Student

Питања за дискусију:

КАРАКТЕР САВЕЗА СТУДЕНАТА

Савез студената je постита' видне резултате. Да би се jou успептвизе развијао нужно ј< - овом момегггу продискутова ти нехолшсо питаша. Говоримо да нам Савез студената носи обележје посебног специфичног лсивота, а још увек имамо такву ситуацију де се у удружен>има, пред бројним чланством недовољно дискутује о економско-социјалним, здравственим и школскш« питањима (насташта планови к програми, систем студија, стипендије, домови, мекзе, помоћи. позајмице, лечења). Ова питан>а најчешће су предмет решавања једног ужег круга студената на факултету. Ако погледамо каисо смо третирали и питања из наведене • области, а и друта, видећемода смо најчешће занемаривали политичзсо-васпитну страну. Нај вшпе је долазила до изражаја „<пручно-техничка“ страна. Ми слиа* да о®де нема довољно ра' зумевања за карактер Савеза сгудената, односно удружења, као васггитне организације. По литичко-васхтитна страна ое занемарује. Када кажем политичко- васпитна страна тиме подразумевам у ширем смислу схваћен рад, а не само кроз по литичке говоре или предавања. Кроз борбу мишљења најнапреднији студенти увек ће успети да се изборе за напредне ставове, макар некад и неимали већину по неком одређеном гштању уз себе. Но, иотрешно схваћен карактер наше организације огледа се у неким удружењима и у схвата њу да сада треба ићи на сужа вање организације стварањем једне малобројније, уже и чвршће, отстрањењем једног броја чланства, па и у жељи да се сада стварају јача руководства иа годинама, чак и гру пе у оквиру година. Ово ми ли чи на бирократско схватање и враћање на групе и активе На родне омладине где би се као раније ишло на систем бележења активности свакот члана, и то кроз посећивање састанака и конфепенција. Мислим да треба схватити, поготово данас у тако захукталом процесу деI мокг^чттгззције нашег друштвеног живота, колихо нам је нуж на ширина организације, а и дух демократизма у раду. Даље. како смо организовали : вот у удружењима? У оквиГу Униперзитста у 70 разшхх клубова. друштава и секција уписано је око 10.000 студената. Иако мислим да је немогуће сбухватити све, ипак је ово мало, поготову када се ради о ствапчој актизиости уписаних. Иптбпесовање постоји. Али? Озај број сбухвата само три разтичите области (КУД, спорт, Јародна техника). Дакле, сиромашнн су облици активности. Време је да се озбиљно замислимо над чињеницом да је 35.000 младића и девојака, пре доласка на факултет, прошло тако разнолик пут развитка, да је немогз г ће, када би то и хтели, да нађу и испоље себе у тако мало наших организованих активности. Нужно је обиље најразличитијих форми. а за то је гготребно, поред осталог, ослободити се и схваташа да свутде треба да буде присутно на стотине. Код дискусије о раду постојећих друштава и клубова, пракса нам указује да треба ићи још даље у њиховом осамостаљивању као посебних оргаиизација са својим изборним рукаводствкма (спорт, Народна техника, КУД и др.). Овде свакако треба подразумевати и њи хово дтшектно финансирање Из тога би ггроизашло и то да одбори удружења не руководе дирсктно тим оргакизацијама Не морају увек руководиоци тих организација бити чланови одбора удружења или Универзитетског одбора. То не значи ла одбор не треба да се брине рад тих организација. Напротив. Само одбоп се као )е-линстзено политичко руководство у првом реду мора борити за уношење васпитних метода У рад тих организација. И дал>е, одбор ткме неће занемарити организацију. Ево само неколико стваои којима се одбор удружења бави: предавањем, искусиони клубови-кружоци групе, циклуси предавања, катедре, дискусије око „Народног студента" »Вилика" и „Медидинског подмлат ка **> усмене новине, семинари у ћастави. клубови љубктеља разних гпана уметности, излети. колективне посете. друтарске вечери и др. Из овога произилази да одбор удружења не д а буде некакво коорди иационо, ттретставпичко и ре[ћ>езентативно тело како се позегде чује и у пракси проводи.

i (Такав јесте и може још више да буде Уаиверзитетски одбор). Кад овако посматрамо карак твр УДружења у целттаи, ја се опредељујем за мишљење огшх који су за постојање једног удружења на факултету, па макар се то радило и о Медицини или филозофији. Не видим такве специфичности у оквиру грутха или година које би тражиле стварање ттосебетих удружења, А, када се ради о гштањима која треба коетстантно претресати, једна шира дискусија дала би свакако одговор, а да то не остане на митинговању. Посебан проблем у раду Савеза претставља недовољна активност друтарица, Мислим да ту има кореета у још заосталим схватањима другова, па некад и комуниста. а још влше самих друтарица. Поред тога шггање се враћа ва једно већ горе постављено, а то је да ли смо ми усггели да пронађемо такво поље и такве облике у којима би дошла до изражаја жел>а за активношћу еташих друтарица. Овај однос изражен је и кроз једну формалну ствар. Имамр већи број удружења у којима 50%, а у некима чак и 70% чине Како може одбор удружења у коме имамо три до четири другарице за себе рећи да је стварни претставник свога чланства? Ово важи за руководства и управе и у друштвима, клубовима и друтим организациј ама. Жеља ми је да ово буде скро ман увод у једну свестракију дискусију о овим и друтим питањима ттред еташу Унигерзитетску скупштину и заказани II контрес Савеза студената Ју гославије.

Влада НЕОРИЧИЋ

ОПРАВДАН ЗАХТЕВ

ПЈггање праксе студената Пољопривреднот факул тета је једно од најважнијих гшташа наше школе, којим се од ослобођења до данас баве и наставници и сгуденти: организују је на разне начине, али још до оада није повољно решена. У питаљу је низ чинилаца, утлавном објективне природе, који нису могли да се ускладе, тако да ако један недостаје, пракса је крн>а и поред највећет залагања да она успе. Пракса је у пољопривреди специфична Та специфичност се поред осталог огледа и у томе, нгго су поједини радови везани за тачно одређено време. Правилно изведена пракса требало би да се са студенпша обавља у току целе године, тако да студент у току својих, сту* дија обави све врсте радова, да их ради у одређено време и упозна цео процес лроизводње. Зато су потребии и услови. Потоебно је такво имање, које би, с једне стране, било близу факултета, а с друге стране, на коме би биле заступљене све гране ггроизводње, тако да студетгги за време своје ппаксе виде не само цео ток појединих радова, већ и како Су у једном великом социјалистичком имању међусоб но уклопљене поједине гране, како се оне допуњују, која је од њих рентабилна поема тренутим условима и какво је радничко самоуправл,ање у њима. У току досадашњо праксе иисмо могли да пиднмо гве процесе производњс, већ само поједипс То је долазило отуда што je наша гпракса била везана за одређепа ттагва и одређеио

време. Праксу смо обавл»али на огледшш факултетскмм имањима, од којих ниЈедно није имало застушвене све гране производње (ратарство, сточарство и воћарство - виногра дарство), већ сваку појединачио. Имаша су корисно послужила у пракои само донекле, јер ни сама нису имала више услова. Поред њих коришћвна су и друга државиа имања, на којима је утлавном било још мање услова за рад, јер штсу шгала довољно стручњака који би студентима објаснили процес рада, није било просторија за смештај студената и слично. Финансиска страна претстављала је такође велику тешкоћу. Плаћање ггута до разних имања и трошкови на њима били су велики. Пракса се састојала из неколико делова. Летња ггракса трајала је после јунских испита месец дана. Тада су студенти могли да се упознају са мо са жетвом, тако да су на појединим имањима месец дана пробавили само уз вршалицу. Они су на тај начин упознали само једну радњу у ратарству жетву, док друге нису Iги видели. Да ли је потребно да један студент пробави месец дана на жетви, или би било бол»е ако би у току једног месеца прошао кроз неколико радњи, Свакако ово друго је боље, али како је то било могуће ускладити када се није располагало једним имањем које је на дсг маку факултета и које би могло да ггрими студенте у разно доба године на гго 2-3 дана за сваки процес гтроизводње. Уз ову гграксу заведена је пролетња и јесења пракса, али :ги оне нису могле да да-

Студенти агрономије траже економију „13 мај“ за извођење практичних радова

ју бољи резултат, пошто је и тада било могуће пратити само једну, највише две радше. Наш предлог Још гсрошле године управа школе у заједници са удружењем студената предузела је акцмју да се добије једно имање, три километра удаљвно од периферије Земуиа, крје би служило студентима за праксу. Ради се о економији бр. 3, сада економији „13 мај”, која је организована на принципима радничког самоугправљања, а предајом факултету не би дошло ни до каквих промена у том смислу. Предност овог имања је у то ме што је оно комплскспо, на њему су заступљене све гране пољопривредне производње, по што од неких 1500 хектара има око 900 хектара под ратарским културама, од чега се око 100 хектара директно залива водом из Дунава, што доказује да је и повртарство јако заступљено. Затим, оно :ша око 30 хектара воћгвака и око 16 хектара винограда, паигњаке као и велики број стоке. Имање располаже кланицом и другим постројењима. То су идеални услови за извођење гграксе за агрономију. Још ако се томе дода да је станбвно насеље, исто као и друштвени део потпуно изграђено, онда се види да би се ту са минилталким трошковима могла обављати студептска пракса преко цсле године, те би студенти у току својих студија могли да ое упозиаЈу са свим процесима производње свих грапа пољопривреде. Добар дсо наставе био би очигле дан. Управа школе уложила је много труда у погледу решавања студентске гграксе на овај начии. Удружење студената у пуној мери је пружило ггомоћ да се то реши. Надлежни руководиоци су тахође упознати са овим горућим питањем, тако да су сви услови испуњени да се ово ггитање приведе крају. Ми апелујемо на све који могу да допринесу решењу овог ггитања, да хтроцене огграв даггост додељивања поменутог имања, као и имања пајподеснијег за нашу студентску праксу, Мислимо да је оправдано да пољопривредни факул тет има једно комплеконо организовано имагве за студентску праксу и то по свим ггрин цитгима социјалистичког газдовања. За Удружење студената агрономкје Војип БУГАРЧИЋ Предраг МИЛОВИЋ студенти Пољоггривредног факултета

„РАТ ПАСИВИСТИМА" Са скупштине Удружења студената ветеринарске медицине

Зашто се руководилац фотоаматера друг Марковић осећа толико потиштен када мора .•самокритички да хтризна“ како њихов клуб (иначе најбољи ’ на Београдском универзитету) има само 72 члана? Да не улазимо у то што скугга техника и фото-материјал отежавају масовност зашто они то сматрају хао своју велику слабост? Зашто је толики пропуст ако усменим новинама не присуствује већина студената? Зашто сваки студект у исто време мора да буде и фото-аматер, и фудбалер, и плаштаар и публика на усменим новинама итд. и добар студент? Нека људи раде оно што им се свиђа, нека раде мањи број ствари, али солидније. Нека клубови и грутте и друштва буду мањи, али солидарнији и нека их буде већп број треба ићи у хпирину; васпитно и политички не де лује се само на политичким предавањима и усменим новинам, или у оних 5—6 устаљених форми рада. Ђуталице не дају гласа И гломазни реферат и неки дискутанти дају утисак о извесној оштршш у раду удружења овог факултета, што је понекад неумерено. Рат ћуталицама! Та парола по реферату треба да карактерише рад следеће године. Какве су то „ћуталице"? То је појам из времена када је главна активност НО била одржавање конфереетција и они који се нису истицали причањем постају ћуталице. Али данас су друте активности развијеније п ћзталице могу да буду омладзшци који раде и то који доста раде, (иахо кису ~ттрlгчалице”) а моту и да не раде. Они су названи пасивистима. . - сада озбиљаи рат пасивистима! Без обзира на све сматрамо да није добар начин узлачења људи у рад Савеза сгудената објавом рата. Ваљда треба да их привуче интвресантност, важност и корисност рада у удружењу, а не етритисак рат. Туторисањв Дискусија није дала много. Већина дискутаната није схватила да ова скупштина није место за изношење интериих ттроблема рада организација које, у односу на удружење, имају извесну самосталност и које су, по својој природи, такве да саме треба да решавају своје унутрашње ттроблеме, сем у изузегним случајевима. Руководство сваке од тих организација, пре свега одговора пред својим чланством. Однос удружења према тим организацијама је пре свега демократски, а не туторски.

Друг Illaiaih је дао врло iehтересантну и кратку, значајну, Ј.ринцштјелну дисжусију о карактору Савеза студената (и по литичка и сталешка организација уједно), о самосталиости организација као што су клубо ви и слично, о томе да бројке нису најважнија мерила и да није добра линија објаве иекаквог рата пасивистима. У овом напису његову дискусију прихватамо у потпуности. Једина другарица Једина другарица у радном претседииштву, Јелица Чурћија, била је једина другарица ди

скуташ*. НаЈкраћи диххутант и најбољи. Говорила је о дебаТ ким клубовима који кису задовољили. Дискусије, -дебате" оСично су остајале недовршеие, без закључка, а теме су бирали појединци. Ове годинв би теме требало бирати неком врстом анкете како би биле ненаметиуте, формирати мале грутте оних које интересује један проблем како би се развила борба мишљења и како би се појмоки рашчистили, Тако је она да ла један ксшкретан предлог о извеанрј фарми и стилу рада, што друти дискутанги нису у чинили. I Деморализаторска фама На факултету се проиосе гла сови да у привреди више нема места за ветеринаре и то, разумл>иЕО, деморалише. Међутим, васуттрот фами нису стављене неке убедљиве чињенвде. Не мислимо да убедовивих чињеница нема, али одговор да he се пробити сггособнlији и да ће добар стручњак увек бити тражен, није потпун одговор. И на првој годаши се шири једна фама мање знанајаа м

врло наивна, али не маље нелријатна за оне на које се од/!Оси. Професори су, наводно, 'сковали савез да на испитима обарају све оне који су дошли из средавих ветертирских шко ла. Затим, старији студенти не друтарски набијају цене уџбеницима којих нома довол>но. Вежбе су слабо организоване (40 људи око једног стола). И нкко не провервва како је материја схваћвна, а она је већином слабо схваћена. Настапиици слаби феријалци Реферат друта Гајића је био пун ситних пребациван»а и из-

весног скептицизма према профеоорима и асистентима. Једном су за одржавање неке при редбе студепти морали много лута да питају док им Је одсг брена сала, што је бирократија. Неки шгсу платди члаваригау у Форијалгаом оавезу. А сарадња је тгостојала и дала плодове. По свему судећи није било места оваквоЈ критшди. КонферегациЈа Је почела поздравом декана и срдачним поздравом претстаиника Ветеринарског факултегга Сарајеаа који Је потоетио ва магаифестаЦнје сарадње ових факултега и изразио жеље и наде за Још ига тензивнију сарадњу, нарочито са Загребачким факултетом. Кокференција ce завршила кад Јепокеком чудном правилу донесеном ,дзре две годигае”, акламацијом изабраи нови Одбор. Кад су будући ветеринари почели да излазе из задимљене сале, постало ми је јасно да на простору који ми стоји на расположењу нећу успети да кажем ни све оно што је најваншије у вези с овом ипак успежжг, скупштигаом. А. К.

За време ковференцијс

Актуелности: Кршење статута

у јеку је одржавање ко**ференција СС по факултвтима. На weкима Је дошло до очигледног кр* шеша статута оргакизациЈе. Наимв, иа годшињим схугшгпшама Meдициноког и Ветеринарскот факултета надзорне коммсије току поднеле извепггај о пословању одбора осаих факултета, иако у статуту Јасно стоЈм Л» су надзорне комисиЈе дужне Д» п учине. Што Је Још чудније I®*сУ биране ни нове надзорне комисиje. Нарочито Је ово важио за броЈ чано велике факултете као што Ј е Медицински где Је у току годошв била у промету огромна сума новца, па би свакаасо Онло интересантно чути како и на шта су новац одбори трошили. Оваква недемсиоратичност се нв може mt са чим оправдати. М. ★

Један апсурд

Стотиие студената су без стана, домови су тгретрпани* а у Студеитском граду, нашем студентском дому, станују, у 25 соба са преко 60 места, сви бивши чиновници који су због својих „услуга” дому већ дав но ггрекинули р.адни однос с њјм. али су задржали своје конфорне станове. То су у гтрвом х>еду бивши управници

Стојан Баровић и Богдан То‘ доровић који са својим породицама заузимају 8 студент' ских ооба. Управа дома тврди да је све учинила да се ово астсурдно craibe исправи. Али, да ли све? Ако је Огудентски град намешвн студентима, онда са каквим стравом станују у њему бивши чиповници и други. Ми тражимо те просторије за наше студенте и Градски вародни одбор требало би одмах да исттрави ту неправилстост и да н_ђе тим људЈгма неке друге станове. Студентски град је садашњим својим службепицима обезбедио станове у дому. Посебно је питаље колико је и то правилно? Али је горше апсурдао.

Писма редакцији

ДРУЖЕ УРЕДНИЧК, У вашеи дмсту бр. 20 ад 4 новембра годинв изашао је чланак под Hacaofou „Зашто протестују студенти медицине". Немам намерв да oe упуспас у тшдемику са ггмсцем nra члалка Љубишом Ракићем, јер ш нису познати сви аргумента са састанака Удружвња студената мтчтт. Илузорно би бидо джжутовати о неким неакадемским поступцима наших истапшутих лекара са инфективив клинике, Jep наша Јавиост поздрааља ца'шн ua који qy оем критиковани згражавајући се онмм mro као академхжи грађавн н поанатм струињаци нису смели учикити. Свофос поступцима формирали еу посебно свој ауторитет у нашим очима, што им ки вајмашо не може служити на част. Међутим, горе поменути чланак био би ефектнији да се није писало о др. Слободану "Борђевићу, асжггенту ушне клинихе. Сматраж да нећу изаћи из колосека одређене академске критике, Јер пеиам инкаквих прегензиј« за преЈудицирање било какве одлуке утиска какап су студентк медицине стекли о др. Ђорђевићу. Жетгж у циљу жгпше да укажем студентима, а пооебно друту Ракићу на пропуст жоЈи Je учинио, Јер неггроверени подаци чине критику неп рзп гциатиј елном. Ouo што ме Је ваЈвшве побуднло да одговорим на оввј чланак, је неистинито изношење података и то Је баш оио што чини oeaj део чланка о др. "Борђевићу непринципијелним. Тачио Је да Је др. Ђорђевић млад лекар, али није тачно да сс „упадљиво поводи за каријеризмом". Можда Je друг Ракић мислио ка амбицију, злн ако Је она права, онда није штетна. Ако Је ам СициЈа др. Ђорђевића за знањем, онда се она подудара са амбшдајом коју поседује и друт Ракић, а који није у стању да ми ово опонира. Лр. Ђорђевић је баш тај који је, иако млад, имао прилике да се прихвати н коапликовакнжх ооо^

раццЈа ва Клиннди. Цела ова ствар ми је позната, Јер сам имао прилмке да видим рад на Клииици, пошто сам тамо лежао два месеца. ДР. "Борђевић Je извршио на мом случаЈу дае тешке операциЈе, Јер еу досаднв несвестице и главо6ол>е стагкирале моје студије. Уогапте став др. XopbeßHha, како према ирвоЈ тако и према другоЈ операцији, био Je онакав какав доликуЈе плеиенитом позиву лекара, чиЈи Је претстанник дт>. Ђорђевић, Јер Је довољно капоменути да сам операЦиЈе издржао без наркозе више од пет сати, псисолошки припремљеа са његове стране. Из понашања др. Слободана Давидовића приметио сам да Је он на мом сдучају хтео да сроза ауторитет др. Ђорђевића, што зе са н,егове стран ’ може пригтиеати сам«з зависти. ИзненађуЈе ме да ово мишљење деле само два лекара са Клггнике, док други имају најбоље мгаиљење о др. Ђорђевићу. За остала тврђења о др. Ђорђевићу у Сроском лекарском друкггву по питаљу љегових стручних радова као и његооог стручнсг раДа на Клииици било би неопходно потребно, у циљу утврђиваша материјалне истине, спровести анкету на местима где је он радио. И на краЈу користим прилику да осудим став др. Даиидовића коЈи Је хтео да ш ; месец дана пре потпуног оздрављења отпусти еа Клинике. За ова своја тврђеља потхгуно сам проверио податке, што, ако Је потребно, могу и доказати. Љубиша ПОПОВИЋ

аткххжвент Грађевинског факултета Студентски дом „Иво Лола Рибар"

ИСПРАВКА

V броју 20 нашег листа на &р. 3 у чланку под насловом »Нешто је труло у држави Данској- у првом пасусу отштамнано је „..ластавника Техшгчког факултета,- а трвбе да стоји: „...наставилка Техволошког факултета“,.» што овим

Број 21

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страва 3