Student

SAVEZ STUDENATA JE PRVENSTVENO POLITIČKA ORGANIZACIJA Referat o „Glavnim narednim zadacima" podneo je pretsednik CO SSJ drug Mika Tripalo

»Sve napore naših radnih Ijudi, гекао je drug Mika Tripalo u svom referatu na II kongresu, stuđenti su pomagali u okviru svojih mogućnosti, slanjem hilja da novih stručnjaka u kojima to liko oskudeva naša zemlja na frontu socijalističke izgradnje, uCežćem na velikim omladinskim radnim akcijama, učešćem u jav nom 1 društvenom životu, itd. Povodom Đilasovog slučaja, list »Christian Science Monitor« je pisao; »Poznato nam je da omlađina u Jugoslaviji prelazi u druge tabore. Ona napušta komunizam kao nešto što guši, što pritišće i što je zastarelo. Ona traži nešto novo, radikalno i puno uzbuđenja kao što ie dvopartiski sistem«. U ime šezdesetak hiljada stuđenata md možemo da odgovorimo ovom američkom listu, i onima koji iza njega stoje, đa studenti ove zemlje ne napuštaju komunizam, јег znaju da je borba za komunizam nerazđvojno povezana sa njihovom boljom budućnošću. Sto se uzbuđenja tiбе, mi ih imamo dovoljno, a kad se zaželimo da pročitamo nešto o dvopartiskom sistemu, moramo da se ironično osmehujemo nad njegovim uspesima u kapitalističkim zemljama,..« Govoreći o dosadašnjoj afirma ciji organizacija Saveza Stttđćnata, drug Mika Tripalo je rekao: »Nesnalaženje jednog broja aktivista manifestuje se. pored ostalog, i u najnovijoj teoriji da bi Savez stuđenata trebalo đa bude ne Savez udruženja, nego savez najrazličitijih đruštava i klubova bez jedne osnovne političke organizacije. U krajnjoj llniji ovakve teorije vode likvidaciji političke organizacije, a naivne su

utoliko što polaze od pretpostavke da će eventualna odluka ovog Kongresa o tome da Savez stuđenata treba da bude savez društava i klubova doprineti đa sutrađan niknu đruštva i klubovi kao gljive posle kiše. Na nekim fakultetima, naroćito onima u Sko plju i Sarajevu (a i ima ih takvih i u drugim univerzitetskim centrima) to bi bio savez iz ničega. Ali ne radi se samo o tome. Ima još uvek na našim univerzitetima Izvestan krug problema koje ne može raspravljati ni fotoamaterskj klub, ni pevačko društvo već udruženje kao osnovna organizacija Saveza studenata. Druga je stvar što proces ide u tom pravcu da Savez studenata u per soektivi postane savez klubova i društava. ali, taj proces napreduie postepeno i mi ne možemo radi perspektive preskočiti prilike koje đanas imgmo...« Drug Tripalo je podvukao da se rad studenata često jednostrano shvata. Naičešće je usmeren na staleška. stručna i slična pitanja, dok se o našem privredпош sistemu, čak i o najosnovnijim crtama malo zna. »Vreme je, rekao je drug Tripalo, da se sbva ti da ne može u socijalistićkom đruštvu biti dobar stručnjak onaj ko u isto vreme nije i dobar dmštveni radnik u širem smislu. Nepovezanost između stuđenata i nastave na univerzitetima sa jeđne strane i stvarnih problema socijalističke izgradnje sa druge strane pretstavlja plodno tlo da se među studentima javlja ju najraznovrsnije malograđanske teorijice i shvatanja, anarhistički ispađi i pomanjkanje smi sla za reaJnost...« Na kraju ovog đela referata, drug Mika Tripalo je istakao da je veza između naših univerzitetskih centara često slabija nego sa značainijim univerzitetima u svetu »Dalje zbližavanje stuđenata naših univerziteta rekao je đrug Mika Tripalo, preko zajeđničkih susreta, ekskurzija. kulturnih priređbi i sportskih takm’čenta mora naći jeđno od ргmesta u našem budućem гаdu. Ispitnš rezuitati nešto su poboljšani

U drugom delu referata govore-61 o »tručnim problemlma drug Mika Tripalo istakao je izvestan, mad* ne velikl, napredak u uspešnom savladavanju nastave: »Atmosfera želje za znanjem ne može se postiči parolam* o tome da trebe dobro studlratt, več prvenstve no stvaranjem stručnlh 1 dniglh огganlzacija kroz čiji rad studenti postepeno razvijaju interes i Ijubav prema svom budučem pozivu. Izvesnl podaci o polaganju isplta mogu đeiimično da ilustruju napredak. Na sedam beogradskih fakulteta bilo Je u toku školske 1952/53 godine prijavljeno ukupno 42.060 Ispita. Od toga Je položeno 24.751 lli 58,9*/», palo Je 6.370 111 15*/», a ođustalo 10.939 111 AU pored ovih uspeha, naš Kon gres mora đa uputi krltiku jednom broju stedenata, pa i apsolvenata, koji neozbiljno pristupaju učenju, a narodto Ispitima. Naša udruženja moraju na svojlm sastancima povremeno da dlskutujo o negativnlm pojavama među studentima u verl sa njihovim odnosom prema studiju.« Fakulteti ne znaju taino kakve stručnjake treha da daju Nastavljajući idaganje, đrug Mika Tripalo je veči deo svoga referata posvetio kritici nastavničkih saveta i njihove nebrige za reviziju nastavnih pianova i

programa. U ovom semestru znatno je aktivnost u izmeni nastavnih planova i ргоgrama, ali to je sve postignuto, isključivo svakodnevnim zahtevima studenata. »Cudna je činjenica, rekao je drug Tripalo, da mi ne znamo jasno kakva nam je fizionomija stručnjaka potrebna. ... Porazna je činjenica da danas na čitavom Zagrebačkom univerzitetu, osim za prve dve godine međicine, ncma Štampanog programa, niti su ga fakultetska veča na svojim sednicama raspravila i donela. Preveliki broj časova onemogućava stuđentima da sistematski prate studij. Elektro otsek Zagrebačkog Tehničkog fakulteta ц 1953 godini imao je 4.200 časo va. Tek kad ovo uporedimo sa gođižnjim brojem časova na večini srodnih fakulteta, onda se vidi koliko je to velifci broj: Darmštat 3.420 časova, Stokholm 3.100, Lonđon 2.240, Masačusets 2.720. Govoreći o čestim i nepotreb nim promenama u režimu stuđija i njdhovoj štetnosti za nastavu, drug Mika Tripalo je izneo ovaj primer: »Na studentskoj ge neraciji koja je u Beogradu upisala 1948 godine međicinu, vršenl su sleđeći eksperimenti: Na I godini uveo se aprilski гок za polaganje fizike. Sledeče godine

isti rok je ukinut јег se pokazao štetan. Na drugoj godini se u-, veo januarski ispit iz anatomije. I taj se za sledeće generacije ukinuo kao štetan. Na IV gođini uveo se januarski rok za patologiju, koji se takođe ukinuo za sleđeće generacije. Na V godini se ukinuo januarski rok za patologiju i farmakologiju i to dva meseca pre ispita iako se ti ispiti spremaju najmanje četiri do šest meseci. Danas ima jedan broj nastavnika koji se na najbesprincipijelniji način odupiru reviziji na stavnih planova i programa. Dru gi đeo nastavnika se slaže sa revizijom nastavnih planova i programa, ali ne želi da na tim pitanjima zaoštrava odnose sa svojim kolegama. Savez stuđenata Jugoslavije bi želeo da se ti đrugovi nastavnici pridruže onom trećem delu nastavnika koji energično i aktivno zaiedno sa nama vođe borbu za sređenje stanja na Univerzitetu. Studenti već nekoliko godina slučaju obećanja o reviziji nastavnih planova i programa. Negde je ta reviziia i formalno učinjena, ie broi ča=ova, a ptogram nastave ostao je isti...

Cini mi se, nastavio je drug Tripalo, da je potrebno reći nekoliko reči o sredstvima koje studenti mogu upotrebljavati u borbi za unapređenje nastave. Za ove plemenite ciljeve moramo se boriti promišljeno, bez ner voze i nastojeći da naši argumenti budu solidno obrađeni i uverljivi. U ovoj školskoj godini bilo je na nekim fakultetima i bojkota predavanja. Do njih je đošlo prvenstveno radi toga što studenti nisu uspeli da nadu drugačija sređstva, da bi se rešili neki veoma važni problemi njihovih fakulteta. Ti bojkoti su bili upereni protiv onih konzervativnih snaga na našim univerzitetima koje sprečavaju njihov nesmetani razvitak. Naša je ге11a da se problemi nastavnih pla nova i programa re'Vavaju postensno u atmosferi slobođrih diskusiia, ali i volje da se krene napred. Mi ovde želimo da istaknemo da igranie boj kotom i njegovo nepromišlieno unotrebt 4 -> ‘ ~vi đrugi ekscesi. samo mogu da ostvarenje zadataka koji stoje pred nama ..,

ШКА TKIPALO, PRETSEDNIK COSSJ

Dečji dodatak onemogućuje pravilnu raspodelu pomoći studentima

Govoreći o ekonomskom stanju studenata, drug Mika Trlpalo iznosi da su državne dotacije Univerzitetu blle znatne (od 1948 —1953 samo Beogradskom univerzitetu preko 4 milijarđe dinara) i da bi se njihovom pravilnijom raspodeiom mogao poboljšati položaj studenata. On smatra da je slstem dečjih doda+aka nepravilan, đa se preko njega ne može izvršitl pravilna raspođela pomoči studcntima 1 da treba preči na sistem stipendlranja. »Osnovnl prindpi novog sistema stipendiranja morali bi biti takvi da Izbegnu nedostatak onog starog. a tl bi prlncipi biil: stipendiju mogu đobitl samo oni studentl kojims Je rađl ekonomskih prillka onemogućeno đa normalno studiraju. pri tome treba voditi računa o prlhodlma oba rođitelja, kao i o mestu nllhovog stanovanja. Piimanje stipendija mora blti uslovljeno kvalitetom učenja 1 polaganjem ispita. Ukupna suma koju država đaje stuđentlma ргеко dečjib dodataka ne bl se bltno menjala, all bi njena raspođela Wla đrukčija tlme što bi jeđan broj onih koji danas prlmaju dečji dodatak taj dodatak izgublo, Jedan manji broj novih bl đoblo stipenđiju. ali bl ona bila га sve stuđente-stlpendiste nešto veča. Sto bl im omogučllo pristojnlji žlvot .. -• »Postavlja se sađa JoS pitanje ko bi blo davalac stipenđlja. O Jeđnom ranljem projektu uređbe o stipendlJama predvlđa se kao davalac stlpenđlja sreski, ođnosno gradskl narođnl ođbor. Nesumnjlvo da bl takva ođredba bila u saglasnosti sa na81m novlm privrednlm sistemom. AU ве tu zasada Јоб uvek Javlja problem srezova iz tzv. pasivnih kraJeva koji i sad žlve na dotacijama. Ne treba govortti da ипо ralnte-

resovani da baš iz tih srezova dolaге studentl na Unlverzitet. Rađi svega toga možda bi se mogao pri universitetskim savetima kao društvenim organima ustanoviti fond za stipendiranje.« Da Si ©d KOSEK-a stvarati novu međunatodnu student?ku organizaci'u Iznoseči rezultate rada SSJ na razvijanju međunarodmh veza. drug Mlka Tripalo Je dao razvoj odnosa SSJ sa MSS-om i razloge zbog kojlh Je naša organlzacija ođbila đa prisustvuje Kongresu MSS-a u Varšavi. Dalje је govorio o učešću naše đelegacije u radu KOSEK-a naročito na poslednjoj konfe.renclji u Istambulu. Izndseči ml&ljenje o tome da li KOSEK trebs razv.j: l -! n pravcu stvaranja Jedne nove međunarodne studer.tske or" -2801)6, or je rekao: »S?svim Je verovatno da bi stvaranje nove međunarođne studentske organizacije bez obzira na lepe želje njenih osnlvača, ipak pre 111 kasnije izneverllo nade koje u nju polažu stotine hiljađa sludenata u svetu. I kođ osnivanja MSS-a postojale su lepe želje ' divan statut, pa ipak Je mnogo toga otlšlo naopako. Iz tlh razloga SSJ bi morao biti za takvu medunaro'inu studentsku kooperaeiju člja 6e osnovna forma biti JednogodišnJa otvorena konferenclja koja bi bez monopola, na prlnclpu ravnopravnosti raspravIJala sve probleme i donosila budući program praktične saradnje.

У ДАНЕ

Уморни и прљави кренули смо према Студентском дому где је требало да спавамо. Објаснили су нам да идемо у Дом аутобусом. Дошли смо до станице и кренули пешке. Можда и зато што су нам велики, неугледни двоспратни аутобуси били несимпатични. Дошли смо до Вардара. Док смо у недоумици стајали и гледали стари гр>ад што се горостасно уздизао на по великом брежуљку пришао нам je младић, плаве косе двадесети година. „Другови, Ви сте сигурно делегати Конгреса. Брзо смо се спријатељили. Док смо ишли обалом Вардара потекао је разговор:

Са кога сте факултгта, где је Техничка школа, да ли је далеко студентски град? Ишли смо доста дуго а највећи део времена на првом путу по Скопљу припао је нашем скопском колеги који нам је по казивао огромне и многобројне зграде новог Скопског универзи тгта. Нова зграда Правног факултета, Филозофски, ГЕриродно математички, Медицински . . . Скоро да нисмо веровали својим очима и казивањима колеге иЗ Скопља. Огромне зграде великих прозора чврсто су лежал€ на обалама Вардара. Наш дру! рече: „Па Ви имате скоро вишв простора него ми у Београду“. Они су продужили разговор, а мени се наметну питање: Зашто у Скопљу, и намах нађох одговор: Ноз универзитетски центар са преко 3000 студената снажак стуб просвете и културе МакедониЈе. А негде 1950 год. изашао је први Македонац са стога македонског универзитета. * * *

Први дан Конгреса као и увек ... Избор комисија, поздравни го вори страних делегата, правилник о процедури, дневни ред... Неколико комисија већ је изабрано. Предлажу се чланови верификационе комисије. Предлози имена долазе са свих стра на конгресне сале, често брзо и неразговетно изговорени. Наста је жагор, понављање већ предложених имена. и. најзад ли ста је утврђена. Ставља се на гласање. Претседавајући чита листу кандидата за верификаииону комисију ... „Другови, имамо предлог за следеће делегате (У сали тајац)

studenl