Student

ДРУШТВЕНО УПРАВЉАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТОМ

У ОДБОРУ ЗА ПРОСВЕТУ НАЦРТ ЗАКОНА НАЧЕЛНO ПРИХВАЋЕН

Одбор за просвету Савезног већа Народне скупштине прошле недеље расправљао је о нацрту Закона о универизтетима. Ово је по реду четврти нацрт који је изнесен на јавну дискусију, а први у коме се као основни принцип истиче друштвено управљање универзитетом и факултетима као „основним универзитетским установама".

У име Савезиог изврпдаог већа о основним начелима Закона говорио је потпредседник Родољуб Чолаковић, а затим је одбор пс чео начелну дебату. Требало је одлучити да ли се овакав Нацрт може примити као база за даљи рад одбора. Чланови одбора у току четворочасовне дискусије сложили су се са качелима нацрта, али су истакли низ критичких примед би и указали на знатне празнине, извесне недоследности и нејасна места. Они су нагласили да овај пројект значи корак напред у односу на све раније а ипак на неким местима није у складу са нашим социјалистичким принципима. Први се за реч јавио народагк посланик Радован Лапић. Он је као оеобито позитивну истакао чиљеницу да први пут долази до изражаја самоуправљан»е. Али надрт ипак има слабости. иДруштвено управл>ан.е на универзитету је загарантовано док је на факултетима бледо постављено. Основни живот се одвија на факул тету а факултетски савет није добио потребно место. Мислим да факултетски савет треба да бира наставнике. Превелики значај дат је универзитетском савету док се факултетски савети запостављају. цра во асистедата нкје правилно решено. Треба поново фиксирати изборност редовнж професора.* ФАКТОР МОПШОГ ЛИКА ЧОВЋКА МОРА ДОЋИ ДО IГУНОГ ИЗРАЖАЈА Затим Је дунсе говорко народни послашк др. Иво Бабић, Знатан део свога кзлатања он је посаетио систему дрЈТпгвеног управљања Универзитетом, иа је потом изнео низ примедби на поједине делове нацрта. (Наставак на 3 страни)

U ANKARI OVIH DANA

FESTIVAL PRIJATELJSTVA JE POČEO

(Specijalno za » Student«) Ankara, 1-111-1954 (telefonom) V2Ć smo tri dana gosti glavnoga grada Republike Tvirske i naših prljatelja Ankarskog univerziteta. Već od prvog trenutka stupanja na peron ankarske železničke stanice, osetili smo da smo zaista među prijateljima, u gradu i zemlji čiji nas Ijudi veoma vole i cene. Naši domaćini su sa svoje strane učinili sve da nam boravak u njihovoj sredini bude što lepši i prijatniji Ovde smo stigli u subotu, u dan kada se radi samo do 13 časova. Ankara je bila sva u pripremama za nedeljni praznik koji se ponavlja svakih sedam dana, ali koji se uvek ponovo dočekuje sa podignutim zastavama i veoma vedrim raspoloženjem. Ovoj poslednjoj nedelji februara poseban izgled dale su grupe mladih Ijudi iz Jugoslavije i Grčke koji su se zajedno sa svojim turskim drugovima razmileli gradom želeći da ga što bolje upoznaju. U KUCI KEMALA ATATURKA Obradovali smo se kad su nam predkeSi.da posetimo kuću a toojoj je dugo gođina živeo Kemal Ataturk i odakle je rukovodio Repubilkom u daniraa njene prve mladosti. Autobus nas je đcrvezao do lepog i u svom zimskom siromaštvu tužnog parka u čijoj su se sredini šarenile dve različite zgrade. Jedna manja bila je sva u orijentalnom stilu i u njoj je rekli su nam

živeo sve do svoje smrti 1938 godšae Kemal Ataturkr. Druga zgra■da, u nepoerednoj blizini, moderna i prostrana sada je rezidenciia pretsednika Turske republike Džetela Bajara. U Kemalovom domu danas je muzej. Ljudi u dubokom ćutanju purrom poetovanja, prolaze odajama u kojima je nekada boravio čovek kome se u Turskoj dive i prijatelji i neprijatelji.

U kabinetu za sednice časovnik već šesnaest godina beleži samo jedno vreme koje je zauvek stalo. U devet časova i pet minuta prestalo je da kuca srce Kemala Ataturka. U taj čas i minut skazaljke na satu prestale su zauvek da se kreću. Na suprotnom zidu zabeležen je crvenim slovima datum stvaranja Republike 29 oktobar.

NA BARAS—CUBUKU Na povratku, u domu fakulteta za političke nauke, dočekalo nas je iznenađenje. Turski studenti zaželeli su da priredimo zajedničko drugarsko veče, i začas je orkestar »Branka Krsmanovića« stupio u dejstvo. Naš ansambl je onda improvizovao nekoliko igara što je izazvalo buru oduševljenja. SVECANO OTVARANJE FESTIVALA Juče je svečanost počela na simboličan način. Pre godinu dana u Ankari je tačno u jedanaest časova potpisan Balkanski sporazum. Tada su za stolovima sedeli jedan pored drugog tri ministra inostranih poslova. Godrnu kasniie, u isto (Nastavak na četvrtoj strani)

Uoci poiaska za Ankaru

SNAŽAN POTSTICAJ

Treči Plenum CK znači novo veliko osveženje za život i rad Saveza komunista kao i čitav nas društveni razvitak. Njegov značaj nije samo u tome štc je oštro osudio nenaučna i antimarksistička shvatanja Đilasa, već što je kroz razmatranje njegovog slučaja istovretneno vrlo određeno ukazao na krupnu ulogu SKJ u našem razvitku, na ulogu radničke klase, masovnih i društvenih organizacija, na suštinu socijalističke demokratije i druga značajna pitanja. Komunisti univerziteta su jednodu&no pozdravili odluke Plenuma i oštro osudili Đilasove antimarksističke koncepcije i shvatanja. U takvom duhu protekli su sastanci Saveza komunista na univerzitetu (izuzetak su nekoliko smušenih pojedinaca), koji su bilj posvećeni 111 Plenumu. Pravilno sagleđanje i usvajanje stavova 111 Plenuma pokazuje da je naša organizacija u osnovi zrela, jedinstvena i snažna. Prirodni

rezultat usvajanja postavki 111 Plenuma bilo je usmeravanje naše organizacije na svoj rad i svoje probleme. Skoro u svim osnovnim organizacijama uporedo sa diskusrjom o 111 Plenumu vršena je i analiza sopstvenog rada. To je omogućilo da se potpunije sagleda rad, otkriju postojeće slabosti i da ocena sprovođenja u život odluke II Plenuma CK. U tom smislu 111 Plenum znači i veliku pouku i snažan potsticaj komunistima da se ponovo okrenu prema onim slabostima na koje je ukazao Drugi plenum CK, a koje može se reći još nisu otklonjene, bar ne u potpunosti. t Jedna od naših slabosti koja je došla do izražaja i u diskusiji o materijalu 111 Plenuma, jeste nedovoljna briga organizacije za ideološki rad. Odmah pada u oći nizak ideološki nivo jednog broja komunista. Pored toga, naročito se može zapaziti da nam nedostaje bliže poznavanje naše stvarnosti. Nedovoljno se prati privredni i osrtali život naše zemlje, njen socijalistički razvitak i razne mere na toj liniji. Zbog toga se malo zna o radničkom uprav-

Ijanju, o većima proizvođača o komunama i drugim krupnim pitanjima našeg socijalističkog razvoja. Posledica toga obično su uopštena, suva i apstraktna razmatranja teoriskih pitanja i pojmova, bez povezivanja sa životom i praksom. To je, bez sumnje, naša velika slabost. Organizacija ne sme dozvoliti stihijnost u radu na ideološkom izgrađivanju svojih Sanova. Naprotiv i ovde je nužan sistematski i organizovan rad, vodeći naravno računa o prikladnosti obhka toea rada, ali uz stalnu brigu organizacija. Ata kvog rada nema u svim organizacijama ili je on povremen. Verovatno i usled toga, mi često nailazimo na vrlo nemaran odnos članova SK-a prema ideološkom radu. Ima primera i potpunog zapostavljanja toga rada od pojedinaca, koji mimo nastavnog gradiva skoro ništa drugo ne čitaju. Po pravilu kod ovih se гаdi o opštoj političkoj zapuštenosti, koja je propraćena i otsustvom skoro svakog interesa za ličnu izgradnju. U ovom semestru tom pitanju moramo posvetiti punu pažnju. Naročito treba koristiti vanredno bogat teoriski materijal 111 Plenuma, koji je izazvao živi interes kod komuništa na univerzitetu. U nizu osnovnih organizacija i daIje se vode teoretske diskusije o raznim pitanjima kao što su u(Nastavak na drugoj strani)

ТРОГОДИШЊИЦА СТУДЕНТСКОГ ГРАДА

Од трећег до седмог марта прославиће се трогодишњнца студентског града. Предвиђају се свакодневно културно-уметничке и фискултурне приредбе. Седмог марта одржаће се конфсренција на којој he се говоритн о значају ове прославе.

DOSLEDNIJE RAZRADITI OSNOVNA NAČELA ZA POBOLJŠANJE POLOŽAJA STUDENATA

Nacrt Zakona o univerzitetiтпа koji se sastoji iz šest glava i 58 članova, zasniva se na principima da su univerziteti t jakulteti samoupravne ustanove kojima upravljaju društvena tela; da treba dalje razvijati nastavni sistem i naučne institucije; da se zajemčuje sloboda nastave i naučnog stvaranja na Univerzitetu i da su nastava i ispiti na jakultetima javni. Po svojim načelima ovaj Nacrt nesumnjivo je pošao mnogo naprcd u odnosu na sve dosadašnje. Ono što je osnovno u njemu, je to što život i praksu univerziteta povezuje sa našom socijalističkom stvarnošću, što demokratizuje i oslobađa konzervatizипа ove visoke naučne ustanove koje , ako hoće da uspešno izvrše zadatak koji im društvo postavIja, moraju da idu u korak sa razvojem socijalizma i novih društvenih odnosa kod nas. No, ako pogledamo kako su razrađena i primenjena osnovna načela na kojima se zasniva Nacrt Zakona o univerzitetima, videčemo da on ima niz praznina, nepreciznosti i nedostataka. Tako princip društvenog upravljanja nije sproveden do kraja . Nacrt u pogledu položaja studenata ne može zadovoljiti. To se najbolje vidi iz glava tri i četiri i članova 19 i 40, i drugih odredbi koje se uglavnom svode na »može se saslušati mišljenje «. Zašto studentima ne dozvoliti da odlučuju o osnovnim pitanjima rada univerziteta i jakulteta? Zašto studentima ne dati pravo a)ctivnog učešća u radu univerzitetskih i fakultetskih saveta koji, na primer, donose statute kojima se odreduju prava i dužnosti studenata? Zar ne treba koristiti dosadašnja pozitivna iskustva koja govore u prilog takvom radu? Prema Nacrtu nije dobro rešen ni položaj asistenata. Odnosi univerzitetskog saveta i fakultetskih saveta i osnovnih radnih jedinica (klinika, zavoda, katedara, instituta) nisu dobro regulisani , Ova i druga pitanja trebalo bi prodiskutovati u našim organizacijama i primedbe dostaviti preko Univerzitetskog odbora Narodnoj skupštini. Istina, Odbor za prosvetu je već u načelnoj diskusiji zauzeo jednodušan, pozitivan stav u odnosu na osnovna pitanja koja na« studente tangiraju. pa zato možemo očekivgli povoljna rešenja. АЦ i pored toga mi treba da raspravljamo o svim detaljima ovoga nacrta kako bi hudući Zakon hio stvarni izraz i naše stvarnosti, i naših potreba i stremljenja. vojc mcovic

NACRT ZA OPŠTI ZAKON O UNIVERZITETIMA

Iz tehnlčklh razloga nismo u mogućnosti da u celini đonesemo Nacrt Zakona o univerzitetima, nego objavljujemo samo pojedine delove. GLAVA I. OSNOVNE ODREDBE Cl. 5 Zajamčeno Je pravo svakom gradaninu da se. pođ jednakim uslovima, upiše na ma kojl od fakulteta i da na njemu stiče sve akademske i naučne stepene. Cl. • Univerzitetima i fakultetima upravIjaju kolegijalna društvena tela, u kojima su pretstavljeni 1 unlverzitetski nastavnicl, kolegljalna tela nastavnlka i izabranl pretstavnicl nastavnika. Pitanje izvođenja nastave i naučnog rada u isključivom su delokrugu kolegijalnih tela nastavnika. Cl. 7 Pretstavnlcl i drugih saradnika lakultela imaju određena

prava učestvovanja u pretresenje I rešavanju ill donošenju pojedinlb od luka fakulteta. Pretstavnici studentstdh organteacija imaju pravo đa učcstvuju u pretresanju odredenlh pManja nastave rada 1 fakulteta. Cl. 9 Odluke kolegijalnih teht usriverziteta 1 fakulteta donose se većinom giasova članova kojl imaju pravo glasa. Odluke univerzitetskih 1 fafcul tetskih koiegijalnih tela donose se Javnim glasanjem ukoliko poeebtnm odredbama nfje drukčije odredeno. I GLAVA П NASTAVA I ЧАОСМ RAD Cl. M Nastava na fakultetiroa Izvođi se po nastavnim planovtma. Za svaki nastavnl predmet trtvrdu Je se nastavnl program. (Nastavak na trecoj sbcaaaH

god. XIX broj 5 * * * * 2 111 1954 nedeljni list boogrodskih studenoto