Student

Japanese student News Service

„Могућности студената да се запосле током летњет распуста показале су прошлог лета неочекивано добар резултат. Насупрот садашњим озбиљним тешкоћама у проналажењу запослења у Токнју и његовој околини, секција студентске помоћи на Нагоја уннверзитету била је у правом пословном вртлогу црихватајући понуде за запослење којих је било више него студената који су тражили посао. Од запослења које су студенти прихватили, лајбројннји су лакши физички радови, а затим канцелариски послови. Неки студенти су отишли У трговину, а неки су ишли за васпитаче деце у приморским летовалиитима. Други су радили по ресторанима и сличним местима. Доња табела даје преглед студентских запослења и зарада на Нагоја универзитету; Тражило запослење 631 Пословне понуде -шл 2.357 Остварено радних дана 34.353 Просечни месечни приход 3.800 јена (10,5 дол.) Према горе датој табели, студенти на Нагоја универзитету зарадили су око 2,300.000 јена (6.389 долара) у прошлом јулу и августу“, Ови подаци указују на значајну активност службе студентске помоћи на универзитетима, што није усамљен случај, јер се и на другим универзитетима у иностранству служба студентске помоћи значајно развила, тако да обезбеђује запослење не само студентима који су још увек па студијама, него и онима који су завршили своје фа. култете. ШПЕS Орган социјалистичке омладине Француске доноси у свом последњем броју један интересантан упитник упућен омладини. Пошто у почетку поставља неколико општих цитања о старости, занату итд., лист прелази на нека конкретна питања која данас свакако највише интересују омладину, а посебно радничку омладину у Француској. У овом броју донећемо та питања, а надамо се да ћемо бити у могућности да у једном од наредних бројева објавимо резултате те анкете. Питања гласе: „Каква је твоја плата; да ли си потпуно или делимично беспослен", затим: „Које су по твом мишљењу највеће тешкоће које се испречавају пред једним омладинцем у тренутку његовог поласка у живот; да ли мислиш да се власти довољно старају о омладиии, да ли имаш поверења у твоју генерацију*, затим нека питања о школству, његовом трајању итд. Следеће питање је: „Да ли мислиш да омладина треба да се интересује за велике националне и међувародне проблеме; да ли си задовољан са француским полигичким режимом, ако ниси, шта жиошш да претставља најве&l баласт који га оптерећује; да ли треба ујединити Евроггу“. На крају долазе питања о подитичкој прштадности, ттркпалдости синдикатима, разним удружењима итд. Авкета је анонимна.

Povodom članka „Komisije komisije"

ОсЈдоУог иргаупјка Сота „* 4 сЗесетђа "

КекоШсо гевх о (Зоти »14 НесетЕуо како IадlеЦаји ргШоШ 1 гагћоШ Цота;

РгШоШ: ГЈрlаlа га з!ап 408.000 сИп. Казћ. икирпо 559.970 <llп. КааћоШ: Рlаlе га<lпlка 1 вlи2. ' 164.083 <Ип. 183.024 ОзуеИепје 97.123 Капсеlагlзкl та!егlјаl 3.906 Тг. Сl§6. осlг2. 2§га<3е 1 Iпуепlага 24.910 РТТ. Тгобкоу! 9.517 Ргапје уеба 42.811 Сl§сепје осЈЈака 3.596 Т/оНа 31.000 Како зв 1г оуо§ кгзТкое рге§lе<3а VI <3l габћосћ би шпо-6,0 уе6l о<l ргјћоба. Iако Је ћгоЈ гаНШка I бШЗђешка, буе<3еп па т!пlтиш, Iрак Iоп<l рlа!а орЗегесиЈе Iго§коуе тпо§о, а о<3 1-11954 §о<llпе Iоп<3 р!аlа 6е ћШ Јег 6е бе босlЈаlгц Цорппоб рјаба-11 пе дп§е 10°/» уес 45'/«. Оуо роуесапје ирlа!е га босlЈаlш Цоргшоз ћег зит пје 6е бе пебаИупо о<ЗгагИl па па§е ргШобе §lо се шогаИ обеЦЦ б!и<lепll. Оођго ћ! ђПо <lа тего<lагпl огкаш па угете роуеПи гаСипа о оуоше. X б!аука о§геуа је уеllка 1 пајуебе орlегесепје Iгоакоуа габћо<lа. Iвllпа Је <3а б!и<lепll ЦођГјаЈи »капllси» ибlја како 1о ка2е 1 <lги§ Оегуl§ђе§оу!6 аll пе кгlу!сот иргауе Нота 1 га<lшка коЈl ро пЈе§о\чт гебћпа »буе петШсе гагуШбе«, кгlУlсот таlе ирlа!е 1 г& пабе то§и6побll у!бок!ћ сепа и§lЈи 1 Нгуl- Тгеђа гпаИ ба п! гапlЈlћ §о<llпа ка<3а Је бош ђ!о ђиНгеlбка ибЈапоуа 1 ка<3а Је Iтао <lаlеко ђоlЈе та!е-гlЈаlпо «папбlвке шlоуе б!и<lепll Шви (ЗођlЈаll у!§е и®lЈа 1 Цгуа пебо §lо <lођlјаЈи бапаб. Iта I Iакуlћ б!аук! и па§lт габћоШта о коЈћпа М ве то§lо 1 тогаlо огђПЈМЈе гагКоуагаи I §lо рге 1ћ ге§Ш. Ти ргв sче§а Цоlаге уеllк! Iг<lасl га ро!го§пЈи б!гије, уос!е 11<Ј., које ГЈргауа <Зота пе то4е ге§Ш пекош а<3шl- тегош уеб IбкlЈи6lуо вЗиНепи рга\пlп!т когl§6епјеш 1 ироћгећот lоба, као 1 Iгпо§епЈеш па копЈегепсЈЈата §lо сЈозаЦа п!Је 61пјепси 2а§lо зе гауагауаИ, 1 гебауаИ опо §lо је <lаупо ђ!lо 1 рго§lо, опо §lо Је гаигек I§6егlо, а пе ге§ауаИ ргоМете вота коЈl би је<lпако уа2п! га буе бlи«lепlе и боти.Опо §lо <lги§ Оегуl§ће§о^l6

ка2е с!а зlи!оепlсЈ-гасlтсl бота пешllобl(lао гагпозе, 1 §геји ае за бепГбкЈш о§геуот пДЈе IзГlпа 1 пета уеге за заЛабпЈсш згапЈет и с!оти ХзПпа Је Iо. с!а 1е рс осlоРгепЈи »IV§е сео регзопа! р!абао 50*/« ћгапи 1 (Зауао зуозе К каг!е иг тебедпи ирlаГи (опl кор =*апиЈи и сlоти) 1е па Iај паСlп поз!о и§аlЈ 1 ћгуа као 1 зШсlеп« 1г росЗгита. КоИко Је Ш ћИо 1 с!а 11 Ј$ иор§lе ћИо ргаг-Ипо, пе Јеllт с!а ка2ет тб!а. Јег Је Јо оћаупо ћИо 1 Јег Iасlа пlзат ћlа

17рга\'п1к ра ппЈзИт пЈват Ш сЈиЈап сЗа §оуогlт о опоше- >е Иllо и »/I етепи ос озпјчаптв сЈота ра ао 1-Гl-1952 досИпе каба загг ро-тау-IЈеп га иргаугјка МтШепја зат сЈа -ууактлт »агебката« ое 01 зтеИ ЗауаИ рПогИеЈ кос! тпо§о огћШШЈШ ргоИlета сЈота 1 гезгогапа , ГЈкоИко је роЈгећпо зргетап зат га зоаки сИзкизЈји о зЈисЈепЈзкот сЈоти »МИоуап ВЛа** па бШјвШсаша.

№к. РЕТКIСIС

Моторни воз Панчево—Беог рaд

Да ли ће највећи проблем панчевачких студената бити најзад решен

Панчево има око 300 студената, већина од њих не станује у Београду већ свакодневно путује, како би присуствовали предавањима и вежбама. Има случајева ла неки купују и по два пута дневно карте за Београд и натраг. Саобраћајне везе са Београдом су врло неуредне. Можда се не може рећи да возова за Београд има мало, али њихов ред вожње је такав да уопште не отговара студенткма. Ако се не оде првим јутарњим локалом (који s*апаппа и сlотоуlта песе 5е роУ)5Њ* s осгјаГпГ (ГоргГп&х овГабв 10% N3 рго§lој вебпјсј Огабзкое пагодпоЈ* осЈБога га §габ Вео§габ га2таlгапо је 1 р)l:ап,lе 81ибеп18к1ћ с!отоуа. sосlјаlпl (Зорппоз па рlа!е га<lпlка 1 бlиг ђеп!ка и бЗибепЗзкЈт (Јотоузта Iгећаlо је Ла зе, ргета је<Зпој игебћ! га гас!пlке 1 81игћешке, ро<ll§пе снЗ 10% па 45%, зЗо ћ! <Зоуеlо <Зо гагтегпо§ роуесапја зћапагша. КапхЗт обћсгтсп зи гагтоЗгШ оуо рllапје 1 <Зо§И <Зо гакlјибка <3а је пето§исе рооавШ зЗапагши и 81и<1еп1зк1т (1оОбћог је рге<3lр2lо га(3 Iе2пlт ог§ап!та ба sосlјаlпl <Зоргшоз и (ЗотоуЗта озћапе 10 ро »Iо. Како пегуапјбпо багпајето рге<3lо§ §га<3бк!ћ скЗћотЗка је ибуојеп.

стиже у Београд у 5 часова и 30 минута) онда се на предавање више уопште не може стићи пошто возова више до подне нема. Градско аутобуско предузеће је недавно укинуло повластице за ђаке и студенте, које су они до тада имали, тако да су студенти сада принуђени да плаћају целу карту. На тај нчин су и студенти који су путовали аутобусом принуђени да путују возом. Због тога се још јаче поставило питање о уреднијем саобраћају возова. Студенти и остали путници оправдано захтевају да се уведе моторни воз на релацији Панчево Београд. Многобројним студената и других путника железничка станица Панчево је знатно изишла усусрет у увођењу локала који од 1 јануара полази из Панчева у 7 часова. Али и поред тога у основи овај проблем остаје и даље нерешен. Молбу путиика, чији добар део чине студенти, за увођење моторног воза разматрало је пре извесног времена Веће произвођача среоког народног одбора. Веће се сагласило да треба да се изађе у сусрет овом захтеву путника и у потпуности је усвојило њихову молбу као оправдану. На крају је Веће произвођача решило да са своје страие поткрепи захтев путника и да пошаље молбу Дирекцији железница како би она донела коначну одлуку о томе. Р. д.

Из међународне студентсkе организације

ШТА ЈЕ АИЕСЕК?

Ове године седамдесет етудената економије одлази иа праксу у иностранство

АИЕСЕК ј« Савм удружења студената високих економских и комерцијалних школа. То је оргаиизација у коју су учлањени Аустрија, Белгија, Данска Финска, Француска, Немачка, Холандија, Италија, Норвешка, Шведска, Швајцарска итд. Ми са свим земљама, учлан>е»шм у АИЕСЕК, осим Шпаније, сарађујемр. Стварању АИЕСЕК-а претходила ј е _ непосредно пред II светски рат сарадња студентских организација из скзндинавских земаља. Та сарадња 6ила је углавжж« по школским питањима, као например: измена разних информација из области студија, измена књига и уџбеника итд. Касније је почела и размена практиканата, али почетком П светског рата 1939 године ова сарадња престаје. Марта 1949 годи«е прстставници шеснаест организација из Белгије, Даиске, Фи«ске, Француске,

Холандије, Норвешке и Швсдске састали су се у Штокхолму, где је поново основан АИЕСЕК, Размена студената базира на принципу рецилроцитета, Сваки национални комитет АИЕСЕК-а дужак је да за практиканте, које прима из других земаља, обезбеди код привредних организација место за праксу. И задатак му је да обезбеди финансиска средства за издржавање студената за време праксе. Међународним споразумом узето је као минимум за издржавање студената за један месец 15 фунти стерлинга или еквивалентни износ новца земље у којој је практжсант. Минимално време трајања праксе је д«а месеца, јер краће време не би било од користи ни на једком послу, У научним националним путовањима обухваћене су само дне земље. Задатак Комитета земље домаћина је да уз помоћ студе-

ната са својих школа обезбеди смештај за студенте госте, а за времс њиховог боравка да организује посете трговачким и индустриским организацијама и важннм установама, обично изабраним као типичне за поменуте земље. Сем тога, домаћин организује специјалне семинаре преко којих упознаје госте са условима трговине и индустрије у земљи. Међународна научна путовања организују се на сличан начин. Једина разлика је у томе што су групе посетилаца састављене од сгудената из више земаља и да се том приликом посећује већи број земаља. АИЕСЕК сарађује и дописује се са разстим међународним организацијама. Између осталих и са Међународном трговинском комором и УНЕСКО-ом. Ове оргакизације са своје стране помажу му у афирмацији пред јавношћу а по-

жавањ! помажу финаинекад, царочито приЈГИмом одрсиски земљу у којој се он одржава. На V конгресу АИЕСЕК-а у Нирнбергу наших пет економских факултета преко свог Националног одбора учлањено је у ову организацију. Овогодишња пракса ценећи по ономе шта су све наши сгуденти научили у иностранству, врло је корисна и ми сматрамо да је»треба проширити. У том циљу планирано је да ове године пошаљемо на праксу у иностранство 70 студената. Од тога 50 ће финанси" рати управа за економску и техвичку помоћ, а 20 ће ићи о свом трошку. За свих 70 студената Југословенски одбор ЛИСЕК-а наћн ће место у иностранству.

Коментар

Без нервозе

Прошли семестар био је испун>ен свакодневном борбом студената за нормалан студиј. Започето је комплексно разматрање наставних планова и програма. Али, највећи део терета понели су студенти на свој™ леђима. Они су стављали примедбе на постојеће наставне планове и програме, захтевали њихову ревизију а понегде и предлагали (док професори, као по договору, не дају иииаијативу) нове наставне плансве и програме. Кад је готово све то пало на студенте, а нормално би било да професори воде прву реч у свим питањима наставе, разумљиво је што је у решаваљу ових питања било елемената журбе, а и ексцеса. Но и поред тога резултати који су постигнути у току семестра задовољавају. ћ **** Оно што смо постигли не сме да заварава нас студенте, а мислимо да неће нИ професоре, и да у новом семестру попустимо са нашим опрапданим захтевима за нормализацију студија. То је борба на дугој стази, а свако половично и компромисно решење не само што не корнсти, него и штети. Коиференци.ја претставника свих унпверзнтетскнх центара у земљи, која је одржана ових дана у Београду, у прииципу се сложила са потребом доследпе ревизије наставних планова и програма. Иако је и у принципу, у изјавама за готампу на почетку школске године ово прихватано али и не спровођено у живот, ипак верујемо да ће сада бити другачије. Честе. површне и нестудиозне промене у режиму студирања доводе, најблаже речено, у сумњу ауторитет школе као научне установе. Није ретко да студенти уочи испитног рока не знају шта и како ће да полажу. Све то говори о потреби усклађивања постојећих режима студија, наставних планова и програма како са достигнућпма у науци, тако и са потребама праксе. Сви ови задаци, без обзира како оптимистички гледамо на могућност појачања иницијативе наставника, могу се потпуно спровести учешћем стулената и то мирно, без нервозе. без непотребног детаљисања, а кроз критику постојећег стања на факултетима. М. Ђ.

2

' slи<lепl