Student

KONFERENCIJE SAVEZA KOMUNISTA

Kođ ekonomista problem teoretskog rada. Potrebno Je istaćl neka pltanja. koja su za ovu organlzaciju trenutno od posebnog značaja, a kojima je 1 konferenclja posvetlla vlše pažnje nego obično. Na prvom mestu došlo bi pltanje ideološko polltlčkog rada, kojl Je u prethodnom semestru bio zanemaren i to: s Jedne strane zbog toga što se misll da Je ovo fakuitet društvenih nauka, 1 što Je dlnamika našeg privređnog života uglavnom obuhvaćena kroz nastavu, a s druge strane što Je način ranije prorade aktuelnog materijala iz dnevne Stam pe 1 časopisa »Komunist«, »Naša stvar nost« i dr. smatran kao zastareo. l pristupačan indiviđualnom ali nekontrolisanom radu. Ovo je dovelo do toga da su se organizacije sastaJaie ređe t to uglavnom po organizacionlm pltanjima. Ovakvim radom usledile su posledice koje se ođražavaju u izvesnoj političkoj paslvnostl nekih komunista, koja Je omogućila usađivanje i nekih roalograđansklh osobina kao i izvesne ras puštenosti u ličnom životu. Krajnjl rezultat bilo Je slabljenje partiske discipline, zloupotrebljavanje unutar partiske demokratije, tako da je došlo đo toga da se sastanku partiske organizacije ne prisustvuje zbog utakmlce, odlazi se kući u unutraš- . njost a da se nikome ne javlja i slično. Drugl problem koji Je postao vrlo aktuelan, ogleda se u zanemarenom radu na stručnom uzdizanju. Nekoliko prtmera najbolje će ovo 1 ilustrovatl, naprimer od 101 člana Saveza komunista na četvrtoj gođlni, svega 12 je llkvlđlralo treću godlnu. Među apsolventlma izvršena je jedna anketa kojom se pokazalo da 399 anketiranih apsolvenata ima 2.640 nepoloženih ispita. Od ovoga broja 237 u dva ispitna roka nisu uopšte izlazili na polaganje. Na ostalim godinama stanje je bolje. Ovde se problem komplikuje ka đa se zna đa apsolventl ne posećuju predavanja, ne učestvuju u rađu na fakultetu, a Ispite ne polažu, radi čega će apsolventska organlzacija na svom sastanku koji je već zakazan, morati oštrije i konkretnije đa ae razgovara sa svakim pojedincem o njegovom radu, a. posebno ispunjavanju obaveze prema stručnom uzdizanju, odnosno završetku stuđija. м. к. Koji правчкиа пеприпремљен? кокференција. На Правном факулгсту озржана је редовна конфаренција Са веза комуниста на којој је noiнет извештај о раду органнзације у протеклом семестру. Дискусија се највише позабзвила ставом организације по питању рзда и одлука 111, пленума. У протеклом семсстру 111 пленум је био нзјвише дискутован. како на састанцима, тако и взн н>их. ' Треба истаћи као слабост конфергнције то, што је на њој нај- . више дискутовано о неким слу- < чајевима анархистичког и псеу- i додемокоатског иступања о којима је већ раније било речи, и без i дубљег ззлажења у проблеме ко- i је је 111 пленум истахао. Диску- , сија се сгрзничпла на преприча- . вање и осуду ставова неколико ( шупљих „тесретичара“, што је свакако ■■елнсстрано схватгње задатака. Ово је слабост тим пре што извештај нмје претендовао на неку целовиту оцену рада организаиије, већ је дао само оријентацију за лискусију. Зато су И други прсблеми, као рад у секии;ама и клубовима, рад на ревизији прогрзма и наставе (о коме је дискутовао само један наставник) изостали у дискуспји иако се о њима расправља навелико међу студентима. То свакако треба приписати у грешку организатора конференције. Не мислимо да дискусија треба да буде припремљена „по секторима" па да би конференцнја успела, али у сваком случају није требало ни овако неприпремљено лочекати натезање и невезану ди'Зкусију чланова.

MEDICE CURA TE IPSUM - Crtica o lekarskoj etici, lekarima i studentima —

Pre nas I posle Hippkrata Hipokrata smatramo ocem i ргеtečom svih iekara; onog Hipokrata kojl Je voleo Coveka 1 zakilnjao se u ime Apolona da će savesno vršitl svoju dužnost. Apoion Је bog lepote. To je veza prema etici. A knjige plšu da Je taj Hipokrat bio velikl lekar.

Jedan stuđent medicine rođen je mnogo posle Hipokrata. Voleo je lov. Bio je strasan lovac. Ali student nije voleo životlnje Nikako ih nije voleo i mislio je da zato trebs 10vlti. Ne zna se da li je student voleo Coveka, ali je hteo btti dobar lekar. Posle Hipokrata rodili su se 1 mnogi drugi studenti Među njima l onl koji su se čudili kad bl Cull da pred lešom Coveka treba skinuti kapu. I oni koji su sanjali o bogatstvu koje će isteratl iž nekoliko hiIJada suvlh i u ćebad uvijenih bolesnika. U generacijama studenata rođill su se i onl kojl su izašll iz škole kao opsenarl. Svoju školu nisu volell nikad pa im je znanje lićllo na neku vrstu kulturno-zdravstvenlh pouka. Znall su da nose slušalice. U ušimat Pokušavali su da slušaju, ali nlkad nisu čull ništa. Ipak ne marl! Znali su da prave takvo lice kao da sve čuju 1 razumeju. Posle Hlpokrata Ima 1 onih kojl mnogo vole svoju nauku. Svaku stranicu i svaku intervenciju. Precizno! Na mlligrame! Sve »lege artis!« A među njima 1 takvih koji u Ijubavl prema svojoj veličinl prema svom llčnom, obrazovanom Ja prl maju bolesnika kao predmet samo kao predmet svog pozlva. Taj Covek ne zove se Covek. To je tek »nekl čovek« Ш »jedan slučaj«. Ali nije samo to novo posle Hipokrata. O tome kako Je zarđao jeđan šrafčić. Dr Dragoljub Lekić nije preteča medielne. On Je tek šrafčić u ogrom nom mehanlzmu. Samo, to je zarđali šrafčić. Srafčlć je sigurno čuo za Hlpokrata, možda i za njegovu zakletvu, all zaboravio je na sve. Tako je u tom zaboravu zaboravio 1 na Apolona 1 postao je vršilac krlmiInalnih pobačaja. A ko je, zapravo, taj »Srafčić«?. »Srafčić« je nekada bio stuđent. 1 I to loš stuđent. I to loš student. I Kažu da je bio larmadžija, a đa je ' davao utisak Bio je lakoj mislen i prevrtljiv. »Sraf?!ć« je bio ; i među komunistima. Ali Je bio i tamo loš Savetovano mu je đa odImerava svoje obaveze. Ali »šrafčić« je bio lakomislen. Ipak Je đavao obaveze: »Učiću !« I jasno: sledila je kazna. Tađa Je govoreno i o Isključenju. ali drugovl su bili* ’premeka srca. Bilo kako bilo. aU tek, provukao se kroz partiske redove. j »Srafčič« nije voleo teorlju. Još i kao stuđent voleo je praksu. Vaijda

Ј privatnu. Uglavnom njegovl teoretsfei isplti pokatkada su ličili na pravu komeđiju. Smejali su se svi. I profesor i audltorlj ali đavo da ga nosi propustili su ga. Tako se »šrafčić«, tada JoS kao student, ргоgurao kroz školu 1 ušao u društvo. Pred samu diplomu našao se u novoj sredini, (Јег su njegovl drugovi uglavnom već dlplomirali), a kako je bio vešt i sposoban čovek uspeo Je za sebe da dobije dobru karakterlstiku. Kad Je već imao novu karakteristlku u rucl najćvršće se rešlo da 1 on sam postane nov. Zaboravio Je staro. odrekao se svih , svojih slabosti koje Je imao kao stu | dent, krenuo Je sasvtm novim putem i na tom novom putu napravio Je krlminalni abortus. ( Г tako Je zarđao Jedan šrafčlć. Ma каг vidljlvo, јег nekl govore da je ( šrafčić i ranije bio nagrlzen rdom, ? all iznutra. Niko od njegovih priJatelJa i kolega nlje bio iznenađen. 1 NelrJ su rekli da Je bolje Sto se to • desilo pre nego kasnlje. Kao da su svi ođavno bili spremnl na tako nešto. Jadan »šrafčlč«! Ali šta se može kađ Je bio lakomlslen. Eto, drugovl su odavno misiill da Je šrafčić loših kvaliteta u etlčkom smislu. Kažnjavali su ga. I iz partiskih ređova su ga isključili, doduše malo prekasno ali učinili su Рго ifesorl su znali tek tollko da »šraf[ Clć« na ispitima zna govoriti takve burgijs da se Covek od srca nasmeje. Ali izgleđa đa su đve stvarl u pitanju. Prvo šrafčlć nije blo ođ solldnog materijala, a đrugo, mazlvo kojim su ga podmazlvali ntte bllo, neću rećl, kvalitetno, ali sigurno nije bilo dovoljno. Komentar prlče o zarđalom šrafCiću. I Hipokrat je l ućUeiJ svih leksra. ! A Hipokrat je bio odličan učitelj. j Zato nije čudo da Je birao svoje uj čenike. : Birao Је one koji su voleii j Coveka, 111 *ne koje Je mogao tome poučiti. I, Još je Hipokratu bilo savršeno jasno, da svako ne može biti lekar. Davno posle Hlpokrata nekl pomišljaju da to nije tako, a »alma mater« u svojim kolegijlma kupi sve. Nižu se pređavanja, vežbe. ređaju se ispiti i izlaze novi lekari. Prođu gođine, a poneki mlađi lekar se okrene za sobom i zapita sa Cuđenjem; »Gle, pa zar se ništa nisam promenlo.« Glava puna znanja (apstrahujmo izuzetke), a moral isti. Kako došaotako otlšao. Pfriča o šrafčiću Jasno pokazuje đa se moralne karakteristike studenta nužno odražavaju u moralnoj flzionomlji lekara. A na kraju: učećl medicinu treba se naučltl i međiclnskom moralu. Onda još Jednom Hipokrat' Kad Je on dao svoju zakletvu tad Je ozakonlo svoja prava i svoje obaveze. Danas se Hlpokratova zakletva шаlo čita. Zato đanas nužno očekujemo da socijalističko zakonodavstvo oštro 1 nemilosrdno ozakonl krivlčne геpresalije za izgrede u narušavanju lekarskog poziva.

Dimitrije KATALINIC

АНКЕTА

СТИПЕНДИЈЕ ИЛИ ДЕЧЈИ ДОДАТАK?

У последњс време учињене су многе значајне измене у нашем економском систему. Тако he ускоро у Савезном извршном већу отпочети дискусија о peopraнизацији система исплате дечјих додатака. Чињеница је да су до данас многи студенти примали дечје лодатке и да су та средства у мнсгим случајевима претстављала и једини извор за нздржавање. Ако се на време не би предузеле извесне мере, јасно је да би многи после ове ревизије дошли у незбринуту ситуацију. И до данас је, сугестијом Савезног извршног била пракса, мада у мањој мери, да студенти уговором добијају стипендије од срезова, предузећа и установа. У том начину стипендирања била j‘e тежња да се сти-

пендије додељују већином апсолвентима, мање студентима IV и V године. углавном, студентима који су при завршетку студија. Свакако да ће тај начин стипендирања од комуна и предузећа прећи у систем. Али се сада поставља питање дугорочнијег стипендирања. тј. додељивања стипендија почев од' прве године студија. Такву потребу намеће чињениц а да ће систем дечјих додатака претрпети коначне измене. Ову анкету г покрећемо са намером да би добили шире информације о стварном стању како 6и на време могли дати своје сугестије преко одговарајућих места и читав систем око оклапања уговора са комунама и предузећима, колико је могуће. олакшали.

1. ШТА СТУПИРАШ? 2. КОЈА ГОДИНА? 3. ДА ЛИ СИ ПРИМИО ДЕЧЈИ ДОДАТАК7 4. У КОМ ИЗНОСУ? 5. ДА ЛИ СИ ВЕЋ ТРАЖИО СТИПЕНДИЈУ? 6. ОД КОГА (СРЕЗ, УСТАНОВА, ПРЕДУЗЕЋЕ)? _____________ 7. ДА ЛИ СИ ДОБИО? 8- ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА? »- У КОЈОЈ висини? 10. АКО НИСИ ДОБИО, ЗАШТО? Попуњени анкехни лист посдати на адресу »Студент" Балканска бр. 4/IV.

На Медицинској великој школи

СЛОБОДНИ РОКОВИ

Наставнички савет Медицинског факултета донео је одлуку по којој се патолошка анатомија може полагати у слободним роковима, тј. сваког месеца у дане предвиђене за полагање, На наредним седницама иа дневном реду је усвајање предлога о априлском року за отслушане предмете: фармакологију и дерматовенерологију, као и начелна дискусија о слободним роковима уопште.

Наставнички савет дискутоваће и о питању колико се пута може полагати један испит као и о томе на које се време може одбити кандидат који не покаже успех на нспиту. Ускоро претстоји коначно усвајан*е наставничког плана и програма за Медиц.ински факултет. У идућем броју опширније heмо обавестити читаоце о закључцима настапничког савета. Р. В.

СТУДЕНТСКИ ДОМОВИ ПРИВРЕДНА ПРЕДУЗЕЋА

Пхледњом Основном уредбом о установама са самосталним финансирањем, предвиђено је да низ установа постану привредна предузећа, што је обухватило и наше студентске домове и ресторане. То значи да би наши домови и ресторани морали наплаћивати услуге својим корисницима по ценама какве су данас на тржишту. Према грубом прорачуну, становање у дому би у овом случају износило од 985 до 1100 дин., лок би исхрана коштала 3.OCĐ дин. Ако узмемо у обзир да 48% студената прима дечји додатак, 10% стипендије и 0,61% социјалну помоћ, онда излази да су просечни приходи већине студената до 3.000 дин., а из калкулације се видн да би само дом и храна коштали преко 4.000 дин. То 6и практично значило немогућност опстанка ових установа. Квалитет и квантитет хране не задовољава. Према садашњим уплатама студената један студент за храну у домовима плаћа дневно 80 динара. Од тога на режиске трошкове отпада просечно на сваког студента по 22 и 24 динара, што значи да се ручак и вечера справљају од осталих 58, односно 56 дин. Од почетка ове школоке године, домови послују са дефицитом који је нарочито порастао обзиром на насталу ситуацију у погледу огрева. Тако, например, у дому студенткиња „Вера Благојезић“ уплате студенткиња за један месгц износе 900.000 динара, а у последњем месецу дато је само за угаљ преко један милион динара. Дефицити се у свим домовима крећу од 1 до 2 милиона динара, док је тај износ у Општој студентској мензи због старих дугова прешао 3 милиона динаоа. Универзитетоки одбор је предузео хитне мере да се ова ситуација поправи и да се омогуhii нормалнији и установа. У секретаријату за просввту НО града Београда одржан је састанак са управницнма и претседницима управних одбора на коме је формирана комисија која је дан касније донела и конкретне предлоге за решење ових проблема. Ми предлажемо следеће: 1. Да се студентски домови и ресторани ставе на државни буџет. То значи да би се саи приходи овнх установа уплаћивали у буџет, а расходи покривали из буџета. с тим да се постојеће Уплате не повисе. Уколико је ово немогуће. ми предлажемо: 2. Да се студентски домови и ресторани третирају као установе са самосталним финансирањем, али уз давање дотација надлежног државног органа у висини стварних трошкова, без повећања уплата. 3. Или да домови и ресторани остану установе с тим што би све расходе који иду на плате административног и техничког особља покривао буџет, као и расхбде који иду на трошкове око одржавања зграда и набавке инвентара. Универзитетски одбор изиће ће с овим предлозима пред надлежне органе и захтевати да се ситуадија што хитније реши.

Светислав СИМОНОВИЋ

sludent

IиJG i Ш шј? s S IЕ ор-' -Д вг Шш IнвГi Ш i Д В 1Д hL ЈВI птт В ; 1 рРВмШЈНВВв

5