Student

Са студентима Галерија Раша Плаовић ШАЈЛОК

МАЊЕ ВИШЕ ТЕЗЕ Ј(рзгшт»ввв емашушацц}« Јешрефл jt дм—д nmpiji друi—i од Јеврејства*. Нл тоЈ реч«ииф( елш ое *— м» Кхајнова теза ди с*оЈом претставом да шдвациошног ШаЈлока. толико лудсхог да сухоб Алтоиио— Шајлок х сш nocraje омо л>удскх проблвм у хомв Је ијрелевантно коЈој нацкЈи прмпада сгери лихвар. И као да Ј« редлтел. кислмо да се питам ЈевреЈстаа моасе рсшиги већ у XVI веку или вајбо&ем случаЈу ва иозоршарс Народаог позоришта. Ви тшсо Раша Плаовмћ нгра Шајлока доследио томе ка« сваког дпутог јаког човека задојеног хелчш за осаетом. човекз онемогућек, то је лмнскост ходрушгву он Је бео комплекса, ; i еразуасљкво одраа чак х у j4ajan»y. За таквог човека без ч"разумљивк комплекс ПлаовиTocoi*. нскахаом тачном, али ресдом, кристалном дикцијом, ииником прецизном. алн овешталом. Често уместо Плаовића мгра час његова рука, час глава, а најчешће реч. А та реч Је легга, српска позоришна реч која је пстреСна читавим београдским ансамблима, (најмаше можда Народном), али то Је тако много реч. Може таЈ кониентрат људское доживљаја п да ое дожкви у некој ЈакоЈ сцени, а слабом тренутку публике, или ако то поствне неко средство споразумеваша за Рапгину публжу, алм )е тај концвнтрат прсхонцетггрисан, до густоће, чак чврстот стаља, до хладне крхке глумачке материје; остаЈе избор премален за позоришну уметност, Језик прехладаи за мкотхх»lаlЧвн Шехстгров смисао. Нехако изгубљека је мера, па је глумачком личношћу завладала тежња да се изаберу глумачка средстеа. изради Језичка култура, али на рвчун полетне, богате и надахнуте уметничке уобрвзгиље. У начтим даиима Раша ПлаоваЛ хао д» глумоас не тжумк, aeh полемшие са нехом тезом о глумачкој техшши.

lossn ЋИРИЛОВ

КЊИЖЕВНИ ЧЕТВРТАК

Из необјављене Алајбегове сламе

Студенти на јаслама старог пародера

Прошле недеље сала 45 npuлила је неоОична госта. Био је то Стинислав Винавер проседи бард лакрдије и музике, једнанина и Хиндемита који једнако eoću борбу да докаже ucnpaeност макгимс Улнијапове: „Erгог comunist facit ius” Опгата заолуда створи npaeo“ у односу на своју личност књижевну. Публика је била заиптересовапч и широкоуста. Можда су деа-три друга изазвала асоцијаци је на телад-шареиа вратп итд. оли го у стилу вечери није 6ило наппдно. С времена на време нека варпчца била би крупна и светла, сала би заблистала смехом а чи ка. Стсша заврскао уаче и еемнтичкије, 6одрије и кослччкије. k IJAP СЛАМКИ ИЗ ВИНАВЕРОВЕ СЛАМАРИЦЕ: ПЕСНИКОВО ЗАЛАГАЊЕ ЗА ГРАМАТИЧКУ ПРАВИЛНОСТ Гласак ме Суди, гласак умилни У ноћи кад ме несаница мори, Што ти глаголи, na cee неправилни? Цесничка дугио, ко с тим да се 6 ори? О тетка Десо, ко их само створи? О тетка Десо, чујсл на све стране Ц плачел с децол, ридал, јецал лилно Ал нујте мили, зора ће да гране Доживећело најсаетлије дане « не fie бити ништа непразилно. Правилно биће cee чега се кагииш Правхиг ни биће и човек и жгна, Нелој, о чедо : језом да се плаганш Еудућност идс светла, запесена: Правилна бнће глаголгка 'премеча! Дссанкп МАКГИМОВИЋ ИНФЛАЦИЈА Бог н боговштина. Вогдан и богдановштина. Вогдановић и богдачс auheeштимп ПРОМЕН А. ИМЕНА Ceofe nveiuMe Гепасимовнћ лењпл зпсада v Гвмулин ГРГА {вчдећлло даље)

ГРМЕЧ ИЛИ ГРМЕН > Из Грмеча великога i Лафу изаћ трудно није. ' ПРОМЕНА Дан рођења Његоша, Злаја, Марина Држића, Лазе Костића , итд. објавиће се накнадно. Досадашњи су датуми погрешни, , а састављени на основу књижевно непроверених докумената. Божа Ковачевчћ ИЗ НЕОБЈАВЈБЕНЕ ПЕСНИЧКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ (две пуне евееке) Вељко Петровчћ БАЛЗАК Најеећа Балзакова грешка: што није жив na дс га поправим Велибор Г AUc npuh Са запетама је врло рђаво стајао. А. Белић Илао је деду. Скендер Куленовчћ Huje 6 uo у Единбургу. Таса Младеновић ★ Још нешто да не заборавило. Песиицу на теме оргснизатори , ма i соји су технички вече прегаорили у пародију књижев не вечери. Ако смо елушали na ДКПЛОМ*РАЛИ С/... Овим GpojeM уводимо сталну руорику у нашем ллегу у којој ћемо објављшаатк имена дггалолтиралкх другарица и дру гова на факултетима и академијама Баоградског Јтгаоерзатета и вгликих шхола. Пошто је то обиман посао, кадамо се да he нам ra удружења студената олакшатл ако нам буду дострвљала имена о«их који су дипломирали и наслове н»ихјвих олбрзљеиих дилломсжих радова. Средином овог месеца на катедри гтрофесора Светозара Рлдојчића на Филозофском факултету одбранило је са успе-, хом своје дипломске радове девет itcropHMaipa уметности: Зорица Туцаконић, Т»ина Габричевић - СтоЈ акоаић, Љиљана Краљевић, Невена Блахојзвић, ЈБупда Драгаш Мигајловић, Зоран Тошић Дуит-сп Пl«l<sаковић и Слгашоо Шак^а М.

родије није требало да седило једни другима на глави. У сали је било много вигие него гито је могло а врата су била обогаћсна дебелил талпснол људских тела у знојењу. Несналаж љиво. Зар није могло у ажфитеатру? Требало је рачунати са интересовањеж које је било награда књижевнику и омогућчти боље услове. Поноаити oao био би злочин.

Д. Ћ. КАЈВРАН

ФЕЉТОН НАРОДНОГ СТУДЕНТА

ЗА разпику on ооосбихс наужа, пр<ировршзс х друштвених, које изучавај у посс.не облике хретан>а материје, посебне одређене абллстп појава у природи к друштву, филозофија је оив вауха која треба да проучава овет jr целини, да Руде иаука о биКу у његошос кајоппггиЈим закошиа, да буде целовито уогшпево схватаље <лег>. Осноано шггаае у филооофијн је пигење хахо Је ногуће пооебне научне чма>снице и захоие »уошпигш 4 * у целовиту слику света, кахаог Је харахтера и емисла то вање“, каквог ј« карахтера поглед ва овет. Сва филооофлЗ-а је досада, у тежаи да прошфе основне, најотаптије захоие објваггивног света, да буде поглед на свст, окарактернсана тиме да проучааање света у целини ,замен>ује“ проу часаљем Једног посеблог предмета и проблема: сви филозофски оистеми решавали су досада као своЈ фундамеиталкк проблвм питаље односа биђа и мишл>ем>а, материје и срсстм (и разлкковали ое као смстемк no томе кахо оу одговарали на ово питан-е). А у чему Је суштаиа овое проблеаиа/ ФилозофиЈа ое не може задовол>ити проотом коистатацијом објеЈгпгввкЈТ постојанл стоари m> cefin. ПостоЈан>е објектквног свега за сваког нормалгаог човека киЈе нтскада долазило у питан>е, па ни у филозофији. Ова проблекатика одиоса бића и мишљења Је много кор<гллексн:llа од „провлема" „утврћивања" објективиог постоЈанл света. Озо основно питаље у филозофији Јесте питање шта Је суштина човскова и н>еговог сазнања, rj. хакав Је њетов однос према објективпом свету, природи и друштву, каква Је човекова улога, порекло, могуКности, тепденције у развоЈу итд. Одговор ва ово гносволошко питање био Је увек и одгопор ка питмве шта Је суиггкна н основс света одговор на онтолошко питан»е. Онтотошка проблематика „замењивала ое* гносеолошком. Читав иде<ааизва< ожарактерисаи је тиме niTo за сушткну света узигиа супстапциј ализевани закси људске миели. МатериЈалистичка етруЈа у филозофиЈи до Маркса бмла ]с иесжлап nporpcce унопгењем cse већик

пособно ваучних сазшива. Али стари, домарксовски материјализам остајао је кемоћан у покушаЈима изградње целошвгге слкке света. Зашто? Зато што није мотао да пронађе и научно истшта сну полазну тачку, оно становиште оа хојег је могућа прапилиа спознаја целине света. Фојербах je. завршавајући развоЈ ose материЈалжтичко струје дрптавиги до мисли о идеиигчности бића х мишл>ен»а увидео да филозофија мора да узме у центар проучавшва човека, ((фоЈербаховски „антрополошки принцип* у филозофији), дошао де еазнан>а да филозофија не коже да исшггује објекат ахо не

исшггуЈе пре свега субјекат, (човека). Али је оваЈ његов антрополошки пришЈил постао уски посебио-научни, Јер је човека схготјго csmo кад природно бмће, није схватло да је човек п о с е бп о природно биће, а Јћегове посебност Је у чулноЈ, материјалпој, свесноЈ делатности првкси коЈом човек све вше постаје универзално биће природе коЈе природу потчшвава себи. „счовечуЈе", мен>а је према својоЈ слипи и прхлици, влгда н>оме. Домарксовски материјализам није узимао људску природу »делатпо", а зато је човекову суптпту сводио ira ггрироду. А целЈПгу света сагледавао само из акспекто гтриродно иау*ше закогштости А oeaj аопект Је Једиостраи за Једаи целовит поглед нв свет, долази до празиих, објеч тивистичких апстракција бића ието тако кас и супротнк пандедуктивистачки, сувјективистички правац и аслект хоји би да на основу апстракттоос „ ; ,тоттуитивних“, „аксиоматичних" категорија сазнаља м свести извс де олшгге закохве света. Полажење од предметног (ттригроде) и од субјектизног било је све дс> Маркса осиова суттротних WeJtauschauunga. МаторЈгјалЈКгпгчка струЈа у филозофијп

ФИЛОЗОФИЈА И

јс- носилац прогреса у пооеСно научним сферама истражидаља, у време натурфнлозофије, али је свој развој завршила вулгар* иим материјализмом Бихнера, Фогта м Иолешота да би доказала мемоћ csoje полази« тачке у мзградњм целовитог погледа на свет. Идеализам је обично завемаривао и био жмоћав у посебно-научним истраживатћкиа, али Је у схватању делине света све до Маркса апсолутно више био у празу од материјализма (Лењив). ЗаштоГ Зато што ј* разрађивао .делатну страну" предметног. tU објашн.авао човека и његову делатност. Л ово је битно за поглед ва свет.

Основни проблем погледа ва сзет Је про* блем односа природе, друштва и људског млшљења. Слика светске пслине у фк*®* зофији Је све до Маркса била ндеолошки закришвена, нстачка, Јер mtje било иравиД* но решено питанве односа ових трију сфер* Хегел J« човека изЈедначио са мишл сљеи и зато узео мисао за апсолутку стварност. Фојербах је човека изједначио са природо* ;i природу издао за Једшго постојећу сгваР* кост. А Марис? Маркс Је праи објаснио однос ових трију сфера давши научне одрсдбе коЈпсретног свесгаог делатног друштвевог ‘Јовска. иосиоиа целкне светског продес*. Шта чини слецифични карактер човек*. no чему се човек одааја од природнм* врс?* питао се Маркс и одговорио „специфичш* карактер сваке врсте чини начин живота* делатоости. а врсни карактер човека Ј« 40 да Је то свеска делатност". Ади та свесн« делатност човекова није само теоретска Д*" латност спекулативног филозофирала ,cV>< ' сао Хегеловог термЈота Апсолутнм ДУ*> •**’ »улнв практична, матери Јална гтромзвода** лелатност коЈом чсвеж прегвара прироД**®

ДИСКУСИЈА О УМЕТНОСТИ

За савремени израз

Изаоо венадлежва, желим да кахсм нехолико речи о бруцошкој кнлжевној вечери на Филооофсасом факултету у тра диционалаој И четрдесетпетици“. Овом гтриликом задржаћу се на радовима два аутора од којих је један иескшс (не знам му име), а други прооаист ДииитријевиН. Кажем, говорићу о љихожм радоввша, јер су ме највише заингервсовали и потстакли на размкшљаље. Друга Дилситријевића слушала сам neh више пута на сличним вечерима са свааси пут интересантним прилозима, али морам искрено рећи да ме је овом прозом изнекадио артистичкотл ерудицијом у продубл»иван>у ствари воома гломазне и замашне, а тако исто временом вешто кондензоване на свега неколико табака хартије. Пратећи савремену литературу, тако веште кондензације открила сам код италијаноког неореалисте Чезара Цаватинија који је у стању да у једној при чици каже тако мното да вешт режисер ствара по њој читав двосатни филм. А писати тако да „речима буде тесио, а мислима пространо” кахо каже наш највећи стилист Иво Андрић, мислим да није једноставан и лак посао, јер како каже Гогољ: „До једноставности треба дорасти“. Кроки романа о великом песнику је модерна ствар писана из аспекта данашњвде. Сви листови дишу темпом нашега града и можемо их срести дзнас и сутра, тамо и овде. Он несумтиво још експериментигае, судећи по раније читаним ствари-ш које се битно разлчкују једка од друre, али ипак све у свему то је једна напредна проза која се радо чита к тражи. „Модеран човвк на Заладу идући за темпом узаврелог живота тражи кратко и језгровито штиво", каже Ирол Холкбу. И то мислим да je тачно. Конкретно ту се могу очешати о вашу анкету. Слажем се са ставом друго

ЗА ДИСКУСИЈУ О УМЕТНОСТИ КОЈУ СТ ПОВЕЛИ НИКОЛЈПк и МАКАВБЈЕВ ДОБИЛИ СМО ЧЕТИРИ ПРИЛОГА. У ОВОМ БРОЈУ ОБЈАВЉУЈЕМО ПРКЛОГ ДРУГАРИЦЕ МИЛЕ МАРКОВКЋ II РЕПРОДУКЦИЈУ ДВЕ ВАРИЈАНТВ 3A СПОМЕНМК ВУКУ КАРАЏИЋУ РАД ГРУПЕ СТУДЕНАТА ЛНКОВНЕ АКАДЕМИЈЕ

Макавејева х мислим да се тоАн>у сасвим уопела, обзиром на кутно питаше мсже третирати квалитет спомеиутих радова ;гроз свих седам, колико их да- који су ме естетски задовољинас има, уметности. ли, а разочарала критика која Ту скотх), чтггајући један је све sила само не другарска француски часопис наишла сам и објективша, тј. бала в а. на десетак репродукција са Мнла МАРКОВИЋ коикурса међуиародног форума за избор скице спомениха непознатом политичзсом затворенику. Бакићеза скулптура је права лимунада у модерном изразу према изабраким радовима за тај спомешгк. Те репродукције приказују уметност, нису бледа фотографија. Уметиост су и стихови талентованог пескика који у својим наизглед разбарушеним стиховима успеза да нађе себе у „елипси изгубљеног збиван.а“, уметпост је и кроки - роман, као и Мирковићева проза којој помало смета језичко еитничарење, архаично по тенденцији. Ја бих за те ствари гласала. Наш модернизам је доиста још у ембриону (Попа, Павловић, Бора 'Б.осић, Радовић, забвравих великог песника данапгње сулстаице Давича и друге) укљз'чујући и сттоменуте младе бруцоше са овонедељне књижевне вечери која је по мом мишље-

Привидно одушевљење

у расправљању око дочвка Нове године на ТВШ, архитектонци су жустро рекли: Ако неће бцти организован заједнички дочек на целој ТВШ, ми ћемо ra сааш приредити. А на састанак nocaeheai организовању зајздничког дочЈека, дошли су само грађевинци- Прс кор и не би требало упутити осталима, јер прекором се не би поколебала нлхова равнодушност према друштвеном животу. Али где су били на речима тако агилни и одушевљени архитектонци?

Или-или или нешто треће

СУИРОТШS ТЕBДЕНЦИЈЕ МИУ СТУДЕНХИМА ЛИКОВНЕ АКАДЕМИЈЕ ПРИЛИКОМ НЕРАСПИСАНОГ КОНКУРСА ЗА СПОМЕВИК ВУКУ

ЗАТО ШТО ЈЕ СТУДЕНТ

гт ошао младић код обућара, / / скинуо ципеле и дао да му се прикују блокеји. Обуhap прими ципеле и поче да их оправља. И тако рпдећи прича о је са младићеж док овај у paiговору не рече да је студент. Чим је то чуо обућар прекпде са радом, и затражи da му млаduh плати. Зашто? Тада обућар исприча како је пре неки дап код њега био један жладић коле је прикуцао блокеје и кад fe 6u.ro готово, тај младић је обуо ципеле u рекао обућару: „Извини чико, ја сам студент и немам да платим". И изађе из радње. Зато сада обућар тражи да лу овај студент унапред плати. Нека читаоци изводе закључке: ја сал само кратко и просто препричао оно што сам чуо од младића који је морао обућару да плати унапред заго што уе студент. А.К.

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број П