* 4 одржаваће се уса лама ДИФ-а уторком и петком од 20 до 22 часа (умеето понедељком и четвртком). Спортскв игре he се одржавати такође у свнм салама ДИФ-а четвртком од 20 до 22 часа. Вежбачи на справама вежбају у сали у Лазаревићевој 4 уторком н петком од 20 до 22 часа, док hc чданнце радити према распореду на ДИФ-у и у Лазаревићевој 4. Упио и обавештења у просторијама друштва (Лазаревићева 4) сваког дана од 19 часова. Управа друштва
ЕВО како је једна група младих енглеских радиика лабуриста објаснила шта хоће Дикин, лидер енглесдшх тредјуниона: —Он је реакционар, ои не жели социјализам, он хоће да енглески радвоици деле профагг са капиталистнма, каравно посредством синдшсата којима је мисгер Дикин шеф. И он би био задовол»ан. Ми међутим хоћемо социјализам, за-
то нам ое цутеви разилазе са Дтгкином. Зашто у Енглеској нема више Беваниста? Зато што љу ди добро живе, а Беван их пот сећа на то да због тога људи у колоиијама не живе добро. (Haurer генерала Темттла у Ма лаји не би ое стидео Хитлер да га је имао у својој зојсци, у Кенији на једног ухапшеног о коме читате у шташти долазе три убијена о којима се не гоопе). Ми би требало да се одрекнемо колонија, али би то значило снизити сгандард, можда наша деца не би имала доволжно и наше жене би се буниле, зато људи неће да мисле на ону децу и оне жене тамо. Беван тражи од нас да мислимо. Беван, осим тога, шг је за компромисе, а партија мора да мисли и на бираче. О-
LJLum* ! £2. (JCa.K.<*befeb
сам мшшона увек гласа за нас, исто толико увок даје глас коизервативцима. За већину у хгарламенту треба 12 мгилона гласова, тих чегири милиона то је мидл-клас за који се тре ба борити, Они пису за Бевана. Врхови синдиката су та кође утицајни а Дикин је огорчен непријатељ Беванов. Када би Беван на партиској конференцији изјавио да сунце излази на истоку, усгао
би Дшсин и гаворио о томе како то није тачно јер суцце излази на западу а залази на кстоку. А о« је утицајан и многи му верују. ЗАШТО МАУ-МАУ? Џо, млади интелектуалац из Уганде једне вечери дуго ми је причао о животу својих сународника: Нашп људи у Уганди окивели су пре доласка Британаца у миру. Није било приватне својине, сви су радили заједнички. Нико ни)е могао да гладује, отишао би до суседа u добио шта му треба. Људи су се сложно бринули једни о другима, да свако има и сви су били једнаки. То је био наш начин живота. Онда су дошли бели људи. Поделили су
У ЛОГОРУ ОМЛАЦИНСКЕ СОЦИЈАЛИСГИЧКЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ
земљу: теби оволико, теби оволико, али не свима. Неки нису хтели тако да раде, хтели су да живе по старом, није им успело и постали су сиромашни као мој деда. Други су прихватили британски начин живота и почели da мисле на њихов начин, као мој отац и постали су богати. То је било добро за њих, ал м је наш народ због тога морао да пати. Ретко се нађе кућа богатог човека, следећа врата при• падају сиромаху и друга и треha. Људи су почели да мисле к а енглески начин и постали су себични, врло себични. Један мо} пријатељ био је дужан десет фунти, поверилац је скинуо кров са његове куће и продао га да наплати дуг. Тога није могло да буде док ннје дошла приватна својина. Свако је имао право на свој кров... У Кенији? Тамо је још горе. Био сам у тим крајевим& Бели људи отели су нашима баште које су они обрађивали * натерали су наше људе да раде на тој зељљи за беле поседниквУвели су систем који је владао у њиховој звмљи пре капитализма. Наши људи морају да раде одређен број дана бесплатно за поседника, само да их нв отера са зежље, са њихове conствене земље. Тамо су наши људи увек гладни. Onu се хранв врло једноличном хранол, хлебчићима које месе од најгрубљег брашна, али је и оно врло скупо и не може своко да га куnu толико да не буде гладаНКад су људи увек гладни, e б рашно је све скупље, кад обољевају а нико неће да их noмогне и терају nx да раде, а шта им не дају опда MOpfgte имати Мау Мау. КонзервативЦ* каоку црни људи лрзе беМ, али остали људи траже разлог' зошто?
Из логора у Задру
2
НАРОДНИ СТУДЕН'
Број )|