Student

ОТПОЧЕО ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР

Анкета о унетничкој култури и сЈзакултетскои образовању студената међу културнмм радницима и универзитетским оссбл>ем. Воде Ал. Д. Михаиловић и К. Д житријевиГз.

Унашим индексима окренута је још једна •• страница: уписан је још један нов, летњи семецтар, школске 1953/54 год. Пречага ближе врху. Корак даље ка изграђености младог човека. Ка циљу. Треба прикупити нову свагу. Једномесечни распуст нас је окрепио. Можда и уморио, тек ипак сам потом предахнули. И

пред ново роњење свим плућима удахкиМо свеж ваздух .. Скупимо нОве идеје да подухват буде успешнији. Раније нас много шта није задовољило. Покаткад, били смо незадовољни сами собом. Па било да подигнемо свој глас, или ћутке затресемо главом, решили смо да недостатке надокнадимо, да празнине отклонимо. Како? Најпре, треба се сусре-

сти, разговарати са људима који желе да нам помогну којима је исто јасно да много шта невал»а, да би, најближе, могло бнти боље. Размислити о томе. Сми слити, и извршити, ако не и превазићи. Превазићи у новом, летњем семестру,~. Свакако извршити! А најпре чути њнх: културне раднике и особље вашег -Универзитета.

Књижевна култура је лаган процес и стрпљење

ДУШАН МАТИЋ, ректор Академије за Позоришну уметност и претседник Удру жен»а књижевнкка Србије, умољен да, говори о кн>ижевиом интересовању студената, као склопу опште духовне културе, између осталог. изјавио је током дужег разговора: Кад неко старији говори о младима, ради 'се о могућности једностране перспективе. Ја кад говорим, имам живи контакт, а извор ми је и оно што чујем, те се трудим да пронађем координатни систем проблема, а не да поредим како је било кад сам ја студирао или да једноставно одмахнем:" сту денти су студенти!—" са потекстом „младос^-лудост!" Наша омладина. благодарећи филму, ооећа више присуство света јер су комуникације, визуелне и интеЛектуалне, веће.* Фнлм надОЗиешта књижевност, али не на њен уштрб, већ у ње ну корист. Нарочито код омладине. Неки то називају површношћу, ја се не бих сложио с тиме. Код неких се због шареноликости сазнања јавља отсуство жеље за продубљивањем. Савременим, човека чини и универзалност и специјализација. Култура је извесна интелектуална, естетска и морална дисциплина. Чак испрва није важно да ли је правилна: све се зременом да осмислити. Књижевна култура је лаган процес и стрпљење. Литература је текст и треба читати. Брза теоретисања су јалова спотицања. Човек пред књигом је онај који од писца тражи не само што зна, »ећ и што не зна. Не грдим Ајнштајнову теорију релативигета, него себе што не знам те вражје формуле. Не грдим песника, него га упознајем. *

Ја бих рекао да се код нас књижевност рђаво предаје (ала ће ме професори«.). Сматрам погрешним да се о писцима ради по ре зимеима: један прочита и преда свима. Увести објашњења текстова! Важније је да студенти прочитају мањи број текстова, но да привидно пређу више. О-

туда површност и неразумљивост, неразумевање. У прилог личне културе, ко се до двадесете не заинтересује књижевношћу, напор на Уннверзитету је само накнада. Како студента привући писцу? Већ према приликама и срединама. То није тако једноставно!... Није једноставно!«. Није!“

Хоћемо да вам помогнемо

МАРКО ЧЕЛЕБОНОВИЋ, академски сликар и члан управе Савеза ликавних уметника Југославије запазио јс да на изложбе долаз« релативно мали број студевата. То га забрињава: „Ја просто не знам вели будућност уметности зависи од тога како ће нови нараштај гледати на њу. Међутим, код студената постоји интерес чисто професионалан; код музеалаца. А остали? Уметник предлаже акцију повезаности студената историје уметности и ликовне академије са свим осталима, апелује на н.их да утичу на своје колеге. То није специјалност, то је културна потреба: нема човека комплетно образованог који се не интересује за уметност. То је и за нас потребно, а и за вас, младе. Иначе вам се затва-

рају видици, велики део унутрашњег живота. А уметности су потребне да човек живи. И онда нас је он упитао како ствари сто}е на факултетима. Речено му је да се студенти интересују разним струјањима, али без дубоког познавања. Било му је драго и разумљиво, али се прибојава наличја ме даље: да се не оде у прецрасудама о новом и надолазећем у чист снобизам. Када смо затражили подршку Савеза у спровођењу „Студентове анкете за зближсње уметности и пу-

блике, он је указао на један недостатак: Уметници не воле (и не знају) добро да говоре о уметности, а они који говоре... нису активни на у* метничком пољу! А када му је узвраћено да смо жељни предавача, жељни репродукција и ту« мачења тих репродукција, био је вољан да пружи и своју подршку и да ангажује друге уметнике и закључио: Ми можемо и хоћемо да вас потпомогнемо... Само ако сами желите и осећате потребу.

Циљ је доћи до правих питања

СТАНИСЛАВ БАЈИЋ, про фесор историје светског позоришта и светске драме на Академији за позошшну уметност, изнео је “оја размишљања о театру и студентокој публици; То вам је проблем општег образовања! •* Можда би код студената постојала једна могућност, која би допунила велику духовну празнину у погледу драмске културе: литература. Али позориште је нема, ни као теоретску подлогу, ни као популаризаторску надградњу. Београд са четири позоришне куће без свога часопкса или листа! Све се своди на позоришне рубрике у штам пи. Кад је већ тако~ Доћи, одржати предавања позваним студентима„. натегнута дискусија, ван оквира теме или једва у дотицају са њом. И? Него, треба водити дебате о актуелном: игра нов филм, изашла књига, постављен комад: Мнрандолина, Вишњик! сазвати људе. Да ра змене знања. да стекну суд. Више таквих дискусија искристалишу питања. Прво позвати апсолвенте Академије, а тек онда позивати одговорне људе, да одговоре va написана питања. Нека кажу да ли се студентско мишљење поклапа са

њиховим интенцијама. И ре ћи ће вам, будите уверени. У сваком случају, треба сузбити инертност, циљ вам је да се дође до правих питања, а тиме до тачних одговора. При овим основним дискусијама треба узети у обзир и критику из штампе. А у штампи немате два иста мишљења. Моје је мишљње да је човек из rty* блике већ у неку руку критичар. Гледалац даје задивсудове још у самом d)oa J iey. Често 'нестоучне. а * ли и кад муж са женсм,

младић с девојком, у паузи лроговори ето мишљења. У ходницима Академије жуччно се полемише. Све то скупите на позоришним састанцима. Питајте и тражите одговоре. Могу бити илустровани: редитељ ће довести глу%ша. Долазите на по зоришне часове на Коларчевом универзитету уочи премијера, а предавања па Академији већ свако имЗ' права да слуша. Или, како би било, спровести курс глуме. пежте и доаматургије по факултетима?...‘* Горући проблем сценарија

ПУРИША ЂОРЂЕВИЋ, филмски редитељ, осврнуо се на филм и студентску пу блиасу са више страна. „И-грани филм, по њему, пружа естетско ужквање, а културном уздизању студената доприносе и документарни и научни филмови. Практично, студенти су најбоља публика. Могло би да се организује поссбно приказивање филмова у салама, да се по факултетима организују филмске секцијс како би њихови чланози имали прилике и да посећују атељса у току снимања.

У нашем филмском жипоту горући је проблем сцснарија. Па како студенти не моry одмах научити оснопне обрасце, јер их у суштини нема, иајопштије* ствари могу да савладају, да би евентуално и сами давали идеје и синосписе, покушавали сами да пишу сценарио, а за то су свакако способни и вољни, Ако к јесу студенти тренутио инертни, ти клубови и секцијс побудиле би њихов општи интерес“. Зла навика небављење спортом

ДР. ВОЈИН СМОДЛАКА, спортски лекар Државног института фискултуре говорио је о једној другој, запоставл>еној грани студентског живота о фискултурн. Рекао је: Неопходно би било да да се наши студенти позабаве фискулггуром јер она улази у план и програм општег човековог образовања, Нажалост, они немају ту навику, а тешко их !е натерати. Постоји интерес за спортгке доживљаје, али и постоји зла навмка не бављења спортом Уосталом, к навијачка страст је добар знлк ?а актпвност. У, гнмшl3!фма настаЗа фискултуре ,ie обавеoга. До душе, два часа недељио не претстављају’много. Као лекар могу да кажем да треба почети са теле.сним вежб ама 'ош око године. А после i a • а се до»>г у гимназиsу б«ти квелико на_ викнут. Ади нджалост у многим школама и на Факултетм н°ма дсзољно услова: теодиа. сала, реквизита. Треба да се зато јави самоиниииЈативз, поикупљања средстава од стоане Сатетских власти. ' На ДИФ долазе студенти са великом матуром у интелектуалном погледу, али ту др. Смодлака показује на мишицу. без велике матуре у физичком одгоју. И кад интелектуално изучава високу школу само образовањем, као фискултурник, студент је почетник, Додуше дифовпи имају при лике да науче и навикну самога себе на фискултуру. али зато остали студенти

све време скрхају у даах, баве се аматерски техником, а спорт запоставл»ају. Зато би требало да Универзитетски одбор Савеза студената уложи материјална средства у подизање спортских објеката, справа и опрему и да ангажују ква лификован персонал. Тако што има сваки универзитет у свету. Код нас је »емогуће спровести то одједанпут, али постепено се може ипак много постићи. Универзитет је дужан да обезбеди све за наставу, пре свега учила, али исто тако и све за фискултуру: терене, сале. Кад зида зграду Универзитет никада не предвиди и простор, непосредно или даље од ње, на коме ће се одвијати утакмица и такмичења. Материјална средства студената понаособ треба да претекну и за одвајање Једног дела у облику чланарине и улоге заједничке куповине реквизита. Спорт треба да буде обострана ствар и Универзитета и студент. ства. Државни институт фискултуре ради као стручна организација и вољан је, не ма сумње, да пружи свој удео и да да подршку. Али за сада, иажалост, нема од ваше странг оног потребног замаха. Нема замаха!" * Између осталих одговарају проф. Видо Латковић, шеф катедре Југословенских књижевности на Филозоф. ском факултету, инж. Милан Злоговић, декан Архитектонског факултета Техничке велике школе, др. Јован Ловчевић, декан Правног факултета, Слободан Ри* стић, предавач хемије

Nastavci-studenti

Odgovor Uđruženja studenata veterine

IX rubrici indeks, »Student« br. 1 od 6 januara 1954 godine pod nasiovom »Nastavnici i studentl«, pojarfo se članak o konferenciji nastavnika i studenata Veterinarskos fakulteta potpisan sa R. V. Radi neozbiljnosti i netačnosti pisanja iznosimo sleđeće; Na našem fakultetu održana je 30. XII. 1953 godne zajednčka kbnferencija nastavnlka i studenata po pitanju revizlje i izrade novog plana i programa koji su inače u završnoj fazi. Tome je prethodlo, 28 decembra, đužl zajednlčkl sastanak stručne komislje stuSiHata i nastavne ko misije Fakultetskog saveta. Na konferenclji su, o značaju 1 problematici stvaranja realnog plana i programa, govorill prof. doktor Ilija Đuričlć, đocent đr. Grigorijevlć 1 dr. Stanić. U kraćoj diskusiji naglašeno Je đa su apsolventl i stuđentl svih gođina posebno razmatrall ista

pitanja na svojim sastanclma, đali plsmene prlmedbe stručnoj komtsiji i đa će proširena stručna komisija u toku meseca januara detaljno ргоučitl izrađenl nacrt plana 1 početkom opet na zajedničkom sastanko stručne komislje stuđenata i nastavne komlsije Fakultetskog saveta, datl i dlskutovatl svoje konačne primedbe na nacrt plana I programa, Sto Je 1 učlnjeno. U produžetku iste konferencije ođržan je sastanak nastavnlka i apsolvenata, sa clljem đa se otkloni nezdrav odnos pojeđlnih nastavnika prema studentlma i produbl Još viSe saradnja studentske organlzaclje sa nastavnlcima, kao i da se razmotre aktuelni problemi na pojeđinim klinikama. џ Govoreno je o prevelikom broju apsolvenata l o uzroclma koji su doveli do toga, posmatrajući to kroz apredlog đa se apsolventima smanji

nastavnl plan i program. Dat Je rok pri odbljanju sa ispita od dva meseca na petnaest, odnosno na шеsec dana. Diskusija je naročlto, blla živa i zaoštrena prl raspravljanju o stanju na predmetlma: hirurgiji, bio logijl, gajenja domaćih životinja, veterinarskoj higljenl 1 porodlljstvu i polnom žlvotu domaćih životinja. Uđruženje studenata ocenilo Je taj sastanak korisnlm, iako po lz-

laganju pojeđlnih nastavnika 1 stuđenata, nespojivim za buđuću saradnju. Međutim. pisac pomenutog članka izneo je sve to kratko, neozbiljno, pa donekle i netačno Dijalog sa ispita đocenta đr. Puhača na veterinarskoj higijenl i docenta dr. Drače na porodiljstvu, izmišljeni su i konstruisani. Uđruženje studenata smatra da je taj članak, u krivom svetlu prikazujućl naš rađ i saradnju, usko senzacionallstički, đa nlje đoprlneo lakšem otklanjanju problema, nego ga, po našem mišljenju samo pogoršao. Naš fakultet Je među prvima izgradlo svoj plan, program 1 režim, konstruktivnom saradnjom nastavnika 1 studenata, stalno ih dopunjavao menjao 1 prilagođavao postojećlm uslovlma pa 1 u buduće mlsll na tom važnom a i ostalim vl-

dovima našeg života rađiti 1 međusobno sarađivati. Svakako to ne znači da mi nemamo nikakvih problema i teškoća o kojima treba pisati, i za njih se i kroz našu štampu boritl. Ali ako se to već radi onđa treba takav rad, sa više ozbiljnosti i istine, pretstaviti, a ne kao pomenutl pisac. Odbor Udruženja studenata veterinarske medicine Primedba redakcije: Napis: »Nastavnici studenti« našeg saradnika R. V. pisan je, ne kao celokupan prikaz konferencije, nego samo ka« registrovanje jednog problema razmatranog na konferenciji. I zato može đa stoji zamerka o izvesnin l netačnostima u tom smlslu, a ne ' o ostalim pitanjima razmatranim na toj konferencijl.

• sludenJ