Student

LIRIKE

ZBIRKA MLADE POSLIJERATNE LIRIKE

d« «u bastardl, Jer su im об«Ш mnogograđenl. M. S. Ma«Mr je najbliži ijudskom rešenju mučnih pitanja. On J* samo raclonalno sumnjifiav 1 podvrgava sumnji materijalni svet, all je prl tome emotivno, manje vlže uidržan. Otuda njegova pesma »Razgovor stva ri« dobija ton verođostojnostl. I kađa Uj đuh koji pokazuje toliko neverice, kaže: žlvot Je lljep mora da mu se poveruje na ге€. Po prvl put to nije (raza. ★ InaČ-e, vrlo često, bavljenje elementarnim životmm pitangima ne uspeva da se otkine od sablasne I promukle Jeke zvona, crkvenlh. JN. Milićevlć će u takvoj pesml dati mozaik integralnog izdlsanja koje nlje nl peslmlstičko već očajničko. Svet u pesmi svojom nematerijalnošću ta sveobuhvatan) upija sva Ijudska pltanja. sažlma ih n pltanje nl na nebu nl na pitanje tlvota I <||rti. Dobija ae utisak mlljenog zaborava i gonje

nja sa Jeđnom te Istorn spiralom, nerazvezivom i nerasteglJ gde Je granlca života? Ova Je pesma svojom eterlčnošću kolosalna subiimacija svakidašnjlce i može dati zađovoljenje pesniku, all samo svojom unutrašnjom samodovoljnošću a ne 1 đa vanjem odgovor« na makar nešto izvan sebe. Pesnik Je doblo neko živežno rešenje Jer Je naplsao pesmu koju može da IJulJa u

kolevci svojih snova. To su snovi u snovima. ★ Pomenull smo u nekoliko reči lepotu ponekli. «tlhova ove zblrke. Ponekad će ta iepota da se izrazl Čak i u eksperlmentalnom stihu I. Slamnigs. Moraćemo se setlti da smo čitajući Lallća stajall pred idlličnom slikom sa usamljenim putnlkom. I najlepše je u toj iđlli hila v o d a. A poznato je da i najldiličnlji pejzaž sa najslađom kolibicom i najmekšlm dimom kojl se eedl iz nje neče biti idlltčan bez vođe, mlsteriozne, obojene. To e lepotl idiličnlh t JesenJlh sllka. Očlgiedno Je đa pesnici savrSeno znaJu sve o idlll, Jesenl i sanjama. All, bllo grubo Ш ne, ne mogu đa se uzdržlm i da u stllu Svetozara Markoviča ne primetim da sam ee kao dečak. stojećl pređ IdiUčnlm sllkama. uvek pltao: kuda Ide ona] čovek, (osamljeni putnlk). put onlh večernjlh oblaka gde 6e prenoćltl. 1 Sta će ako počne pljusak? A bla-

gi eentlmentalnl nagoveStaj Jesenl će uvek najsilnlje delovati na ćoveka ko me cure cipele. ★ Na Jedno pitanje sam du žan da odgovorlm: zašto ne pišem o osnovnlm problemima IJudskim ako već pišem o problematici pesama? Zašto pišem tako uopšteno o životu ill ne, u pesmama? Valjđa zato, što Je čovekov prvi zadatak da živl. B. POPOV

IMATI I NEMATI

Неmi ngvej:

Harl Morton u proleće, Harl Moron u jesen, Hari Morton u zimu, [ari Morton koji Je gotov da übije irijatelj* вато zbog mogućnostl da в ovaj, kad se naplje. đenuncira; SLji davi Kineza; koji ima »cojorts. đa krtjumčatl »sve Bto govorl t eve što ne govorl«; kojl voU evoju i tcaže JoJ đa Je mlađa 1 lepa 2fona je to več ođavno prestala da 9de; Hart Morton, Slroklh ramena, Sgođica, uskih kukova; Harl Morton ffđavolsko lice njegovo; Harl, musIrac. čovek, Harl Mofton glupavo Sie zato što to »Jeđan nikada sam ne bi mogao đa učlnl*.

Pripovetka ; bilo da Је pripoveda sirotl Al, bllo da je tndiskretni upad u Harijevu svest, ,ц Harijevo razmlUjanje, u njegovo Лг,' nemlngvejekl brzo m'enja sltuaclje, događaje. godlSnja doba, postlžućl nesvakldaSnju unutraSpJu dlnamlku ličnog, posihološkog žlvota. spoljaim etektlma spoljnom dlnamikom Nisu U ta dva pojma kod Hemingveja Isto? Postoji jedna sumnja (potpuno van subjektlvnog rasuđivanja). TeSko ad bi Hart Morton, idol svoje žene. autora 1 Čltaoca, podvrgnut realnoj anallzl kritičara sa pogjeđima na knji-

ževnost etarim nekollko oesetlna gođma, ostao uverljiva ličnost, ostao llčnost uopšta. Hemingveiev nafln plsanja bi oez maio mogao da sc Shvatl кЗс put manjeg otpors u prikazivanju. etvaranju, oživljavanju llfinosti na stranicama bele hartije bez značenja Realista bi bio obavezan đa opiše svaki drhtaj u doživIJavanJu svog junaka, morao bl da pronađe verođostojne motlve, Impulse, kojl bl đc kraja bill opravdanl i adekvatnl rezultatl orioga što postlžu U dugafikom lancu sltnlca, duga 6 kom kollko i proces razmifitjanja pslhološkl kompllkovane ličnosti, u đugaekom lancu sitnica koje Cine karakter Coveka, realista se. zbog konkretnostl materlje koju obrađuje, zbog naClna prilaženja meterlji koji Je konkretan stalno nalajd u opftsnostl da Jeđna od karlka dobro smlšljenog lanca pukne, ruŠećl liuzlju, Jednu od najvarljivljlh. lluzlju koja pretenduje da deluje kao stvamost, kao žlvot, kao čovek. Hemlngvejev Hari Morton Је. samo IJudska materija koja prolazl kroz đogađaje ponašajućl se ovako 111 onako. Na Cltaocu ostaje da i®vlaćl zakljućke lz njegovlh postupaka. Daleko lakši posao? Put manjeg otpora? Harl bl mogao da se protumaćl i kao okoreli zllkovac grublJan, * kome instinkti igraju ulogu svestl; Harl bl mogao da bude 1 ćovek koji o svemu suviše zna đa bl se držao sladunjavih romansijerskih skrupula. Dovoljno Je da se nljansa shvati ovako 111 onako pa đa se efekat iz osnove promeni. HemingveJ plše za Amerikance o svemu sem o Amerikancima. Nije 11 to zbog toga što živeći u Americi nalazi da Ijuđl tamo ne mogu da budu idoll, a plšući za Amerlkance zna da oni žele idole, zna da oni ne ve,ruju u njihovo postojanje na ćikagklm ulicama, i, 6to Je najvažnije, da onl ne znaju da li idoli postoje u San Francisku, Spanlji, Afrl ci Ш Italljl. 7 AU ponavljann, ovakva razmišljanja su potpuno van subjektivnog đoživljavanja čitaoca: Harl Morton Je idol ne samo za njegovu ženu i za Hemlngveja već 1 za svakog ćljl idol može da bude snažan, muškarrac. hrabar, sirov pornalo, 111, ргеflnjen na specijalan način (u duhu vremena) elem, muškarac-obaveznl atrlbut onoga što za Hemingveja zna С1 Covek.

Slobodan SELENIC

НАГРАДНИ КОНКУРС НА ФЕСТИВАЛУ

Универзитетски одбор Савеза студената под покровитељством Удружења композитора Србије расписао је наградни конкурс музичких радова Право учествовања имају студенти и чланови Народне омладине. Предвиђене.су ове награде: За веће камерно дело; I награда 12.000 динара II награда 8.000 „ 111 награда 6.000 „ * За мање камерно дело или композицију за соло инструмент са пратњом; I награда 10.000 динара II награда 7.000 „ 111 награда 5.000 „ За хорску композицију: ' I награда 10.000 динара II награда 7.000 „ v 111 награда 5.000 „ У обзир долазе само она дела која нису ни у ком облику јавно извођека. Радове ће прегледати жири одређен од стране Удружења композитора Србије. Партитуре ће по з®вршетку конкурса бити враћене. Радове послати до 24 априла, на адресу: Универзитетски одбор Савеза студената Београд, Балканска 4/Ш са назнаком „за музички конкурс“. « У оквиру студентског фестивала расписаће се такође и конкурси за стручне радове на сваком факултету посебно. Предапфене су прва и друга награда.

PRO et CONTRA

„ВИШЊИК“ И ПРОБЛЕМ СТИЛА

Прво што редитељ има да недвосмислено реши кад ее лати Чеховљмог „Вишњика* то је специфично питање хумора ове комедије, којој је толико пута теоријом или режијом оспорено право да буде комедија. Спор датира још са руске премијере усред Русије, још из МХАТ-а 1904 Станиславског и Нсмнрович-Данченка, личних пријатеља Чехова, познавалаца Русије који и поред тога нису могли да задовоље Чехова тиме urro би дали оно што је Чехбв замислио комедију и поред свих ауторових упозорења да „трагедија“ Рањевске не само да је комедија, него шта више волвиљ.

Без обзира што хумор Чехова у „Вишн>ику“ није хумор Антоше Чехоите, ипа« се све до ове лабудове песме читавим Чеховљевим опусом провлачи континуитет специфичног хумора и стална нит смеха иад тривијалносгима у животу којих се Чехов грози, а какав води готово цела Русија. Од тога постаје човеку тешко, осећа да треба ту иешто мен.ати, мада остаје још увек вел!»ко питање како. Чехову је нарочито смешно на његов„ начин, са његовим ииским прагом осетљивости -за комично, кад људи од својих тривијалности мисле да су то велике трагедије. А тада се то збиља може иазвати и водвиљским, ма колико >е у случају РаЈвевске из „Вншњика* било трагично у животу играти водвиљ, а мнслити да је то трагедија. То је сушгина хуморизма у „Вишњику*. Редитељ Мирослае Беловић показује својом претставом да је схватоо зашто се Чехов смеје, заправо зашто се треба смејати Јвеговим јунацима. То је оно опште решење којим зрачи претстава и које се прецизно емотивно понесе са претставе без обзнра да ли га гледалац уме формулисати. Али конкретно исткати ову претставу са таквом тезом, далеко је сложеније, него што је на почетку рада формулиса«, јер без манифестовања ше и заправо нема. Тиме чдтед проблем постаје далеко комплексниЈИ. Најпре треба сценским језиком изразити некомпромисно ироничаи став према том племству за које не треба више „вишњнк* да цвета, јер они не могу да доживе његову лепоту, али са дубоким чеховљевским омислом, тако да их чове« може, ггожалнти што више не умеју ни да плачу искрено. Беловнћ то например постиже таквим средствима, као што је онај шама)р који добије сентиментални гледалаи кад се растужи над тугом Рањевске на балу када се нешто исповеда, а онда почие неки иронични аплауз иза сцене, и то на балу који је симболично заказа« у рђав час. Затим је проблем да смех на таквим сценама не наруши лирску ноту око вишњика кога ипак у овом комаду неко уме да воли тако лнрски као Ања. Па онда читава та атмосфера треба да се створи у односима таквих ликова и њихових речи иза којих теку „подводне струје* смксла. То је онај познати проблем под-текста, реч која је и поникла баш на Чеховљевим драмама у МХАТ-у да обележи чињеницу да та лица далско више говоре него што то кажу њихове свакидашње речи. И најзад, редитељева режија „Вишњика* значи све то обезбеднти и повући се на време да се тај редитељ нигде не види на сцени, j'ep и то је reopHj’a о улози редитеља поникланнга г Чехову у тог истог позоришта. Из педесетогодишње перспективе, сви ови проблеми који су били постављени на руској премијери, морају да добију и caißpeMeHMj’e решење. И тако док је 1904 претстава морала бити вкше водвиљ но драма, данас када нас не боли бол тек преовладавог феудализма, судбина Рањевске може примити драмске акценте, маколико они били и остали 6рљивци. Прстстава одише лириком слутње у будућој љубави према отаџбинн, али не у стилу мистичне љубави „маћушке Рус“, већ као љубав према свом врту. Тиме претстава и губи месткмично од руске атмосфере. Изразити све богатство под-текста, био j’e задатак глумаца и он је савладан код различитих глумаца размерно њиховим способностима и диспозициЈ’ама. Ова осетљива драа« сва је у сталном одржавању равнотеже између драмског * комичног. Тај напор да се одржи стил претставе, превлада као напор, рађа уметничким плодом; а кад j'e видљив напор нарушава складност. Ту складност нарушава и сваки недоосећани тренутак глумца. Као што се код Чехова види сваки велики глумачки тренутак. тако и свакк најмањи пад. Општп је утисак да j’e претстава добра, а да још мало треба ттг да све то процвета. Отприлике онај исти утисак, као што с< ocehao ансамбл МХАТ-а после сврје премиЈсре. Може « још. Чехов је увек у свему пасивно avimiv

Јован ЋИРИЛОВ

ВОГРАМ ДРУШТВЕНОГ КЛУБА ТВШ Четвртак, 23-II Увођење у математику, проф. Вујаклија Петак, 26-П Дискусија о тевли; Слобода и демовфатија у социјализму Уторак, 2-111 Нема одмора за гоаидоша бога филм Среда, З-Ш Концерт музике са плоча