Student
Људима са малограђанским схватањима нема места у СКЈ
Ванредна конференција Савеза комуниста Београдског универзитета
Седамнаестог марта одржана је конференција Савеза комуниста Београдског универзитета на којој су изабрани делегати за 111 конгрес Савеза комуниста Србије. За делегате су изабрани: Јојкић Ђурица, претседник ГНО Београд, Гузина Војин, гувернер Народне банке, Поповић Јелена, директор пред. „Нултура“, Милић Бугарчић, Ивановић Драгиша, Станковић Синиша, Стојовић Милосав, Шакић Миладин, Стамболић Вукашин, Војиновић Ратко, Поповић Слободан и Богићевић Ана
Конференцији је присуствовала другарица Боса Цветић, члан ЦК СК Србнје. Реферат је поднео Јосип Франић, чла« УК СКЈ. Не упуштајући се у оцену целокупног рада Кolмуниста Београдског универзитета на конференцији су анализиране неке основне слабости у том раду и истакнути непосредни задапм, Држећи се оквира рада ко>нференције и овај напис ће говорнти само о недостацима о којима је дискутовзмо иако је организација Савеза комуниста на Беогрдском универзитету постигла видне успехе у своме раду. Од сагледавања проблема до н>еговог решавања Утицај малограћанштине по. јављује се \ ођом или оном виду у разннм обли цима живота и рада Универзнтета. Он продире и у организације Савеза комуниста. На ову појаву је указано jom писмом ЦК СКЈ, о њој је дискутовано на многнм састанциш на Универзитету. Ванредна умиверзнтетска конференција није ни ишла за тим да укаже на проблем као такав, јер је он већ сагледан, већ на спорост Једног дела оргакизација у решавашу већ сагледаног проблема. Често је врло дуг пут до сагледавања проблема до његовог решавања. Принципијелно је критеријум за чланство комуниста јасан, али кад доће до конкретног спровођења у дело тог критеријума, до рашчишћавања са опим људима који ни идеолошки ни морално, ни по својим схватањима ни по својим поступцима, немају много везе са Савсзом комуниста, онда у неким организацијама долази до појап неодлучности, сентим^нталних обзира, одугловачења ствари итд. На конфереицији је изнет низ примера који то илуструју. „У апсолвентској организацији Економског факулгета 24 члана организације гласали су нротив искључења човека слабог комунисте који после Ш пленума браки „Анатомију једног морала". На састанак
Из писма Одбору за просвету Савезне народне скупштине
За доследно остварење друштвеног управљања Примедбе II конгреса ССЈ на нацрт закона о универзитетима
... Предлажемо да се приктшп друштвеног управљања универзитетом доследно спроведе и да сс у друштвене органе управљања укључе претстазници студената т асисгената. Читава пракса живота на Унивсрзитету, стварна улога, ' интерес и одговорност студеиатт и асистената пред заједницом зз живот и рад Универзитета говорт у прилог нашиг става. Цредлажемо да се текст чл. 6 нацрта закона о универзитетима,
који говри o управ« Универзитетнма и факултетима, измени и да гласи; „Уннверзитетнма и факултетима управљају колегијална дру штвена тела у којима су претстављени наставници, колегијална тела наставника, изабрани претставннци наставника и претставниди асистената и студената.
Наставне планове н програме Т потврђују колегијална друштвена ! тела. а извођење наставе и науч ног рада у нскључивом ;ć делокругу колегијалних тела наставника“. 1 Уместо досадашњег текста чл. 7 преллажемо следећи: „Претставници асистената н студентских органнзација иуноправно учествују у раду колегијалних друштвених тела. Немају право гласа приликом потврђивања избора настав-
ника. научних и стручних сарадника, руководилаца универзитетских и факултетских установа*. Чл. 19 предложеног нацрта закбна говори о дужностима и правима студената. Ми предлажемо да се он допуни следећм пасусом: „Студенти преко својих претставника имају право учешћа у дру-
штвеним органима утгрављања, претресању питања наставних пла нова и програма, статута факултета и универзитета и коришћења и употребе опште народне имовине.“ Из чл. 20 предлажемо да се избаци први и други паеус којн гласе: „Студенти могу оснивати стручна и друга удружења на Фа* култету и Универзитету. Правила ових удружења морају бити у сагласности са законом о универзитету и статуто.м факулте. та.“ Чл. 23 говори о универзитетском савету, Ми предлажемо да трећи пасус тога члана (тј. састав чланова универзитетског савета) гласи: „У Универзитетцки савет Народна скупштина бира истдкну тс научнике, стручњаке и јавне раднике. а сваки факултет бира по једног члана нз реда нзставника на факултету. Савез студената делегира претставника студената у универзитетскн савет. Исто тако предлажемо да у чл. 24, који говори о пословима које врши, универзитетскн савет, уђе и то да универзитетски савет доноси прописе о дисциплинској од; говорности настав.ника, помоћног ј наставног особља и студената, као и то да бира и разрешава чланове другостепеног дисциплинског суда за наставнике и студенте у коме су претстављени и наставниии и студенти. Предлажемо да се из тога члана избаци пасус који говори да универзитетски савет „потврђује правила студентских удружења*. Први пасус чл, 35 (факултетски савет) требало би да гласи: „Факултетски савет сачињавају сви наставници факултета, претставници стручних и научних удружења и други истакнути стручњаци кО>е именује универзитетски сзвет, као и претставници асистената и студената“. У чл. 36 (послови факултетског савета) поред предложеног текста, требало би унети и то да фа. куЈггетски савет потврђује наставне плалове и програме, бира и ј разрешава чланове првостепеног ! суда наставника и студената... П конгрес ССЈ
ПАЖЊА ЈЕ СКОНДЕНТРИСАНА Делегати II конгреса на пренарноЈ седници
Štrajkovi studenata u Španiji
OKRŠAJI NA ULICAMA MADRIDA Jedan ubijen dvadeset ranjenih
LJ Sevilji glavnom građu španJ skim romansama tako često opevane Andaluzije već dva dana studenti pune ulice protestujući protiv povišenja tramvajskih tarifa. Javne manifestacije zabranjene su u Spaniji strogim fašističkim zakonima. Ali i pored strogih zabrana Franko nije uspeo da u španskom narodu uguši njegova duboka osećanja za slobodu. Juče su demonstrirali u SeviIji. Prošlog meseca usred Madrida. Osmog feruara radnici Famplone ušli su u štrajk skrštenih ruku zahtevajući povećanje nad nica. Pre par maseci radnici bro dogradilišta u Bilbau izdržali su Višednevni štrajk tražeći pobolj šanje uslova života i rada. Još uvek su u živom sećanju dani kada su 1951 godine radnici Bar celone i, ponovo, Bilboa otvore-
no ustali protiv Frankovog геžima. Detalji i ovim događajima teško prelaze granice visokih Pirineja. Stroga cenzura poverena popovima, pretežno jezuitima, koristeći iskustva inkvizicije Hitlera i Musolinija uspeva katkad da antifašističke manifestacije ostanu nepoznate široj javnosti. Ali i pored svih tih mera događaji koji su se рге mesec dana desili u Madridu cenzura nije usepla da prikrije. Od dolaska falange na vlast u Spaniji nije bilo većih javnih skupova. Tek prošle godine i to posle dvadeset godina postojanja održan je prvi kongres falange sindikata. Falanga, verujući da već može da dopusti neke javne manifestacije, mobilisala je studente Madrida i pokušala da ih uvuče u propagan-
đim Igm oko Gibraltara. Pred engleskom ambasadom iskupilo se nekoliko hiljada studenata. Cule su se samo antibritanske parole. Iznenada, studenti su
ДОМСКА КОНФЕРЕНЦИЈА У СТУДЕНТСКОМ ГРАДУ
ХЛАДАН САСТАНАК Шта је са отвореним састанцима управног одбора
У огромној хладној сали Дома културе пред око 250 станара одржана је домска конференција. Као и све до сада, и ова је показала да се на овај начин тешко може нешто успешно радити. Изредали су 'се извештаји: прво прет седника управног одбора: одбор се трудио и много постигао' затнм управника; дом и менза имају за протекла трн месеца дефицит
од 3,697.487 динара; на крају прет седника друштвеног кл>'6а; рад је кренуо, перспективе одличне. Дискусија је била кратка даха. Но, већ на њеном почетку не. што добро. је речено; Друг Муцић је потсетио управни одбор на једнл г , још прошле године пронађену форму рада: отворени састанци управног одбора.
Коментар
ДРУШТВЕНО управљање и самоуправа
Велики број дискусија и при. медаба око нацрта за за-. кбн о универзитетима никако не значи да Је нацрт погрешно постављен или да не одговара потребама УниверзитСта. То Се може видети из чињенице да све примедбе које се дају имају за полазну основу управо онс основне принципе на којима је нацрт изграђен. Од осталих примедаба које бн се, под извесним условима, могле назвати принципнјелним, заслужује посебан осврт став да је принцип друштвеног управљања у супротности са приниипом самоуправе, тј. аутономијом Универзитетз. Бар, у таквом виду желе да га прикажу појединци из редова наставника од којих таква примедба и потиче. Користе се следећн аргументи: Друштвено управљање је израз неповерења према наставницима; Сразмера претставника са стране и са Универзитета је таква да омогућује одлучни утицај л»уди са стране, нестручњака, оних који нису одговорни за организацнју и резултате наставе и научног рада; . Нацрт није правилно одмерио степен заинтересованости и одговорности одређујући толики број претставника са стране; И наставници су претставници друштвене заједнице. па није потребно доводити то.тико људи са стране; Самоуправа Унивсрзитета је овим окрњена, „шта је са аутономијом Универзитета*. У овом духу предлажу се и конкрегне промене појединих чланова нацрта. Отворено говорећи иако се то одговарајућим формулацијама покушава загладита такви ставови покушавају да докажу неодрживост друштвеног управља■ ња Универзитетом или бар његоIве битне слабости. При том се потржу и узимају за основу нскада прогресивни захтеви за тзв. класичном аутономијом Универзитета. Оправдани, без обзира у којој су мери били и стварно реализовани, у буржоаском друштвеном снстему, данас се та!»и захтеви могу постављати, по свом (Наставак на трећој страни)
ged. XIX broj 8 + * * * 24 111 1954 ШИШШШШШВШШШКЛ Rhb nedeljni list beogradskih studtnata
• Gosti na II kongresu SSJ pišu DVA SUPROTNA POJMA: KOLONIJALIZAM I NAPREDAK Socijalistički studenti Francuske i nacionalna unija studenata • CANKAR: SLUGE • CRTE2I LAZARA VOZAREVICA • RAVIK I KAUBOJ • PRICA » STUDENTA « Prvoljub Pejatović: Hleb naš nasušni • Sa Medicinskog fakulteta SLOBODNI ROKOVI POSLE POLOZENOG RIGOROZA • Sa StomatoloSkog fakolteta NOVI PRAVILNIK O STUDIRANJU • INDEKS • LEOPOLD RANKB ODLOMAK IZ ISTORIJE O SRPSKOJ REVOLUCIJI • SPORT lakmičenje vazdušnom puškom • Univerzitet i sport • HUM O R U OVCM BROJU