Student

Белешкл са к нф еренџи/е студената дома ,М. Ђилас *

(Наставак са прве стране) У кухињи се ,штеди" ласт Комисија Је пронашла у кухињи, на дан прегледа, око четири килограма уштеђене масти. Та маст је „уштеда“ од посне супе коју студенти , једу. куварице су изјавиле да су то оне „штеделе" онда кад је ручак маснији да би то после утрошиле. Ко зна да ли су је трошиле?? И за то је дао сагласност управник дома. Чак је пронађена маст и мармелада у собама службеника (истина у незнатним количинама). Ко тзрди да нису би-

ле и веће? Један радник пронашао је у подруму под степеништем дванаест до тринаест килограма белог брашна. Одакле ту и чије Је.? Магационер сумња у неког радника Еру. Само да нема више таквих „ера“. Рекли би да има. Пронађено је и неко посуђе у становима персоиала Тетка Милка (како Је студенти из милоште зову) и Вера Петровић раднице у бифеу, сипале су воду у ракиЈу и вино, можда опет из милоште да би спречиле опи Јање студената. Истина оне су, како су изјавиле, сипале само по* Једну чашицу. На колико? то чису рекле. То су чињенице коЈе су изнете у извештајима. Управни одбор највише је решавао о играпкама Дискутанти су се поделили у две ФракциЈе. Једна мала групица бра:ила Је управника претстављаЈући га потпуно невиним, а огромна веЧина осуђивала Је рад и управни:са и управног одбора. Један дискутант Је потпуно правилно рекао. .Једемо вечере коЈе не вреде ни две паре, Једемо макароне сваки дан, ради тога Је све више болесних другова, а за све ово пада ветика одговорност на управни одЗор, управника и све нас. Докле he нам се одузимати оно што Је наше", на краЈу Је узвикнуо оваЈ огорчени студент. Други је приметио да, док Је управни одбор решавао о игранкама, Један студент умало да се није отровао у шпаЈзу где Je становао, а где Је било угљен моноксида. Било Је предлога да се читава ствар преда криминалистичкоЈ управи, као да студенти нису у стању решавати ове проблеме. Од многих дискутаната се чуло да су обелодањене ситне крађе, а да крупне тек треба открити. Ради тога, предложено је, да се формира комисиЈа од економских и финансиских стручњака коЈа би детаљно испитала пословање благаЈне, магацина итд. и установила право стање у дому. На крају заиста Је штета што је овако важној конференцији присуствовало свега око 200 студената од преко 600 колико их има у дому.

М. ДЕРВИШБЕГОВИЋ

РЕДАК ПРИМЕ Р

Ове године Медицинска велика школа, од свог постојања, уписала је највећи број студената. Око 2000 студената уписаних на Медицински, Стоматолошки и Фармацеутски факултет ставили су наставнике и професоре првих година пред озбиљне потешкоће. И скоро је већ крај npjior семестра, а настава и вежбе -,двијају се несметано захваљујући пожртвовању наставника. Но, поред тога вредно је истаћи један очигледан пример вредноће. На Физичком институту Медицинске велике школе, осим једног ванредног професора, постоји само један стални наставник. Како на Институту не постоји ниједан асистепт, осим асистенткиње Драгице Кирић која је уједно и наставник, то је целокупан посао око одржавања вежби, предавања и колоквијума дат у руке асистенкињи Кирић. Да је то заиста огроман посао, сведочи и овај пример. На Хемиском и Биолошком инстнтуту са истим бројем студената раде по неколико асистената. У свако доба дана почев ујутро од седам па увече до осам може се видети другарица Кирић непрестано на вежбама са студентима. Иако је посао обиман, она

поред тога недељом долази да са студентима понавља пређено градиво. Оно што је за сваку похвалу, то је да асистенткшна Кирић у свом раду са студентима стално помаже у разјашњавању појединих тешких лекдија.

Асистент Драгица Кирић

УНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКА

У СТУДЕНТСКОМ ДОМУ „ВЕРА БЛАГОЈЕВИЋ"

РАЗГОВОРИ УОЧИ једне „светковине"

Субота поподне. уочи св. Николе. Седио сам на столици код портира и посматрао шта се збива. Наспрам мене, тамо иза закључаних врата, заседао је управни одбор и још неке активисткиње. Није се знало шта решабају, али то је трајало дуго и ја сам чекао. Наилазе девојке у групама и појединачно. „Чико, долази ми мама” „ја одлазим кући на славу” и још неколико интимннх саопштавања слушао сам и гледао портира који је цветао од те њихове поверљивости. Телефон звонн (звонио је неби ваљало рећи, јер он скоро увек звони) и девојка стасита, црнпураста узима слушалицу;. Да, да, но нису овде, оне су пошле на славу. Ја сам се дуго ишчуђавао таквим разговорима, јер нисам моrao да се сетим да је сутрадан био св. Никола, „слава му и милост”! Па и сада, док пишем ово, морам признати много ми је чудно што caiM морао баш то чути у Студентском дому. После сам на то надовезао изјаву једне другарице на годишњој скупштини тога дома на којој сам присуствовао. Код нас има другарица које иду у цркву. Ја то знам. Друге су се побуниле на то; од другарице која је седела бли-

зу мене, чуо сам да је у питању само једна или неколико' њих, али када је дискутанткиња казала број собе где се могу за то добити подаци, жагор се стишао. Иначе честа је појава, наставила је она даље, да се гледа у карте, гата у пасуљ. На ово настао је смех. Тога истога дана, уочи свеца, запитао сам активисткињу Веру; Имате ли колико религиозних у дому? Не. То није ншакав проблем. А ове што иду на славе? Па то знаш, иду да се нзјсду или ради друштвз. Значи само пасивно подржавање религије. ... , ~ . Да, рекла ми j‘e она равнодушно. можда мнслећи, кад је „пасивно” то није озбиљно., Ноћно „реферисање“ о успесима Вратимо се два дана уназад, на скупштину коју сам поменуо. Драга Цвијовић, досадашњи претседник управног одбора која је дипломнрала на ТВШ-у, а сада уписала Правни факултет, инсистирала је на томе да молбе за усељавање у дом убудуће ou. шава управни одбор, а не факултетски одбори. Управни од-

бор би то питаше peiuasao са једном групом девојака у које би ушле претставнице са свих факултета. Тада се не би дешавало да у дом буду примљене и оне студенткиње које из било којих разлога не заслужују да станују у дому. Друге дискутанткиње потенцирале су питање угледа дома. То је за њих необично важно. Затнм је устала девојка у једном углу и очигледно не ради дискусије, него зато што јој је већ досадило, отпочела да се жали: Ја не знам зашто свака колегиница мора увече, кад се све окупимо, да исприча све што је доживела тога дана. Ако се знз да у нашим собама станује и по дванаест девојака, онда није тешко схватити колики би летопис требао да буде да бн све то забележио. Остале су се смејале и она је села незадовољна Штедња струје на рачун студеткиња Усобама станује по осам, дванаест, па и чгтрнаест студенткиња. Дом је пренасељен. За једну собу од лванаест кргвета плаћа се 7.200 дипара. Па ипак режиски трошкови не могу да се покрију. И та иста соба, за коју се плаћа 7.200 дин. нема доброг осветљења. У дому је озакоњено неко правило не зна се ко га је измислио, да студенти не смеју мењати сијалице. Другарице се жале да не могу увече да раде, али чак ни неки чланови управног одбора немају разумевања за то. Они сматрају да 6и се у противном случају трошило много струје. Сетио сам се својих посета дому „Л. Рибара“. Тамо сам у неким собама приметио и по две сијалкце. У дому „Милован Ђилас" дозвољено је да свако стави сијалицу са било колико свећа. Па ипак, на крају, не могу да не запишем да нису биле празне речи, судећи по томе како су организовале свој друштвени клуб и још неке ствари, да је за њих студентски дом други дом.

М. Коматина

КОМИСИЈЕ... НОМИОИЈЕ...

ДО СРЕДЕ

' ПРИЈАТЕЉСТВО И ЉУБАВ Професор Вељко Рибар је одржао предаваље на ову тему на Правном и Пољопривредном факултету. Важно је истаћи да су на Пољопривредном присуствовали поред студената са Шумарског факултета и грађани Земуна. Правнн факултет ГРУПА МЕЂУИАРОДНОГ ЈАВНОГ ПРАВА ОДРЖАЛА СВОЈ САСТАНАК У институту за међународно јавно право са темом: „Међународни односи ФНРЈ према Уставном закону“ група је одржала састанак уз плодну дискусију у којој је истакнута смелост обраде теме. Састанку су присуствовали асистенти и докторанти Међународног јавног права, СТУДЕНТИ ПРВЕ ГОДИНЕ О ПРЕДНАЦРТУ УРЕДБЕ О НАСТАВНОМ ПЛАКУ И ПРОГРАМУ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У бурној дискусији која је трајала скоро пуна три сата студенти прве године су се заједнички

сложили да је досадашљи план био са доста недсстатака. Они су се на крају днскусћје у већини изјаснили да је досадашњи план наставе на првој години бно незгодан и дали свој предлог да се анатомија која се до сада полагала у јунском року, полаже у јануарском, стим што би генерација која се буде уписала у школску 1954/55 годину, полагала физику и биологију после првог семестра тј. у јануару. Ово би исто важило и за садашњу I годину стим што би се физика и биологија полагала у јунском року. Ако се усвоји овакав предлог онда ће садашња прва година имати да реши један веома обиман задатак. С. Валчнћ ЈАВНА ДИСКУСИЈА HA ДИФУ Дана 26-ХИ-1953 годнне, одржана је на ДИФУ' јавна дискусија о пррбле.му школе и наставе, у- присуству великог броја јавних и спортских радника. Приказ са ове конференције донећемо у идућем броју.

КО ЈЕ У ПРАВУ?

БиологиЈу на медицини демонстрирају студенти биологије са Природно-математичког факултета и студенти медицине. То је било довољно да се створи проблем како и ко треба да демонстрира биологију? Студенти биологије, демонстратори овог факултета мисле да приликом доношења одлуке о њиховој демонстратури треба водити рачуна, у првом реду, о стручним квалитетима помоћног наставног особља. Студенти медицине такође демонстратори биологије, дају предност, у погледу опширности знања, колегама с* Природно-математичког факултета. Међутим, стварна потреба знања из биологије Је таква да медицинари својом демонстратуром неће нарушити квалитет вежби. У циљу решења, интересантно је навести још нека мишљења. Професор биологије na Медицинском факултету СпасоЈе Гарзичиђ, заступа мишљење да Је потребно присуство демонстратора са Природноматематичког факултета, Јер су стручниЈи и корисниЈи. Руководилац секције демонстратора друг Слободан Додиђ каже: „Скушптина демонстратора -закључила Је да су демонстратори биологије са Природно-математичког факултета у обичном радном односу са нашим факултетом и иемаЈу ближих веза са студентима. За нас ниЈе довољно да имамо демонстраторе који су само стручњаци. М. Ч.

INDEX

Свети Никола и дипломирање Другарици Велимировић Миладинки, дипломцу Грађевинског факултета, заказана је о#брано дипломског рада из „Железница" за 19 децембар, а гготом изненадно отказана. Када је другарица Миладинка отишла у кабинет за Пројектовање и грађење железница да се интересује из којих је разлога одложено, добила је несхватљив одговор. Наиме, професор Ракочевић- члан комисије за одбрану тог дипломског рада, одговорио joj је да се не могу сакупити сви чланози комисије, јер . . ви заборављате да је данас слава св. Никола и да је ripaзник. .. “ Када је другарица протестовала, професор Ракочевић ју је упитао; „Које сте ви вере?“ Ниједне. тттга сте по народности? Зар може Србин бити без славе и вере? Ја сам млада, тако сам васпитана, такво je моје убеђење... Па добро, добацио je други професор инжењер Димитријевић, и ја имам децу и она су млада, али ипак поштују своју славу и славе. Зашто сте тако брзо отпали од вере...? • Одбрана диттломског рада Је одложена за 22 децембар. Као разлог наведено је да дипломски рад није довољно прегледан. Колико то није тачно доказује чињеница да се термин за одбрану дипломског рада никад не одређује пре детаљног прегледа. Д. С. "

Због вина или ракије

Клуб Фото аматера Студентског дома „Ззездара" приредио је изложбу аматерске фотографије поводом Дана Југословенске Народне Армије. Леп пример вредног колектива који се родио у дому војних студената пре две године. То је њихова друга изложба. Али... Ево ме пред поменутом нзложбом Данас Је други дан како je отворена. Сати је тачно 9.30. Врата су затвбрена! И шта да радим? Морао сам да потражим неког да ми отвори врата. Жеља ме вукла да изложбу разгледам. Ишао сам, тражио, питао и распитивао. И најзад упутише ме. Нашао сам. Био Је то друг Завиша Попадић, студент медицине. У малоЈ студентскоЈ соби, док Је дан дуго одмакао, спавао Је уморан. Једва сам га разбудио. На питање када се отвара изложба, одговорио Je: Требало Је већ давно бити отворена, али ја сам се еиноћ напио (вероватно на другарскоЈ вечери дома!) па сам се успавао!?l И тако сам наЈзад дошао до кључа и посетио изложбу. В. Ћ.

stuđenl

Редакција Студента позива читаоце да својом сарадњом у рубрици допринесу да она постане огледало негативних појава.

5