Student

ПОГЛЕД НА СВЕТ

ФЕЉЧОЏ .НАРОДНОГ *

Iтерп М. ЖИВОТИЋ

објекте у очовечене предмете. Озаквом делатношћу човек у себи носи „природу гхриродне целине“ (Лсшиа). Човекоза свесна делатност разлшсује ra од другнх бића по токе што ни>ме репродукује читаву природу. „Живоги;за пртгзаоди једиострвно. чозса универзално, животиња ггроизводи саму себе. човек репдрокујуе читаву природЈ г “ fMstDKC). А да би мотао да производи (тј. да ПостоЈи као епмоарсна увиверзална честида природе) човек мора да живи и дела у друштву. Само у друштву прирола постаје оснотзом н>»гсеог човсч&кског поетојања, само 7 ДР7*

штву човек може да очовечује природу. 3sic је друштвеност ваЈдубља суштинска олредба свесиог делатног човека, »човек ;e свеукупност друштзеких односа" (Маркс) Човек у себи носи сзеукутшост историског Развоја друштва. Људска свест је увек сазнано људско друштвено биће. Маркс је овим одредбама пронатиао матеРнјално биће које одређује ону свест којом ковек оазнаје себе самога, а преко сазнања себе самога сазиаје целшсу света. Маркс Је Ударио научни темел. за ону науку која т Ре6а да објасни порекло, улогу, форме човековог сазпаша и делања филозофиЈу сагледавање света са сталовишта нлгрвог одраза у свести људи тј. сагледаваше ироблеиатике о месту, улози, могућностима ИТД. човека у објекгивном свету, Ј е са ' гдедавање евета у целини. Чослика евета је слика човека у томе С£ «ту. Увек Ј* чозекова слика света у ueЛl *вм бмла еианациЈа. одраз, слкка степена 4 Доспггиућа у развоју самога човека. Увек Је човек у тоЈ слици проЈитпграо севе оамо*•« одражавао степене очовечености природе и ДРуштва ГМеханииистпчки мжтеријализам

ХУШ века. валрммер, тачно Је обележно степен до коЈега Је човех дошао у очовечиваљу природе. сгепен механичког овладаваља прнродом). Па са којег становишта Је могуће интегра.тко обухватити овв три сфере „свега постојбћег** и уопшпгги у целовит поглед на свет? Хсгел Je првт* у гвоЈој «*к>номологији ДУха ово питаље поставио. Апсолутни дух тек кад у своме развоју дође до самоевести, тек кад се самосавнаЈе, иожв шггегрално Д« обухвати свет у пелини. Сазнајући оебе самога, он сазнаје и своје постајаље, путеве

свога развоја, ниже сфере сзога развоја. Идеалистички Је овде погођсна сунгтина: природа сакосашмЈући се у човеку долази до своје самосвссти, сазнаје себе саму. Делатни свесни чов ск Је котпсрстно опште, пајунизерзалније бкћв објективног света, најопштији стеиен у салмразвоју светске целиие преко кога су природа и друштво самосазиали себс, па када човек отхрива и проналазн законе свога постојаша, свестм, свесне делатности, кроз ову специфичну. хумакистичжу проблематику. он укључује У дкјалектичхи укинутом виду и одраз захонјгтости природе и друштва, А ка к о Ј е ово наЈопштији аспект, он природу и друштвв сазнаје у н.иховим најопштиЈим законима Баш као што Је -кључ за анатомнЈу мајмуна у аиатомиЈи човека" (Маркс), тако ието Je кључ за разумеваи.е целтше светског процеса у законитости човевсовог посто]ап»а, тог највшпег продукта у саморазвоју светске цслине. Поглед на свет Је самосазнаље човековог постојан»а. НаЈопштији диЈалеистички закоки (закони природе, друиттва и људског нишљења) зато

су и Сили откривени код Хегела баш кжо закони иишљења. И дијалектички материјализам утврђуЈе да се синтеза посебно научНИХ СаЗНШБД вриги у логиди (филозофиЈи) коЈа има за свој посебки предмет иманентне закосге кретаља мисли* (Енгелс, Лен>ин). Закони сазнавања су за дијалек•пгчки матвријалмзам оно тле, oua полазна тачка на чиЈем изучаеању се долази до наЈоашгтијих закона објектианог света- Кад Енгелс м Лењин одређуЈу логику као иауку о најопштијим законима евета и као вауку о садржинском ипиљељу, они на тај начил решавају питање шт а Јс логика к ка к о Је она могу На. Разлика између посеОио каучних м логичких (филозофских) истраживања Је у овоме: док посебне, природне м друштвене вауке испитују предметки свет узег по себи у његовом посто Јању и структурно-материЈалноЈ законитости, дотл* фмлозофија испитујв објективно прсдметнч свет са његове -делатне стране“, тЈ. мспитуЈе човека и његову стваралачку везу еа објектившш еветом. Суштина дијалектичког материјализма као науке о наЈопштиЈим законима ггрироде, друштва и људског мишљења Је то да Ја садржинска гносеологија (наука о сазнању), да као наука о целкни света испитуЈе оно што Је специфично за човека, хуманистичку проблеиатику човекоаог постојања, развоја, оријентација љегове евести итд. ГносеологиЈа ,ниЈ - страна већ суштина ствари*, сталпо Је подвлачио Лењин за диЈалектички материјализам. -ДиЈалектика и Јесте теорија сазнања Хегела и марксизма* (Лењии, Филозофске свеске). Суштина погледа на свет Је да се стиче преломљен кроз субјективну призму човекову у којоЈ се објективно може потпуно изгубити, заирачити шш добити своЈ научни делотворни садржај. Овакгва субјектииЈОСт ниЈе мсто што и еубЈективизам (иада Је често то значила). Оваква субјективност добија у дизалектичком материјализму строгу научност и делотворност у највећој моту Кој

(Наставак у идућсм броЈу)

СКИЦЕ не баш познатих људи

Белешка о једиом актквисти Од када је почео свесно да живк, од дванаесте - тринаесте године био је активиста. Најприроднији и најјачи импулси за делатност су они који су истовремено и најпријатнији. А I£>ему је било најггријатније на састапцима. Ту је осећао сноју важност. Чинило му се да је најмоћнији када дискутује. Организовао је конференције, прославе Нове године, скупљао чланарину и растурао штампу. Присуствовао је свим састанцима, чак и тешма на «соје није морао да иде, очекивао их је са нестрпљен>ем и тражио гхрилику да их сам заказује. Јер само на састанцима могао је да дигне два гфста и да каже: Друтови, ја мислим да се ми неодговорно односимо према конкретним задацима. А то тако лепо звучи. Уз своје гтослове у организацији, свршавао је и гимназију, углавном зато што је то био задатак. Из светске и наше литературе прочитао је само оно што је било обавезно за школу, а поред тога још и Педагошку поему и Како се калио челик. Изгледало му је чудно што љегови другови који мање раде у оргакизацији напредујз--, добизају одговорније дужности, а он непрестано стоји на меcty. Није га то претерано жалостило, јер он је хтео само да ради, организује и дискутује, иако би понскад зажелео да се за н>ега каже оно што је тако често слушао; Друтови, друт је из реонског комитета и присуствоваће састаику. Када је дошао ка факултет продавао је штампу, организовао прославе и присуствовао свим састанцима. Још увек је студтграо зато што је то задатак и сзе се више чудио што је тако мало оиих који личе на н»ега. Читао је мало, али се добро cehao свих личности и догађаја из Петагошке поеме. У дтгу душе је веровао да су Балзак, Ман и Голсворти реакционарни ггисци и због тога је сем оне две прочитао још само јолну кн>игу коlа се звала „Цар угал>”. Чкнило му се да њезин аутор није реактшочав. јер он итк пите о радницима. Да ли he се зачулити јелиог аро б-/де одбијен као рукОзодила т т? Нзјлон f Пјосд две тпи го.личе ишао је чак и ппеко Топазија у треиепци. ахо не у целој, оно макар у њеном гппн>ем лелу. Данас је онима коlи ra познају renvro тта га без зеликз натлпч топбе коlу вчче за собпм нонтпалантно плебзчену пп«ко оамена. Оч нежно л>чби своlе тело и отппчерљен ie кала неко обватт? паж»зЧ на н>ега или почне о гћизччтот способности. иоч o (взљла због шмтаггиnai ЧЧК И О !fc ft 4V ГОВАВИ полуктпака и кооз нос тпмлећи се ла се гтитрже као чачвк. ко'»в ie р п! ' св°га лоста. Гоноои мало. ал« спопо као да га мрзи. Што постаје

старији и познатији г очи му се све више затварају, а говор постаје све спогрији, тако да постоји озбиљна опасност да, диј алехтичккм процесом, остане без два чула. О сво јој ерудицији и интелигеициј и нема никаквих илузија. Знање не спада у куртоазки лик идеалног младића који поред истицаља у спорту укључује још п успех код жена и специјалли тип споре „духовитостикоја се углавном састоји из варијација на зећ профакисани фрајврски речник. На факултету је већ неколико родшта, али је положио само обуку, Иначе има неких шанси да уђе у први кошаркаппси тим, а можда и у репрезентацију. Када 5и шшвао краул, рсзултат би му се кретао око једагог микута. Сем са ова два спорта, без опасиости да нашкоди своме угледу, могао би да се бави још само веслањем и евентуално тенисом. ... И у „Палас“ бару Бно је сасвим мали растом и ваљда због тога човек је тешко мотао да га схвати озбиљно, као читавог мовека. Имао je загасито плаву косу и румене напућене уснице као у девојке која кокетира љутшом. Због ших му је 'штава физиономија била бебаста; једно од

оних лица која су због таквог израза симпатична, која су бри жљиво однегована и увек глатко избријана, која привлаче својом уредкошћу и чистотом али ипак на неки качин нервирају јер су претепано самозадонољна. дечја, нсобразложено самозадовољна. Иза таквог, вечхгго истог израза ретко се скрива нешто сем надменом по зом вешто масхирана празнина. Било је очигледно да ужива у амбијенту Палас бара (дискретно осветљснЈв, слаб rrpoграм неуспела копија барова у иностранстзу, аулгарна и са

Претензије овог uanuca, који бгц измсђу оста.гог, логао да се назове и омнибус репортажа, веома су скромне. Бићс то три слинице, три портрета npu чијем сс избору није руководило амбицијама за приказивање ruпова који б u били најкарактеристичнији и најмасовније претстављени међу сгудентима.

чисто естетске стране, тако да човек не зна да ли да зажели да то „зло“ буде макар летие „зло“ иако би на тај намин постало опасније). Трудио се да изгледа као код куће. Из утла усана висила му је залепљена цигарета и бацала му дтгм у очи. Сметало му је то алк је било „барски". Био је мало пијан, коса му је била неуредчо разбарушезта, лако се поводио у ходу, помало је лхгшо па дериште а помало на пропалииу и био је студент Правног факултета иако о себи није мислг-го као о таквом. У једном моменту је пришао нашем столу.

„I arn american boy M рекао je. „Па? м „I аш reaUy american boy." Изгледало je да ce зачудио што нисмо о.душевљени после његове изјаве. „Му mother was american**, рекао је. „И онда?** „Have not you been never before in Palas?”). „Ие.“ „Му name is M vich.** ~You can find ше in Palas each evening”). „Здраво“. „I am геаПу american boy". „Здрапо“. Отстурао je до свог стола где су седели Америкапци. Смешио им се. Погледали су га за моменат без трага смешка на лицу, а затим наставили свој разговор који није био разговор realy american boy-a, иако се он трудио да буде. Слободан СЕЛЕНИЋ

ГОДИШЊИЦА ТВОРЦА ЕСПЕРАНТА

ЗЕЛЕНА ПЕТОКРАКА

„Еп la monđon venls no' va sento Tra la monđo iras for*-a voko ’•) Ових дана свуда ка спету и у кајматћим местима где има есперантиста, прославиће се тра дицпонално Зам-енхофово пече. Свечаностима ће се сзуда обелсжити дан рођеша пољског лекара Заменхофа, а с љим и рођење једне од најпрогресизнијих идеја човечансгва, идеја мсђусобпог споразуиесата и зближавања људи свих пација и боја неутралним међународним језиком. ...Родио се и провео детињстЕО у малом пољскотл градићу Бјелостоку, у коке је сгановии штзо било различитог порекла и говорило различитЈгм језицима: пољскјгм, немачким, руским и јеврејским. Тошко кеђусобпо споразумеван,е потстакло је За меихофа још као дечха на размишљаЈве, а идеја о једном јединстненом а при том неутралном језкку обузела ra је свег већ у гимназији. Првим поекушајима у VII разреду гимназије одушсвио је своје друтозе, који су му у родном месту при редили ђачке манифестације. Охрабрен тиме, Заменхоф се предао дугогодишн.ем студиозном раду, и пред крај својих студија медицине завхниио потпуну граматхгку и речншс међународног језкка. Све интепнационалне речи унео је у језик, а за остале речи кзабрао је најчешће речи из најпозиатијих европсЈзих језика, за правогтис јс спркшео Вуково начело, а целу грамагику свео на 16 правила. Много Је самоодрицаља било у томе раду, много озбиљних препрека, као што сс тада увек дешавало код покушаја •> У свет Je дошла вова мисао, кроз свст се прсиоси снажан глас...*

спровођенл нечег новог и ре®олуционарног. Три године je при премљени материјал чекао док се млади Замснхоф борио за прво издаЈБе своје брошуре. И 1887 штампана је прва брошура дочекана ввликим неповереibCM пуолике. „Осећао сам да стојим ггред Рубикоиом узбу ђено је писао Заменхоф једпом crom прггјатељу и да од даиа кад се буде појавила моја брошура, ја нећу внше имати могућности да се вратим. Знам каква судбииа чека лекара који зависи од публике, ако та публика впди у њему човека фантасту, који се бави стварима ван своје струке. Осећао сам да сам стпвио на копку свв свој будући мир и егзистешгију cuo ју и своје породице. Алп тгисам могао да оставим идеју која је ушла у моје тело и крв и... прешао сам Рубпкон." Брзо је придобијао присталице и jcзiiK је прешао пољске грантше. Ширио се по свсггу. Заменхоф јс брошурс и чланке потписивдо псеудошшом „Др. Есперанто“, што значи: онај који се нала. а доцнијо је сасвим спонтако и језик примио тај иазив. Есперанто је стекао богату ли лературу и акадешгју у Лондону. Данас на еслсранту ггма преко 20.000 оригиналних и пре ведсних кшижевних дела. А идеја која је заиста повод за одушевлЈСше, прерасла је граиице језичног проблема. Језик нема претензије да замени националне језике. Он је само помоћ ни језик који помаже идеју међусобног разумевап>а. који збли жава људе и тежи ка једнакости и братским односима у човечанству. Зелена петокрака звезда то симболично носи у себи и људи с том звездом на резеру свуда на свету с пријатељским рукама прилазе једни другима. Љ. СЕКЕЉ

ФИЛМ

НЕОБИЧНО ПУТОВАЊЕ

та Je то што сви еиШглески филмови носе у себи, што их толико униформише, а ипак остаплл на нивоу за разлику од америчких? проссчносг и солидност? ПрецнзпиЈе: ен глеска грађаиска просечиост увек иста уздржаност у при лажешу човеку који Је по ibiiMa пре свега рациоиалаи, а никад сензуалан и слободан упркос моралу околине Мистер Кони смешни фру стрирали научник одважава

се на велико дело, па je и оно испало можда због третмана. Све uopa да буде нормално, фотогр* v ,»-.Ja корсктна, диЈалози у средњем плану с времсна на вре ме духовити, низање слика логично, традиционално, мирно и кеобични амбијенти и изЕанредне преломне ситуације у животу, по стаЈу обичпи, и гледамо чч обично, за трн банке, без жеље да таЈ филм видим« Још коЈи пут. MAK,

ЛОГу.ЧКА пиг/ ња о куцању CPUA Л>у6авне иеторије у немачким филмоаима упек имаЈу претеициозан и окиир. Али оОјективно гледано - све су оас до моиотоиијс мхпокрпне и подударне. Било би нсдовољмо да се рскне како одударају од жииота. Тс je пре соет типизираних личности из неког биргеркафанског живл»еЈна. А атмосфера у филму Cpue лаж i о куц а, отступа и од такзог живота. Недостаје јој опорост n ш м налојеимх људи и тежииа у ocehaiHHita код кобасицама нахрањених грађана. Да је филм Cpue лажно куца нацртао Оар сан грађанииои, кад веК нмје жш.от? Еао: Млада индусгријалка неизлениво оболи. Покварени пустолов xohe да се ожеии њоме јер мисли да he оиа брзо умрети, а’ да ће силан каиитал остати шему. он је, каже филм нечоаек. Ипдустријалка умире, милиоии заиста ослаЈу шему. Он Је, каже филм постао прави човек. Рекли смо да у овом филму нема грађаиског живота, нема атмосфере, а ето, нема ни снова. Има само грађанске логшсе: човек без новца ттустолов; човек с милионима прави човек. Зар Је то случајно? КРШ ЕНГЛЕЗИ О „ 'АРОЈ ГОСПОДИ" Гевин Ламберт у часопису Британског филмског института п Сајт енд саун d“; „Југословенски m Japa господа" коју уе *ШМ режирао Бојан Ступица описује сукоб из међу растуће грађанске класе и pacnaća - \ јуће аристократије пре седамдесет година дат је са готовом балзаковском снагом и евоцира то време јаким осећањима. али no - | мало мањкаво и недоречено код главнии личности и .

ЏЕМС СТЈУЛРТ ИГРА ИЛУЧПИКА У РЕЛЛТИПНО ДОБРОМ ФИЛМУ ЕНГЛЕСКОГ „ТВГIIТИ СКПЧЕРИ ФОКС“-А »НК* ОВИЧНО ПУТОВАIБЕ“

ОВЕ НЕДЕЉЕ

...НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ Средл, 9-ХП: Стара зграда, сала 115 (42) 18,30 Дебапи клуб романаца: Дискусија о ОбзирноЈ блудници Жан Пода Caprpa референт Мирослав Караулац Среда, О-ХП; Свечана сала 19,45 Литерарна дружина хн>илсевности: ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ ДИС-а. Говори о Дмс-у Божа Ковачевић, чита песме Предраг Тасовац, члан Народног ао» зоришта Четвртак, 10-ХТТ: Филозофски семинар уl7 часова Дкскусија: О односу филозофије и природних наука реферевв Миле Влајковић Четпртак, 10-XII: Сала 45 19.30 Књижевни клуб Фнлозофског факултета: Вече поезкје. Песме читаЈу: МијовгЛ, Пејатовић. Јовановић и други Уторак, 15-ХП: Сала 45 19,30 ДискусиЈа; О МОРАДУ, МОРАЛНОМ И САВЕСТИ. ...У ДРУШТВЕНОМ КЛУБУ ТВШ Среда, 9-ХIГ. Франц Лист, коидерт са плоча Четвртак, 10-XII; Проф. ВујахлиЈа, предавање о иштпиј тици. Петак, П-XII; Студеити ТВШ који су *sе вратили м чроксе. говоре о утисцима из Енглеске и Турске. Почетак у 20 часова. Пажња! Молкмо остале факултете да вам шал»у см плавовс илеолошког к политичког р&да ка* ко би са љима могли упознати већи број студената. ј Редакцшја

Бр°ј 25

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5