Student

РRО еt CONTRA

ВЕСТЕРН АДАПТАЦИЈЕ ИСТОРИСКИХ ЗБИВАЊА

Сигурно је да нијсдан историски догађај није доживео толихи број реприза у умстности, колико сецесионистички ратови у Америци на филму. Од грандиозно сладуњавих „ПрохуЈалих вихора“, па до неколико стотина тзв. „вестерна*. (Управо сада гледамо два из овога мноштва, „Риђокоса и каубој* и „Усамљена звезда“ од којих први са нешто присности и вештине и узбудљивим заплетом, а дрјти мање вешто са више лажне озбиљности и фраза третирају по ко зна који пут ову тему). Такозвали, јер Ј‘е вестерн само шарено одело, вешто скројено да би се сукоб две идеје приказао као туча две за бој расположене групе џентлмена и сугерирао један компромис који у стварности није постојао или је бар наметнут. Више је разумљива жеља америчке буржоазије да оружјем извојевану победу вапреднијих снага прикаже као компромис паметних људи и „очева нације* (општа је тежња сређене буржоазије да не инсистира исувише на својим револуционарним подвизима из прошлости), него што је неподношљива упорна једноличност с којом се та адаптација историје распреда неколико стотина пута између крајње униформисано карактерисаних личности. Северњак кој‘н је храбар и поштен, патриота, и који се бори за правилну идеју (узгред буди речено њему је суђено да псгине пре краја филма). Јужњака који није ништа мањи џентлмен који (лично) није ништа мање храбар ни поштен, фзнатичан у патриотизму, али се бори за пропалу ствар (и он по правилу гине). Ка убоја, који је човек послован који пуца и убија из рачуна (или љубави) и кој'и ће до краја филма да пређе на страну Севера. За њега је сигурно да неће погинути ма како ситуације изгледале критичне, јер филм мора да се заврши пољупцем са леди која се било да је на страни Севера или на страни Југа, врло страсно бори за своју „идеју“, узгред се све до пред крај„филма интензивно свађа са каубојем и презире га зато што је рачунџија. Пошто

неко мора да буде и негативан, то се обично пронађе какав разбојник који поткрада и једну и другу страну, Он и његови људи по могућности треба да репрезентују све негативне стране људског карактера (ради противтеже). То је шема упорно иста и досадна већ, по којоЈ се данас у свету обрће бар десетина „вестерна“ у којима се каубоји преобучени у патриоте играју историје. А свет их ипа« гледа и мање више је задовољан.

Д. СИМИЋ

...„Рио Гранде" један од сецесионизираних вестерна. Идејни сукоб између северњачког пуковника и увређене Јужњакиње решен Је на личном плану после иногих искушењз и неизвесности хепи-ендом.

НОВА КОНЦЕПЦИЈА

Овогодишњи фестивал, како је замишљен, у многоме ће се разликовати од досадашњих,- Предвиђа се крајња децентрализација организације тако да ће иницијатива друштава и секција на факултетима доћи др изражаја много више него што је то био случај на дослдашњим фестивалима. Најинтересантније је Да неће постојати јгдан јединствени програм, већ ће сваки факултет или одбор секције правити свој план.

Фестивал неће почети једном заједничком приредбом, већ ће сваки факултет отворити фестивал на начин који сматра за најзгоднији и који му највише одговара. Негде ће то бити прирелба, негде излет, а негде предавање. Исто тако и завршна приредба ће се одржати на сваком факултсту одвојено. * Што се тиче културно-уметничких друштава, она ће се такмичити у оквиру секција. Тако ће например све драмске секције (фолклорне, хорови) имати свој одбор који ће састављати програм, старати се да организација што боље тече, да дође што више публике. Поред тога што је овај начин практичнији, он ће уштедети неке непотребне трошкове. Одбори секција стараће се поред тога и о организовању завршнице у оквиру својих секција. Према могућностима, испитаће се изгледи за гостовање појединих секција у унутрашњости. * Улога Универзитетског одбора осећаће се мање него досада. Она би се поред најопштије контроле и најоквирније агитације сводила на организовање једне ликовне изложбе и *>едне приредбе од најбољих тачака на фестнвалу. Предвиђа се такође један мали пријем на коме би се поделиле награде. На овај присан начин означио би се крај фестивала. * У оквиру фестивала расписаће се конкурси за најбоље стручне књижевне и музичке про Изводе. У вези с тим Универзитетски одбор је ступио у везу са појединим удружењимц, као што су Удружење књижевника и Удру-

жење музпчара. Та би удружењл финансирала награде за најбоља остварења из своје области, Досада је добијен прнстанак Сабеза музичара који је предвидео 50.000 дин. за награде. Универзи-

тетскн одбор би финансирао стручне радове. На фестивалу ће учествовати и академије, али ван конкуренције. За њих ће бити расписане специјалне награде. * Предвиђа се такође могућност црганизовања једне културно-у-метничке смотре која би се одржала у част конгреса ССЈ у Скопљу. Из београдских друштава учествовали би солисти. Д. с.

, МГ ! ПОРТРЕ

СВЕТОЗАР 'БОРЂЕВТГН,

RAZGOVOR SA SKULPTUROM ZMAJEVOG SPOMENIKA

QUO VADIS

Оуо рИапје зшо уајаги, јх је »2тај« рос!l®ао Iоllко рга§lпе. ТЈтезк) о<3§оуога рокагао пат је <lезеl;те зуојГћ гасЈоуа кој! рокагији з1 8 иг а п 1 погта-Iап ри* итећћка оИ ргеко Ио арзlг ак^по^. 1 ) Тгl Iгта којl угlо Сезlо пе гпабе пl§lа, аћ кој! оуће Iтаји рип згшзао. Вакlб је ргоуео сеlо роро<Јпе и аlе-Iјеи па Тибкапси и гаг&оуоги за ћеобгасЈзкЈт зlи<3епlлта крј! зи &а розеШl. о<3§о-. уоп ћШ зи и пајтапји гики Јгпепа<3ијисl; Ја петат Iаlепlа гекао је. ако је ћггЈпа тегћо, јег јесЗпи зЗуаг га<3ип јако безlо јЈсхЗхпата. А Iаlепк>уапl зи ро тот тШјепји опl, кој! зуоја озебапја ђгго обШагији. SАМО ЈЕВМП СЕТТЈ Сшl ш1 зе <3а је <Зо ктаја пекогекћхо §оуогШ о итеШтбкпп <ЗеИта која зе па!аге јо§ иуек и а!еlјеи, јег п!зи (Зоугзепа Ј зргетпа <lа ртЈте зисl. Кас Јато зе <3а бе пат ћШ орго§lепо ако 1о Јрак игаИЈто, јег пат је с!lј ЈШегреИгапјо Ко је јтао ргШке <3а у!<3s зк!си га 7>тајеу аротетк. зеба зе га\те роуг§lпе гтајеуШ Iе<3а осЗ гатепа <Зо гет!је. Јес Зап б!ап гтјја ЈпзгзИгао је <3а итеЗпlк ћаг }е<3пи сг!и »с!а уl<3l (За је и раШаlопата, а пе и шап3lll«. Кагагпо Вак!б пЗје рпзЗао. ВТЈАМАКТ Реl ротlге!а јечЗпе 2епе које Вакlб га<3l и Iзlо Угете (пека пат ћисЗе оргозЗепа 1 оуа ЗпсЗ!»)1Т гШСаЈи УоЈlпа ВаМба, геС арslгакс!ја пета к!абlСпо гпаСепЈе, уеС <ЈоћlЈа Је<lап базуlт гсу куаШеХ и бтlвlи, I*lо\ггетепо еегакЈпое 1 итеп!Ское. ЈсгеТапЈа ипа р г е <3.

зкгеlпозl), <ЗаИ зтј пајlх)lјl о ите!шкоу!ш Iегпјата. Тебка згса зкшио је рокгlуабе%за рогlгеlа која зи I>Ш пе<lоугбепl. I <lа је гпао <lе 6е па пабш ћШ — зГ&шис 1ћ пе ћ! ш о!кгш. Вакlба у!sе Iпl;егеBиј< копзlгикllупа зг2 зlлгагl» која п! и кош зlибајг: пе гапетагије етоИ^по. ОуШ реl рог!ге!а, као 21VI зlгlр. 11из1гоуа1 зи Iгепиlпо газроlо2епје 1 Iе2пје, бкоке 1 јазпе к сез!о <lо ГхпепасЗепја апl}lкопуепсхопаlпе. Ропггис! <!о кгаја и ргоћlет оп <Јоlагl <lо зг2: 1 пји оћИкије. Кеуегоуаlпа ре! рог!геlа о<3 којјћ је ргу! кораја то<Зе!а, роslе<lпјl-(Ијатапl као <3а ргокlатији таИ ите!пlбкl тапкезl Вакзбеу 2 ). 8 (Зебаскот га<lо2паlо§си. ћезкгајпхт з!гр-Iјепјет, ирогпобби гге!о§ боуека, итеlп!к 1 паибшк и Iзlо Iга2l гезепје котрИкорИапја: д<lе је зг2 ргоМета? ВаМб и ре! је<lпе §lауе рокибауа <lа пабе осЈ&оуог. Рп;а уаг!јапlа је корlја то<lеlа. o<l поза 1 ћога око обхји, иор§lе пе МсИто §<lе је зиШпа зlуагћ , . ХЈ <lги§ој 1 Iгебој уаНјапИ лезlаје зуе §lо 1е ћапа!по. Ва 11 розlој! ћег поза, а <lа ти је 1о те?lо па Иси ћег о2llјка? Ва 11 зибИпи бше ћоге око обаји Ш уо!итеп? Ва 11 оћИк изlа иllбе па котрИкоуап сМпоз рохтЗте ко!е Јоттпхгаји Iај уо!итеп. Т1 (111 пеН то2<lа зазухт <lгиеl) ргоћХет! окир!гаји Вакхба. СеШгlа Уагlјапlа Iзlе §lауе зкгебе га <lеуе<lезеl зlереп! и!еуо (111 ибезпо). изкоуШауа *) Кагаупо пе га<ll ве п! о какуот ргауот тапНевги, јег Вакl6 Је боуек коЈl зХуага oеlа, а пе ташгеаХе. С. ПАЧООВ

МОТИВ ИЗ БЕОГРАДА

4