Student

III ГОДИШЊА СКУПШТИНА СЦ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ИЗВЕШТАЈ УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА ПОДНЕО ЈЕ МИЛАДИН ШАКИЋ ЗНАЧАЈАН ПОРАСТ СНАГЕ И УГЛЕДА

У сали Народних хероја одржана је 9 и 10 децем- ■ бра 111 годишша скупштина Савеза студената Бео- I градског универзитета. Скупштини су као гости при- I суствовали: Родољуб Чолаковић, Милијан Неоричић, I Мирко Тепавац, Никола Вученов, Вукић Мићовић, Ми- I лан Вуковић, Мика Трипало и Здравко Вуковић.

„Из године у годину са Универзитета одлази све већи број дипломираних студената. Они су са успехом постигли оно што су хтели доласком нв факултет; постали су инжењери, лекари, професори итд. свк једнахо потребни земљи. Улога Савеза студоната и н»ен значај за постизање оваквих резултата ближе су одређени извештајем друга Шакића на скупштини. Кроз рад у Савезу заједнички су решаване теткоће студирања, еконшлски, стручни и друти проблеми. У току студија у заједнкчком животу, кроз политички рад дал>е је развијана свест студената о потребама даљет развоја наше земл»е. Значај организације је растао. .Таасав утлед наших удружеша међу студеитима и професорима а и ван Универзитета, ггоследица је »шогих акција и уопеха, које смо досада. а парочито у прошлој ГОДцни постигли. Из годиие у годшту са Универзитета одлази све већи број дипломираних студената. Они одлазе на разне дужности у различита места. Срећу ое са мнотм иезгодама и тецжоћама које су верни сапутници свих тточетака, али се не предају, бар већина... Сви се ми спремамо да као и оии, неко за годину, неко за две илп три, заједно

са н»има и осталим трудбеш!- I цима наше домовине настави- I мо гигантску и тешку борбу, 1 али за нас једину, јер смо све ј сии њеног значаја за излрадн>у социјализма.* „Упоредо са развојем наше друштвене стварности, потребе сгудеиата и могућности за НјИХОво остварење расле су. У том ггравцу веома је значајан ххрелаз на сасвим еластични и организационим формама неогрвничвн начин рада. Све то показује потребу да се разноврсним расположен»има и интересовањима студеиата да мотућност израза 1 * „Око 11.000 студеиата у 115 клубова и друштава учествује у различитим културннм, фискултуриим, пламизгароким, стрељачким и другим активностима. Са*го У крутшијим акцијама за време мајског фестивала узело је учешћа сжо 4.500 студената, а био је тахо ортанизован да смо својим радок изашли из сжвира Укиверзитета. Сетимо се само недеље медициие и фармлције у којима је покренуто око 3000 студената. Затим бројних и квалитетних успеха „Бранка КрсмаиовиКа” круцног и значајног напретка „Мике Ми тровнћа“ и друтих културно уметничких друштава, ггоја су тек стала на ноге, а нпак је

„Уверен сам да има велики број који cy способни да се боре и жибе за сбоје социјалистичке идеале

Узимајући реч у дискусији на УниверзитетскоЈ скупштини' СС, друг Родољуб Чолаковић је говорио о проблему васпитања. О« је истакао да питања васпитања не можемо одвајати од одређене друштвене стварности, ван простора и времена, одвојено од задатака времена у коме живимо.

А време у коме живимо Je такво да тражи одважне људе, гмеле борце. Прелазећи на задатке СС друт Чолаковић је рекао: ОСНОВНО ЈЕ: КЛЕСАТИ КАРАКТЕР ЉУДИ Мени се чини да Је у васпит ио-политичком раду вашег Савеза основно: клесати карактер људи. У раније пређеном периоду кад смо говорили о то ме како треба вастштавати чла нове СКОЈ-а а доцније Партије, наглашавали см° Д а на 130 место треба поставиги револуЦжчтарну чврстину. Ту мислим на чврстину карактера. На такве људе који се неће уплашити никаквих опасности ки тешкоћа. На такве карактере који неће сакривати главу У заветрину док бура не прође, јер она неће брзо ххроћи, него људе који he се борити за °ноје уверење. Мислим да i e тај револуционаран карактер потребан не само члановима Савеза комуниста, вего и свим грађанима наше соЦијалистичке земље, поготоВ У вама младима на које ће сутра пасти многе и многе °дговорности, који he се борити са новим тешкоћама које ми Данас не можемо предвидети. «ли не би смели да будемо ил Узткжисти и да мислимо да тах тешкоћа неће бити. Не зна Ио шта може у свету У кдаlе свету пуном oaactto-

сти и неизвесности, да сутра груне и да све нас постави пред ко зна кахве задатке. Сто га треба да се кујемо 'за таква времена, за такве задатке, да час ништа не изненади. Малопре друг Шакић у свом рефврату поменуо je десетогодишњицу наше Револуције. Кад човек о томе размихпља како смо ми у тој Револуцији дејствовали, не мсхже да не извуче неке охгште закључке. Је дан од тих је овај, да je она снага која је позвала народ на

устанак, Комунистичка партија Јутославије организовала га и предводила, да је она ввровала у стваралачку снагу радног народа на челу са радничком класом, веровала да је та снага кадра не само да се бије против окупатора, него и да об лихује нове форме нашег националног живота, социјалистичке форме. Видите, У тим данима то је изтледало као не ки фанатизам, а показало се као сасвим реално. ВЕРОВАТИ У СТВАРАЛАЧКУ СНАГУ РАДНОГ НАРОДА Начело вере у стваралачку снагу радног нзрода, треба да уђе у склоп васпитања наших људи, а погоггву наше омладине, Ако ми не верујемо у ту (Наставак ва трећој етрани)

свако од њих сшремало »евси н програм. и . лодазало ,иако. • са а »отзом'слабости. - да. раополалсе н ochobsutm • предусловима *за оп- р сгаиак и дал>и ’ развитак. , . * д ■ Књижоани И; музички КОИ- р курс, изложбе јгиковјтих > ра- с дова, неколико изложби На- „ родне технике, смотра > струч- ј, них f радова на појединим фа- г култетима, као и друге ак- 7 иије оргаатазоваие у фесгивал £ (жом периоду, врло очито говоре о разноврсној и лрилич- i но масовној активности студе- ј лата. Извештајом је утврђен значајан жшредак у . васпитнои ј раду Савеза сгуденатг.. Низ | објективних друштвено - ежх>- i номских' околности утицали | су у/том правцу. Успвси рад- ј личког самоуправљања, да- | љи , развој социјалистичке де- | мократије, пораст угледа наше | земље у међународним одно- ј сима и борбе за подизашв животног стандарда, чинили су у току хтрошле године значајцу осиову .за свестраки идеоло,lшпи . васхгитни рад. Међутим, (у. коришћен»у тих окојшости било je гсрилично несналажљивости, спорног ослобођен»а Јгреживелих схватан»а. „Ове напред, ]?ечено по фахторима ■ који утичу на наше засгагган»е, не значи да јз само то дово.љно. Напротив, главни задатак лежи баш на нама, на оргаиизацији Савеза студеаата и на друтим организацијама које имамо иа Универдааставак на другој странИ)

МИЛАДИН ШАКИТ«.

РЕЗОЛУЦИЈЕ Универзитетске скупштине

. савезном извршном већу и централнои ОДБОРУ САВЕЗА СИНДИКАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ БЕОГРАД у последње време cee се euuie изражава тенденција предузећа па и других устапова, да избегиу запошљавање дипломираних студенткиња. Оне наилазе на многе тешкоће на терену, а у низу захтева који дентским организацијама на факулт етижа као и у х онкур сима у којима се траже дипломирани студепти изричито се увек наглашава: „У обзир долазе само другови , u то за службе које не дају нимало ослона за било какво ouференцирање. . _ Сматрамо да се предузећа Mopajy правилнизс оаносити n рема младим стручњацима. Нас oeaj проблем дискриминације према дипломираним студенткињама нарочито тишти, те стога молимо Централни одбор да предузме потребне мере, како би Савез синдиката Југославије са ceoje стране помогао да се у привредним и другим установама створи коректни однос према младим стручњацима, а посебно према диплолираним студенткињама. JU редовна скупштина ССЈ Београдског универзитета ИЗВРШПОМ ВЕЋУ НР СРБИЈЕ БЕОГРАД Повећани прилив студената на нашем Универзитету у послератним годинама, а нарочито ове, када је уписано око 11.000 нових, суочио нас је са проблемом шиховог смештаја’ који, уколико идемо даље,. постаје све акутнији. ' Из објективних разлога, 1950 године, била je обустављена изградша Студснтског града на .Новом Београду, тако да и данас стоје недовршена два павиљона у које би могло ,да се око 2000 студената. ... .. ■ Водећи рачуна о овоме, као и о чињеници да •је • просечна материјална штета коју ови блокови трпе сваке године око 150 милиона динара и да би- према оцени стручњака за .извесно време постали потпуно неупотребљиви и морали да се руше до темеља. Tpeha редовна скупштина Савеза студената Београдског. универзитета моли Извршно веће НР Србије да се у бзпдету за идућу годину обезбеде потребна средства за довршеше ових објеката. 111 редовиа скупштина ССЈ Београдског универзитета

Са страница исписаних крвљу студената и пролетеријата Београда

14 децембар „Овај дан, ова ноћ, ocтаћe незаборавни у историји борбе радничке класе Србије

Чгтрнаести децембар је дан кад Је пролетаријат Београда, на позив својо Партије, изашао на уледе да маннфестзгЈе своЈу готовост за нове одлумле борбе, за велике акци Је. Тога дана радлици и рад нкце, радничка омладина и сви радни људи, сврстани у густе редове са раднии студентима, демоисприрали су против империјалистинкот рата, против скупоће и шпекулације, за мир и слободу. Тога дана одјекнуо је улицама Београда снажан протеег свих радних људи про тив ненародне Владе Цветковић—Мачек и »ених намераза

увлачење и каше земл»е у табор зараћених икпери ј алиста и остајача. Тог истог дана радници и студенти, нападнути од владиних наоружаних банди, показали су херојску одлучност у борби са далеко надмоћ нијим непријател»ем.

14-ог децемОра издајничка Вла да Цвогковић —Мачек пуцала јо на голоруке раднике и студетге и том приликом убијено је и раљено о«о 50 људм. Пали су најбољи борци, најбољи синови и кћери радног народа. Имена Боре Милићевић, Луковића, Седлана и дрводељског омладинца Боже, увек he потсећати на најкрвавији терор противнародне владе те рор који се свом силином сручио на радничку класу и читав радни народ. Београд 14 децембар 1940 мк кш

РАДНИ НАРОДЕ! Отворнла се још Једна страпица јуначке историје народне борбе за слободу. 14 децембра 1939 у Београду су полицајци Владе Цветковић —Мачек просулм плотуне на мирну, ненаоружану манифестацију радника, студената, омладине и грађана. Београђани су сведоци колико је владино саопштеше пуно бесрамних лажи. У њеиу се лажно тврди да су демовстранти употребили ватрено о ружје, а прећуткује чињеница да су жандарми и полициски агенти пуцали, и сат и четврт разгонили људе плотунима и после демонстрација пуцали и уби Јали поједппце. Нарочито су велику ватру отворили оргаH'i Еласти у седам часова ва Славији, у 7.15 у Александровој улици код Техничког факултета, у 7.30 код Ботаничке баште, у 8 часова на Смедерев ском ђерму, и том приликом У били и ранили око 50 л>уди, док код органа властм вико ни је рашен ватреним оружјем. Полиписки агентм м провокатори су у току демонстрациЈа м Овлствах » шт oj отрани)

* АЛА НАРОДНИХ ХЕРОЈА ЗА ВРЕМЕ JU ГОДИИШЛ СКУШЛТИНБ СС БвОГРАДСКОГ УШШЕРЗИТБТА. (Сигица Милигвоја ЂукЈ»Ка)

. НАРОДНИ ст^дент f ГОДИНА ХУШ НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА Бр. 26 1

3? свом ВРОЈУ: ft РОДОЉУБ ЧОЛАКОВКЋ; ОСНОВНО ЈЕ КЛЕСАТИ KAFAKTEP Л»УДИ ' 1 ’ ■* МИЛИЂ. БУГАРЧИЋ; У СВОЈИМ ЗАХТЕВИЈУIА МОРАМО ИСГИЦАТИ ОСНОВНА ПИТАЊА НАСТАВЕ * ВШКА ТРИПАЛО; МОРАМО СЕ ЧУВАТИ i ШТРАЈКА И БОЈКОТА ; ДОГОД НЕ УПОТРЕБИМО СВА СРЕДСТВА * ЈОСИП ПАПИЋ; НЕ БОРИМО СЕ ЗА СЛАБЕ СТУДЕНТЕ * ПРБД КОНФЕРЕНЦИЈУ КОСЕК-а ДА ЛИ СТВАРАТН НОВУ М£ЂУНАРОДНУ ОРГА- * НИЗАЦИЈУ * УМЕСТО ДЕЧЈЕГ ДОДАТКА ВЕЋЕ СТИПЕНДИЈЕ ★ СА СТУДЕНТСККХ ГАЛЕРИЈА: „ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА- * ШТА СМЕРА „ФОРУМ“ V