Student

PISMO IZ AUSTRIIE BEČKE SLIKE

Piše Dragoljub Trailović

Svaki građ ima svoje obeležje, nešto posebno, samo njegovo što ga odvaja od drugih. I nas i strani. I Веб takođe. O njemu se zaista mnogo pisalo. Njegova istorija se uči i zna. Spomenici, kulture i umetnosti, velikani muzike učinili su ga čuvenim van granica njegove zemlje. Cetvorica u dzipu postali su već jedan pojam, iako su se danas razdvojih i svaki od njih ozbiljno upravlja belom limuzmom, ukrasenom s četiri zastave. I o njima se već govonlo mnogo, a i o našim Ijudima u Beču takođe. , Pa šta izdvojiti iz ovog grada, o čemu reci neat novo. Zaista to je teško, jer ovaj grad se ne тепза tako brzo iako različite oči gledaju i stiču drugačije utiske. Možda će. ipak. nekoliko usput zabeleženih sbka i utisaka upotpuniti pretstavu koju je mašta stvonia o njemu. Da li će sačekatL? Šetamo duž kanala Franca Jozefa ргеко koga se mostom prelazi u ruski sektor, a pogled zaustavlja kamena ploča prekrivena vencima i po kopm skromnim stručkom cveća. A okolo nje pusta рођапа. »Ovde je bila zgrada gestapoa u či]im ]e zidovima mnogo naših Ijudi izgubilo živote«, - ojnhke to piše uklesano u kamenu. Da se nikad ne zaboraVe mQŽe ge j er nema dana, đa ne osveži tu tešku, mučnu uspomenu. Novine beleže: Silovana je devojčica od 13 godina. Izvršena je otmica. Übica je pobegao preko zonske granice. Zaista. ima И ičeg đragocenijeg od slobode. A ona je ovoj zemlji i Ijudima obećana još davno. Devojčica porođena na dan svečane deklaracije, ima već 10 godina i možda će sačekati i svoju uda.iu a dajoi zemlja još uvek bude rasečena na 4 dela, spojena u Beču. Kao đa su svesni toga i Beč. i cela zemlja i njeni Ijudi. Rezigniranost ih postepeno osvaja jer, misle. da četvorica nikada neće otići. Takvo raspoloženje upravo daje pečat njihovom životu. Disharmonija I još jedan detalj privlači pažnju. _ O spomenicima u Beču mnogo se pnča, zna i čuje. Svaka zgrada, ulica, park je neki mmijaturm muzej. Sve ie tu vredno. značajno. I zato treba videti i Senbrun, taj letnji dvorac muzej i Stefansdom što se uzdiže u prostor kao vitak stasit bor nakićen i bogat. i operu. i univerzitet i mnostvo tih statua. bista. kenjanika. Istonja se obnavlja kroz njih i politička i kulturna, i daleka. Ah jedan otskače od drugih, ne po svojoj vrednosti. lepoti ukusu. Strči i odudara od drugih kvari tu harmomčnost u stilu. izrazu, majstorskom potezu. Možđa ste pogodili. Da. to je kip Crvenoarmejca na Staljinovom trgu u srcu Austrije. Stoji taj »oslobodilac« sa šlemom i štitom od zlata лог veruju da mu drugačiji ne pristaje a pod njegovim nogama piše »Za slobodu i nezavisnost naroda Evrope«. Koliko ironije u tom bečkom detalju, nedaleko od hotela »Imperijal«. gde -je Hitler svojevremeno otsedao. a odakle sada sovjetski visoki komesar upravIja svojom okupacionom teritorijom. „Koktel bez alkohola” O političkom životu teško je nešto određenije reći za desetak dana boravka. Ali. možda će ovaj događaj reći više nego cifre. analize, podaci. Kongresi partije ili stranke su praznik za njihove pristalice, organizacije. I upravo kada smo stigli završavao se jedan Partajstag. Bio je to kongres austriskih socijalista. Zasedanje tajno, pnstup novmarima zabranjen. Reklo bi se da se odlučuje o izuzetno važnim skoro suđbonosnim pitanjima za Austnju i Lmo njlne socijaliste. Ali. sam reterat to deman-

tuje. Nema ničeg bitnog za raspravljanje, ništa se naročito nije odigralo od poslednjeg kogresa i stranka treba da nastavi politiku i borbu za ostvarenje programa. Zar samo toliko? A kakav je taj program za koji se oni bore? Koalicija sa narodnom strankom, povećana stanbena izgradnja i povišenje rente. I to je sve. O socijalizmu, radničkoj klasi, okupaciji, neposrednim zadacima, malo je bilo reči. Kao što valja kritike stranačke politike i rada bilo je. ali samo neznatne. Dvojica delegata prekršili su inače ustaljenu praksu. Prvi je upozoravao da stalno insistiranje na opasnosti od komunizma sovjetskog ili drugog tipa svejedno, razlika se ne pravi može da uspava stranku i aktiviste od opasnosti s desna, neonacista koji polako dižu glavu. A drugi je kritikovao stranačkog kolegu, ministra u vladi zbog povećanja železničkih tarifa i cena mleku. To je sve, a imalo је mnogo o čemu da se govori i sporazume. Ni statut nije usvojen. Ostao је do idućeg kongresa. Samo njegov 17 član stupio je na snagu i dao veću slobodu i nezavisnost stndikata od stranačkog rukovodstva. Tako je prošao taj važan datum u istoriji austriskih socijalista, koji su neki nazivali kongresom letargije ili koktelom bez alkohola. Zamislite kakvog je ukusa i žestine to piće, bez alkohola. Možda je po sredi bio drugi događaj koji je u to vreme рг-eokupirao snage protivnika narodne stranke. Grubsrovi memoari, ministrova sećanja na događaje od 1945 godine pa na ovamo izazvali su

pravu senzaciju i đali socijalistinra dosta materijala da napadaju, preduzmu akciju protiv narodnih katolika. Crveno barjače kojim je Gruber zamahnuo pred očima socijalista izazvalo je željeni efekat. Razgovori i navodna saradnja sa komunističkom partijom Austrije mogu i te kako da kompromituju ne samo liude koji su pregovarali, već i samu stranku, partnera socijalista u koalicionoj vladi. I to je tre-

balo u punoj meri iskoristiti da bi se unela pometnja u protivničke redove. Socijalisti tu šansu nisu propustdlL Kao da je Gruber to i hteo. Ministar je povukao konsekvence. Napustio je kormilo vladine politike, a nezadovoljni socijalistl nastavljaju napad. Jer oni su opozicija protiv na« rodne strane sa kojom vrlo lepo sarađuju u koalicionoj vladi i upravi zemljom. Pretsednik republike je sccialista, a kancelar vođa narodne stranke. Portfelji su proporcionalno podeljeni i uz svakog ministra stoji državni sekretar Ш savetnik, stranački ргоtivnik- I tako redom, naizmenična skladna popuna sve đo poslednje instance, zadnje lestvice. Ali, socijalisti su opozicija, јег neko to mora da bude. Glasove koje su đobili nisu očekivali u tolikom broju. A radnička klasa nema mnogo da bira i ona iskorišćuje svoje pravo glasa. Snovi Habzburgovca Ola Austrija je savezna republika. Itna 1 sroju vladu i svaka od 9 pokrajina svog poglavara. ХЈ svom grbu nema habzburškog znaka. Ali habzburgovaca nije nestalo, ni njihovih pristalica. Oto, iadanak te carevske i kraljevske dinastije, ne prestaje da sniva 0 vaskrsnuću svom i monarhije. Ka und Ka aristokratija ga u tome podržava. Nedavno je slavio svečan, rađostan, porodični događaj, Hođila mu se ćerka, nastavljač loze. Minhen je izabran za mesto krštenja јег se poslednji Habzburgovac stalno vrzma oko granica zemlje koja ga je odbacila. U tom svečanom činu nije bio usamljen. Izašli su iz svojih skrovišta potomci več đegenerisane aristokratije i zajedno sa biskupom iz Graca posvedočili svoju izlišnu odanost. Poneli su i sanduk austriske zemlje da ćerka preuzvišenog Ota ne oseti, na prvom koraku svog života, da nema na koga da se osloni da če kobna pogreška prvog svetskog rata razbijanje austro-ugarske monarhije kako to kaže goepodin Cerčil u svcjim memoarima, biti ispravljena. Ali, dok je u Minhenu objavljeno svečano krštenje, u bivšoj rezidenciji Habzburgovaca, u centru Beča, đva ruska vojnika šutirala su loptu uz veliku galamu. Ostaju tragovi na Ijudima Beč je pretrpeo hitlerovsku okupaciju, doživeo oslobođenje aU ne i slobodu. Ostao je okupiran. Poigrava se istorija i sudbina sa njim i zemljom kojoj pripada i koja ga uzdiže. Na njegovom dekoru nema vidnijih tragova razaranja i pustoša. Kao da nije buo topovskih kanonada i detonacija bombi. One su se samo duboko zasekle u Ijude, njihov život. Doduse još se ponešto zapazi, neka izgorela Ш sva čađava zgrada, ogoleli kostur ruševine ili prazan prostor. AU 1 to postepeno nestaje, a tragovi u Ijudima ostaju. Beč se izgrađuje, podiže, proširuje. Austriska inđustrija je prešla fazu oporavka i snažno se razmahaia i razvila. Sve više Ijudi dobija posla i obezbeđuje egzistenciju. Izlozi su puni robe vrlo finog kvalrHta, ali visokih cena. Teško se odlučlti šta odabrati od svega toga. kad ste već okrenuli glavu od omh jcvtinih, loših proizvoda koje Rusi dovoze iz satehtskuh zemalja i prodaju zbog koristi i propagande, Veče, tim trgovačkim reonima i radnjama daje divnu boju. Ulice one glavne, ispunjava praznička atmosfera. Neonske raznobojne reklame, na P ločnIC ;“ / ma Marijahilfe štrase, privlače pogled od svetil]xri ( koje se protežu preko ulice kao svećice na novogodišnjoj jelkL Ali vas stvarnost ne napušta. Izlozi krcati, a radnje bez kupaca. Sve vri od Ijudi, života a ispružene ruke opominju na rat, bolest. Invalid težak traži P°* moć i to baš pred izlogom gde ima svakojake rooe. Na Gradenu sam video i ovu sliku. Lepa nalickana bečlika u krznenom kaputu vodi pseto sve obučeno, od glave do pete, u nekom stofanom odelu. A malo dalje mladi, običan vučijak vuče za sobom slepog gospodara i kroz gomilu trazi putJ I čovek i pas podrhtavali su od hladnoće, te oštrd novembarske večeri. Ta dva slučajna ali vema saputnika kroz život. postepeno su nestajali t vrevi gradskoj i izgubHi se u magli.

Светостефанска црква висока 136 метара

Поглед т стари Царски град у Бечу у коме су сада настањена чгтири окупатора Аустрије

Младост

Осгаће један руменков сан, једна зелена крађа јаве иза спрудова зечјих, иза зимских трешњиних пора, na ће раног устајања нужност отићи с оне стране браве кад речни видик риба буде сав у грушевини мора. На кеју играчака где рука би да петељке хара, где се путеви ишту за сребрен чардак киша у праху и струк маслачков би да оде до лажних минара са незнањем краткоће своје и ca пазухом у страху Шта ће му лик задовољства на ивичњаку жеља, он би да победи нежност, а да победник не буде, да отка лице неке босе девојке што није преља и да пламиња жар и неке клонуле руде. А кад га фењер великог града узме за роба. тад ће cee трешње под ињем да буду луке туђе, сазнаће да најпре бежи из ока нејасно доба да у кајању пости и да у пустиње уђе. М. МИРКОВИЋ

2

»luđem